You are here

Ne tražim ništa, samo da radim, da izdržavam decu

SMEDEREVO, 5. april 2019 – Oni koji su danas pre podne ulazili u smederevsku Železaru kroz glavnu kapiju bili su svedoci neobične scene; radnik Saša Đorđević i njegovo dvoje dece, samohrani je roditelj, stajali su tu sa transparentima. Razlog – Saša je ostao bez posla. Iz Železare kažu da tu nije ništa sporno, da mu je ugovor istekao i da nije obnovljen.

„Saša Đorđević bio je zaposlen u Kompaniji HBIS group Serbia na određeno vreme. Njegov ugovor o radu je istekao 31.3.2019. godine i nije produžen. Dakle, njemu ugovor o radu nije raskinut, već nije produžen nakon isteka vremena na koji je zasnovan. Kompanija HBIS GROUP Serbia apsolutno u svemu postupa shodno odredbama Zakona o radu Republike Srbije“, glasi kompletan odgovor Sektora za odnose s javnošću HBIS Group Serbia .

Saša ne spori da je tako, da mu je ugovor istekao, ali to nije prvi put, radi u Železari od aprila 2016. godine, stalno pod ugovorima, koji su mu obnavljani više puta. Tri meseca, dva, godinu dana, devet meseci, tri… Nije jedini, objašnjava, mnogo je takvih, ali je, ako ništa drugo, mislio je, među retkima koji su samohrani roditelji, kojima je ta plata jedini izvor prihoda i da neko u fabrici i na to pazi. Radio je kao operater na makazama na liniji valjanja u Toploj valjaonici sve do tog, ispostaviće se, za njega kobnog 1. aprila.

– Nadao sam se da će me, po Zakonu, kada je prošlo dve godine kako radim bez prekida, bez dana bolovanja, primiti za stalno. Umesto toga ovo… Koliko puta sam samo zbog proizvodnje bezpogovorno ostajao da radim i po isteku radnog vremena. Samohrani sam roditelj dvoje dece koja su učenici srednjih škola u Smederevu i plata koju tu zarađujem jedini nam je izvor prihoda, nemam nekog izbora. Obratio sam se i sindikatima, ako poslodavci ne razumeju oni bi trebalo – kaže Đorđević.

Sindikati, Samostalni i ASNS, zaista su se obratili dopisom gospodinu Vangu, pomoćniku generalnog direktora, u kome se zalažu za rešavanje ovog slučaja, i još jednog radnika koji je u istoj situaciji, takođe samohranog roditelja dvoje dece, čiji ugovor nije obnovljen, ali i obraćaju pažnju poslovodstvu generalno na problem radnika na određeno.

„Razgovarali smo više puta o statusu zaposlenih na određeno vreme, slali smo dopis gospodinu Songu u decembru prošle godine… Rekli smo vam i ranije, što i sami dobro znate, svi ti zaposleni rade na veoma bitnim radnim mestima, ili direktno u proizvodnji ili u podršci proizvodnje. Dakle, na poslovima gde je potrebno određeno  vreme da se stekne znanje i rutina, za neke poslove i više godina. Zameniti ih zaposlenima koji tek treba da se obučavaju direktan je gubitak za Kompaniju. Moramo da istaknemo i to da zapošljavanje preko Agencije na proizvodnim poslovima, koji dodatno imaju rizike zbog uslova rada, potpuno je nakaradno i svi oni koji su vas savetovali da to radite nisu prijatelji našoj Kompaniji“, stoji između ostalog u dopisu dva sindikata poslovodstvu.

Podršku Đorđeviću su dale i njegove kolege sa Tople valjaonice, njih pedesetka je potpisalo molbu poslovodstvu da ga zadrže na poslu.

Đorđević misli da je, osim opšte situacije, gde se zaposleni na određeno drže u neizvesnosti – kada će im, na koliko i da li će im ugovori uopšte biti obnovljeni, njegovom slučaju doprineo i incident koji je, srećom, prošao bez težih posledica. Kako kaže,  „radi se o čistom revanšizmu i sujeti naših rukovodilaca, jer smo u jednom momentu, kada se desio incident na Toploj Valjaonici, zajedno sa Samostalnim sindikatom, došli do informacije da se ne poštuju pravila bezbednosti i da se nepravilno radi i zbog toga su većina rukovodilaca kažnjeni“. 

Koji je zaista razlog nije navedeno na papiru koji je dobio kada mu je ukinuta propusnica za ulaz u Železaru. Dobio je, usmeo, isto obrazloženje koje smo i mi, pismeno, dobili od Sektora za odnose s javnošću, da mu je ugovor istekao i da nije obnovljen. Nije mu ni bitno, kaže,koji je pravi razlog,  jedino mu je važno da radi, da zaradi, da ima čime da obezbedi uslove deci da završe školu.

Čitaj dalje...

Čelik iz Smedereva i dalje može u EU?

BRISEL/SMEDEREVO, 17. januar 2019 – Evropska komisija pozdravlјa jučerašnju podršku država članica njenom planu da uvede konačne zaštitne mere na uvoz čelika. Ovako počinje današnje zvanično saopštenje na stranici EK, koje ipak ostavlja neka važna pitanja za srpske proizvođače čelika, dakle Smederevce, otvorenim do daljnjeg.

Naime, Članice EU su utvrdile konačne mere, odnosno kvote, za uvoz čelika na tržište EU, onako kako je predloženo prošle godine, a  koje, sudeći po tumačenjima diplomata u Briselu, ne bi trebalo da pogode Srbiju i Železaru Smederevo. Prema agencijskim izveštajima, Evropska komisija je predložila, a članice EU prihvatile, da privremene mere za čelik, donete u julu prošle godine, prevede u konačne zaštitne mere, a što bi trebalo da bude ozvaničeno u Službenom glasniku EU do 4. februara. Pošto je Srbija dosad bila izuzeta iz tih mera, koje se odnose na određivanje maksimalnog izvoza čelika u EU, očekivano je, dakle, ponovo po tumačenju izjava briselskih diplomata, da tako ostane i nadalјe.

Kako se u više navrata ponavlja u nastavku saopštenja Evropske komisije koje je jutros objavljeno, „ove mere su namenjene zaštiti evropskih proizvođača čelika nakon preusmeravanja trgovine čelika na tržište EU od drugih proizvođača širom sveta kao rezultat jednostranih mera SAD, a koje ograničavaju uvoz čelika na američko tržište i imaju za cilј očuvanje tradicionalnih trgovinskih tokova“. Zaštitne mere, kaže dalje, cilјaju na definirsnu listu proizvoda od čelika, bez obzira na njihovo poreklo i uspostavlјaju ravnotežu između interesa evropskih proizvođača čelika i korisnika. „Plan je dostavlјen našim VTO partnerima i javno objavljen 4. januara“, navodi se potoma, i dodaje da Komisija sada treba da finalizira proceduru, tako da konačne mere mogu da stupe na snagu početkom februara 2019. i time zamene privremene zaštitne mere koje su na snazi od jula 2018. godine (do 4. februara 2019. godine). Nove mere, ponavlja se, mogu ostati na snazi do jula 2021. godine.

Ono što ostavlja sumnju smederevskim železarcima jeste formulacija po kojoj će „predložene mere biti nametnute erga omnes (dakle ’protiv svih’), a odnose se na 26 kategorija proizvoda od čelika“. Time bi, prema saopštenju EK, trebalo da se osigura „izbegavanje preusmeravanja trgovine uz održavanje tradicionalnog nivoa trgovine čelikom na tržištu EU, a to se sastoji od tarifne kvote za koju se primenjuje carina od 25% kada se dostigne nivo tradicionalnih trgovinskih tokova“. 

Sama Evropska komisija to objašnjava tima da je “ovaj sistem sličan sadašnjim privremenim merama, sa nekim odstupanjima, pa tako, na primer, glavne zemlјe snabdevači će imati koristi od pojedinačnih kvota na osnovu sopstvenog istorijskog uvoza“. Ma šta to značilo. Ostaje da se nadamo da ne znači i da će svaki evropski ćata, do koga dopadne ovakvo neko pitanje na odlučivanje, moći da se ‘vata za istorijske knjige, bukvalno tumačeći i inače vrlo nemušti jezik ovakvih odluka.

Ono što je izvesno jeste da, nakon usvajanja, ove mere treba da ostanu na snazi u periodu od tri godine, uklјučujući period izricanja privremenih mera, koje ističu 16. jula 2021. godine. Dodaje se na kraju da se „mere mogu preispitati u slučaju promenjenih okolnosti“.

Foto: hbisserbia.rs

Čitaj dalje...

Fijat i smederevska Železara najveći izvoznici

BEOGRAD, 8. Januar 2019 – Ministarstvo finansija objavilo je listu najvećih izvoznika u prošloj godini. Na prva dva mesta su Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija, sa izvozom vrednim 699,7 miliona evra, i HBIS grupa, vlasnik smederevske Železare, sa izvozom od 695,3 miliona evra

Naftna industrija Srbije je na trećem mestu sa izvozom od 436,5 miliona evra, sledi Tigar tajers iz Pirota sa 365,8 miliona evra.

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji bila je 4,1 milijardu evra, a najveći izvoznici su, objavilo je ovo Ministarstvo.

Čitaj dalje...

Protest održan, ne i sastanak sa gradonačelnicom

RADINAC, 9. decembar 2018 – U podne, kako je i dogovoreno, na parkingu pred kapijom 3 Železare, nedaleko od prvih kuća u Radincu, okupilo se stotinak učesnika protesta protiv zagađenja. Sa gas i zaštitnim maskama, transparentima i pištaljkama, izrazili su nezadovoljstvo stanjem životne sredine, čijem onečišćenju, kako smatraju, u mnogome doprinosi baš Železara.

Skup je trebalo da ima i svoje finale u susretu sa gradonačelnicom Smedereva Jasnom Avramović, ali se to nije desilo. Dok su organizatori iz Radinca insistirali da se takav sastanak održi u prostorijama Mesne zajednice, gde je gradonačelnica čekala, protestanti na parkingu ispred kapije Železare su tražili da ona dođe do njih i obrati im se. Tu je do izražaja došla evidentna podela, i među organizatorima protesta, ali i između meštana i Smederevaca, koje je uglavnom svojim objavama okupio Pokret Tvrđava. Neki od stanovnika tri Železari susedna sela su podržali Smederevce, ali su njihovi predstavnici ostali pri tome da se skup preseli u salu, da bi, kako su objašnjavali, svi bili upoznati sa onim šta je do sada učinjeno i šta je planirano kao sledeći koraci u rešavanju problema zagađenja. Do toga nije došlo i gradonačelnica je posle izvesnog vremena otišla ne dočekavši ih.

Pre razilaska, okupljeni su formulisali svoje zahteve: ukljanjanje otpadne šljake koju Železara deponuje, postavljanje filtera na dimnjacima i u pogonima i ponovno stavljanje u rad mernih stanica u Radincu i Ralji. Ovaj poslednji zahtev je i oročen; stanice za merenje zagađenja vazduha moraju da prorade do Nove godine. U suprotnom, kako se čulo, protest će biti radikalizovan. Nije objašnjeno kako. Za prva dva zahteva, svesni su i organizatori i sami protestanti, potrebno je više vremena, ali traže da budu informisani šta se na tom polju radi.

Posle sata provedenog pred Železarom i radinačkom rampom, kako je i prvobitno, prilikom zakazivanja protesta dogovoeno, okupljeni su se razišli.

Čitaj dalje...

Železara i dalje odmah iza FIAT-a po izvozu

BEOGRAD, 1. decembar – Ministarstvo finansija Republike Srbije je objavilo izvozne rezultate za prvih devet meseci ove godine, a najveći izvoznici su Fiat Chrysler automobili (FCA) Srbija, čiji je izvoz bio 654,7 miliona evra i HBIS grupa, vlasnik smederevske Železare, sa izvozom od 638,3 miliona evra.

Ostali na listi imaju kudikamo manje rezultate, pa je tako Naftna industrija Srbije je na trećem mestu sa izvozom od 398,2, a Tigar Tyres iz Pirota četvrti sa izvozom od 333 miliona evra. Na spisku su i Robert Bosch iz Beograda sa izvozom 205,8, Petrohemija iz Pančeva sa 181,7, Tetra pak iz Beograda sa 171,8, Grundfos iz Inđije sa 169,5, RTB Bor sa 149,8 i Jura korporacija iz Rače sa 147,2 miliona evra.

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji u prvih devet meseci ove godine bila je 3,7 milijardi evra.

Čitaj dalje...

Bal pod maskama na Trgu

SMEDEREVO, 18. novembar 2018 – Na centralnom smederevskom Gradskom trgu, ovog popodneva okupila su grupa uglavnom mladih ljudi na protestu/performansu, koji je naslovljen „Bal pod maskama“. Povod je aerozagađenje, konkretno, enorman porast koncentracije štetnih čestica u smederevskom vazduhu proteklih nedelja, a došli su na poziv koji je na FB objavio Pokret Tvrđava.

– S tim problemom se ne suočavaju samo ljudi koji žive u atarima sela kod Železare, mada je kod njih najgore, nego čitavo Smederevo. Pre svega je u pitanju prašina, koja nastaje, po svemu sudeći, lošim upravljanjem i skladištenjem otpadnih materija u Železari. Slike koje smo izneli su dovoljno alarmantne. Najviše nas pogađa što nadležni ćute o tome, iako i oni sigurno vide da su vrednosti koje se očitavaju i po 5-6 puta veće od dozvoljenih. Mi ne želimo da se Železara zatvori, ona mora da radi, jer hrani 5.000 porodica, to je 20.000 žitelja Smedereva. Mi samo tražimo da stave adekvatne filtere, da uklone brda šljake, kakav je bio dogovor kada su Kinezi došli. Konačno, želimo da nadležni objave koliko je ljudi u skorije vreme obolelo do malignih bolesti, jer neka naša nezvanična saznanja su da je u Smederevu procenat mnogo veći nego u nekim drugim gradovima slične veličine – prenosi razloge okupljanja i zahteve skupa Kolja Krstić iz Pokreta Tvrđava.

Čitaj dalje...

Železara i dalje druga, iza Fiata, po vrednosti izvoza

BEOGRAD/SMEDEREVO, 24. oktobar 2018 – Na čelu liste vodećih 15 izvoznika je i dalje kompanija Fijat Krajsler Automobili, čija je fabrika u Kragujevcu ostvarila izvoz od 599,6 miliona evra, a za petama joj je HBIS grupa, vlasnik smederevske železare, sa izvozom od 581,4 miliona evra, objavila je danas Privredna komora Srbije. U periodu januar-septembar 2018. godine, izvoz smederevske železare bio je 36,5 odsto veći, odnosno za 155,4 miliona evra u poređenju sa istim periodom 2017.
Podsetimo, od početka godine do kraja avgusta, kompanija Fiat Chrysler Automobili ostvarila je izvoz od 529 miliona evra, a HBIS grupa, vlasnik smederevske železare, izvezla je za isto vreme robe u vrednosti od 528,4 miliona evra.
Inače, petnaest najvećih domaćih izvoznika prodalo je na stranim tržištima u periodu januar-septembar 2018. godine proizvode u vrednosti 3,3 milijarde evra.

Čitaj dalje...

Vlast sakriva javna preduzeća

Izvor: danas.rs,  piše: V. J, 27. septembar 2018 – Ugovor kojim je Vlada Srbije poverila upravljanje Železare Smederevo kompaniji HPK Menadžment tri godine bio je nedostupan javnosti.

Međutim, početkom avgusta objavljeno je da je Železara profesionalnom menadžmentu koji je napravio gubitke od 144 miliona evra plaćala 340.000 evra mesečno, nezavisno do uspešnosti poslovanja. Taj podatak je zahvaljujući Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja došao do građana Srbije.

Upravo ovaj primer iskoristio je Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja kako bi, na jučerašnjem okruglom stolu koji je organizovala njegova kancelarija zajedno sa USAID-om, istakao kvalitet važećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Istovremeno, Šabić je ukazao i na „kontroverznost“ predloženih izmena ovog zakona koje predviđaju da se državna preduzeća izuzmu od obaveze da dostavljaju informacije javnosti.

– Teza autora zakona je da se na taj način štiti ravnopravan položaj tih preduzeća na tržištu. Međutim, praksa je pokazala da se 95 odsto zahteva ne odnosi na pitanja koja imaju ikakav uticaj na konkurentnost preduzeća – naveo je Šabić, naglašavajući da je postojeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama proglašen za najbolji na svetu.

Na njegovu tezu nadovezala se Slavoljupka Pavlović, pomoćnica generalnog sekretara Kancelarije poverenika, ističući još jedan argument protiv zaštite konkurentnosti kao razloga za predloženu izmenu.

– Važeći zakon predviđa niz izuzetaka zbog kojih se može ograničiti pravo na slobodan pristup informacijama. Poslovna tajna je jedan od njih – kazala je ona.

Učešće u diskusiji ispred Društva sudija Srbije uzeo je i sudija Upravnog suda Nikola Kitarović. On je pozdravio proširenje kruga organa javnih vlasti, tako da obuhvati i fizička lica sa javnim ovlašćenjima, ali i kritikovao rešenje koje izuzima državna preduzeća.


Nepoštene izmene

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je skrenuo pažnju na to da se, pored namere države da izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama suzi pravo javnosti, „dešava još nešto opasnije“. On je istakao da se izmenama drugih zakona, poput Zakona o odbrani, definiše koje informacije se smatraju, a koje ne smatraju, informacijama od javnog značaja. „Na taj način se unosi konfuzija. Ako je već namera ograničiti opseg informacije koje moraju da se dostavljaju onda je poštenije to uraditi kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama“, kazao je Šabić.


https://www.danas.rs/drustvo/vladavina-prava/vlast-sakriva-javna-preduzeca/

 

Čitaj dalje...

Nisu krivi radnici, sindikati su krivi

SMEDEREVO, 26. avgust 2018 – Položaj radnika u Srbiji tema je serijala tekstova koje je prošle nedelje započeo portal Podunavlje.info. Naši sagovornici su sindikalni lideri, ali i sami radnici. U ovom nastavku razgovaramo sa Miletom Gujaničićem, prvim čovekom Nezavisnog sindikata metalaca u smederevskoj Železari.

Odmah, na početku razgovora, Gujaničić iznosi zanimljivu tezu.

– Nisu odgovorni političari za propast privrede i radništva u Srbiji u poslednjih 20-30 godina, njima je to posao, da unište čega god se dohvate, oni se time bave… Posao sindikata je da brani privredu i, naravno, radnike, ali oni su istrgovali s radnicima – kaže Gujaničić.

Nije baš uobičajeno da jedan sindikalni lider tako govori…

– Sindikalci, ne samo na nacionalnom nego i najnižim nivoima, dobro su prošli u tranziciji, dok su radnici gubili. Sećam se nekih mojih kolega koji su kod mene u kuću dolazili u vunenim čarapama, sad imaju moćne limuzine, besne kuće, dupleks stanove… A to ne može da se zaradi na koeficijent 2,8, gde je plata 40 hiljada dinara. Da ne pričam o ovima gore, koji su u Socijalno-ekonomskom savetu.

Oni se, kanda, baš lepo slažu sa svakom vlašću?

– Ma, oni sa ministrom za rad idu u koloni za 1. maj, protestuju! Protiv koga protestuješ zagrljen s ministrom? Ili idu na utakmice, u istoj loži sede… Najodgovorniji za svu ovu bedu i jad koji trpe radnici su „njihove kolege“ iz sindikata, vođe, lideri, predsednici sindikata. Što je najgore, tako je na svim nivoima, od fabričkog do vrha.

A onda treba da pregovaraju sa tim istim ministrom, recimo o minimalnoj ceni rada, ili sutra u firmi da zastupaju interese radnika…

– To obaška… Mali broj ljudi je imao priliku da razgovora i pregovara sa poslodavcima sa Zapada, gde postoji ta kultura dijaloga sa sindikatima. Mi smo to imali kada je ovde bio Ju Es Stil, kada su naši, srpski radnici za relativno kratko vreme postali pravi industrijski radnici. To ljudi ne razumeju. Kada si industrijski radnik, gde god da te „bace“, širom sveta, ti znaš da poštuješ procedure, kodekse i pravila. Ne samo da bi dobili što više proizvoda, nego da taj proizvod može da proda tvoj poslodavac, jer odgovara po kvalitetu i ceni, a da nije „obojen krvlju“. Da nema povreda, da nema pogibija, ali i da nema alkohola na poslu, krađe, a da ti se istovremeno poštuju i uvažavaju sva tvoja prava. Podrazumeva se da ti sve svoje obaveze iz kolektivnog ugovora izvršavaš, i onda iza toga stiže podela profita i bonusa i sve ostalo.

Amerikanci su otišli.

– Onda smo dobili nekakav upravljački menadžment, a mislim da je ovaj HBIS isto to, da je ta navodna kupovina samo bajka… Radnici su s mukom stečena prava za vreme Amerikanaca sami derogirali prihvatajući neke „igrače“ koji treba da ih zastupaju, a ne znaju nijednu međunarodnu konvenciju. Sve se urušilo. I zato imamo situaciju da nam radnik pogine dan pred penziju, momke koji su se zapalili na radnom mestu… Da ne pričamo o drugom, bezbednost, očigledno, više ne funkcioniše kako bi trebalo. A zašto? Zato što imamo dva predstavnika sindikata, koji su u Odboru za bezbednost, u odnosu 2:1 prema stručnjaku, koji ima licencu i koji jedini zna šta treba. Onda je lako da prođe ono „ma, teraj“, „samo da je više tona“.

Kakav je uopšte odnos sindikata sa sadašnjim poslodavcima?

– Mi, kao reprezentativni sindikat, nemamo nikakvu komunikaciju od njihovog dolaska, nijedan sastanak nismo imali. A onda pročitate u medijima da sindikati imaju dobre odnose sa kineskim menadžmentom! Pa gde se to viđaju, jel igraju utakmice, plivaju zajedno na bazenu, gde? Pri tom, imamo situaciju da su nam ponudili po 15.000 evra godišnje, za tri godine, navodno da bi nam pomogli u radu sindikata, za neke naše, kao, aktivnosti. Ne mislim na kineski menadžment, to je bilo baš pre nego što su oni došli, oni su u redu, „dobar dan, dobar dan“, „doviđenja, zdravo“, nema ih u pogonima, reč je o ovim našim. Na naše pitanje, „zašto nam dajete te pare, šta da radimo s njima“, to mora da se opravda, šta je s tim parama urađeno, ostali smo bez odgovora. A imam informaciju da su neke moje kolege to prihvatile, uzeli, i onda oni treba da pričaju o zaštiti radnika! Ponovo smo se vratili na srpske radnike, a ne ono što sam pričao, da budu industrijski radnici, opet može da se popije, da se malo odspava na poslu, ode na kupanje u pet… I nama je sad lepo!

I država to zna, ali je ne zanima?

– Mi smo zahvalni državi, Vučiću, doveo nam je poslodavca i „zdravo, doviđenja“. Prava i sve ostalo mi treba, unutra, sa njima da dogovaramo, pa i bezbednost na radu. Zato i postoje ti kolektivni ugovori, ali džabe, ako tvoj predstavnik, na reprezentativnom nivou, u Beogradu, koji se s političarima viđa dnevno, kaže „’alo, bre, šta radiš, nemoj da kvariš posao, otići će nam Kinezi“. Tako je isto bilo i sa Amerikancima, “otići će nam Amerikanci“. I odoše, ali ne zato što im radnici ili uslovi rada nisu odgovarali. Svaki poslodavac gleda da dobije što više, a da da što manje, ma da radniku „uzme dušu“, ali zato su tu sindikati. I onda posle pregovora o minimalnoj ceni rada oni kažu „pa to je sramota“. Pa kako ćeš, bitango, kad sediš političarima „u krilu“ svakog dana, da dođeš u fabriku da izvedeš ljude napolje, u štrajk? Sindikat je odgovaran za svu ovu tugu i jad, a ne vidim kako bi to moglo da se promeni u skorijoj budućnosti, kada su i radnici u fazonu „ćuti i trpi, samo da ti ne daju otkaz, gde da nađeš posao kad nigde nema“.

Čitaj dalje...

Železara d.o.o. duguje za struju 4,6 milijardi dinara

Izvor: Blic.rs, autor: Slađana Vukašinović, 17. avgust 2018 – Elektroprivreda Srbije od 20 javnih i državnih preduzeća, zaključno sa 10. junom, potražuje čak 22 milijarde dinara, saznaje „Blic“, a od toga Železara Smederevo d.o.o. duguje  4,6 milijardi dinara.

Sve to, kako navodi „Blic“, znači da nije ispoštovan zahtev MMF iz prethodnog aranžmana po kome je trebalo da se smanji dug i zaustavi trošenje struje na veresiju. Neslavnom bilansu najviše je doprineo RTB „Bor“, koji za svoja tri zavisna preduzeća duguje 7,5 milijardi dinara. Iza njega su pomenuta Železara sa 4,6 milijardi, Rudnik Resavica – 1,5, „Energetika Kragujevac“ sa 1,1 milijardu. Slede „Infostan Beograd“, „Toplana Bor“, PKB, GSP Beograd, Azotara i mnogi drugi, međutim njihov dug je ispod milijardu dinara. Ipak, ono što upada u oči to je da su među 20 najvećih neplatiša, čak pet iz Bora, čiji ukupan dug iznosi 8,3 milijardi. U oči pada i to što nijednoj od ovih kompanija struja nije isključena, dok se građanima to radi za 10.000 dinara.

Izvor „Blica“ iz EPS-a tvrdi da struja dužnicima ne sme da se isključi jer je takav stav vlade.

– Ako bi se preduzećima iz sistema RTB „Bor“ struja isključila, privreda cele Timočke Krajine bi bila onesposobljena. Reč je o višegodišnjim dugovanjima koja sada ne mogu da se naplate. Treba da se zna da RTB „Bor“ za poslednjih šest meseci smanjio dug za više od milijardu dinara, međutim, neizmirene obaveze su tolike da ne postoji mogućnost da se uz redovne račune, servisiraju i oni iz prethodnih godina. Ono što je posebno važno da se istakne to je da RTB „Bor“ generiše i dugove javnih preduzeća u Boru. Naime, on ignoriše svoje obaveze prema Toplani i Vodovodu, zbog čega se njihovi dugovi uvećavaju, pa nam tako duguju 800 miliona za struju – kaže naš sagovornik.

On dodaje da i druga javna i državna preduzeća nisu redovne platiše.

– Neka nisu uplatila ni dinar od početka godine, poput „Železare Smederevo“ d.o.o., dok većina sa ove liste od 20 najvećih dužnika uplaćuje neke minorne cifre. Sve u svemu, izgleda da ovoj srpskoj praksi korišćenja struje na veresiju nije uspeo da stane na put ni MMF koji je to izričito tražio od srpskih vlasti. EPS sam ne može da im seče struju, jer nema odobrenje vlade, iako bi tih 200 miliona evra bila dragocena cifra za investicije u ovoj kompaniji. Onda neki stručnjaci kažu da je EPS tempirana bomba za finansije. Nije tempirana bomba, već socijalna ustanova za neuspela državna preduzeća koja struju troše a ne plaćaju je – kaže naš izvor.

Stručnjaci pak kažu da je problem dugovanja za struju dostigao takve razmere da može da ugrozi i funkcionisanje EPS-a.

– Kod ovih državnih i javnih preduzeća nije samo struja problem već celokupno njihovo funkcionisanje. Te firme su tempirana bomba za srpske finansije. Krediti i njihova dugovanja, ako se nešto ne preduzme, prebiće se na leđa građana – kaže profesor ekonomije Mlađen Kovačević.

Sličan stav ima i Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija.

– Nedopustivo je da se Blagoju Spaskovskom i ostalim direktorima javnih i državnih preduzeća dopušta da ne plaćaju ono što su potrošili. Plašim se da će sva ova, ali i druga dugovanja RTB-a i drugih firmi opet pasti na grbaču običnih građana kojima se za dug od 10.000 seče struja ili se šalju izvršitelji kako bi se naplatila. To je nedopustivo jer su onda oni diskriminisani u odnosu na javna i državna preduzeća – kaže Dobrašinović.


Teške posledice u slučaju isključenja

Iz Elektroprivrede Srbije je potvrđeno da je dug 20 kompanija blizu 22 milijarde dinara. Rukovodstvo EPS-a, međutim, nije želelo da komentariše zašto se ne preduzimaju rigoroznije mere kako bi se naplatila ova potraživanja.

– Za neke kompanije, poput RTB „Bora“, isključenje struje bi pored prestanka proizvodnje u tom kompleksu izazvalo i veoma ozbiljne tehnološke i ekološke posledice ne samo u Boru već i na širem području – kažu u EPS-u.


 

Čitaj dalje...