You are here

Vlada preporučila duži raspust zbog gripa

BEOGRAD/SMEDEREVO, 14. februar 2019 – Vlada Republike Srbije donela je na današnjoj sednici preporuku svim jedinicama lokalne samouprave da se raspust u osnovnim i srednjim školama produži i sledeće nedelje, odnosno da se nastava ne održava od 18. do 24. februara.

Vlada je ovu preporuku, koja predviđa da prvi radni dan za osnovne i srednje škole bude 25. februar, donela zbog smanjenja rizika i izloženosti đaka virusu gripa, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Iz lokalne samouprave u Smederevu, ovim povodom, niko se nije oglasio, niti odgovorio do večeras (19,00) na naše telefonske pozive.

Kako su ranije danas portalu Podunavlje.info nezvanično potvrdili izvori u Ministarstvu prosvete, drugi deo zimskog raspusta za osnovne i srednje škole biće produžen na teritoriji čitave Srbije i Vojvodine.

Produžetak raspusta preporučilo je Ministarstvo zdravlja u cilju smanjenja mogućnosti prenošenja virusa gripa. 

Čitaj dalje...

Vlada usvojila uredbe o podsticajima poljoprivrednicima i preduzetnicima

BEOGRAD, 19. januar 2019 – Vlada Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici niz uredbi o podsticajima u poljoprivredi i preduzetništvu. Mikro, malim i srednjim privrednim subjektima, preduzetnicima i zadrugama kroz razvojne projekte biće raspodeljeno 500 miliona dinara.

U cilju podsticanja započinjanja samostalnog poslovanja, Vlada je usvojila Uredbu o utvrđivanju programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju za 2019. godinu. Ovom Uredbom, kroz bespovratna sredstva u iznosu od 200 miliona dinara, između ostalog, pruža se podrška preduzetništvu žena, mladih i socijalnom preduzetništvu. Sredstva su namenjena za finansijsku podršku novoosnovanim preduzetnicima, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije u godini koja prethodi godini podnošenja zahteva.

Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2019. godinu utvrđene su mere ruralnog razvoja i preraspodele podsticaja, obim sredstava za kreditnu podršku i posebni podsticaji u poljoprivredi. Takođe, utvrđen je i obim sredstava za IPARD. Na taj način je nastavljena postepena transformacija u tim oblastima, kao deo procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Čitaj dalje...

Izmene pravilnika o sufinasiranju projekata

BEOGRAD, 29. septembar 2018, izvor: FoNeT via nuns.rs – Predstavnici Koordinacione grupe Vlade Srbije za saradnju sa medijima najavili su da će u oktobru početi rad na izmeni i dopuni Pravilnika o sufinan- siranju projekata u oblasti javnog informisanja u okviru postojećih zakonskih rešenja.

Sva medijska i novinarska udruženja pozvana su da dostave predloge za izmenu, kako bi se zajednički došlo do najboljih rešenja, saopštila je Vlada Srbije posle trećeg sastanka Koordinacione grupe i Tima za dijalog, koji čine predstavnici devet medijskih i novinarskih udruženja.

Članovi Tima za dijalog izložili su nekoliko predloga i moguća rešenja za izmenu Pravilnika.

U saopštenju se navodi da se na sastanku u Vladi Srbije razgovaralo o delu zahteva koji su predstavnici medijskih i novinarskih udruženja izložili na prethodnom sastanku i o prioritetnim pitanjima na kojima treba da se radi u narednom periodu.

Na sastanku se razgovaralo i o završetku procesa privatizacije medija, radu radne grupe koja se bavi pitanjima bezbednosti novinara, izmenama Pravilnika kojim se reguliše dokumentacija koja se dostavlja Registru medija a koja se odnosi na prikazivanje podataka za projektno sufinansiranje, kao i o drugim medijskim temama.

Predloženo je da se na narednim sastancima pozivaju predstavnici drugih institucija, koji mogu da daju konkretne informacije o pitanjima o kojima će se razgovarati.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici OEBS, Delegacije Evropske unije u Srbiji i Fondacije Konrad Adenauer, koji su istakli da će nastaviti da pružaju ekspertsku pomoć i podršku dijalogu.

Foto: Dragan Antonić/ FoNet

http://www.nuns.rs/info/news/38296/izmene-pravilnika-o-sufinasiranju-projekata-iz-oblasti-javnog-informisanja.html

Čitaj dalje...

Vlast sakriva javna preduzeća

Izvor: danas.rs,  piše: V. J, 27. septembar 2018 – Ugovor kojim je Vlada Srbije poverila upravljanje Železare Smederevo kompaniji HPK Menadžment tri godine bio je nedostupan javnosti.

Međutim, početkom avgusta objavljeno je da je Železara profesionalnom menadžmentu koji je napravio gubitke od 144 miliona evra plaćala 340.000 evra mesečno, nezavisno do uspešnosti poslovanja. Taj podatak je zahvaljujući Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja došao do građana Srbije.

Upravo ovaj primer iskoristio je Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja kako bi, na jučerašnjem okruglom stolu koji je organizovala njegova kancelarija zajedno sa USAID-om, istakao kvalitet važećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Istovremeno, Šabić je ukazao i na „kontroverznost“ predloženih izmena ovog zakona koje predviđaju da se državna preduzeća izuzmu od obaveze da dostavljaju informacije javnosti.

– Teza autora zakona je da se na taj način štiti ravnopravan položaj tih preduzeća na tržištu. Međutim, praksa je pokazala da se 95 odsto zahteva ne odnosi na pitanja koja imaju ikakav uticaj na konkurentnost preduzeća – naveo je Šabić, naglašavajući da je postojeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama proglašen za najbolji na svetu.

Na njegovu tezu nadovezala se Slavoljupka Pavlović, pomoćnica generalnog sekretara Kancelarije poverenika, ističući još jedan argument protiv zaštite konkurentnosti kao razloga za predloženu izmenu.

– Važeći zakon predviđa niz izuzetaka zbog kojih se može ograničiti pravo na slobodan pristup informacijama. Poslovna tajna je jedan od njih – kazala je ona.

Učešće u diskusiji ispred Društva sudija Srbije uzeo je i sudija Upravnog suda Nikola Kitarović. On je pozdravio proširenje kruga organa javnih vlasti, tako da obuhvati i fizička lica sa javnim ovlašćenjima, ali i kritikovao rešenje koje izuzima državna preduzeća.


Nepoštene izmene

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je skrenuo pažnju na to da se, pored namere države da izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama suzi pravo javnosti, „dešava još nešto opasnije“. On je istakao da se izmenama drugih zakona, poput Zakona o odbrani, definiše koje informacije se smatraju, a koje ne smatraju, informacijama od javnog značaja. „Na taj način se unosi konfuzija. Ako je već namera ograničiti opseg informacije koje moraju da se dostavljaju onda je poštenije to uraditi kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama“, kazao je Šabić.


https://www.danas.rs/drustvo/vladavina-prava/vlast-sakriva-javna-preduzeca/

 

Čitaj dalje...

Ugovor o upravljanju Železarom prvi put pred javnošću

Izvor: Insajder.net, , 6. avgust 2018 – Više od tri godine predstavnici državnih institucija Srbije su u najvećoj tajnosti držali ugovor o upravljanju Železarom Smederevo pravdajući se time da nemaju odobrenje kompanije HPK Menadžment. Novinari Insajdera došli su do ovog ugovora, iz kojeg se može zaključiti da Vlada nije imala dovoljno opravdanja da ga drži u tajnosti. Država je, prema ugovoru, firmi HPK Menadžment, čiji je suvlasnik Peter Kamaraš, bila dužna da plaća upravljanje Železarom 340.000 evra mesečno bez obzira na uspešnost poslovanja, a uz to su bili predviđeni i različiti bonusi za uspešno poslovanje. Sam ugovor otvara brojna nova pitanja- da li je i u kojoj meri kompanija HPK ispunila svoje obaveze, ali i zašto se država Srbija nije bolje zaštitila.

Železara Smederevo je od 2012. u vlasništvu države, kada je otkupljena za jedan dolar od američkog Ju es stila, koji se povukao iz Srbije kad je usled krize na tržištu čelika počeo da pravi gubitke. Nakon toga je raspisan javni poziv za uvođenje profesionalnog menadžmenta, a Ugovor o pružanju usluga i savetovanja su 21. marta 2015. godine potpisali Peter Kamaraš, jedan od suvlasnika HPK Menadžmenta; Željko Sertić, tadašnji ministar privrede i Bojan Bojković u ime Železare.

Odmah nakon što su predstavnici države potpisali ugovor sa HPK postavljeno je pitanje isplativosti ovog poslovnog aranžmana, odnosno koliko državu i Železaru Smederevo košta angažovani profesionalni menadžment.

Kako se može videti u ugovoru do kojeg je došao Insajder, taj poslovni aranžman predvideo je fiksnu i varijabilnu naknadu HPK Menadžmentu.  Ugovorom je bila zagarantovana fiksna naknada u iznosu od 340.000 evra mesečno, bez obzira na rezultate rada.

Pored toga imali su pravo na bonus u svakom kvartalu u kom je Železara poslovala pozitivno. Bonusi su iznosili između 25 i 35 odsto od ukupnog profita Železare ostvarene u prethodnom kvartalu, ukoliko je firma poslovala pozitivno.

Takođe, bile su predviđene i posebne naknade za ostvarenje određenih ciljeva.

HPK je tako imao pravo na dodatnih 800.000 evra u slučaju pozitivnih rezultata dva meseca za redom, kao i dodatnih 700.000 evra za obim proizvodnje veći od 375.000 tona.

Na kraju, HPK je imao pravo i na dodatni bonus “u slučaju uspešnog sprovođenja postupka privatizacije u periodu od pet godina”. HPK je imao pravo na čak 30 odsto postignute cene. Kako stoji u ugovoru, bez obzira na postignutu cenu, minimalni bonus je 10 miliona američkih dolara.

Firma Petera Kamaraša HPK Menadžment, koja je od marta 2015. do polovine 2016. upravljala smederevskom Železarom, dobila je spor pred Londonskim sudom za međunarodnu arbitražu protiv Železare. Kako je zaključio Arbitražni sud, Železara je dužna da HPK Menadžmentu plati upravo 10 miliona dolara, što uz kamate i sudske troškove dostiglo iznos veći od 12,4 miliona dolara zbog nezakonito raskinutog ugovora.

Nakon što su 18. aprila 2016. Železara Smederevo i kineski Hestil potpisali privatizacioni sporazum po kom je kineska firma kupila određenu imovinu Železare – Srbija raskida ugovor za HPK Menadžmentom. Država se pozivala na kršenje odredbi ugovora, koji u tom trenutku nije bio javno dostupan.

Prema izveštaju sa Skupštine Železare na kojoj je ugovor raskinut, a do kojeg je tada došao list Politika, kao razlog za raskid ugovora navedeno je to što menadžment na čelu sa Kamarašom nije ispunio ugovornu obavezu o visini obrtnih sredstava, odnosno donjem limitu novca koji mora da stoji na raspolaganju.

Za Skupštinu Železare bili su sporni i kratki rokovi plaćanja po ugovoru o kupovini sirovina, koji je Železara potpisala sa Kamarašovom firmom Pikaro iz Košica.

Iz ugovora je, međutim, jasno da država nije zabranila Kamarašu da posluje s drugim njemu povezanim firmama.

Obaveze Kamaraša

Prema Ugovoru o pružanju usluga i savetovanja, Kamaraš, odnosno HPK, obavezali su se da Železara posluje tako da u svakom trenutku na raspolaganju ima najmanje 80 miliona dolara. Bio je dužan da obezbedi savetnike koji bi to omogućili, a koje bi plaćao HPK iz naknade koju bi firma dobijala od Železare.

Ugovor je, kako se navodi, trebalo da bude “privremeno rešenje dok se uspešno ne sprovede postupak privatizacije” Železare. Bio je oročen na tri godine, sa mogućnošću produžetka saradnje.

Raskid ovog ugovora predviđen je, između ostalog, u slučaju da angažovani “profesionalni menadžment” ne ispuni bilo koju od svojih materijalno pravnih obaveza.

Država je ugovor sa HPK raskinula jednostano u junu 2016. godine, nakon čega su usledile međusobne optužbe za loše poslovne rezultate i kršenje ugovora.

Nikada, međutim, nije saopšteno koliko je država ukupno platila profesionalni menadžment i da li se aranžman isplatio.

Jedini zvaničan izvor ovog podatka je zahtev Kamarašovih advokata sudu u Vašingtonu, u kojem traže da im dug umesto Železare plati država. Prema ovom dokumentu Kamarašov tim od države za usluge upravljanja Železarom mesečno primao oko 500.000 dolara za svoje usluge‚ što je oko 400.000 evra.

Iako su predstavnici države tvrdili da Kamaraš nije ispunio svoj deo obaveza iz ugovora, sud u Londonu je presudio da je Železara dužna da kompaniji HPK plati 10 miliona dolara, što je prema ugovoru minimalan bonus u slučaju uspešne privatizacije.

Poslovne odluke pod kontrolom i uz odobrenje države

Ugovorom je bilo predviđeno da sve odluke u vezi sa Železarom mora da odobri država Srbija koja je zadržala većinu u upravi.

Kako bi se to osiguralo, predviđena je bila pozicija “direktora za odnose sa državnim organima” kog je takođe postavljala država i koji je nadzirao Petera Kamaraša i morao da potpiše gotovo svaku njegovu odluku.

U delu koji se odnosi na regulisanje upravljačkih ovlašćenja generalnog direktora, navodi se da će njegova ovlašćenja biti ograničena “supotpisom direktora za odnose sa državni organima i organizacijama društva”.

Dalje se navodi i da on neće aktivno učestvovati u upravljanju Železarom, već da će njegova prava, između ostalog, biti smatrana pravom veta.

Uprkos tome, u zahtevu sudu u Vašingtonu advokati HPK Menadžmenta tvrdili su da je Srbija „rutinski i konstantno ignorisala nominalno autonoman status Železare“ kako bi ostvarila političke i ekonomske ciljeve države, kao i da se tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić „mešao u rukovođenje Železarom, na njenu štetu“.

„U jednoj takvoj prilici, tokom krize u oktobru 2015. koja je nastala zbog kolapsa cena čelika i diskusije o tome da li Železara treba da se privremeno ugasi, član Nadzornog odbora Železare kog je postavila država potvrdio je da država kontroliše sve odluke vezane za rad Železare, ističući da ’pre nego što bilo šta uradimo, moramo da konsultujemo Vladu i premijera ”, navodi se u zahtevu za izvršenje advokata HPK Menadžment koji poseduje Insajder.

Kamaraš je tvrdio da je odluka Vlade da jednostrano raskine ugovor nije u skladu sa tim dokumentom, dok je Vlada tvrdila suprotno. U tom periodu međutim niko nije želeo ugovor i da objavi. Jedni na druge prebacivali su odgovornost za loše poslovne rezultate. Kada je potpisivao ugovor u martu 2015. godine, sam Peter Kamaraš je izjavljivao da će smederevska čeličana do kraja godine biti u plusu. Kada je Železara počela da pravi gubitke, Kamaraš je tvrdio da je uzrok kriza koja je te godine pogodila svetsko tržište čelika zbog čega je predlagao obustavu proizvodnje, što Vlada nije prihvatila.

Najdrastičniji slučaj kršenja prava javnosti

Ugovorom su se sve tri strane potpisnice obavezale na tajnost, čak i nakon što prestane njegovo važenje. U članu trinaest pod nazivom “poverljivost”, navodi se da se svaka od ugovornih strana obavezuje da će sve informacije u vezi sa ugovorom tretirati kao strogo poverljive.

Ugovorom su, međutim, predviđeni i izuzeci, odnosno situacije u kojima bi sve tri strane mogle saopštiti podatak koji se smatra poverljivim. Između ostalog, kako se navodi, to bi bilo moguće ukoliko to zahteva merodavno pravo, za potrebe vođenja arbitražnog postupka, ukoliko se sa tim saglase sve tri strane kao i ukoliko informacije procure.

Ono što se može zaključiti je da je Ministarstvo privrede, imajući u vidu ove odredbe, moglo da da na uvid javnosti ugovor ili delove ugovora na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Naime, merodavno pravo za ovaj ugovor je, kako stoji i u ugovoru, pravo Republike Srbije, a deo tog prava je i gore navedeni zakon.

Ugovor o upravljanju Železarom je, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama tražila organizacija Transparentnost Srbija polovinom 2015. I pored nekoliko rešenja poverenika Rodoljuba Šabića, kao i mišljenja tadašnjeg zaštitnika građana Saše Jankovića, nadležni predstavnici države ugovor su čuvali kao tajnu. Javnost Srbije je tako, sve do danas, bila uskraćena za informacije na šta se obavezala srpska strana, a šta su bile obaveze Kamaraševe firme.

Kako bi ove odredbe ostale u tajnosti, Ministarstvo privrede je platilo 200.000 dinara po kaznama poverenika. Tadašnji ministar Željko Sertić je ušao u verbalni rat sa svim nezavisnim telima u Srbiji.

“Prekršio bih zakon kada bih objavio ugovor, tog momenta za svu štetu kompanija HPK može da tuži državu”, rekao je Sertić.

U sukob su se umešali Komisija za zaštitu konkurencije, Ministarstvo državne uprave i ostatak Vlade Srbije koja je ignorisala i odluke Poverenika i odluke tadašnjeg ombudsmana Saše Jankovića, karakterišući ih kao političke.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, nazvao je to najdrastičnijim slučajem u 2015.“u kome su informacije uskraćene ne samo javnosti, već i Povereniku, s pozivom na poverljivost dokumenta”.

Arbitražna odluka

Kako je Insajder ranije objavio, firma Petera Kamaraša HPK Menadžment, koja je od marta 2015. do polovine 2016. upravljala smederevskom Železarom, dobila je spor pred Londonskim sudom za međunarodnu arbitražu protiv Železare Smederevo u maju ove godine.

Advokati Petera Kamaraša tvrde da je raskid ugovora izveden na nezakonit način uz „fabrikovane razloge za raskid ugovora, a sve kako bi Srbija izbegla da plati podnosiocima zahteva milione dolara koji su trebali da budu plaćeni po osnovu privatizacionog bonusa, kao i na osnovu dloševorenih naknada za upravljanje“.

Hestil zvanično kupuje Železaru 18. aprila 2016, a istog dana HPK Menadžment šalje dopis Železari u kome zahteva isplatu privatizacionog bonusa od 10 miliona dolara. Bonus im, međutim, nije isplaćen.

Zbog toga firma Petera Kamaraša 5. avgusta 2016. započinje arbitražni proces protiv Srbije i Železare Smederevo

Arbitražni proces je započet 5. avgusta 2016, a pokrenuo ga je HPK Menadžment pozivajući se na klauzulu 17 ugovora sa Železarom i Republikom Srbijom, u kome se navodi da će upravo Londonski sud za međunarodnu arbitražu odlučivati o svim potencijalnim sporovima.

Međutim, iako je HPK od Arbitražnog suda tražio da država Srbija, kao vlasnik Železare, zajedno sa Železarom plati odštetu, sud u Londonu je odlučio da je dužnik samo Železara.

Pošto do danas nisu dobili dosuđeni novac, njihov advokat Andreas Frišneht je prošlog  ponedeljka pred sudom u Vašingtonu protiv države Srbije i Železare podneo zahtev da se odluka izvrši.

Insajder

https://insajder.net/sr/sajt/tema/11877/Insajder-otkriva-Ugovor-o-upravljanju-%C5%BDelezarom-prvi-put-pred-javno%C5%A1%C4%87u.htm

 

 

 

Čitaj dalje...

HPK traži 12,4 miliona dolara zbog raskinutog ugovora

Izvor: Beta, 2. avgust 2018 – Holandska kompanija HPK inženjering, koju je Vlada Srbije 2015. angažovala da upravlja smederevskom železarom, zatražila je od suda u Vašingtonu da omogući izvršenje odluke međunarodne arbitraže iz Londona prema kojoj železara mora da joj isplati naknadu od 12,4 miliona dolara zbog nezakonito raskinutog ugovora.
HPK je juče Saveznom sudu u Distriktu Kolumbija podneo peticiju u kojoj se zahteva da se, na osnovu Konvencije o priznanju i izvršenju inostranih arbitražnih odluka, potvrdi odluka koju je u maju doneo arbitražni tribunal u Londonu.
Londonski sud za međunarodnu arbitražu (LCIA) je u maju ocenio da je Železara Smederevo nezakonito raskinula ugovor kojom je HPK menadžment 2015. angažovan da unapredi poslovanje te, tada državne kompanije, i privuče kupca za njenu privatizaciju.
Ugovor sa HPK inženjeringom je raskinut juna 2016. sa obrazloženjem da ne ispunjava ugovorene obaveze, koje nikada nisu objavljene. Železara Smederevo je 2016. prodata kineskoj Hestil grupi, ali holandska kompanija tvrdi da je ugovor sa njom bez razloga raskinut „uoči samog završetka privatizacije većinskog udela Železare“.
HPK u peticiji tvrdi da Železara i Vlada Srbije odbijaju da plate bonus od 10 miliona dolara koji je ugovorom bio dogovoren ako privatizacija usledi u roku od pet godina od njegovog sklapanja.
Odlukom arbitraže u Londonu kompanija HPK ima pravo na bonus od 10 miliona dolara i iznos za dodatne izdatke, ali Vlada Srbije i železara ne žele da plate tu sumu.
HPK optužuje Vladu Srbije da se, iako je bila vlasnik Železare, neopravdano poziva na njen nominalni nezavisni korporativni status kako bi izbegla plaćanje odštetnog zahteva.
Prema neizvaničnim informacijama Bete odbijen je tužbeni zahtev HPK inženjering protiv države Srbije i ta kompanija teško da će moći da realizuje arbitražnu presudu o obeštećenju od Železare.
Peticija američkom sudu, ukoliko je podneta se, prema tim izvorima, može tumačiti kao vrsta pritiska HPK inženjeringa da bi izdejstvovala naplatu tražene odštete.

Čitaj dalje...

Formirana Radna grupa za izradu medijske strategije

Izvor: srbija.gov.rs, BЕОGRAD, 18. jun 2018. godine – Na današnjem sastanku predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić sa predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja formirana je Radna grupa za izradu medijske strategije, čiji je predsednik Dejan Stojanović iz Ministarstva kulture i informisanja.

Radna grupa sastoji se od devet predstavnika medijskih i novinarskih udruženja i osam predstavnika države.

Članovi Radne grupe u ime medijskih i novinarskih udruženja su: Vukašin Obradović, Tanja Maksić, Jelena Kleut, Stojan Marković, Boban Tomić, Dalila Ljubičić, Nino Brajović, Maja Raković i Dragana Čabarkapa.

Predstavnici države u Radnoj grupi su: predstavnici Ministarstva finansija Jelena Tanasković, Ministarstva pravde Radomir Ilić, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Saša Mogić, Komisije za zaštitu konkurencije Marija Kovačević, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Ranka Vujović, Uprave za javne nabavke Jelena Marković, Republičkog sekretarijata za javne politike Dejan Raketić, kao i predstavnik Vlade Vojvodine Atila Marton.

Medijska strategija će biti izrađena uz podršku OEBS-a i Delegacije Evropske unije u Srbiji, čiji su predstavnici prisustvovali sastanku.

Dogovoreno je da će OEBS u narednom periodu nastaviti da pruža podršku ekspertima koje će odabrati medijska i novinarska udruženja, a koji će kao ekspertski tim pomoći u izradi strategije.

Na sastanku je dogovoreno da Vlada Srbije formira Koordinaciono telo za saradnju sa medijima, dok će medijska i novinarska udruženja formirati Tim za dijalog. Ova dva tela zajedno će i operativno raditi na rešavanju problema novinara i medija.

Članovi pomenutog koordinacionog tela biće savetnica predsednika Srbije za medije Suzana Vasiljević, savetnica predsednice Vlade Srbije za medije Jelena Kovačević, Nemanja Pantić iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Ana Subotić iz Ministarstva kulture i informisanja, Milica Vučković iz Ministarstva pravde, Jelena Parezanović iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ranka Vujović iz Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

U Timu za dijalog biće predstavnici medijskih i novinarskih udruženja.

Današnjem sastanku prisustvovali su ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević sa predstavnicima ovog ministarstva, savetnica predsednika Republike Srbije za medije Suzana Vasiljević i savetnica predsednice Vlade Srbije za medije Jelena Kovačević.

Sastanku su prisustvovali svi predstavnici medijskih i novinarskih udruženja, kao i ambasador OEBS u Srbiji Andrea Oricio, predstavnici Delegacije EU u Srbiji i Fondacije Konrad Adenauer.

Čitaj dalje...

Od Vlade Srbije još milion i po evra za vodosnabdevanje

VELIKA PLANA/SMEDEREVSKA PALANKA, 15. maj 2018 – Vlada Srbije je za poboljšanje snabdevanja vodom Velike Plane i Smederevske Palanke u ovoj i sledećoj godini izdvaja 174 miliona dinara, odnosno oko 1.500.000 evra. Ove godine opštinama će biti prebačena 124 miliona, a sledeće još 50 miliona dinara.
Sredstva će biti iskorišćena za izgradnju 13 novih bunara na izvorištu Trnovče, pored Velike Morave.
Juče je u Vladi Srbije potpisan ugovor o prebacivanje prve rate od 64.814.000 dinara za igradnju tri nova bunara, izgradnju sabirnog cevovoda koji će vodu od bunara dovesti do Fabrike vode u Trnovču i čišćenje postojećih vodovoda od Fabrike vode do Velike Plane i Smederevske Palanke.
Ugovor su potpisali v.d. direktora Republičke direkcije za vode Nataša Milić i v.d. direktora JP za vodosnabdevanje „Morava“ iz Velike Plane Živomir Novaković.
Jučerašnjim potpisivanjem ugovora počela je realizacija dogovora koji je postignut 20. marta, prilikom posete predsednika Vlade Srbije Ane Brnabić Smederevskoj Palanci.
Planirano je da radovi na izgradnji prva tri bunara budu završeni do kraja avgusta.

Čitaj dalje...

„Sloga“ zahteva hitnu reakciju države na dešavanja u Kajzenu

BEOGRAD/SMEDEREVO, 13. maj 2018 – Udruženi sindikati Srbije “Sloga” pozivaju Vladu Srbije, premijerku Brnabić, a posebno ministra rada Zorana Đorđevića koji je više puta pozivao radnike i sindikate da prijavljuju zloupotrebu rada, da odmah reaguju i upute inspekciju u tursku fabriku tekstila “Kajzen” u Smederevu, gde je menadžment nezakonito uručio desetak otkaza radnicama koji su u petak stupile u štrajk zahtevajući bolje uslove rada i isplatu nadoknada za obavljeni prekovremeni rad, navodi se u saopštenju informativne službe „Sloge“ koje je danas objavljeno.

„Na osnovu poziva ovom sindikatu, više od polovine zaposlenih, njih oko 150, neki deo juče, a neki ranije se učlanilo u naš sindikat i potpisalo pristupnice, što nam sada daje zakonski legitimitet da ih predstavljamo i da organizujemo sve buduće akcije kroz institucije ali i nepopularne za poslodavca vidove sindikalne borbe.

Zbog krizne situacije, predsednik Sloge Željko Veselinović sa svojim saradnicima se nalazi u Smederevu gde kontaktira sa otpuštenim i nezadovoljnim radnicima Kajzena.

Pored strogog minimalca koji radnici Kajzena primaju, menadžment turske fabrike zloupotrebljava prekovremeni rad, koji se zaposlenima ne isplaćuje, već služi kao ucena otkazom ugovora o radu ukoliko se bespogovorno ne obavlja, što je uostalom i rezultiralo spontanom obustavom rada u petak, njih oko 300 zaposlenih.

O samim uslovima rada u fabrici tekstila ne treba mnogo govoriti, jer oni uopšte ne odgovaraju minimalnim standardima EU koje nam vlast svakodnevno u svom obraćanju obećava. Više liče na uslove zapuštenih fabrika Bangladeša i Indije, jer 280 zaposlenih žena na raspolaganju ima samo jedan WC, u čiji odlazak je obavezno ukucavanje kartice, i koji se od strane supervizora evidentira, dok se ulaz u muški nalazi pored samog stola gde stoji hrana i gde radnici jedu.

Stoga, pitamo predsednicu Vlade gospođu Brnabić, da li bi ona obedovala pored ulaza u WC, gde svako otvaranje vrata direktno u nos unosi neprijatne mirise i moguću zarazu preko insekata, posebno u letnjem periodu?

Verujemo da premijerka ne bi pristala da radi i jede u takvim nehumanim uslovima, te stoga tražimo i zahtevamo da niko u Srbiji koju ona trenutno predstavlja ne bude izložen poniženju kakvom su izložene radnice i radnici Kajzena u Smederevu, navodi se u saopštenju Sloge“, stoji u saopštenju „Sloge“.

Čitaj dalje...

Posle Vulina, Spona se molbom obraća i premijerki i Vladi

SMEDEREVO, 7. maj 2018 – Udruženje potomaka i ratnika Patriotska spona 1912-1999. iz Smedereva, nakon što je prošle nedelje uputilo otvoreno pismo ministru Vulinu, obratilo se i premijerki Ani Brnabić sa molbom da Vlada Srbije, na svojoj redovnoj sednici, razmotri njihovu molbu i upozna se sa, kako u mlobi piše, “kršenjem zakona i ugrožavanjem građanskih sloboda, zloupotrebom javnih funkcija i diskriminacijom ugroženih građana Smedereva”. Dva su razloga, kako tvrde u molbi u koju je Podunavlje.info imalo uvid, njihovog obraćanja na ovaj način; ignorisanje njihovih krivičnih prijava protiv gradonačelnice i neadekvatno reagovanje gradskih vlasti na slučaj porodice Lončar koja je zimus ostala bez doma u požaru.

Oni traže da premijerka i Vlada Srbije reaguju “na zakonski način u skladu sa ovlašćenjima i podstaknu rad Osnovnog javnog tužioca u Smederevu kako bi u što kraćem roku postupio po službenoj dužnosti i uzeo u razmatranje dve krivične prijave koje su podneli Javnom tužilaštvu u Smederevu. Tvrde da su, zbog svog angažmana u borbi za pravdu i pomoć ugroženima, ali i samog članstva u Udruženju, njihovi članovi izloženi pritiscima, da su ucenjivani i zastrašivani. Zato su 5. marta ove godine i podneli krivičnu prijavu, „zbog „krivičnih dela protiv sloboda, prava čoveka i građana, i povrede slobode izražavanja i udruživanja“, ali Tužilaštvo, kako navode, ni posle dva meseca nije reagovalo.

“Osnovano sumnjamo i da je Gradska vlast Smedereva na čijem je čelu gradonačelnica Jasna Avramović izvršila pritisak na rad Osnovnog javnog tužioca u Smederevu i naše prijave završile u fioci ili korpi za otpatke. Zato molimo da preuzme predmet Republički javni tužilac, pogotovo kada su predmet narušavanje osnovnih ljudskih i građanskih prava i sloboda koja su Ustavom Republike Srbije zagarantovana svim građanima Srbije“, stoji u molbi.

“U drugom slučaju obratila nam se porodica Lončar za pomoć. Njima je izgorela kuća u požaru 14. januara 2018. godine i bukvalno su ostali na ulicu kao beskućnici, bez ikakve pomoći od nadležnih institucija i od Grada Smedereva. Posle 73 dana kako im je izgorela kuća, obratili se Udruženju Patriotska spona. Odlučili smo da im pomognemo. Prilikom uvida u ceo slučaj i ličnog obraćanja institucijama koje su bili akteri po službenoj dužnosti, uvideli smo mnogobrojne zloupotrebe pojedinaca, a utvrdili smo da je glavnu opstrukciju nečinjenja pojedinih službi izvršila lično gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović. Zbog svega utvrđenog podneli smo novu krivičnu prijavu 2. aprila 2018. Osnovnom javnom tužiocu u Smederevu ”, navodi predsednik Udruženja Patriotska spona Saša Đorđević u pismu premijerki Ani Brnabić i Vladi Srbije.

Čitaj dalje...