You are here

Zgrada Stare klanice i Vila Klefiš

VELIKA PLANA, 30. decembar 2018 – U serijalu tekstova o znanim i manje znanim zdanjima u okolini Velike Plane, koja bi mogla turistima i putnicima namernicima da budu zanimljiva, do sada smo se uglavnom bavili sakralnim građevinama. U samoj Velikoj Plani, u njenom jezgru, na bukvalno pedesetak metara jedno od drugog, dva su izuzetna spomenika urbane arhitekture.

Stara klanica, tek malo uvučena od glavnog puta, odmah iza zgrade u kojoj se nalazi sedište velikoplanjanske lokalne samouprave, uživa status spomenika kulture. Deo je nekadašnjeg kompleksa privredno-industrijskih objekata koje su u Velikoj Plani od 1886. do 1928. godine podigli nemački industrijalci Kristijan Šojs i Vilhelm Šumaher. Bila je to klica industrijskog razvoja u Velikoj Plani, posle prve i druga klanica, zajedno sa zanatskim radionicama, mlinovima i vunovlačarama koje su već u Plani radile. Obe klanice, i ova i ona Klefišova i Zojsova, bile su izvoznici mesa u Zapadnu Evropu, više od polovine radno sposobnog stanovništva radilo je u njima. Ako je Leskovac zbog svoje tekstilne inudstrije bio proglašen za „Srpski Mančester“,Velika Plana je zbog svojih klanica u to vreme s pravom nosila nadimak “Srpski Čikago“. O tome govore i broje reklame u novinama onog doba, kakav je ova iz „Pravde“ iz marta 1908.

Projekat, po kome je početkom XX veka podignuta Stara klanica, uradio je Inženjersko-tehnički biro Stojana Veljkovića i Oto Lorenca. Sam objekat ima razuđenu osnovu u obliku latiničnog slova „L“ sa kulom ovalnog preseka, koja je izvedena na spoju dva krila. Zanimljivo je da fasada, nikada nije bila malterisana, izvedena je od opeke u „natur obradi“, koja se i sada, u na žalost jadnom stanju u kome je, može videti.

Stručnjaci se slažu da Stara klanica predstavlja izuzetno vredan primer industrijske arhitekture u Srbiji s početka XX veka. Sama zgrada i parcela na kojoj je izgrađena pripadaju lokalnoj samoupravi i već godinama, od kada je izašao poslednji zakupac a zgrada počela rapidno da propada, traži se način da se spase, ali su za to potrebna velika sredstva kojima Plana ne raspolaže. Ostaje samo da se nadamo da će se naći neko zainteresovan da je oživi dok ne bude kasno.

Ako Stara klanica čeka da bude spasena, Vila Klefiš, na suprotnoj strani, spasla se nedavno zle sudbe zahvaljujući sredstvima Ministarstva državne u prave i lokalne samouprave, koje dalo 7 miliona dinara za njeno renoviranje, a Velika Plana je dodala još milion.

Porodična vila Tonija Klefiša, italijanskog industrijalca nemačkog porekla i jednog od osnivača klanične i mesno prerađivačke industrije u Velikoj Plani, podignuta je 1922. godine u samom centru grada, u Ulici Miloša Velikog.

Vila je izvedena u masivnom konstruktivnom sistemu sa jakim nosećim zidovima od opeke, zasnovana na postulatima post akademizma sa uticajem rane moderne i elementima nemačkog folklornog graditeljstva, naravno, zahvaljujući njenom vlasniku i naručiocu izgradnje. U svakom slučaju, pored izrazitih arhitektonskih vrednosti, ima krupan istorijski značaj i posebno mesto u urbanoj genezi Velike Plane.

I ona je pod zaštitom države, proglašena za spomenik kulture, a ispostavilo se da je imala sreću da nekoliko decenija bude korišćena kao sedište lokalne milicijske, potom i policijske stanice. Bila je to sve do 2009. godine, kada je policijska stanica dobila novu, reprezentativnu zgradu, nešto dalje, takođe u centru. Planovi, za šta će biti iskorišćena, odmah su se rojili, ali para nije bilo, sve do nedavno. Sada, kada je renoviranje pri kraju, izvesno je da će to biti neka vrsta Gradske kuće. Predviđeno je da u prizemlju bude sala za venčanja, a da se spratni prostor iskoristi za muzejske i galerijske postavke.

Oba ova zdanja, kako je rečeno, nalaze se u Ulici Miloša Velikog, koja je glavana gradska arterija Velike Plane, saobraćajnica kojom se stiže u centar grada. Ko dođe da obiđe jedno neće moći da ne vidi drugo. Gledano iz pravca dolaska, od auto-puta ili starog puta, svejedno, Stara klanica je sa desne strane, odmah iza zgrade Opštine Velika Plana, a Vila Klefiš je na levoj.

Projekat „Veliki (i mali) turistički potencijali Velike Plane“ sufinansiran je od strane Opštine Velika Plana, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Kako će vila Klefiš da postane Gradska kuća

VELIKA PLANA, 22. april 2018 – Prošle nedelje u Ministarstvu državne uprave lokalne samouprave, Igor Matković, predsednik Opštine Velika Plana, potpisao je ugovor o korišćenju sredstava iz budžetskog fonda, 7 miliona dinara za finansiranje sanacije nekadašnje vile Klefiš koja treba da postane Gradska kuća. Zanimalo nas je šta to konkretno znači, šta je planirano da bude u reprezentativnom a dugo nekorišćenom objektu.

– Biće tu i sala za venčavanje, i galerija, možda i deo muzeja… Ima tu dosta prostora, skupićemo se pa ćemo se dogovoriti. Projekat postoji, na osnovu njega smo i dobili novac, moramo da preradimo unutrašnji prostor kako nama odgovara za te namene, a spolja, i kada se obnovi, mora da zadrži sve karakteristike koje ima, jer je to spomenik kulture – objašnjava Matković.

Porodična vila Tonija Klefiša, nemačkog industrijalca i jednog od osnivača klanične i mesno prerađivačke industrije u Velikoj Plani, podignuta je 1922. godine u samom centru, u Ulici Miloša Velikog. Do pre desetak godina bila je tu policijska stanica, a onda je policija u Velikoj Planini, januara 2009. godine, dobila novu zgradu od hiljadu i po kvadrata, čiju je izgradnju finansiralo Ministarstvo unutrašnjih poslova, a lokalna samouprava je obezbedila besplatno zemljište i infrastrukturu. Od tada vila Klefiš nije u upotrebi, tako da će uređenje i preuređenje ovog objekta zahtevati mnogo i truda i novca. Pitanje je da li će tih oko 60 hiljada evra dobijenih od Ministarstva, kako naš narod kaže, „ da zalegne“ za tako ambiciozan projekat. Predsednik opštine tvrdi da ni to neće biti problem, jer i do sada su novac dobijen iz ministarstava za slične namene dopunjivali sredstvima iz lokalnog budžeta, bilo je tako sa Centrom „Masuka“, sa Bibliotekom, pa će, vrlo moguće, morati da bude i u ovom slučaju.

Sada sledi raspisivanje tendera i sve ostalo što zakon i procedure nalažu, tako da će, Matković očekuje, radovi na preuređenje vile Klefiš u Gradsku kuću početi za oko dva meseca.

Fotografije: Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture i Wikimedia

Čitaj dalje...