You are here

Udruženje novinara Srbije: Hitno istražiti ko preti redakciji N1

Izvor: UNS, 5. februar 2019 – Udruženje novinara Srbije (UNS) osuđuje i od policije i tužilaštva traži hitnu istragu pretnji upućenih redakciji televizije N1.

Kako je navela ova televizija, u njihovu redakciju stiglo je pismo u kojem se, između stalog, navodi: „Da li vi imate vaše porodice, ubijate našu decu i unuke, a niste svesni ako dođe do rušenja, vaša zgrada će među prvima otići u vazduh, a može se desiti da ostanete bez svojih najmilijih. I zato vas mi veterani upozoravamo da se ne igrate sa ničijom sudbinom jer je vaša sudbina u našim rukama“.

U pismu je bila knjižica Saveza ratnih veterana Srbije, a pošilјalac se potpisao kao „Beogradski veterani ratova 1999. godine“. Predsednik Saveza ratnih veterana Srbije Želјko Vukelić rekao je za N1 da ovo udruženje ne stoji iza poslatih poruka i da žele da policija ispita slučaj.

UNS podseća da je, prema odredbama Krivičnog zakonika, za ugrožavanje sigurnosti pretnjom osobama koje obavlјaju posao od javnog značaja informisanjem, predviđena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

UNS očekuje da odgovorni za ove pretnje u skladu sa tim budu i kažnjeni.

Čitaj dalje...

Održan seminar „Lokalni novinari i pravosuđe“

SMEDEREVO, 7. decembar 2018 – O izveštavanju kada su u pitanju sudski i istražni postupci danas su se, u organizaciji Presenting Media a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, edukovali novinari lokalnih medija i dopisnici beogradskih novina i agencija koji deluju u Smederevu. U tome im je pomogla advokatica Gordana Konstantinović, stručnjak za medijsko pravo, a u radu seminara su učestvovali i Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije i Kristina Kovač, urednica sajta UNS-a.

Brajović je novinare podsetio na osnovni akt koga bi, u svim slučajevima a pogotovo prilikom izveštavanja na ovako osetljive teme, trebalo da se pridržavaju – Kodeksa novinara Srbije.

– U interesu struke je da novinari poštuju Kodeks. Danas smo u još većem problemu nego ranije, jer tabloidi ga na dnevnoj bazi krše, ali dokle god to vlast, pa i čitaoci, na ovaj ili onaj način, podržavaju ili finansiraju, teško je s tim izaći na kraj – smatra Brajović.

Gordana Konstantinović je novinare upoznala sa osnovnim postulatima valjanog izveštavanja o sudskim i istražnim postupcima, počev od terminologije, koja je izuzetno važna, jer je velika razlika između, recimo, osumnjičenog, okrivljenog i optuženog, pa do prezumpcije nevinosti, koja se nestručnim delanjem novinara neretko narušava.

Prisutni su ovom prilikom od Kristine Kovač, koja uređuje i deo sajta UNS-a „Novinari pred sudom“, saznali nevesele podatke; da su samo za dve godine pokrenute 1.143 tužbe protiv novinara i medija. Da bi se te situacije predupredile, barem kada je reč o izveštavanju u delikatnoj materiji kakva je sudstvo, služe i ovakvi seminari.

Čitaj dalje...

Vukosavljević: Medijski projekti oslobođeni PDV-a

BEOGRAD/SMEDEREVO, 15. septembar 2018 – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave prosledilo je danas svim lokalnim samoupravama u Srbiji obaveštenje ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića da su medijski projekti oslobođeni plaćanja PDV-a, odnosno da se za njih ne izdaju fakture, preneo je UNS.

„Prenos sredstava koji se vrši u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima, a koje se odnose na sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa, ne smatra se komercijalnim transakcijama, odnosno na njih se ne primenjuju odredbe Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama“, navodi se u dopisu ministra Vukosavljevića lokalnim samoupravama.

U njemu se ističe da je s obzirom na to „nesporno da nije potrebno izdavati fakture nakon zaključenja ugovora o sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, te da je stoga preporuka da se jednim članom ugovora precizira iznos dobijenih sredstava, dinamika prenosa, kao i rok u kome će se sredstva preneti“.

Ministar je predstavnike lokalnih samouprava podsetio da se, kada se sufinansiranju projekti iz oblasti javnog informisanja, novčana sredstva namenski dodeljuju za pokriće određenih troškova projekta kojima se obezbeđuje javni interes.

„Ovde se ne radi o ugovorenim poslovima za račun pojedinih organa uprave, odnosno uslugama po ugovoru. Organ uprave, raspisivanjem konkursa ispunjava svoju zakonsku obavezu da sufinansira proizvodnju medijskih sadržaja kojim zadovoljava potrebu građana za informisanem i ta usluga nije komercijalnog karaktera“, ističe Vukosavljević.

Podsetimo, ranije ove godine Ministarstvo finansija donelo je mišljenje da su projekti u oblasti javnog informisanja odobreni na republičkim, pokrajinskim, gradskim i opštinskim konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa oslobođeni plaćanja PDV-a.

Gradsko veće grada Smedereva, na poslednjoj sednici, u petak, obrazovalo je Komisiju za ocenjivanje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Smedereva u 2018. godini i imenovalo članove. Komisiju čine: Radojica Mali, predstavnik Udruženja radio stanica „RAB Srbija“, Biljana Ljubisavljević, medijski radnik i Ivica Šmit, predstavnik Udruženja elektronskih medija „ComNet“. Zadatak Komisije je da izvrši ocenu projekata podnetih povodom raspisanog Javnog poziva za učešće na konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Smedereva u 2018. godini. Potom, da donese i dostavi obrazloženi predlog o raspodeli sredstava za sufinansiranje projekata Gradskom veću grada Smedereva na dalje postupanje, u skladu sa Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i Javnim pozivom za učešće na konkursu.

Za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja gradskim budžetom za ovu godinu opredeljeno je 20 miliona dinara.

 

Čitaj dalje...

Održan prvi sastanak o izradi nove medijske strategije

srbija.gov.rs, 23. maj 2018. godine – Na inicijativu predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić, danas je održan prvi radni sastanak predstavnika novinarskih i medijskih udruženja sa predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja, na kojem se razgovaralo o izradi nove medijske strategije i temama koje se odnose na položaj medija.

Sastanku je prisustvovala i savetnica predsednika Republike Srbije za medije Suzana Vasiljević.

Od novinarskih i medijskih medijskih udruženja, na sastanku su učestvovali predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Asocijacije medija, Lokal presa, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Asocijacije onlajn medija, RAB Srbija i Sindikata novinara Srbije (SINOS).

S obzirom na to da je reč o važnom dokumentu za budući razvoj medijske scene u Srbiji, cilj je da u izradi strategije učestvuju sva relevantna novinarska i medijska udruženja, kako bi se zajedno došlo do najboljih rešenja u interesu medija i javnosti i da bi se zajednički radilo na poboljšanju položaja medija u Srbiji.

Ovo je bio prvi u nizu planiranih susreta predstavnika države i novinarskih i medijskih udruženja, a termin narednog sastanka biće naknadno dogovoren.

Čitaj dalje...

Protesti srpskih i albanskih novinarskih udruženja

DNKiM info, 3. maj 2018. godine – U Gračanici je u organizaciji Udruženja novinara Srbije (UNS) na Kosovu, održan protest novinara povodom 3. maja Svetskog dana slobode medija. Podršku srpskim kolegama pružili su i predstavnici

Asocijacije novinara Kosova (ANK), koja okuplja novinare Albance. Sa protesta u Gračanici novinari su se uputili ka Prištini gde su prisustvovali protestu ANK-a.

„I ovaj 3. maj kao i prethodnih godina dočekujemo slično. Ugrožena je naša medijska sloboda, ugrožena su naša prava na normalan rad. To nije ništa novo kao što nije novo da i ovaj 3. maj oni koji su odgovorni za otmice i ubistva naših kolega dočekuju na slobodi. Takođe, ostali su nepoznati i neprocesuirani oni koji su nam do sada šest puta rušili ploču na mestu gde su oteti Đuro Slavuj i Ranko Perenić 1998. godine“, poručio je sa protestnog skupa u Gračanici predsednik UNS-a na Kosovu Budimir Ničić.

On je povodom 3. maja Svetskog dana slobode medija zatražio da Specijalni sud za ratne zločine (prim.nov. sa sedištem u Hagu) ubijene i nestale novinare tretira kao posebne slučajeve.

„Zahtevamo da Tužilaštvo u Prištini i EULEKS pokrenu istrage o otmicama i ubistvima koji nisu u mandatu Specijalnog suda i o tome blagovremeno izveštavaju javnost kao i da policija, tužilaštvo i sud u Prištini istraže i procesuiraju sve napade na novinare i njihovu imovinu proteklih godina”, rekao je Ničić.

Jedan od zahteva UNS-a na Kosovu je i da kosovske institucije poštuju Zakon o upotrebi jezika na Kosovu i obezbede prevod na svim događajima koje organizuju, a posebno u Skupštini Kosova i to sve vreme trajanja sednica a ne samo kad su u skupštinskoj sali poslanici Srbi.

U ime ANK-a na skupu u Gračanici govorio je Petrit Čolaku koji je rekao da je došao na protest u Gračanicu da bi se jednim glasom poručilo da nekažnjivost, pretnje i napadi na naše kolege moraju prestati a menadžeri i vlasnici medija moraju da menjaju uslove rada.

On je rekao da se njegovo udruženje zalaže „za istrage u slučajevima ubistava i nestanka kolega od 1999. pa do poslednjeg slučaja 2005. godine“.

„Apatija institucija u Prištini mora da se završi i da se u ovim slučajevima primeni ozbiljna istraga“, rekao je Čolaku.

Nakon Gračanice protestni skup novinara održan je i u Prištini u organizaciji ANK-a.

Predsednik UNS-a na Kosovu Budimir Ničić ponovio je zahteve i na skupu u Prištini i najavio održavanje protesta ispred Skupštine Kosova ukoliko se nastavi sa neprimenom Zakona o upotrebi jezika u kosovskim institucijama i u tom pravcu zatražio podršku kolega Albanaca.

Foto: gracanicaonline.info

 

Čitaj dalje...

Obeleženo 19 godina od ubistva Slavka Ćuruvije

Izvor: NUNS, 11. april 2018 – „Slobode medija i novinarstva ne može biti dok ubice i napadači na novinare ne budu kažnjeni. Zahvaljujući Komisiji za istraživanje ubistava novinara čiji rad Udruženje novinara Srbije podržava, danas je u toku suđenje ubicama Slavka Ćuruvije“, rekao je danas predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović na obeležavanju 19 godina od ubistva novinara, vlasnika i glavnog i odgovornog urednika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije.

Radomirović je istakao da ohrabruje izjava predsednika Višeg suda u Beogradu da će suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije biti završeno  do kraja ove godine.

„Nažalost, neka druga ubistva još nisu rešena i ubice nisu kažnjene. Treba da se podsetimo i našeg kolege Milana Pantića koji je ubijen 2001. godine, radnika RTS-a koji su ubijeni u bombardovanju 1999. godine, kao i naših kolega srpskih i albanskih novinara koji su ubijeni u periodu od 1998. do 2005. godine na Kosovu i Metohiji. Četranaest naših kolega je ubijeno, a niko za ta ubistva nije odgovarao“, rekao je Radomirović i dodao da ohrabruje činjenica što je današnjem skupu prisustvuje i predstavnik OEBS-a za slobodu medije Harlem Desir.

Slaviša Lekić, Vladimir Radomirović, Harlem Desir (foto: UNS)

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić rekao je da je 19 godina “dug vremenski period kada se čeka završno otkrivanje istine i zadovoljenje pravde, ali jako kratko vreme da bismo tek tako zaboravili prošlost, da se zaboravi ko je bacio fatmu i ko je odapeo strelu, ko je opstruirao pretkrivični postupak, ko je dozvolio da pripadnici Državne bezbednosti sami od sebe uzimaju izjave, ko je zaturao, a ko poturao svedoke i ko je odlučio da slučaj temelji na svedočenju onih koji su služili kazne od tri puta po 40 godina“.

On je dodao da „ravno 19 godina kolege Slavka Ćuruvije sa ovog mesta upućuju potpuno iste reči“.

„Apelujemo da država nađe i kazni one koji su usred bela dana precizno, hladno i profesionalno likvidirali novinara Ćuruviju“, rekao je Lekić.

Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Harlem Desir rekao je da je „ućutkivanje novinara ubijanjem neprihvatljivo“.

„Ćuruvija je bio hrabar novinar, nije se bojao da piše o najosetljivijim temama u veoma teškim vremenima za Srbiju. Nažalost, za svoj profesionalni rad i posvećenost novinarstvu platio je najveću cenu. Sigurnost novinara i prestanak prakse nekažnjivosti zločina počinjenih protiv novinara je moj prioritet“, rekao je Desir.

On je istakao da je „veoma važno da svaki napad na medijske profesionalce bude osuđen na najvišem nivou“.

„Vlasti imaju dužnost da osiguraju da počinioci i nalogodavci napada na novinare ne ostanu nekažnjeni. Nekažnjivost je najveća prepreka sigurnosti novinara. Potpuno podržavam rad Komisije za istraživanje ubistava novinara čija je uloga u ovom procesu veoma važna. Mi ćemo nastaviti da pratimo napredak u istrazi ubistva Slavka Ćuruvije, ali i Milana Pantića i Dade Vujasinović“, rekao je Desir.

On je podsetio da su u prethodnih nekoliko meseci od kada je na mestu predstavnika OEBS-a za slobodu medija ubijena još dva istraživačka novinara, Jan Kucijak iz Slovačke i Dafne Karuana Galicia sa Malte.

„Dužnost svih građana i vlasti je da zaštite rad novinara, da obezbede sigurnost novinara. Novinari su institucija demokratije“, rekao je Desir.

 

Slaviša Lekić, Vladimir Radomirović, Harlem Desir (foto: UNS) Slaviša Lekić, Vladimir Radomirović, Harlem Desir (foto: UNS)

Čitaj dalje...

Za dve godine 1.143 tužbi protiv novinara i medija

UNS, 8. mart 2018. godine – U 2016. i 2017. godini sud je primio 1.143 predmeta protiv novinara, urednika i vlasnika medija, rečeno je Udruženju novinara Srbije (UNS) u Višem sudu u Beogradu.U 2017. godini, u odnosu na 2016, broj takozvanih „štamparki“ viši je za oko 25 odsto.

Kako je navedeno u odgovoru UNS-u, naknadu nematerijalne štete (pretrpljeni duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost) tražilo je 507 tužilaca u 2016. godini, i 636 u 2017. godini.

„U 2016. godini ukupno je rešeno 506 predmeta sa oznakom P3 (tužbe za povredu ugleda i časti), dok je u 2017. rešeno 460 predmeta“, naveo je u odgovoru UNS-u Viši sud u Beogradu.

Kako su dodali iz suda, u 2016. godini najveći broj sporova, njih 145, rešeno je povlačenjem tužbe. Delimičnim usvajanjem tužbe rešen je 141 predmet, odbijanjem 138, dok su na druge načine rešena 82 predmeta.

U 2017. godini, od 460 rešenih predmeta, u najvećem broju, 178, tužbe su delimično usvojene. Odbijanjem tužbe rešeno je 135, a povlačenjem 79 predmeta. Na drugi način rešeno je 68 predmeta.

Kako se navodi u odgovoru UNS-u, Apelacioni sud ukinuo je 40, a preinačio 14 presuda Višeg suda donetih 2016. godine. Isti sud ukinuo je 40 presuda koje je Viši sud doneo 2017. godine, a preinačio 12.

Na dan 31. decembar 2017. godine pred Višim sudom ostao je nerešen 921 predmet.

„Iz 2010. i 2011. godine ostao je po jedan nerešen predmet, iz 2012. tri, iz 2013. njih 17, 2014. 39 predmeta, 2015. 78, 2016. 245 i 2017. godine 537 predmeta“, naveo je Viši sud.

Ovaj sud za UNS je istakao da na predmetima sa oznakom P3 radi 14 sudija.

„Po sudiji je na kraju 2017. godine ostalo nerešeno prosečno 65,79 predmeta“, naveo je Viši sud.

Čitaj dalje...

Mevel: Vidljiv porast nasilja nad novinarima u Srbiji

Autor: Tamara Skroza, Izvor: Cenzolovka, Prenosi: UNS, 2. mart 2018 – Paulin Ades-Mevel, šefica kancelarije Reportera bez granica za Balkan, za Cenzolovku govori o sve češćim napadima na medije i novinare kod nas i o tome zašto su Reporteri, koji se ranije nisu često oglašavali u vezi sa Srbijom, za nedelju dana dva puta reagovali posle napada na ovdašnje novinare. Činjenica da su se tokom februara 2018. Reporteri bez granica povodom Srbije oglasili dva puta tokom samo nedelju dana dobra je ilustracija stepena medijskih sloboda i slobode govora, odnosno njihovog ubrzanog propadanja.

Iako su se do sada retko oglašavali o Srbiji, Reporteri su 13. februara vrlo oštro osudili nekoliko uzastopnih napada na ovdašnje novinare, da bi već 20. februara u Beograd doputovala i Paulin Ades-Mevel, šefica kancelarije Reportera za Balkan i EU.

Uprkos tome što je došla povodom slučaja kolege Filipa Bertinšana, ona je istakla da nije u Srbiji samo zbog toga, već i zbog činjenice da se ovde više ne poštuju pravna država i sloboda štampe. „Srbija danas ne ispunjava uslove da se priključi Evropskoj uniji i Reporteri bez granica će to istaći u evropskim institucijama“, rekla je Mevel.

U intervjuu za Cenzolovku, Mevel objašnjava da Reporteri bez granica pažljivo prate stanje u Srbiji već neko vreme:

„Određene promene primetili smo pre dve-tri godine, a od prošlog proleća postao je vidljiv porast nasilja prema novinarima i više je pretnji. Oprašta se onima koji napadnu novinare ili im prete, nisu zbog toga kažnjeni. Broj napada koje smo zabeležili jasno pokazuje da je klima sve nepovoljnija.“

Cenzolovka: Šta je bila „crvena zastavica“? Koja vas je situacija ozbiljnije mobilisala?

Mevel: To je svakako bila sedmica kada su se dogodila četiri uzastopna napada. Bio je to jasan pokazatelj pogoršanja, iako je i u prethodnim mesecima bilo situacija u kojima je pređena linija dopustivog.

Cenzolovka: Na konferenciji za novinare u Beogradu istakli ste da se situacija s medijima u Srbiji svakodnevno pogoršava. Svedoci smo raznih vrsta pritisaka na medije, stalni su sukobi medija sa državnim funkcionerima. Koja je adresa najvažnija za nas, s kim bi pre svega trebalo da razgovaramo – s našom vladom, predstavnicima EU, ili s međunarodnim medijskim organizacijama?

Mevel: Pre svega, vlast mora da osudi takve događaje. O kakvom autoritetu i uticaju medija govorimo ako su redovno napadani i ako nema zvaničnog odgovora ili kazne za one koji su te napade počinili? Naša je želja da vlast jasno osudi, potom i kazni počinioce, a zatim da preduzme mere za unapređenje stanja.

Cenzolovka: A šta u situaciji kada vlast to očigledno ne želi da uradi? Ko može da nas zaštiti, na dnevnom nivou?

Mevel: Nažalost, u situaciji kada vlada ne obezbeđuje adekvatnu zaštitu, podrška dolazi iz različitih međunarodnih organizacija. Mi u Reporterima bez granica pozivamo vlasti u svim državama da osude sve napade na novinare i procesuiraju i kazne počinioce. Kada je reč o fizičkom nasilju ili pretnjama smrću, naravno da očekujemo od svake vlade da učini više.

Takođe, Reporteri su započeli kampanju #ProtectJournalist – kao deo procesa uspostavljanja specijalnog predstavnika Ujedinjenih nacija zaduženog za bezbednost novinara.

Cenzolovka: Naša premijerka kaže da imamo manjak objektivnog i istraživačkog novinarstva, jedan ministar ponašanje Grupe za slobodu medija označava kao „nehigijensko“, državni sekretar za medije kaže za jednog novinara da „nema dobre namere“, dok predsednik redovno viče na naše kolege. Šta bi novinar trebalo da uradi u tim situacijama a da ne uđe u polje političke borbe, da se ne svrsta?

Paulin Ades-Mevel (foto- Medija centar Beograd)

Mevel: Po našem mišljenju, novinari bi trebalo da pokušaju da rade svoj posao u skladu s profesionalnim standardima. Oni svakako nikada ne bi smeli da uzvraćaju na isti način. Solidarnost je tu jako važna, važno je da novinari podržavaju jedni druge. Kad god se desi provokacija ove ili one osobe, na ovaj ili onaj način, novinari ne bi trebalo da odgovaraju na tu provokaciju ni u svojim prilozima ili izveštajima. Umesto toga, trebalo bi da se za podršku obrate međunarodnim organizacijama.

Cenzolovka: Mnoge kolege zaposlene u prorežimskim medijima plaše se da se pobune protiv uslova u kojima rade, nemaju smelosti da se bore za svoja osnovna prava, pa ni da poštuju profesionalne standarde. Boje se da će izgubiti posao, platu, sigurnost. Kako bismo mogli da ohrabrimo takve ljude?

Mevel: U mnogim zemljama suočeni smo sa istim problemom, pre svega u javnim servisima, što je velika šteta. S druge strane, brojne su organizacije koje se bave upravo razotkrivanjem rastućeg uticaja vlasti na takve medije (ima ih, na primer, u Hrvatskoj, Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj, Crnoj Gori, Slovačkoj).

Takođe, pošto se redovno objavljuju i izveštaji o tome, preporučila bih da se svaki pokušaj ućutkivanja novinara prijavi međunarodnim organizacijama. Što se tiče elektronskih medija, ovlašćeni regulator bi trebalo da bude obavešten i da svaki takav događaj jasno osudi.

Cenzolovka: U Srbiji je Regulatorno telo za elektronske medije takođe pod snažnim, direktnim političkim uticajem. Kako taj problem može da bude rešen? Da li je to interna stvar svake države ili nešto što mora da se rešava pred međunarodnim telima – pošto direktno utiče na slobodu medija?

Mevel: Da, to je problem, i to ne samo u vašoj zemlji. Nezavisnost regulatornih tela je nešto na šta upozorava veliki broj organizacija. Što se Srbije tiče, nadam se da će – kada za to dođe vreme – institucije EU kritički razmotriti nezavisnost REM-a, kao i da će na osnovu toga, vlasti biti pozvane da unaprede stanje. Trenutno, tu su medijska zajednica i nevladine organizacije da razotkriju sve napade na nezavisnost i pojedince, kao što je nedavno bio slučaj.

Cenzolovka: Kada deo medijske zajednice raspravlja o načinima borbe za medijske slobode, jedna od ideja koja redovno iskrsava jeste bojkotovanje određenih političara – pre svega onih koji vređaju novinare. Da li je to generalno dobra ideja, ili potez očajnika?

Mevel: Ponekad je bojkot sredstvo koje privlači pažnju, pa – ako je neophodno – zašto da ne?

Cenzolovka: Znate li neki primer kada je takav potez urodio plodom?

Mevel: Takva vrsta bojkota događa se svuda, pa smo ga nedavno imali čak i mi u Francuskoj. Teško je „izmeriti“ uticaj bojkota, ali on makar šalje određenu vrstu signala prema javnosti.

Prošle godine je organizovan bojkot na jednoj međunarodnoj konferenciji o medijskim slobodama. Kada je tadašnji premijer Aleksandar Vučić počeo da govori, svi srpski novinari napustili su prostoriju kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo. To je zabeleženo i privuklo je pažnju na društvenim mrežama. Dakle, upalilo je!

Cenzolovka: Sloboda govora ugrožena je na svim stranama sveta, čak i u SAD, koje su nekad važile za ideal medijskih sloboda. Ipak, u SAD novinari se aktivno bore za svoja prava, što ide dotle da ustaju sa stolica i viču na pres konferencijama. U Evropi se to ne dešava. Zašto?

Mevel: Sistem ne funkcioniše isto u SAD i u Evropi, pa mi je teško da pravim poređenje te vrste. U SAD situacija nije idealna, ali novinari su ipak u mogućnosti da rade svoj posao. Nisam sigurna da u Srbiji, na primer, to može da se desi – da, imajući u vidu ekonomske okolnosti, glavni i odgovorni urednici imaju dovoljno finansijskih sredstava da se tako ponašaju. Represalije nad medijem čiji se novinari svađaju ili viču na pres konferenciji, ili odu s nje, sigurno bi bile daleko ozbiljnije u nekoj zemlji poput Srbije, taj bi medij trpeo mnogo više od američkog.

Cenzolovka: U izveštajima EU o Srbiji zaključci o slobodi medija su vrlo distancirani, diplomatski i umereno upozoravajući. U međuvremenu, iako je u novim članicama EU situacija na tom planu sve gora, evropske institucije ćute. Mediji se percipiraju kao unutrašnji problem, bez obzira na to što je sloboda govora jedna od bazičnih vrednosti Unije. Da li bi EU na bilo koji način trebalo da interveniše u toj oblasti?

Mevel: Nije tačno da EU ne čini ništa, ili da ne kaže ni reč. EU ima svoje mehanizme, baš kao što nevladine organizacije ili aktivisti imaju svoje. Naša uloga, uloga Reportera bez granica, jeste da izveštavamo – kako bismo institucije upozorili na neregularnosti, promašaje, greške, kako bi te institucije mogle da reaguju, osude ili deluju u situacijama kada je to potrebno.

Cenzolovka: Kakav je Vaš utisak, da li predstavnici EU uopšte mare, da li ih je briga za ugroženu slobodu medija u Srbiji, ili bilo gde drugde?

Mevel: Naravno da ih je briga i naravno da oni imaju uvid u sve izveštaje koji pokazuju pogoršanje stanja u toj oblasti. Uloga organizacija kakva je, recimo, naša, jeste da budemo „kamičak u cipeli“ onih vlasti koje ugrožavaju slobodu medija, kao i da učinimo sve kako bi nas čuli predstavnici međunarodnih i evropskih institucija.

Cenzolovka: Da li vas čuju?

Mevel: Da. Ponosni smo što vidimo da nas donosioci odluka čuju ili da čitaju ono što napišemo. Izveštaji koje pravimo nakon objavljivanja naših redovnih indeksa medijskih sloboda (u aprilu ili maju) jasno pokazuju koliki je i kakav je uticaj Reportera.

Čitaj dalje...

Komesar za ljudska prava o stanju u medijima u Srbiji

BEOGRAD, 22. februar 2018 – „Atmosfera u kojoj novinari rade mnogo je lošija nego 2015. godine kada sam prethodni put bio u Srbiji. Došlo je do ozbiljnog pogoršanja i novinari se sve češće suočavaju sa napadima i pretnjama, blaćenjem, nazivaju ih izdajnicima i stranim plaćenicima“, rekao je danas Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks na konferenciji povodom završetka njegove posete Srbiji, prenosi UNS.

Muižnieks je rekao da su u Srbiji, između predstavnika vlasti s jedne strane i novinara i medija sa druge, veoma polarizovani stavovi kada je reč o pogledu na medijsku situaciju.

On je istakao da je Savet Evrope na platformi za prijavu napada na novinare do sada primio već 12 prijava iz Srbije, a da su predstavnici vlasti reagovali samo na četiri.

„Istakao sam u razgovoru sa predstavnicima vlasti da je problem što Vlada Srbije ne sprovodi preporuke Saveta Evrope o slobodi medija, niti parlament o tome raspravlja. Rekao sam svim akterima, uključujući i predsednicu Vlade, da organi vlasti moraju da odgovaraju na sve prijavljene slučajeve napada na novinare. Reakcija i pružanje dodatnih informacija pomoglo bi da se prevaziđe jaz između vlasti i medija“, rekao je Muižnieks.

„Dao sam preporuku i policiji da njen rad mora da bude transparentan i da treba da javnosti uvek da informacije o tome dokle se stiglo sa istragom napada ili pretnji i da li su odgovorni kažnjeni“, naveo je Muižnieks.

Kako je dodao, smatra da su novinari u Srbiji isfrustrirani jer i kad odluče da učestvuju u dijalogu sa predstavnicima vlastima, ne dobiju konkretan rezultat.

„Oni žele da se ono što predlažu u tom dijalogu posle nađe i u dokumentima, stavovima i postupcima predstavnika vlasti“, rekao je Muižnieks.

On je dodao i da je obavešten o radu Komisije za istraživanje ubistava novinara i kako kaže, preneo je predstavnicima vlasti da je najvažnije da se sazna ko upućuje pretnje i ko su počinioci napada.

Muižnieks je istakao i da je impresioniran radom Poverenika za informacije od javnog značaja koji dobro obalja svoj posao pomažući time u radu istraživačkim novinarima.

Kako je naveo, 2015. godine najviše žalbi dobijao je za obaranje sajtova i blokiranje sadržaja na sajtovima, a ovoga puta nema tih problema. Novinari i udruženja novinara nisu se, za razliku od njihovih kolega u većini država članica Saveta Evrope, požalili ni na zakonodavni okvir.

Muižnieks je rekao i da je 2015. godine bio oduševljen što je uvedeno projektno sufinansiranje medija, ali da je tokom sadašnje posete čuo mnogo kritika koje se, pre svega, odnose na transparentnost raspodele sredstava medijima i na to da veoma često novac na konkursima dobijaju mediji koji krše Kodeks novinara.

Kako je dodao, upoznat je sa tim da je privatizacija medija nepotpun i problematičan proces i da je novinarima doneo određeni stepen nesigurnosti.

„Srpski mediji su, osim loše ekonomske situacije zbog sve manje oglašivača, u posebno teškom položaju zbog mera štednje i privatizacije medija“, rekao je Muižnieks.

Čitaj dalje...

UNS: Smederevski budžet veći, medijima bez povećanja

BEOGRAD, SMEDEREVO,  5. januar 2018. godine – Grad Smedevo je budžetom za 2018. godinu za medije izdvojio ukupno 20 miliona dinara. Ceo iznos koji je prema budžetu planiran za ostvarivanje i unapređivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja biće namenjen za Konkurs za sufinansiranje medijskih projekta, rečeno je UNS–u u ovom gradu.

Iz Gradske uprave Smedereva UNS–u su rekli i da ne znaju kada će u 2018. godini konkurs biti raspisan.

Budžetom Grada Smedereva za 2018. godinu predviđeno je da prihodi, primanja i sredstva ovog grada budu veći oko 14 odsto.

Budžetom za 2017. godinu medijima je prvobitno bilo namenjeno samo milion dinara. Ipak, Skupština Grada Smedereva je u julu donela Odluku o izmenama i dopunama odluke o budžetu za 2017. godinu i tada je iznos za medije povećala na 20 miliona dinara.

Grad Smederevo je u prethodnoj godini u dva navrata raspisao konkurs za sufinansiranje medijskih projekata.

Na prvom konkursu, raspisanom u aprilu prethodne godine, za medijske projekte, kako je i bilo predviđeno budžetom, za sufinansiranje medijskih projekata u oblasti javnog informisanja izdvojeno je milion dinara. Konkurs je poništen u avgustu, a odmah zatim raspisan je drugi po kom je medijskim projektima bilo raspodeljeno 20 miliona dinara.

Grad Smederevo je u 2015. godini na Konkursu za projektno sufinansiranje medija izdvojio više od 11 miliona dinara, dok je u 2016. godini na Konkursu bilo izdvojeno oko 3 miliona dinara.

 

Čitaj dalje...