You are here

Porodična psihoterapija i savetovalište

VELIKA PLANA, 25. decembar 2017 – Od ove godine Udruženje „Volja za životom“ je pokrenulo Porodično savetovalište i psihoterapiju, svakog petka u prostoru Dnevnog boravka.  I to je tema kojoj u ovom programskom sadržaju posvećujemo pažnju.

Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju ,,Lane“ nalazi se u prelepom objektu u Ulici Živana Petrovića na broju 25 u Velikoj Plani. Pored korisnika i srdačnog osoblja, dočekala nas je i Srbijanka Andrejić,  psihoterapeut i porodični savetnik. Naravno, razgovarali smo i sa gospođom, neka bude N.N, članom Dnevnog boravka, koja koristi uslugu psihoterapeuta.

“Član sam Udruženja, takoreći, od samog osnivanja. Udruženje nam mnogo znači, a ljudi koji sa nama rade su veoma posvećeni članovima Dnevnog boravka Imala sam težak oblik moždanog udara i veoma se teško krećem. Ovi razgovori jedanput nedeljno sa gospođom Srbijankom mi mnogo znače. Već nekoliko meseci koristim uslugu individualne terapije, razgovori mi veoma prijaju i čini mi se da već postižem neke rezultate. Ranije sam se povlačila u sebe, mislila sam da me ljudi, zbog te moje osnovne bolesti, malo drugačije gledaju. Međutim, sada sam opuštenija, više kontaktiram sa ljudima, imam više samopouzdanja. U svakom slučaju, naravno ako bude potrebno, nameravam da dolazim na ove razgovore koji mi jako, jako znače za moj život.“

Prema rečima naše sagovornice, psihoterapeuta porodičnog savetnika, ideja je da se kroz Porodično savetovalište radi sa porodicama, na nivou psihoterapije u okviru porodice, kao i u partnerskim odnosima.

“To znači da može da dođe porodica koja ima dete, ukoliko je dete osoba sa invaliditetom, ili ima razvojne smetnje, i da čitava porodica bude tretirana u okviru Porodičnog savetovališta kroz psihoterapiju i kroz savetovalište. Mogu da dođu partneri, muž i žena, ili momak i devojka, koji sami imaju neku teškoću, osobe sa invaliditetom ili oni koji imaju razvojnu teškoću, ili imaju  dete ili nekoga od članova porodice koji je član ovog Udruženja. Tu je individualna psihoterapija koja može da bude ovde u Dnevnom boravku, za samu osobu sa invaliditetom – korisnika, ali i za člana porodice, iako nije osoba sa invaliditetom, što se u okviru ovog Udruženja pokazalo kao veoma potrebno. Ima, sigurno, tridesetak osoba sa kojima radim. Neprepoznavanje nekih izazova na pravi način dovodi do zaista velikih problema u okviru porodice, dovoljno je da se neko požali da lošije spava nego ranije. Ljudi često i ne znaju šta može da bude uzrok, a onda mi, kroz savetovalište i psihoterapiju, dođemo do tih ’okidača’ koji ne daju da se reši problem i čine da praktično ta osoba čuva i živi sa svojim problemom. To zaista nije potrebno, nije neophodno. Sve to nekako može da se reši kroz terapiju. “

Kakav je odziv?

“Na početku je bilo otpora, a razlog tome je bilo neznanje o psihoterapiji i porodičnom savetovalištu, verovatno i strah koji je prisutan kod svakog od nas kad je u pitanju nešto sasvim novo. Zbog toga su prvi meseci rada ovde u okviru Udruženja su bili na upoznavanju sa psihoterapijom i sa savetovalištem. Nadalje se to nekako razvijalo, na prvom mestu, zato što se oni međusobno viđaju, druže i pričaju o tome, da bi onda praktično jedni druge usmeravali na savetovalište i na psihoterapijsku podršku. Savetovalište i psihoterapija nisu namenjeni samo ljudima koji imaju neke telesne ili mentalne probleme, već svima, na prvom mestu kao podrška. Praktično dobijete partnera za razgovor, koji će biti vaša podrška u različitim životnim situacijama, što je jako dobro.”

Porodična terapija?

“U porodičnoj terapiji je najvažnije kakav je odnos između roditelja i to je ono što mi kao terapeuti prvo i vidimo. Kada upoznamo ponašanje jednog roditelja prema drugom, način na koji  su oni međusobno vezani, mi otprilike znamo kako teče odgoj tog deteta. Tu je negde to neverbalno prepoznavanje, neverbalno učitavanje eventualnih teškoća ili izazova koji su u tom periodu ili u životnom ciklusu te porodice prepreka za dalje. Porodica kao organizam u terapiji može da se tretira kao jedinka, kao jedna osoba i prosto je sklona promenama. Vremenom, ide iz faze u fazu, što znači da dolazi promena za promenom, a nisu sve porodice u svakom trenutku spremne na promenu. Tu negde mi terapeuti možemo da budemo od koristi, na prvom mestu kao podrška, a na drugom mestu kao mogućnost da se svoje trenutne teškoće vide iz neke druge perspektive. Jer, često mi sami dok se ’krčkamo u loncu’, metaforički, nismo sposobni da vidimo taj problem kao kad smo van njega. Kad gledamo iz neke druge perspektive, deluje nam lako rešiv, ali kad smo mi u tom problemu, nismo baš uvek spremni da se snađemo.”

Koji su najčešći problemi?

“Kao i u svakoj porodici, svaka promena, pogotovo kada je u pitanju dete, nekad i beznačajna i naizgled mala za svakog roditelja često je kamen spoticanja. Ono što je izazov u porodicama koje imaju dete sa nekim problemom, jeste prateća anksioznost, oni su neretko depresivni, a ima i drugih izazova, kao što je nasilje u porodici, vrlo često i alkoholizam. Tu je i izmenjen odnos prema drugom detetu, ukoliko ga ima u porodici. Porodice su neretko sklone da ’prezaštićuju’ dete sa problemom. Imamo i drugu krajnost, da budu često verbalno nasilne prema njemu, da ne priznaju dovoljno problem, nemaju dovoljno kapaciteta da ga sagledaju u punoj dimenziji, konkretno, recimo ono što cerebralna paraliza sa sobom nosi. Pošto je u pitanju oštećenje centralnog nervnog sistema, onda nije to samo ono što se vidi, telesni nedostatak ili oštećenje, već je malo drugačiji taj unutrašnji život kod dece. Ovde u Dnevnom boravku Udruženja ’Volja za životom’ fantastično mapiraju potrebe svojih članova, što znači da ih dobro poznaju i porodicu i decu: Nešto najbolje što može da se dogodi, na prvom mestu, jeste razumevanje a potom normalizacija, jer su to problemi koji prate i sve druge porodice. I podrška, stalna konstantna podrška u različitim situacijama. Važno je da čitava porodica u svakom trenutku zna da ona radi najbolje što može, tada, a da li je to dovoljno dobro za dete, to je već neko drugo pitanje koje uz stručnu pomoć mogu lakše da reše. Važno je da roditelji znaju da oni daju sve od sebe i da rade najbolje što mogu za svoje dete, jer čak i kada postoje velike promene u porodici, koje nisu dobre za dete, niti jedan roditelj to nije uradio namerno. Jednostavno, u tom trenutku nije bio spreman da radi nešto drugačije, bolje. Eto, zato postoje ovakva savetovališta i stručna podrška za sve njih.”

Koliko su porodice sa kojima radite drugačije od ostalih?

“Ne postoje neka validna istraživanja koja bi ukazala da su ove porodice naročito drugačije od ostalih, da je veći stepen disfunkcionalnosti. Svakako da postoje razlike. Da li je izazivač toga razvojna smetnja deteta ili invaliditet deteta, ili je jednostavno to način na koji porodica funkcioniše, to za sada ne znamo. Znaćemo za nekoliko godina, na osnovu nekih istraživanja koje mi interno vodimo, ali da postoje takve situacije.. Da, nažalost, postoje kao i svuda. Često, prema mom iskustvu, do toga dolazi zato što su životni stilovi roditelja drugačiji. Neretko je jedan roditelj, otac ili majka, popustljiviji prema detetu, ima manja očekivanja u odnosu na dete iz redovne populacije, a drugi roditelj je nekako strožiji, ima veća očekivanja, smatra da njegovo dete može više i bolje, da je zdravije nego što zaista jeste, i onda se tu javi konflikt između roditelja, a krajnja poruka koju dete dobije je neko neartikulisano ponašanje prema  njemu. Onda je dete u čudu, jer nije zapravo sigurno šta može i zna u odnosu na te poruke koje roditelji upućuju.”

Savetovalište i psihoterapija u narednoj godini?

“Verovatno ćemo i u 2018. godini raditi jednom nedeljno, od osam do deset sati. Do sada je to bio petak i svako ima svoj termin, unapred zakazan. Osim toga, jednom mesečno imamo i roditeljske grupe, kada svi zajedno, u okviru grupne terapije, obrađujemo određenu temu. To je korisno, jer oni međusobno mogu da se čuju, pa iskustvo jedne, druge porodice, bude od koristi onoj porodici koja se trenutno suočava sa istim problemom. I u narednoj godini trebalo bi da se nastavi sa tom praksom. Nadam se da će biti više zainteresovanih za partnersku terapiju, kako bi unapredili odnose između roditelja. Porodica tek sada, ako može tako da se kaže, dobija neko vreme za sebe. Može da radi na svojim odnosima, svojim i problemima u odnosu na decu. Jednostavno, bili su ’zatrpani’ obavezama prema deci, od lečenja, obrazovanja, ostvarivanja različitih prava koja do skoro nisu bila ni potpuno jasna – šta zapravo sve može porodica sa takvim detetom ili šta može osoba sa invaliditetom da obezbedi za sebe. Čini mi se da se ide u dobrom pravcu, što se toga tiče, zakona i prava osoba sa invaliditetom i da to u određenoj meri rasterećuje porodicu i daje joj vremena za sebe.”

Novogodišnja poruka…

“Sve osobe sa invaliditetom moraju da znaju da su na prvom mestu ljudi. Sve porodice koje imaju dete sa nekom vrstom problema, moraju da budu sigurne u sebe, da one nisu ni za šta krive i da nisu ni malo manje vredne nego druge porodice. Zaista nisu. Najčešće su to sjajni ljudi, sjajni roditelji, koji imaju korektan i vrlo lep odnos prema deci, začinjen s mnogo ljubavi, čini mi se i više u odnosu na decu koja nemaju nikakav problem. Živeli i samo napred!”

Projekat “I moje je pravo” je sufinansiran iz budžeta Opštine Velika Plana, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa iz oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj: 011-59/2017-III od 19.10.2017. godine, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Čitaj dalje...

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom u Velikoj Plani

VELIKA PLANA, 5. decembar 2017 – Udruženje Podunavska inicijativa realizuje projekat „I moje je pravo“ i pred Vama je  prvi medijski sadržaj. Kompletan projekat radimo u saradnji sa predstavnicima osoba sa invaliditetom u Velikoj Plani, od odabira tema, sagovornika, do samog oblikovanja finalnog medijskog sadržaja, sve u pokušavaju da predstavimo ovu veoma važnu društvenu problematiku iz njihove percepcije. Na taj način želimo da uključimo sve aktere, sa ciljem da zajednički utičemo na svest celokupne lokalne populacije, kako bi kvalitativno, svi zajedno, promenili odnos prema osobama sa invaliditetom. O tome se možete upoznati uvidom u posebnu kategoriju na portalu www.podunavlje.info, pod imenom „Za život bez prepreka OSI“, a sličnu ideju imamo i u vezi sa projektom koji realizujemo, uz pomoć lokalnog stručnog tima u Velikoj Plani, pod nazivom „I moje je pravo“.

Prvu temu u okviru projekta, baš u konsultaciji sa stručnim timom, posvetili smo obeležavanju 3. decembra, Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom. Povodom ovog značajnog datuma, članovi Udruženja „Volja za životom“, zajedno sa osobama sa invaliditetom, pripremili su predstavu „Različitost za poštovanje“. Kako autori i akteri objašnjavaju, i u ovom slučaju cilj je bio podizanje svesti u široj lokalnoj zajednici o poteškoćama sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom, diskriminaciji kojoj su neretko izloženi, sve s namerom da se ona prevaziđe.

Organizatori predstave su, pre samog izvođenja, govoreći o 3. decembru, Međunarodnom danu osoba sa invaliditetom, podsetili na probleme sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom; siromaštvom i visokom stopom nezaposlenosti. To su najveći problemi ovog nemalog dela ukupne populacije, koliko je to – ne postoje precizni podaci, ali se procenjuje da u Srbiji ima oko 800.000 osoba sa invaliditetom.

„Republika Srbija je postigla napredak u pogledu zakonske i podzakonske regulative, kada je u pitanju položaj osoba sa invaliditetom, ali je i dalje prisutan problem odgovarajuće implementacije. Zahvaljujući lokalnoj samoupravi i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, na teritoriji opštine velika Plana, položaj osoba sa invaliditetom je znatno poboljšan, sprovođenjem usluga iz sistema socijalne zaštite za koje je Udruženje „Volja za životom“ dobilo licence. Usluge koje se pružaju podjednako su važne korisnicima, njihovim porodicama, nastavnicima u vaspitno obrazovnom sistemu i lokalnoj zajednici. Aktivna politika zapošljavanja osoba sa invaliditetom podrazumeva mere i podsticaje usmerene na podizanje motivacije, zapošljavanje i samozapošljavanje osoba sa invaliditetom u skladu sa zakonom“, čulo se u uvodnom delu, pre početka predstave.

„Različitost za poštovanje“ je svima koji su se zatekli u sali, a bila je kao retko kad puna, na vrlo jasan način ukazala da osobe sa invaliditetom imaju svoje vrednosti, kvalitete, sposobnosti i znanja i da u velikoj meri mogu da doprinesu društvu u kojem žive.

Nemanja Stamenković, član Udruženja osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom „Volja za životom“, u izjavi za Podunavlje.info, izrazio je zadovoljstvo izvedenom predstavom.

„U predstavi sam glumio mašinskog inženjera. Zaista sam se potrudio da to bude dobro. Drago mi je da je bila puna sala i da je publika lepo reagovala na predstavu, što je negde i cilj ove priče. Poruka je da smo svi jednaki, da nema različitosti. To je ono što bih naglasio, da ne treba da se pravi razlika među ljudima, koja se inače, nažalost, pravi. Iskreno, kao društvo nismo dostigli nivo kojim bih bio zadovoljan. Moram da naglasim, diskriminacija postoji na svakom koraku, često nas ljudi gledaju kao drugačije, još uvek. To treba promeniti. Što se medija tiče, šalje se dobra slika onoga što smo sada predstavili, ove večeri, ali mislim da bi bilo dobro kada se na osobe sa invaliditetom ne bi obraćala pažnja samo 3. decembra, kada obeležavamo Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Ovakvih programa bi trebalo da bude više i češće“, rekao je Nemanja.

Nakon predstave, u Galeriji Doma omladine, otvorena je prodajna izložba radova koje izrađuju korisnici Radnog centra za osobe sa invaliditetom i Dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju „Lane“.

„Naša organizacija, Udruženje osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom ’Volja za životom’, pored Dnevnog boravka, pored pružanja usluga, ima takođe i Radni centar za osobe sa invaliditetom. Sve ovo što vidite sad, prave deca sa invaliditetom. To su dekorativne sveće, ikone, magnetići, satovi i još dosta toga.. Jedan deo izvozimo, deo prodajemo ovde na štandovima, neke firme kupuju od nas… Velika je proizvodnja, a u bliskoj budućnosti planiramo da to pretvorimo u preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom“, izjavio je za Podunavlje.info Radovan Radulović, predsednik Udruženja osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom „Volja za životom“.

Predstavu je gledao, a potom i izložbu radova obišao i Igor Matković, predsednik Opštine Velika Plana.

„Bili smo svedoci divne predstave, ali i velikog truda koji je sigurno bio neophodan da osobe sa invaliditetom učine da bi je ovakvu pripremile za sve nas. Mi, mislim na društvo u celini, moramo da im budemo od pomoći, na svaki način na koji možemo, da ne budu u centru naše pažnje samo na ovaj jedan dan. Nadam se da su oni zadovoljni onim što mi u opštini radimo za njih. I ove godine smo izdvojili sredstva za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, svi koji su bili na Birou u tom trenutku su dobili priliku da rade u Velikoj Plani. Nastavićemo sa tom praksom i u idućoj godini, uz sve drugo što činimo da ima olakšamo život, jer smatram da je, osim ekonomskog momenta, to bitno jer i nama i njima pokazuje ono što je poruka ove predstave – da je ’Različitost za poštovanje’“, kazao je nakon zajedničkog fotografisanja sa akterima i ekipom predstave predsednik planjanske opštine.

Značaj obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, za Podunavlje.info,  istakla je Danijela Jovanović, diplomirani psiholog.

„U našoj sredini ne postoji dovoljno osetljivosti prema osobama koje imaju bilo koju vrstu invaliditeta. Imamo sreću da u Velikoj Plani imamo ovo naše Udruženje (CDP „Volja za životom“) i Radovana (Radulović, predsednik Udruženja) koji se zalaže da omogući sve što treba osobi koja ima ovaj problem. Nažalost, u odnosu na druge zemlje u Evropi, mnogo kasnimo, što se tiče savremene opreme, pomagala, koja bi u mnogome olakšala život osobama koje imaju bilo koju vrstu invaliditeta. Generalno, ove osobe su ’nevidljive’ u društvu.“

Ana Kostadinović, diplomirani pedagog, upoznala nas je sa podatkom da je od ukupno 150 članova Udruženja osoba sa CDP „Volja za životom“, njih 46 je sa dečijom i cerebralnom paralizom, a ostali imaju druge vrste invaliditeta. Neki od invaliditeta su genetski uzrokovani, a pojedine osobe su tokom života imale neke od nezgodnih situacija koje su dovele do određenog invaliditeta.

„Mi smo jedna od retkih organizacija koja vodi evidenciju i piše, a želja nam je da i ostale ustanove, prvenstveno, Dom zdravlja, Centar za socijalni, ukoliko ne krše pravilo privatnosti, nam daju podatke o tome. Jedan od ciljeva pri osnivanju Udruženja bio je i da se vidi koliki je broj takvih osoba u ovoj lokalnoj zajednici. Ranije nije bilo podataka o tome. Eto nas danas, pružamo tri vrste usluga i uporedo su članovi Udruženja uključeni u aktivnosti povodom određenih događaja. Obeležava se Nedelja solidarnosti (krajem oktobra), pripremamo i Novu godinu i svaki praznik obeležavamo. Udruženje ima i Klub, gde se osobe sa invaliditetom okupljaju, druže, za njih se organizuju različite vrste radionica, a organizuju se i izleti. Ono što je u planu i jedan od postavljenih ciljeva je ’Stanovanje uz podršku’“, rekle su, pored ostalog, stručne radnice u izjavi za Podunavlje.info.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i desetogodišnjice rada, Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom u saradnji sa Ministarstvom za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, a pod pokroviteljstvom Predsednika Republike Aleksandra Vučića, u ponedeljak je, u svečanoj sali Palate Srbije organizovala svečanu akademiju. Pored obraćanja zvaničnika u okviru svečanog programa, sastavni deo manifestacije činila su još dva događaja: partija šaha koju su igrali državnici i slepi šahisti, a drugi je Smotra stvaralaštva osoba sa invaliditetom iz Srbije koji su u holu izložiti svoje radove. To je bila dobra prilika da se javnosti i najvišim državnicima pokaže kreativnost i mogućnosti stvaralaštva osoba sa invaliditetom. Ovom važnom skupu i samoj izložbi, svoj doprinos su dali i članovi Udruženja osoba sa CDP Volja za životom” iz Velike Plane.

 

Projekat “I moje je pravo” je sufinansiran iz budžeta Opštine Velika Plana, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa iz oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj: 011-59/2017-III od 19.10.2017. godine, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Čitaj dalje...