You are here

Ima novca, ali nema znanja da se reši problem grada

Izvor: Danas.rs, 23 jun 2019 – Srbija zbog loše protivgradne zaštite pretrpela 6,18 milijardi dinara štete za tri godine. Od početka ove u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, samo prošle sedmice ispaljene su 1.932 protivgradne rakete, a u RHMZ za Danas kažu da je s obzirom na to koliko teritorije brane načinjena šteta minimalna.

Na pitanje da li je tačno da u pojedinim delovima zemlje nisu ispaljivane rakete uprkos jakom gradu i to zbog aviona, u RHMZ napominju da je samo u četvrtak na snazi bila zabrana dejstvovanja iznad teritorije opštine Sokobanja. „To je sastavni deo našeg posla i procenjeni rizik u okviru dostignute efikanosti rada. Obavezno se mora voditi računa o bezbednosti vazdušnog prostora kako ne bi bio ugrožen život ljudi u vazduhoplovima“, ističu u RHMZ i napominju da i prema podacima iz sveta nema efikasnijeg načina od raketnog u borbi sa gradom.

U RHMZ kažu da je prema prvim procenama šteta u poslednjih sedam dana registrovana na 885 hektara sa različitim intenzitetima oštećenja na poljoprivrednim kulturama. „S obzirom na to da su nepogode zahvatile čitavo područje Srbije i da branimo pet miliona hektara, štete su minimalne“, naglašavaju u Zavodu. Za operativno funkcionisanje protivgradne zaštite, ističu u RHMZ, ove godine izdvojeno je iz budžeta više od 738 miliona dinara.

Svakog proleća vremenskih nepogoda bilo je, čini se, više nego ranije, a sistem ispaljivanja protivgradnih raketa zakazao je u mnogim opštinama, što nas vraća na staru temu ima li uopšte smisla i dalje forsirati ga, odnosno nameće pitanje da li postoji nešto što bi efikasnije štitilo, pre svega, poljoprivredne useve od naleta kiše i grada.

Da su rakete i dosadašnji sistem, koji su od 2015. ponovo u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, neefikasni potvrđuju i podaci Državne revizorske institucije. Prema analizi koju je uradio DRI, za samo tri godine od 2015. do 2017. grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara. RHMZ je 2017. (poslednje godine obuhvaćene analizom DRI) odbranu od grada sprovodio na više od 7,7 miliona hektara, od čega je 5,1 milion poljoprivredno zemljište.

Podaci DRI pokazuju da je u periodu od 2015. do 2017. država u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.

U Srbiji postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po analizirane godine RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ tokom tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa.

Veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština, koordinacija sa nadležnima, 70 opština uopšte nije doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u tek 70 opština.

Situacija se ni posle 2017. nije mnogo promenila, a agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da je taj problem isti svake godine od kako on radi – gotovo četiri decenije.

– Uvek nas iznenadi kiša, sneg, led. Nema dovoljno raketa, problemi sa pucanjem, da li sme ili ne. Ako padne grad na Loznicu vi ne smete da pucate zbog granice. Tako da je kod nas sve problem – kaže Gulan. On ističe kako ne zna da li je to tako zbog nedostatka novca, ali pre veruje da je to zato što mi ne znamo da rešimo taj problem. „Uvek pričamo o mogućnostima, šta može da se uradi, a nikako da iskoristimo te mogućnosti“, napominje Gulan.

Pre nekoliko dana načinjen je jedan korak, jer su ministri poljoprivrede Srbije i Srpske Branislav Nedimović i Boris Pašalić potpisali memorandum o izgradnji mreže automatskih protivgradnih stanica na teritoriji Republike Srpske. Plan je da se Izgradi 25 automatskih protivgradnih stanica od Zvornika do Višegrada i Ruda. Kako je Nedimović rekao, to bi trebalo Vladu Srbije da košta od 700.000 do 800.000 evra.

– Trebalo je puno vremena da prođe da se neko seti da su nam neophodni sporazumi sa BiH i Hrvatskom. Tek sada je potpisan jedan takav ugovor sa BiH. Kao da smo zaboravili da su se severni delovi naše zemlje nekada od grada branili raketama iz Slavonije, dok se zapadna Srbija štitila iz BiH – kaže za naš list agroekonomski analitičar Milan Prostran. On podseća kako je bilo raznih sistema odbrane od grada ranije, višecevnih bacača i mlaznih aviona, ali da sada toga nema.

– Najbolji sistem odbrane u ovom trenutku je dobar sistem osiguranja useva i postavljanje protivgradnih mreža. Veliki investitori to uveliko rade i to je ono što bi bilo najefektnije u ovom trenutku – napominje Prostran.

Međutim, iako gotovo svake godine padavine unište dobar deo prinosa poljoprivrednicima osiguranje useva u Srbiji i dalje je vrlo slabo, na nivou je između 10 i 15 odsto.

https://www.danas.rs/ekonomija/ima-novca-ali-nema-znanja-da-se-resi-problem-grada/

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Vodostaj Dunava kod Smedereva? Đavolski!

SMEDEREVO, 8. jun 2019 – Protekle nedelje redovna odbrana od poplava proglašena je na 22 kilometra Dunava na teritoriji Beograda i Smedereva i to je razlog da češće nego obično pogledavamo podatke sa merne stanice. A  podaci danas su baš zanimljivi; čitavog dana Dunav kod Smedereva stoji na koti 666!

Podsetimo, to je nekih tridesetak i jače santimetara manje od kote na kojoj se ovde inače proglašava redovna, a treba još metar do nivoa kada na snagu stupa vanredna odbrana od poplava. Ali je, priznaćete, današnja mera đavolski zanimljiva.

Čitaj dalje...

Najavljene obilne majske kiše, nema opasnosti od poplava

5. maj 2019 –- Do kraja meseca očekuje se promenljivo vreme sa čak 19 kišnih dana, meteorolozi kažu da su vodostaji na većini reka u blagom porastu, ali da je jedina reka na kojoj je za sada pređena granica redovne odbrane od poplava Tamiš. Oprez ipak nije na odmet, jer su baš u maju 2014. Srbiju zadesile najveće poplave u poslednjih 130 godina i tada je za samo nekoliko dana stradalo 27 osoba, a bilo je ugroženo više od milion ljudi. Poplave u Srbiji su tada došle nakon obilnih padavina i snažnog ciklona koji je zahvatio centralni deo Balkanskog poluostrva. Padavine su obuhvatile prostor Srbije i dogodilo se da je za 24 časa palo je preko 100 litara kiše po kvadratnom metru.

Iz RHMZ kažu da su trenutni vodostaji na Dunavu u domenu srednje niskih vrednosti za ovo doba godine. Vodostaj Tise je u porastu sa tendencijom porasta naredna tri dana, Save je u opadanju sa tendencijom manjeg opadanja naredna tri dana, pa zatim porasta, a Velike Morave je u stagnaciji sa tendencijom manjeg kolebanja naredna tri dana, tako da se ne očekuje neka dramatična promena, uprkos najavljenim padavinama.

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Vodostaj Dunava u stagnaciji i manjem porastu

SMEDEREVO, 23. mart 2018 – Vodostaj Dunava je u stagnaciji i manjem porastu sa tendencijom manjeg opadanja i stagnacije naredna tri dana, saopšteno je na sajtu Hidrometeorološkog zavoda Srbije.

Na Dunavu kod Pančeva i Smedereva je prevaziđena granica redovne odbrane od poplava, a danas u 8 časova  vodostaj kod Smedereva iznosio je 629 centimetara. Prema podacima RHMZ-a, vodostaj na Dunavu je u domenu srednjih i srednje visokih, na Savi u domenu visokih i srednje visokih, na Tisi u domenu srednje visokih, a na Velikoj Moravi je u domenu srednjih za mart. Vodostaj Velike Morave je u stagnaciji i manjem porastu sa tendencijom manjeg opadanja naredna dva dana.

Dunav kod Smedereva pre godinu dana, sve je isto samo leda nema

Podsećamo da se redovna odbrana od poplava proglašava kada vodostaj na reci dostigne propisanu granicu (koja je određena za svaki rečni sektor) i ima tendenciju daljeg porasta. Redovnu odbranu od poplava proglašava nadležni vodoprivredni centar i ona podrazumeva neprekidno osmatranje i praćenje stanja odbrambenih nasipa i objekata.

Vanredna odbrana od poplava se proglašava kada vodostaj dostigne propisanu granicu i ima tendenciju daljeg porasta, ili kada to zahtevaju drugi razlozi (dugo trajanje vodostaja iznad granice redovne odbrane, stanje nasipa i objekata, nastupanje opasnosti od nagomilavanja leda i drugo).  Vanrednu odbranu proglašava nadležni vodoprivredni centar i ona podrazumeva neprekidno praćenje stanja odbrambenih nasipa i objekata i otklanjanje negativnih pojava na njima. U slučaju da dođe do prelivanja ili nekontrolisanog proboja nasipa kao i kontrolisanog prosecanja nasipa, proglašava se vanredno stanje. Vanredno stanje proglašava nadležna ugrožena opština, a podrazumeva izgradnju lokalizacionih nasipa, evakuaciju stanovništva i dr.

U vreme trajanja odbrane od poplava Hidrološka služba Republičkog hidrometeorološkog zavoda uvodi vanredna hidrološka osmatranja, dodatno dostavljanje podataka, hidroloških i meteoroloških informacija i prognoza subjektima odbrane od poplava i javnosti.

Vanredna odbrana od poplava na Dunavu kod Smedereva proglašava se na 700 centimetara.

Čitaj dalje...

Za sada bez opasnosti od poplava

SD/SP/VP/KO, 5. mart 2018 – Nešto više temperature posle ledenih i snežnih dana, i posledično topljenje snega, dovele su do neznatno povišenih vodostaja reka u Podunavskom krugu, ali je sve to, kažu hidrolozi, još daleko od alarmantnog. Dunav kod Smedereva je na oko 510, petnaestak santimetar više u ponedeljak nego što je u nedelju izmereno, znači još uvek ni blizu granice redovne odbrane od poplava. Slično je i sa Kubršnicom i Jasenicom, koje su Palančanima toliko muke zadale proteklih godina. Kubršnica je stigla do 95, a Jasenica je nešto više narasla, do nivoa od 126, što je 25 santimetara više od vrednosti koja je izmerena u subotu.

Hidrolozi za sada upozoravaju na vodostaj na Velikoj Moravi, koji će do 13. marta biti u umerenom i većem porastu i kretaće se između redovne i vanredne odbrane od poplava. I vodostaji na Zapadnoj i Južnoj Moravi će od 7. do 12. marta biti u umerenom i većem porastu sa mogućnošću dostizanja i prevazilaženja granica vanredne odbrane na gornjim tokovima Južne Morave, stoji u ovog ponedeljka objavljenom upozorenju RHMZ.

Čitaj dalje...

Za početak, jedan blaži januar od proseka

SD/SP/VP/KO 30. decembar 2017 – Prognozu vremena za novogodišnje dane ste već  verovatno već videli i čuli, a šta nas čeka do kraja januara? Iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda poručuju: blaži i prosečno vlažan januar, umereni mrazevi tek krajem druge i tokom treće dekade januara.
Srednja temperatura vazduha u januaru imaće iznadprosečne vrednosti, kažu iz RHMZ, više za oko 2ºC u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom januara biće oko 5.8ºC. Biće nešto više padavina nego obično, za oko 4 mm u odnosu na višegodišnji prosek. Sneg je moguć između 9. i 13. i potom posle 20. januara, ali ne u nekim većim razmerama.

Čitaj dalje...

Upozorenje – košava olujne jačine!

SD/SP/VP/KO, 28. decembar 2017 – Juče izdato upozorenje i prognoza Republičkog hidro-meteorološkog zavoda Srbije, o olujnom vetru u Podunavlju i Južnom Banatu, ostvaruje se: u Smederevskoj Palanci su ovog jutra zabeleženi udari vetra od 60 km/h, a u Južnobanatskom okrugu i preko 100!

Zbog toga trenutna, za ovo doba godine, relativno visoka temperatura ni izbliza ne deluje kao da je topao decembarski dan, naprotiv. Vetar će, srećom, oslabiti do kraja dana, ali stiže zahlađenje i kiša.

Čitaj dalje...

Sneg… Dokle? A posle?

SD/SP/VP/KO, 3. decembar 2017 – Prema prognozi Republičkog hidro-meteoroškog zavoda, u našim krajevima do kraja dana biće oblačno i hladno, povremeno sa snegom uz formiranje snežnog pokrivača. Duvaće slab i umeren severozapadni vetar. Temperatura će biti već većeg kolebanja oko nultog podeoka.

U ponedeljak umereno i potpuno oblačno i uglavnom suvo, samo ujutru ponegde sa slabim snegom. Uveče i u toku noći na severu Srbije, a u utorak u ostalim krajevima povremeno slab sneg uz umeren i jak severozapadni vetar.

Od srede do subote suvo i toplije sa sunčanim intervalima, a za vikend novo naoblačenje sa kišom, a na planinama sa snegom.

Čitaj dalje...

Posle zahlađenja u nedelju temperatura ponovo raste

SMEDEREVO, SMEDEREVSKA PALANKA, VELIKA PLANA, KOVIN, 19. avgust 2017 – Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda za narednih 30 dana, zahlađenje koje će zahvatiti naše krajeve u nedelju neće potrajati. Do kraja avgusta predviđa se da se najviše dnevne temperature ponovo vrate na nivo od 28 do 32 stepena, što će biti uvod u nešto topliji septembra od proseka.

Predviđa se da će srednja maksimalna temperatura vazduha tokom septembra biti oko 25.2ºC, a minimalna od 13.9ºC. To znači da će srednja minimalna temperatura vazduha u septembru u proseku će biti viša za oko 0.4ºC u odnosu na višegodišnji prosek. I srednja maksimalna temperatura vazduha u septembru biće iznad proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko 1.2ºC u odnosu na višegodišnji prosek.

Mesečna suma padavina tokom septembra, po prognozi RHMZ, biće manja za oko 8 mm u odnosu na višegodišnji prosek.

Čitaj dalje...

Voda samo za životne potrebe!

SMEDEREVO, 31. jul 2017 – Javno komunalno preduzeće Vodovod Smederevo je saopštilo da će zbog izuzetno visokih temperatura i velike potrošnje u narednom periodu postaviti cisternu pijaće vode u višim delovima prve visinske zone gde se očekuje pad pritiska. Cisterna će biti postavljena na sledećim lokacijama:

  1. Ulica Balkanska (raskrsnica sa Ulicom Zlate Kobalat)
  2. Ulica Starca Vujadina kod broja 243
  3. Ulica Slavonska (raskrsnica sa Ulicom Aleksandra Markovića Ace)
  4. Ulica Crvene Armije (raskrsnica sa Ilindenskom)
  5. Ulica Miladina Popovića kod prodavnice
  6. Ulica Crvene Armije (raskrsnica sa Ulicom Cara Dušana)
  7. Ulica Crvene Armije (raskrsnica sa Tošinom ulicom)

Planirano je da cisterna bude na svim mestima po 45 minuta počev od 10 časova do 18 časova.

JKP Vodovod obaveštava korisnike vodovodnog sistema da je RHMZ izdao Upozorenje o opasnom vremenu zbog izuzetno visokih temperatura. Iz tog razloga se očekuje povećana potrošnja vode, koja može uticati na stanje vodovodnog sistema.

Iz Vodovoda apeluju na korisnike da racionalno koriste vodu, samo za životne potrebe, kako bi vodovodni sistem ostao stabilan i kako ne bi došlo do ugrožavanja sistema i zamućenja vode. Pod neracionalnim korišćenjem vode se smatra zalivanje zelenih površina, polivanje i hlađenje pločnika, pranje vozila i slično, navodi se u saopštenju.

Čitaj dalje...