You are here

Pod teretom snega, pao krov zgrade u centru Palanke

SMEDEREVSKA PALANKA, 17. decembar 2018 – Jedan od najstarijih objekata u centru Smederevske Palanke, Palančanima znan kao Delovođina zgrada, ostao je bez povećeg dela krova, koji se urušio juče oko 11 sati pod težinom snežnog pokrivača. Puka je sreća da se to desilo u nedelju, kada tuda, na početku obližnje pešačke zone, nije bilo prolaznika koliko ih obično ima radnim danima.

Vatrogasci i policija su odmah izašli da obezbede lice mesta kako eventualno dalje rušenje ne bi ugrozilo one koji su nedelju iskoristili za šetnju. Naloženo je i vlasnicima svih radnji u toj i susednim zgradama da ne rade dok se ne sanira krov ili barem predupredi njegovo dalje urušavanje.

Danas su Delovođinu zgradu obišli i predstavnici Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer objekat uživa status „prethodne zaštite“, ma šta to značilo, Naime, zgrada je jedan od retkih preživelih primeraka arhitekture s početka prošlog veka u Palanci i zbog toga je, kako je rečeno, pod tom „prethodnom zaštitom“. Problem predstavlja to što u zgradi ima nekoliko stanova, različitih vlasnika, nikada nije postignut dogovor oko njenog održavanja, kamoli restauracije, a Zavod za zaštitu spomenika kulture bez njihove saglasnosti, pa i učešća, tu ne može mnogo šta da učini. Sada, kada se videlo da je đavo odneo šalu i da zbog neodržavanja zgrade preti opasnost i prolaznicima ali i stanarima, možda se nešto pomeri s mesta.

 

Čitaj dalje...

Pronađena granata iz II svetskog rata u Tvrđavi

SMEDEREVO 14. decembar 2018 – Tokom radova na sanaciji i stabilizaciji kule 11, radnici koji obavljaju radove pod nadzorom stručnjaka Regionalnog zavoda za zaštitu spomenik kulture, našli su, najverovatnije, topovsku granatu. S obzirom da je zrno nađeno na samoj kuli, a da nije reč o avionskoj bombi, pretpostavlja se da je tu stiglo pri eksploziji skladišta municije 5. juna 1941. godine.

Policija je obezbeđivala mesto na kome je nađeno, dok nije stigla specijalizovana ekipa iz Beograda, koja ga je bezbedno uklonila sa mesta radova i po propisima odnela.

Čitaj dalje...

Učvršćivanje temelja kule 11 u toku

SMEDEREVO, 6. novembar 2018 – U Smederevskoj tvrđavi, na čuvenoj nagnutoj kuli 11, uveliko traju radovi po projektu statičke sanacije i stabilizacije. Radnici preduzeća NOVKOL i KOTO, pod nadzorom stručnjaka Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika, ovih dan buše probne rupe, kako bi utvrdili najbolja mesta za ubrizgavanje specijalne betonske smese koja treba da ojača tlo pod temeljima kule i spreči njeno dalje naginjanje, koje još uvek, u relativno maloj meri ali traje.

Mimo namene bedema, koji su morali da istrpe sve varijante srednjevekovnog ratovanja, drevni graditelji su morali da imaju u vidu i rastresito i podvodno zemljište na kome je Tvrđava, što su prevazišli postavljajući temelje koji idu i do 7-8 metara u dubinu.

Po rezultatima ispitivanja tla oko kule 11, posle površinske zemlje, sledi sloj peska, a pre gline su podzemne vode, na pojedinim mestima na samo 2,8 metara dubine. Zbog toga će specijalna brzostežuća betonska smesa, koja će ići ispod temelja, do dubine od 10 metara, biti ubrizgana pod velikim pritiskom.

Tvrđava i kula 11, za one kojima nije poznata smederevska istorija, držali su se sasvim dobro do četrdesetih godina prošlog veka, mada je taj deo grada i u Prvom svetskom ratu bio bombardovan. Kula 11 je postradala u narednom ratu, i to u dva navrata; u eksploziji skladišta municije u junu 1941. ali i u savezničkom bombardovanju 1944. Od tada je dvadesetak metara visoki kolos nagnut više od 5 stepeni, a samo duboki temelji savesnih graditelja iz 15. veka su spasli kulu i još uvek je drže stabilnom, već tri četvrt veka prkosi zemljinoj teži.

Projekat statičke sanacije i stabilizacije kule 11 finansiraju Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Smederevo. Ugovorena vrednost radova koji se sada sprovode je oko 19 miliona dinara.

 

Čitaj dalje...

Odobrena sredstva za sanaciju kule 11 u Tvrđavi

BEOGRAD/SMEDEREVO, 16. maj 2018 – Ministarstvo kulture i informisanja je, na nedavno završenom konkursu, Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture odobrilo 17 miliona dinara za konzervatorsko-restauratorske radove na sanaciji nadzemnog dela kule 11 Smederevske tvrđave.

Za sanaciju i restaruraciju ove kule, podsetimo, još 2012. je urađen idejni, a prošle godine i glavni projekat. Kula je nagnuta ka jugu i u tom položaju bi trebalo da se stabilizuje novim sistemom kojim se ispod temelja pod pritiskom upumpava materijal, da bi potom bio restauriran i njen nadzemni deo.

Kula, koja je stradala tokom petojunske eksplozije u Tvrđavi 1941. godine, i od tada tako stoji, nagnuta je u pravcu grada, a ima više od 5.000 tona i visoka je 25 metara.

Čitaj dalje...

Počinju radovi na obnovi spomenika u Markovcu

VELIKA PLANA, 18. septembar 2017 – Potpisivanjem ugovora između Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo i Privrednog društva „Garnet“ d.o.o. Beograd otpočeli su radovi na sanaciji

Na javni poziv za podnošenje ponuda odazvala su se dva ponuđača, od kojih je komisija Regionalnog zavoda prema unapred definisanom kriterijumu „najniža ponuđena cena“ izabrala firmu „Garnet“ d.o.o. iz Beograda. Projekat „Sanacija Spomenika izginulim, pomrlim i nestalim Markovčanima za oslobođenje i ujedinjenje u ratu 1912-1918. god. opština Velika Plana“ realizuje se sredstvima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije – Sektora boračko-invalidske zaštite za radove na vojnim memorijalima i mestima stradanja u zemlji i inostranstvu, a vrednost radova je 841.996,55 dinara bez PDV-a, odnosno 1.010.395,86 sa PDV-om.

Rok za završetak radova je 30 radnih dana od dana potpisivanja ugovora.

Čitaj dalje...

Smederevska tvrđava: Ko to tamo šara?

SMEDEREVO, 2. jun 2017 – Na društvenim mrežama poslednjih nedelja pojavilo se više fotografija grafitima unakaženih zidina Smederevske tvrđave. Dok s jedne strane traje njena obnova, s druge se ruži ono što je s mukom sređeno, iz raznih državnih fondova proteklih godina na jedvite jade iskamčenim novcem.

– Priznajem, imamo problem sa nesavesnim građanima. Ne verujem da su to penzioneri, pre će biti da je omladina, moguće da su to isti oni koji dižu u vis tri prsta i viču „Srbija, Srbija!“, ali su isto tako, očigledno, skloni i da pišu grafite po poslednjem srpskom srednjevekovnom dvoru – rezigniran je i Goran Jovšić, v.d direktora JP „Smederevska tvrđava“.

Istorijat Tvrđave, na užas onih koji o njoj brinu, upotpunjen je istorijama raznih ljubavi, ko je koga i kad zavoleo svedoče poruke i datumi pored imena. Grafiti odavno nisu skidani, o tome svedoče baš ti datumi, jer oni koji ih ispisuju, iz nekog njima znanog razloga, vole da napišu i kada su to uradili. Baš kao što vole i da se potpišu; neki „Dika“ se baš potrudio da svoje ime ovekoveči slovima većim od metra. Da sve bude najgore, ne fale ni skaradni natpisi i još skaradnije slike.

Čuvarska služba ne može tu mnogo da učini, kaže Jovšić, u pitanju je ogroman kompleks od bezmalo 11 hektara. Dunavskom bedemu, a taj je najviše postradao od šaranja, može da se priđe sa više strana, praktično ga je nemoguće obezbediti. Koliko ima čuvara – tajna je. Baš zbog tih, nesavesnih pohodilaca Tvrđave, to nije podatak za javnost. „Dovoljno, što bi rekli u vojsci“, kaže Jovšić, u šali na koju se ni on nije nasmejao. Čuvari, sudeći po tome kako Tvrđava sada izgleda, nisu prepreka onima koji tu svašta ispisuju i crtaju, bio bi verovatno video nadzor. U planu je njegovo postavljanje, ali para za tu namenu, baš kao ni za svako malo neophodno uklanjanje grafita, jednostavno nema.

Ministarstvo kulture finansira obnovu Tvrđave, višegodišnji projekat restauracije Jezavskog bedema je pri kraju, ostaje još jedna kula da se obnovi, ali za ovako nešto, što se vodi kao „tekuće održavanje“, pare od njih iluzorno je tražiti, objašnjava Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika.

– Postoji antigrafitna zaštita, kojom se to premazuje, ali ovo je ogroman objekat i to bi bilo prilično skupo. Kako sada stvari stoje, ostaje nam samo da budemo uporni, da se periodično čiste grafiti. Ne smemo da odustanemo, moramo da budemo uporniji od onih koji to rade – smatra Radovanović.

– Unakažene su stotine kvadrata i sad to treba dovesti u red. Počećemo uskoro uklanjanje grafita sa onoliko novca s koliko raspolažemo, ali to sigurno nije dovoljno – najavljuje direktor JP „Tvrđava“.

Dok to ne bude, zblanuti turisti, domaći i još više strani, ne mogu čudom da se načude. Kod njih, na njihovim istorijskim spomenicima, toga gotovo izvesno nema. Naša istorija, naši običaji… Šta da im kaže čovek.

 

Čitaj dalje...

„Nemanjići“ otišli – kulise ostale

SMEDEREVO, 31. MAJ 2017 – Ekipa serije o Nemanjićima napustila je Smederevsku tvrđavu, ali dekor koji je za snimanje napravljen i dalje tu stoji.

Ko se ovih dana šetao po Smederevskoj tvrđavi tražeći ekipu serijala „Nemanjići  – stvaranje kraljevine“ bio je razočaran; prošlog petka su otišli. O tome da su uopšte bili svedoče kulise. U Malom gradu je ostalo nešto što bi trebalo da predstavlja srednjevekovni Ras, Vukanov dvor i ulice vizantijske prestonice, sve u jednom. Pored ostataka crkvice iz 15. veka, one prave, čiji su temelji i deo zidova ne tako davno restaurirani i dati na uvid javnosti, stoje kuliea crkve koja bi trebalo da reprezentuje zdanje sa Hilandara. Sve je tu, samo nema glumaca, režisera, snimatelja, statista, pratećeg osoblja…

– Dekor sa snimanja serije o Nemanjićima je postao svojevrsna atrakcija i neko vreme će ostati tu, dok nadležne službe ne odluče šta s tim – kaže Goran Jovšić, v.d. direktora JP Smederevska tvrđava.

Sledi i objašnjenje, da će se, po planu snimanja, ekipa vratiti krajem jula ili početkom avgusta, da uradi još neke kadrove, a moguće je da su kulise neophodne za još po koji dodatak, kada bude rađena postprodukcija. Naime, snima se do septembra, potom materijal ide u definitivnu montažu, pa možda nešto usfali. Serijal treba da počne da se emituje do kraja godine, ne bi bilo u redu da se propusti jubilej, jer ovo je ta godina – osam vekova od krunisanja prvog srpskog kralja.

– Razmišljamo da sve to malo učvrstimo, jer nije ni bezbedno, to je od siporeksa, sunđera, šper-ploča… Do Smederevske jeseni će sigurno biti tu, a zimu, kad krenu kiše, snegovi, oluje, dekor ionako sigurno neće preživeti ako nešto ne uradimo – objašnjava Jovšić.

Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda, kaže da je ekipa serije dobila dozvolu od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, uz obavezu da po završetku snimanja sve ukloni. Tako su se obavezali, tako bi trebalo da bude, a oni, na njihovu sreću, s tim ništa nemaju.

U međuvremenu, brojne ekskurzije koje obilaze Tvrđavu osim autentičnih starina mogu da vide i ove, patvorene. Autor ovog napisa je bio prisutan kada je jedna učiteljica objašnjavala deci da „to nije ta crkva što tu piše“., pokazujući tablu na kojoj stoji da je reč o ostacima sakralnog objekta iz 15. veka, a kulise predstavljaju najmanje dva veka stariju crkvu. Dobro te je učiteljica znala, i potrudila se, ali verovatno ima i onih koji/e ne znaju, ili im manjka volje da se s decom raspravljaju kada ovi već povade mobilne telefone da se slikaju pored „vidi kako lepe crkve“ ili „tu su snimali Nemanjiće“.

Nemale muke ima i vodička služba i obezbeđenje Tvrđave, jer mora da prati posetioce i ne dozvoli im da se, ne daj Bože, ispnu na objekte koji, zaista verno urađeni, liče na prave. Nije bezbedno, nije pravljeno za tu namenu, naravno, kako reče i direktor.

Uskoro stiže i festival „Teatar u Tvrđavi“, koji se po tradiciji, i po imenu, tu odigrava. Trenutno, kako sada stvari sa dekorom stoje, mesto za gledalište, pa i ono za binu, znatno je smanjeno, ako uopšte može da se tu instalira pored kulisa.

Na koncu, ne i najmanje važno, kulise su velikim delo zaklonile i čuvene dvodelne prozore na dvoru, u Malom gradu. Tako je taj zaštitni znak Tvrđave sada nedostupan pogledima posetilaca. Dokle? Videće se.

Čitaj dalje...