You are here

Milovan Vržina i Milan J. Mihajlović za kraj

SMEDEREVO, 14. decembar 2017 – Veče humora i satire u Narodnoj biblioteci, na kome su ovog četvrtka učestvovali Milovan Vržina i Milan J. Mihajlović, bilo je poslednji događaj kojim je obeležen Međunarodni dan osoba sa invaliditetom u Smederevu. Dvojica naših poznatih humorista i satiričara, kako je objasnio moderator programa Radivoje Rale Damjanović, bila su tu da prisutne nasmeju, ali i da zamisle. S puno duha, u tri kruga, smenjujući se za mikrofonom, oni su to i učinili.

Vržina, urednik nekada čuvenog „Ošišanog ježa“, prvi je krenuo sa aforizmima.

Da su živeli u slozi i ljubavi za Kaina i Avelja istorija ne bi ni znala.

Pošto teškoće čeliče ljude, mi se trenutno nalazimo u fazi nacionalnog očeličenja.

Ne znam kuda sve ovo vodi, ali ide pravo na nas.

Danas nam u zvaničnu i prijateljsku posetu dolazi iz dupeta u glavu.

Nije važno što smo izgubili na Kosovu, boli što im ovoga puta ne sjebasmo Murata.

Vođa je razgovarao sam sa sobom. Detalji razgovora nisu saopšteni.

Znam da nas ništa ne može iznenaditi, ali nešto prijatno bi baš i moglo.

Mi idemo grlom u jagode, a vi dođite kasnije.

Ako kažem da je predsednik lopov, ne znam da li sam nekog uvredio ili sam odao državnu tajnu.

 

„Trenutno sam zaposlen u Visokoj školi modernog biznisa iz Beograda. Pa niste mislili, valjda, da jedan diplomirani ekonomista, može da živi od satire“, kaže za sebe Milan J. Mihajlović. Svoje obraćanje Smederevcima počeo je ipak ozbiljno, pesmama, među ostalim i onom „Manastirsko vino“.

Pitam se uz čašu manastirskog vina,

koliko u meni još ima Srbina.

K’o trunka prašine u podnožju trna,

srpstvo mi je manje od makovog zrna.

Nizak, bedan, pijuckam po strani,

a na flaši piše “Visoki Dečani”.

Dok na freske, ikone, kidišu vampiri,

očekujem da me rujno vino smiri.

Dok sopstvene misli o Kosovu ginu,

da li da u vinu potražim istinu.

Il’  da čekam samo da protekne bdenje,

možda će mi više reći otrežnjenje.

A kako nam ide, na državnom nivou, možda najbolje govori njegov aforizam: „Rezultati vlade su pozitivni. Ali, lek za to još nije izmišljen.“



Poslednje veče obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom bilo je i prilika da bude uručena sada već tradicionalna nagrada Udruženja paraplegičara Smederevo društveno najodgovornijim organizacijama i pojedincima u gradu. Ove godine to priznanje je pripalo Štampariji „Newpress“, a primili su ga direktori ove firme Aca Simić i Saša Nikolić.


 

Čitaj dalje...

Sledim dušu, sledim leptira

SMEDEREVO, 19. Oktobar 2017 – U okviru 48. Međunarodnog festivala poezije „Smederevska pesnička jesen“, pesnici iz nekoliko zemalja posetili su danas Udruženje paraplegičara u Smederevu, govorili poeziju, darivali knjige i družili se sa članovima udruženja.

Današnjem susretu pesnika i paraplegičara, na momente veoma emotivnom, prisustvovali su i predstavnici Ustanove za dnevni boravak dece, mladih i odraslih osoba sa smetnjama u razvoju „Sunce“ i  drugih smederevskih organizacija osoba sa invaliditetom, kao i predstavnici vlasti.

Rosica Kuneva iz Bugarske, Rumjana Evert iz Nemačke, Nisa Lejla iz Turske, Ljubica Rajkić iz Rumunije, Ričard Berengarten iz Velike Britanije, Duško Novaković, Zoran Hr. Radisavljević i Milovan Vržina iz Srbije kazivali su svoje stihove, kratke priče i poeme, družili se i fotografisali.

Englez, Ričard Berengarten, na tečnom srpskom je ispričao malu životnu storiju kada je osamdesetih godina bio u Srbiji. U okolini Kragujevca mu je leptir sleteo na prst, što je bilo presudno da naredne tri godine živi u Srbiji i napiše pesmu i celu knjigu o leptiru. Kada su ga prijatelji Englezi pitali gde je ta Srbija i zašto je odlučio da jedno vreme živi baš tamo, kratko je odgovorio: „Sledim dušu, sledim leptira.“

Najemotivniji trenutak, inače tradicionalnog susreta festivalskih pesnika i paraplegičara, bio je taj kada je Radivoje Rale Damjanović, u ime Udruženja paraplegičara, uručio Povelju srpskoj pesnikinji iz Rumunije Ljubici Rajkić „za izuzetan doprinos negovanju srpsko rumunskih književnih i kulturnih veza“, za koju je rečeno da je veliki prijatelj ovog udruženja i humanista.

Povelja je ove godine dodeljena prvi put, a u Udruženju su  izrazili očekivanje da će svake godine dodeljivati  ovo priznanje.

Međunarodni festival poezije S“mederevska pesnička jesen“ tradicionalno poklanja komplet svojih izdanja Biblioteci paraplegičara, pesnici ostavljaju svoje knjige, pa je u bibliotečkom fondu Udruženja paraplegičara oko 2000 naslova, među kojima su i neka retka izdanja.

Čitaj dalje...