You are here

Sa Kinezima razgovarano o početku gradnje industrijskog parku u Smederevu

BEOGRAD, 31. maj 2019 – Početak radova na izgradnji Srpsko-kineskog industrijskog parku u Smederevu očekuje se ove godine, najavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović, posle razgovora sa predstavnicima pet kineskih kompanija.

Stevanović je juče u Privrednoj komori Srbije razgovarao sa predstavnicima kompanija iz Kine o mogućnostima da ove firme iz sektora poljoprivrede, zaštite životne sredine i metalskog sektora prve počnu proizvodnju u budućem  Parku u Smederevu koji će se prostirati na 500 hektara. Na sastanku u Komori bile su delegacije kompanija “Veolia China”, “Construction Engineering”, zatim predstavnici “Anguo Qianjin Nonwoven Co”, poljoprivrednog giganta “Hebei Meikeduo Fodd Group Co” kao i HBIS Grupe. 

“Očekujemo da polako posao privedemo kraju kada je u pitanju organizacija, odnosno, potpisivanje konačnih dokumenata”, kazao je Stevanović.

HBIS Grupa, vlasnik Smederevske železare, organizovala je dolazak potencijalnih kineskih investitora u Srbiju, zadovoljna svojim poslovanjem u našoj zemlji, naveo je  Stevanović. 

“Doveli su ih ovde da vide šta je to što Srbija kao investiciona destinacija pruža, gde bi tu njihove investicije trebalo da se smeste i pod kojim uslovima”, objašnjava državni sekretar. 
Posao sa Kinezima na osnivanju Parka u Smederevu počet je 2016. godine potpisivanjem memoranduma dve strane. Stevanović kaže i da posao nije lak ni jednostavan, ali da postoji spremnost obe strane da se ovaj projekat do kraja realizuje. Ukoliko budu potpisani, ugovori sa ovim kompanijama trebalo bi da budu ’kamen temeljac’ u administrativnom smislu za izgradnju Parka u Smederevu.

Foto: Privredna komora Srbije, pks.rs/vesti/

Čitaj dalje...

Šta će nam reći oznake na jajima?!

Izvor: agroklub.rs, 20. maj 2019 – Za nešto više od mesec dana na svakom jajetu koje budemo kupili biće odštampane oznake. Šta iz njih možemo da saznamo, koja je nova klasifikacija jaja, koliko stara jaja će se naći u radnjama, i koliko će farmere novi pravilnik odvesti u novi trošak?! O tome priča dr Miroslav Blagojević, predsednik Grupacije za živinsko meso i jaja Privredne komore Srbije.

Novi pravilnik o obaveznom obeležavanju jaja u Srbiji trebalo bi da počne da se primenjuje od 1. jula ove godine, izjavio je u Aranđelovcu na Forumu o živinarstvu dr Miroslav Blagojević, predsednik Grupacije za živinsko meso i jaja Privredne komore Srbije.

On kaže da je ova grupacija PKS tražila pojedine izmene u oznakama, ali, iako je ostao nešto više od mesec dana do početka primene usvojenog pravilnika, još uvek čekaju odgovor od Uprave za veterinu. Međutim, većina novih pravila već je poznata.

Novi pravilnik o kvalitetu konzumnih jaja podrazumeva novu klasifikaciju jaja. Ona će biti podeljena u A klasu do 28 dana starosti i obavezno su neoplođena. A klasa se čuva na temperaturi do pet stepeni. Jaja B klase mogu da budu starija od 28 dana i mogu da budu oplođena, ali će ona ići u preradu“objašnjava dr Miroslav Blagojević.

Svako jaje imaće brojeve i slova

Kupac će na licu mesta u svakom momentu  znati na kojoj farmi je jaje proizvedeno, pod kojima uslovima i ko je farmer. To ćemo prepoznavati po ciframa 0, 1, 2 ili 3 u prvom redu. Šta ove cifre označavaju:

  • 0 – Organski proizvedeno jaje
  • 1 – Jaje u slobodnom ispustu
  • 2 – Jaje iz avijarnog sistema
  • 3 – Jaje iz kaveznog sistema

Sledeća oznaka na jajetu je oznaka države. Kod nas će to biti oznaka SR. A zatim sledi broj od 12 cifara. Upravo smo za taj broj tražili od Uprave za veterinu da ga redefiniše, odnosno da ne bude tako veliki, koji inače predstavlja proizvođača. Suština je da se time identifikuje proizvođač. Znaće se da je jaje proizvedeno, na primer, u Leskovcu, Vranju, Mladenovcu“kaže dr Blagojević.

Ima li datuma proizvodnje?

Još uvek se ne zna da li će na svakom jajetu biti odštampan datum, jer kako navodi dr Blagojević, evropski pravilnici ne predviđaju obavezno stavljanje datuma. Datum se stavlja samo na zahtev kupca. Ako bismo i to štampali na jajetu bilo bi sve to pomalo nečitko. Ali zna se da jaje ne može biti u prodaji ako je starije od 28 dana i ne može da bude čuvano ispod pet stepeni“kaže on.

Dodatni trošak za proizvođače

Kada ovaj pravilnik počne da se primenjuje proizvođači će morati da imaju mašine za obeležavanje jaja, ali i posebne prostorije za pakovanje, sortiranje i obeležavanje, koje zadovoljavaju sigurnosne i higijenske mere.

Za proizvođače nabavka mašina za obeležavanje će biti dodatni trošak. Veliki odgajivači već imaju deo opreme poput klasirke, pokretne trake. Potrebno je samo da dodaju sistem za obeležavanje. Za male proizvođače to će biti značajno ulaganje, jer većina njih nema te posebne prostorije. Oni će morati da prave nove, a obzirom na njihove kapacitete mogu da kupe i ručne mašine za obeležavanje“ističe naš sagovornik. 

Oni koji imaju 30 ili 40 hiljada u više objekata na farmi, moraće kako je dalje rekao u svakom objektu da imaju posebnu prostoriju i posebne mašine. „Njima ostaje i mogućnost da sve objedine na jedno mesto i da kupe jednu mašinu“, kaže on. 

Mašine i do 10.000 evra 

A mašine, kako kaže dr Blagojević, mogu da koštaju i do 10.000 evra za proizvođače od oko 40.000 nosilja.

U Srbiji proizvođača od 10, 20, 30 i 40 hiljada ima oko 50%. Za farmere je ovo novi trošak, svakako. Od 2021. godine moraćemo da poštujemo pravilnik po kome je u kavezu potrebno obezbediti 950 cm kvadratnih po jednoj kokoški. Do sada je bilo potrebno 450 cm kvadratnih“, navodi Blagojević.

U Srbiji nema preciznog broja koliko je koka nosilja. Sistem obeležavanja jaja trebalo bi da uvede red u toj oblasti, u zemlji u kojoj se godišnje proizvede oko 1,4 milijarde jaja.

Autorka: Biljana Nenković

https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/sta-ce-nam-reci-oznake-na-jajima/50873/?fbclid=IwAR1k_PjYixzG1OA6-Hg5_woJwN-pM1-3NMqPx9JROy0LNq8Wicq9Esc3YUM

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Druga šansa za privrednike čiji prvi biznis nije uspeo

10. maj 2019 – Ne samo kod nas, privrednici koji nisu uspeli suočavaju se sa strahom da se ponovo upuste u biznis. Tako je i u većini država članica EU – oko polovine preduzeća ne preživi pet godina poslovanja u zemljama Dunavskog regiona, a u stečaju bude oko 15 posto takvih firmi. Zbog toga je u zemljama Dunavskog regiona pokrenut projekat druge šanse  – Danube Chance 2.0, koji u našoj zemlji sprovodi Privredna komora Srbije. Projekat traje do kraja juna naredne godine, a za tu namenu izdvojeno je ukupno 1.822.550 evra na nivou svih zemalja učesnica projekta Interreg Dunavskog internacionalnog programa.

Privredna komora Srbije, sa partnerima iz regiona, učestvuje u tom projektu čiji je cilj da ohrabri privrednike koji nisu imali sreće u prvom pokušaju, da počnu novo poslovanje. Da realizacija  Danube Chance 2.0 projekta može značajno da doprinese ekonomskom razvoju zemlje govori podatak Evropske komisije da biznisi koji su ponovo pokrenuti, rastu brže od onih koji posluju prvi put, uzimajući u obzir promet i nova radna mesta.

U okviru Danube chance 2.0 projekta Privredna komora Srbije je već organizovala sastanke sa predstavnicima relevantnih institucija i organizacija, predstavnicima uspešnih kompanija, ali i onih u problemu, kao i sa početnicima u poslovanju, na kojima je predstavljen koncept projekta Druga šansa. Jedan od vidova pomoći je i izrada „Alata za samoprocenu poslovanja“, koji je namenjen ranom upozoravanju na probleme u poslovanju, kao i za procenu da li su privrednici spremni i da li ima potencijala za novi izlazak na tržište. Privrednici i preduzetnici se na sastancima koje organizuje Komora upoznaju sa programima podrške koji su im dostupni, jer mnogi nisu bili, ispostavilo se, upoznati sa svim mogućnostima koje su mogle da im spasu biznis kada su prvi put zapali u teškoće.

U Srbiji je prošle godine, prema zvaničnim podacima, ugašeno 1.707 privrednih društava, a 14.418 preduzetnika je prestalo sa radom, tako da za sprovođenje ovakvog projekta ima osnova.

Čitaj dalje...

Privredna komora Srbije: Plati koliko zagađuješ, a ne koliko zarađuješ

BEOGRAD, 23. april 2019 – Na inicijativu Privredne komore Srbije i kompanija sektora industrije, Vlada Srbije usvojila je Uredbu o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja, kojom se prvi put u Srbiji promoviše model „plati koliko zagađuješ“ što podrazumeva da se obračun naknade vrši prema stvarnoj količini emitovanog zagađenja, a ne kao procenat od ostvarenih prihoda.

U Privrednoj komori procenjuje da će uštede za privredu, po ovom osnovu,  na godišnjem nivou biti oko dve milijarde dinara. Jer, kako kažu, visoke naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, koje su lokalne samouprave propisivale u svojim gradovima i opštinama, prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, bile su jedan od ključnih problema sa kojim su se  susretali privredni subjekti.  Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine obračunavala se u visini do 0,4 odsto od ostvarenih prihoda na godišnjem nivou, što je predstavljalo veliki trošak u poslovanju kompanija, tvrde u PKS.

Kako bi se rešio ovaj problem, Komori su se obratile članice iz sektora industrije, sa ciljem da se pronađe novi model izračunavanja adekvatnog iznosa naknade. Interni tim formiran na inicijativu PKS predložio je da se obračun naknade zasniva isključivo na stvarnoj količini emitovanog zagađenja, u skladu sa načelom „zagađivač plaća“, radi umanjenja štetnih uticaja na životnu sredinu i inicijativu uputio Ministarstvu zaštite životne sredine.

Foto/ilustracija: pixabay.com

Čitaj dalje...

Lažna bolovanja kažnjavaće se otkazom?

Izvor: novaekonomija.rs, 6. april 2019  – Najavljene izmene Zakona o radu predviđaju da poslodavci mogu dati otkaz zaposlenima koji otvaraju lažna bolovanja, a kojih je u ovom trenutku oko 30.000 na godišnjem nivou, piše u aprilskom izdanju Nove ekonomije.

Rezultati kontrole koje je prošle godine uradio Republički fond za zdravstveno osiguranje pokazali su da je oko 11 odsto ljudi bilo na bolovanju 2017. godine iz potpuno neopravdanih razloga. 

Predlagač ovih izmena je Privredna komora Srbije, a njeni predstavnici objašnjavaju da je suština njihovih predloga da poslodavac može da zatraži izveštaj zdravstvene ustanove na osnovu koga bi se utvrdila osnovanost bolovanja, ukoliko je u toku jednog meseca procenat zaposlenih koji su bili odsutni veći od deset odsto. Ako se utvrdi da je došlo do zloupotrebe prava na bolovanje, poslodavac može da zaposlenom da otkaz.

Eventualne izmene i usvajanje nove verzije zakona naći će se pred Narodnom skupštinom tek sredinom 2020. godine, a do tada će se razmatrati sve inicijative i rešenja, pa i ona koja se tiču sprečavanja i sankcionisanja zloupotrebe bolovanja, kažu u Ministarstvu rada.

Od januara do oktobra 2017. godine pokrenuta su 1.322 postupka kontrole privremene sprečenosti za rad i to na zahtev poslodavca u 708 slučajeva i matične filijale u 445 slučajeva. U Ministarstvu zdravlja najavili da je to samo početak rigoroznijih kontrola i da će doći do detaljnije provere otvaranja bolovanja zbog dijagnoza na koje se zdravi ljudi najčešće „izvlače”.

Foto/ilustracija: pxhere.com

https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/la%C5%BEna-bolovanja-ka%C5%BEnjava%C4%87e-se-otkazom

Čitaj dalje...

Vinarija Despotika predstavlja Srbiju na sajmu u Dizeldorfu

SMEDEREVSKA PLANKA, 16. mart 2018 – Među deset odabranih vinarija koje će od 18. do 20. marta predstavljati Srbiju na sajmu Prowein, jednoj od najvećih evropskih smotri vina, našla se i Vinarija Despotika iz Palanke.

Pored Palančana, u Dizeldorf su otputovali proizvodi i predstavnici JIT Inženjering Agro iz Erdevika, vinarija Aleksandrović iz Topole, Lastar Rekovac, Zvonko Bogdan – Subotica, Aleksić – Vranje, Virtus – Žabari, Vino Budimir iz Aleksandrovca, PP Erdevik i Rubina iz Kruševca.

Prowein je jedna od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi vina i alkoholnih pića u Evropi, na kojoj se susreću distributeri i predstavnici vodećih maloprodajnih lanaca. Sajam godišnje poseti oko 56.000 posetilaca iz 123 zemalja, koji imaju priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom više od 6.250 izlagača iz 59 zemalja, navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije (PKS) koja zajedno sa Razvojnom agencijom Srbije (RAS) organizuje nastup naših vinarija.

Na sajmu će kompanije iz Srbije predstaviti svoje proizvode na nacionalnom štandu u paviljonu 15.

Čitaj dalje...