You are here

Diskriminacija i osobe sa invaliditetom

SMEDEREVO, 16. decembar 2017 – Podunavska inicijativa, u saglasju sa projektnim timom “Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom”, ovonedeljni programski sadržaj u celosti posvećuje diskriminaciji osoba sa invaliditetom. Neposredan povod bila je tribina „Prepoznaj diskriminaciju“, koja je pokazala značaj i potrebu informisanja samih osoba sa invaliditetom o diskriminaciji i različitim predrasudama u vezi sa diskriminacijom. Tribinu su organizovali Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom i Gradski savez socijalno humanitarnih organizacija Smederevo, povodom 3. decembra, međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.

– Naš cilj je bio da i predstavnike institucija i same osobe sa invaliditetom uputimo na pojam diskriminacije, da shvate šta je to a šta nije diskriminacija. Često se, na žalost, događa da osobe sa invaliditetom prijavljuju kao diskriminaciju što to nije, a s druge strane dešava se da je ne prijave tamo gde je ima jer ne znaju kako da postupe u takvoj situaciju – kazala je u uvodu ovog skupa Ivana Gvozdenović, sekretar Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija.

I rukovoditeljka Grupe za pritužbe u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Tijana Milošević na tribini je svoje izlaganje počela time;  kako prepoznati diskriminaciju i šta je diskriminacija o kojoj se mnogo govori, a kako je primetila, mnogi zapravo ne znaju o čemu se radi.

– Mislimo da znamo šta je diskriminacija jer se često s njom susrećemo u svakodnevnom životu, ali treba da naučimo kako da je prepoznamo jer neke druge pojave, koje jesu povrede prava, ne mora da znači da su istovremeno i diskriminacija. Da bi neko postupanje bilo diskriminacija moraju da budu ispunjena dva uslova. Prvi se lako prepoznaje, a to je da ste stavljeni u nejednak položaj u odnosu na nekog drugog, da je nekom drugom dato neko pravo koje vama nije omogućeno. Rečju, da ste doživeli neku nepravdu. To se nikada ne zaboravlja, a svi smo nekada bili u prilici da to doživimo. Najviše se, ipak, greši kod drugog uslova koji mora biti ispunjen da bi bila u pitanju diskriminacija, a to je da to nejednako postupanje mora da bude zasnovano na nekom našem ličnom svojstvu. To su naše lične karakteristike, sa većinom smo se rodili, nismo mogli da ih biramo, neke smo stekli tokom života, a karakteristično je za njih da su važan deo našeg identiteta, da za njih postoji niz stereotipa i predrasuda u društvu, što vi znate mnogo bolje od mene Onda se dešava da većinska populacija prema pripadnicima tih grupa koje imaju to svojstvo postupa drugačije – objasnila je prisutnima sam pojam diskriminacije Tijana Milošević.

U diskriminaciju spada, napomenula je, i ne tako u javnosti retko nazivanje osoba sa invaliditetom „osobama sa posebnim potrebama“ ili „osobama sa hendikepom“ ili „invalidima“. Ipak, najveći broj pritužbi koji je do službe Poverenika stigao odnosio sa na pristupačnost.

– Kada imate recimo stepenice koje ne može da savladate onda je potpuno jasno da ste vi diskriminisani – kazala je rukovoditeljka Grupe, navodeći konkretne primere iz prakse.

Ona je rekla da je tokom 2016. godine, invaliditet kao lično svojstvo zbog koga su podnošene prijave, bio na prvom mestu, zajedno sa polom, kao osnovom diskriminacije.

Na tribini je bilo reči i o nadležnostima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i kako koristiti ovaj važan mehanizam da se građanke i građani obrate kada smatraju da su diskriminisani.

– Mi nismo sastavni deo nikakvog ministarstva ili Vlade, mi smo nezavisan državni organ. To znači da mi možemo da postupamo protiv svake osobe za koju se tvrdi da je izvršila diskriminaciju, od predsednika, države, predsednika Vlade, ministara, pa do vašeg prvog komšije. Pritužba može da se podnese protiv svakoga i svako može da je podnese, svako od nas može da bude diskriminator ali može da bude i diskriminisan – pojasnila je Miloševićeva.

Tribina je prvenstveno bila namenjena osobama sa invaliditetom, koji su aktivno učestvovali u polemici, ali i predstavnicima institucija i ustanova, lokalne samouprave, Osnovnog suda, Doma zdravlja i Nacionalne službe za zapošljavanje u Smederevu.

Prisutni su naveli nekoliko primera koji jasno ukazuju da ni Smederevo nije izuzetak, da i ovde ima diskriminatarskog odnosa prema osobama sa invaliditetom. Miloševićeva ih je uputila da ne čekaju kada se tako nešto desi, da se u 90 posto slučajeva postupa po preporukama Poverenika. Naime, takav je postupak, ukoliko se utvrdi da je u pitanju diskriminacija, daje se preporuka kako da se otkloni, rok od 30 dana da se postupi po preporuci, a ukoliko se to ne učini, ili Poverenik ne bude obavešten o merama koje su preduzete da se konkretna situacija prevaziđe, donosi se rešenje o opomeni. Tada počinje da teče rok od novih 30 dana, a ukoliko se ni tada ne postupi po preporuci, krajnja mera je obaveštavanje javnosti. Poverenik ne može, baš kakva je praksa i u drugim državama Evrope, ne može da kažnjava diskriminatore, to može samo sud, objasnila je.

– Ako vam to deluje kao blaga mera, ona to uopšte nije. Nikome nije svejedno da u tom kontekstu osvane u novinama, pogotovo kada su u pitanju kompanije, koje rade na svom imidžu, ili institucije ili lokalne samouprave – kazala je na kraju Miloševićeva.

Na tribini je bio i u njenom radu vrlo aktivno učestvovao i član Gradskog veća resorno zadužen za socijalna pitanja Dragan Stanić.

– Za ovo vreme od kada sam na ovoj funkciji, od 10.158 osoba sa invaliditetom koliko ih ima u Smederevu, ja sam uspeo da upoznam oko hiljadu. Devet hiljada može da nam kaže „da niste malo zakasnili sa ovom tribinom ’Prepoznaj diskriminaciju?“, jer „nešto ih ne vidimo da se druže sa nama“. To ćemo morati da ispravimo, moraćemo da se spustimo u naša sela, da imamo mnogo više ovakvih sastanaka, da obiđemo sve škole, da upoznamo mnogo ljudi koji verovatno čekaju naš dolazak u njihovu sredinu. Hvala bogu, počeli smo o nekim stvarima da pričamo otvoreno, a ono što je dobro, sredstva javnog informisanja, bilo elektronska bilo štampana, tome posvećuju sve više pažnje. Da bismo se borili protiv diskriminacije, moramo da je upoznamo, a jedan od načina su ovakve tribine, koje ćemo sigurno iduće godine da organizujemo češće – rekao je Stanić.

 

Projekat “Za život bez prepreka OSI” je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava iz budžeta grada Smedereva za projekte kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj 400-7077/2017-07 od 16. septembra 2017. godine (Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva).

Čitaj dalje...

Održana tribina “Prepoznaj diskriminaciju”

SMEDEREVO, 13. decembar 2017 – Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Smedereva i Gradski savez socijalno humanitarnih organizacija Smederevo organizovali su danas tribinu „Prepoznaj diskriminaciju“, na kojoj je govorila Tijana Milošević, rukovoditeljka Grupe za pritužbe u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Ona je ukazala na osnovni problem – kako prepoznati diskriminaciju, šta je diskriminacija o kojoj se mnogo govori, a kako je primetila, mnogi zapravo ne znaju o čemu se radi.

Takođe, bilo je reči o nadležnostima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i kako koristiti ovaj važan mehanizam da se građanke i građani obrate kada smatraju da su diskriminisani.

Ona je rekla da je tokom 2016. godine, invaliditet kao lično svojstvo zbog koga su podnošene prijave, bio na prvom mestu, zajedno sa polom, kao osnovom diskriminacije.

Tribina je prvenstveno bila namenjena osobama sa invaliditetom, koji su aktivno učestvovali u polemici, ali i predstavnicima institucija i ustanova, lokalne samouprave, Osnovnog suda, Doma zdravlja i Nacionalne službe za zapošljavanje u Smederevu.

Čitaj dalje...