You are here

Svaka peta starija osoba žrtva porodičnog nasilja

SMEDEREVO, 4 novembar 2018 – U Srbiji je bezmalo 20 odsto stanovništva starije od 65 godina, dakle svaka peta osoba. Crveni krst Srbije je, zajedno sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, uradio telefonsko anonimno istraživanje, na uzorku od 800 starijih širom Srbije. Rezultati pokazuju da je 19,6 odsto starijih bilo žrtva nekog oblika nasilja. Dakle, svaki peti od svakog petog – na kraju je to velika, nezanemarljiva brojka.

U tom istraživanju 11,5 posto starijih je doživelo neki oblik finansijskog nasilja, a najmanje zastupljeno jeste, srećom, fizičko nasilje koje je doživelo 3,4 procenta, a koje kod starijih dovodi do većih povreda: njihove kosti su krhkije, njihove rane teže zarastaju i mogu da izazovu invalidnost i smrtni ishod. Istraživanje pokazuje i da je neki oblik psihičkog nasilja doživelo 7,8 odsto starijih: od vređanja, nazivanja pogrdnim imenima, obraćanja starijim osobama kao prema detetu, bez poštovanja.

Neka istraživanja pokazuju da pojedine osobe koje više godina trpe psihičko nasilje, pet godina kraće žive. Na kraju, ne i najmanje važno, tu je i zanemarivanje koje doživljava 3,9 posto starijih. Najčešće žrtve zanemarivanja, kako je pokazalo istraživanje, jesu starije osobe koje imaju penziju ispod 10.000 dinara, dakle najsiromašniji kojima je najčešće i potrebna pomoć.

S obzirom na to da su stariji u svakom trenutku mogli da prekinu anketu, na pitanje o seksualnom nasilju, niko od njih nije želeo da odgovara, a samo jedna žena je rekla da je bila žrtva pokušaja silovanja, ali je i ona na kraju odustala od daljeg anketiranja. Inače, seksualno nasilje definiše se prilično široko: od vulgarnog dobacivanja do silovanja, ali je to očigledno tema o kojoj starije osobe ne žele da govore.

Postoje različiti faktori koji utiču na rizik od zlostavljanja starijih, kaže za Podunavlje.info Nataša Todorović, psiholog i stručna saradnica Crvenog krsta Srbije.

– Oni koji su često bili žrtva agresivnog ponašanja u porodici, posle postaju izvršioci nasilja nad starijima, prosto agresivno ponašanje se uči. Druga stvar su faktori rizika koji se tiču same starije osobe. Ukoliko je ona hronično bolesna, funkcionalno zavisna, ukoliko joj treba više pomoći, siromašna, ukoliko je ekonomki i stambeno zavisna od nasilnika, to su faktori rizika koji mogu da dovedu do  nasilja. Imamo i faktore rizika koji su vezani za nasilnika, onaj ko je nasilnik zavisan je ekonomski i stambeno, jer vrlo često deca žive sa roditeljima u stanu, koji je u vlasništvu roditelja. Tako da ta zavisnost može da dovede do nasilja. To je i alkoholizam i  zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Sada imamo i rizike od nasilja, koji se tiču društva: neke kulturne norme, stereotipi da stariji ne doprinose, da su oni teret za društvo, da oni samo troše, da njima ne treba. Treća stvar su zajednice, ukoliko su one izolovane, povećava se rizik od nasilja – ističe Nataša Todorović.

Kada govorimo o starijima, govorimo o ljudima koji imaju 65 i više godine, pa i 100. To su ljudi koji se međusobno razlikuju mnogo više, nego bilo koja druga dobna grupa. Zato je ispravno govoriti stariji, jer nisu svi u istim kategorijama. U prevenciji nasilja nad starijima važno je da srušimo stereotipe, da promenimo sliku o starijima i starosti, a i stariji treba da znaju svoja prava i kako sistem funkcioniše.

– Treba i da razvijamo međugeneracijsku solidarnost, a to se pre svega odnosi na unuke i njihove bake i deke. Time i preveniramo nasilje. Promovišemo zdravo starenje koje ne počinje sa 65 godina, nego u vrtiću. Tu decu, koja će sve duže i duže da žive, učimo zdravoj ishrani, fizičkoj  aktivnosti, solidarnosti, volontiranju, ekologiji… Sve ono što jedno društvo čini sa jedne strane modernim, a sa druge strane solidarnim. Sve ono što se menja, treba da se menja u lokalnoj zajednici, a onda će mnogo lakše da se menja na nacionalnom nivou – naglašava stručna saradnica Crvenog krsta Srbije.

Podaci Svetske zdravstvene organizacija kažu da jedna od šest starijih osoba trpi, a jedna od 24 prijavljuje nasilje u porodici. Kako je to kod nas, koje su neslavne brojke, koliko su podaci sa početka ovog teksta odraz pravog stanja stvari, a koliko nasilja nad starijima ostane neprijavljeno, nažalost, ostaje samo da naslućujemo.

Projekat „Zidovi ćute, ti nemoj – Prijavi nasilje“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

Čitaj dalje...

Porodično nasilje – rezultat neravnoteže moći

SMEDEREVO, 9. septembar 2018 – Nasilje je, u nekom obliku, prisutno svuda oko nas, ali često toga nismo svesni. Agresija i nasilje deo su čovekove svakodnevice od postanka do danas. Ništa nije kraća istorija porodičnog nasilja, koje sagovornica našeg portala u okviru projekta „Zidovi ćute, ti nemoj – prijavi nasilje“ dočarava na sledeći način:

– Porodično nasilje je uvek rezultat neravnoteže moći. Uvek je jedan od partnera moćniji, snažniji i želi da svoju dominaciju iskaže tako što je verbalno, fizički ili na drugi način agresivan prema žrtvi. Najčešće je žrtva žena, mada moja praksa pokazuje da su i muškarci često žrtve, tako što su izloženi verbalnom ili emocionalnom nasilju. Neretko, iz žrtve prerastaju u nasilnika, i ono što je u poslednje vreme meni privuklo pažnju jeste da deca i unuci budu nasilni prema roditeljima, odnosno babama i dedama. To se sve češće dešava, kao i agresivnost roditelja prema deci. Na sve to, kao društvo, treba da obratimo pažnju – kaže Vesna Emeršić, sociolog u Domu zdravlja Smederevo.

Pre dve decenije, kada je nasilje u porodici, uz druge probleme društva, stiglo u žižu interesovanja javnosti, mnogo toga se prvenstveno moralo učiniti na edukaciji – šta sve zapravo predstavlja nasilje i kako ga prepoznati. Godinama kasnije, pomaka ima, ali i prostora za dalji rad na ovu temu:

– Menja se svest žena o tome šta je sve nasilje, šta se danas prepoznaje kao nasilje u odnosu na period od pre recimo deset godina. Napokon smo došli do toga da se i jedan šamar prepoznaje kao nasilje, prepoznaje se i psihološko nasilje. I institucije su počele da se bave ovom temom što je veoma značajno. Naravno, još toga mora da se promeni, pre svega po pitanju verovanja iskustvu žene kako bi se na nasilje na vreme reagovalo. Nažalost, ove godine i sa primenom novog Zakona o sprečavanja nasilja u porodici, 23 žene su ubijene, tu je još jedna za koju se još uvek ne zna da li je u pitanju femicid, što je užasna brojka – kaže Mirjana Mitić iz Autonomnog ženskog centra u Beogradu, angažovana u radu podrške SOS telefona ove organizacije.

Kada je reč o oblicima i prepoznavanju nasilja, najmanje dilema ima oko toga da li je neko žrtva fizičkog nasilja ili ne, jer ono predstavlja svaki fizički kontakt učinjen u nameri da povredi drugu osobu. Ali, postoje psihičko, seksualno i ekonomsko nasilje. Psihičko karakterišu pretnje, zastrašivanje, neprestano kritikovanje, potcenjivanje, optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, verbalno zlostavljanje, maltretiranje… Seksualno nasilje podrazumeva svaku povredu polne slobode i morala, degradiranje i ponižavanje na seksualnoj osnovi, prisiljavanje na seksualni odnos (i u braku), silovanje. Često ga prate i fizičko i psihičko nasilje. Ekonomsko se održava kroz oduzimanje novca i vrednih stvari, kontrolisanje zarade i primanja, zabranu članu da raspolaže svojim i zajedničkim prihodima, zabranu zasnivanja radnog odnosa, nametanje obaveze stalnog podnošenja detaljnih izveštaja o trošenju porodičnog budžeta… Ukoliko je izložena bilo čemu od svega ovoga – osoba je žrtva nasilja. A nasilje ne poznaje ni pol ni godine, pa žrtve mogu biti svi (žene, muškarci, deca, starije osobe) ali su po pravilu najugroženije žene.

– Skoro svakodnevno dođe neko ko prijavi neku vrstu nasilja. Ja volim da nasilnike suočim sa tim da je to što čine nasilje. Mnogi ne shvataju da je lupanje, zastrašivanje, lomljenje stvari po kući – nasilje. Kada dođe takav muškarac on kaže: „Pa šta, nisam je udario“. Ali, psihičko nasilje ostavlja ogromne posledice, jer žrtvi, vremenom, potpuno uništava samopouzdanje, time što joj stalno ponavlja da ona ništa ne vredi, ništa ne ume, niti može da uradi sama i da bi propala bez nasilnika. Kada joj se to ponovi milion puta, ona u jednom trenutku zaista počinje da veruje da je toliko slaba da samostalno, neće biti sposobna ni za šta. Time se psihički potpuno izmeni žrtva. Najvažnija stvar je prepoznati taj trenutak, kada se u braku dešavaju neke stvari koje vam ne prijaju. I obratiti se stručnom licu za pomoć pre nego što se iskomplikuje, jer retko se dešavalo da je prvi nasilni incident „veliki“, obično tu ima drugih najava. Obično to traje godinama, povećava se intenzitet nasilja i ono se pojavljuje sve češće. I u Smederevu su žrtve mahom žene, i to mlađe, mada ima i drugačijih situacija. Mnoge vrste nasilja mi prosto i ne vidimo. Na primer, kada dete postane odrasla osoba, ali ne želi da radi, živi sa roditeljima, s punim pravom očekuje da ga i dalje izdržavaju i ljuti se kada mu potrebe nisu zadovoljene. Ali, nasilje je i kada deci ne dozvoljavate da se bave vannastavnim aktivnostima koje su njima interesantne. Kažu da nasilje nad decom nije samo činjenje, već i nečinjenje, jer se time onemogućava da se dete razvije najviše što može prema svojim prirodnim sposobnostima – poručuje Emeršić.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...