You are here

Srbija prerađuje samo 16 posto otpadnih voda

Izvor: euractiv.rs – 20. Jun 2019 – U Srbiji se godišnje prečisti samo 16 odsto otpadnih voda, ispuštenih u kanalizaciju, a u 168 gradova i opština postoji samo četrdesetak pogona za prečišćavanje od kojih je većina zastarela. U narednim godinama biće potrebno oko pet milijardi evra za izgradnju nedostajućih kapaciteta kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje građana pitkom vodom i zaštitila životna sredina, rečeno je na stručnom skupu „Tretman otpadnih voda i vode za piće“.

Na skupu koji su u Novom Sadu organizovali Pokrajinska vlada, ambasada Izraela i   Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam istakla je da je ta zemlja investirala velika sredstva u infrastrukturu i da danas prečišćava gotovo 90 posto otpadnih voda. To je, prema njenim rečima, svetski rekord imajući u vidu da je druga Španija sa tek petinom prerađene vode.

„U Izraelu radi više od 150 pogona za tretman otpadnih voda i posle obrade tu vodu koristimo za navodnjavanje, a ostatke za proizvodnju đubriva“, rekla je Fišer Kam.

Gubitke vodovodne mreže, kako je rekla, „smanjeni su na samo sedam do osam odsto što je najniži nivo gubitaka u svetu“, saopštio je NALED.

„Danas Izrael vodom može da snabdeva i svoje susede, a znanje i iskustvo spremni smo da podelimo i pomognemo zemljama kao što je Srbija“, rekla je Fišer Kam.

Na stručnom skupu su se predstavili izraelska Služba za upravljanje vodom i šest izraelskih kompanija (Aqwise, Danbar, Avital, DHV MED, Amlad, Odis Filtering) sa najnovijim tehnologijama u oblasti prečišćavanja voda, u kojoj je Izrael globalni lider.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović kazala je da će za kvalitetno dopremanje pitke vode do domaćinstava i usmeravanje otpadnih voda u pogone za prečišćavanje biti potrebna značajna ulaganja jer svakom petom stanovniku Srbije nije dostupna voda iz vodovoda, a svaki drugi nema kanalizaciju.

„U poslednjih pet godina dužinu vodovodne mreže povećavali smo u proseku samo 2,5% godišnje, a dužinu kanalizacije 1,7 posto godišnje“, rekla je Jovanović.

Ona je naglasila je da je tretman otpadnih voda i vode za piće  ključno životno pitanje za građane, ali i veoma važno razvojno pitanje.

„Postojanje pogona za prečišćavanje u gradu ili opštini investitorima štedi milionske iznose na razvoju sopstvenih postrojenja i time lokalnim samoupravama daje veliku prednost u procesu privlačenja ulaganja“, rekla je Jovanović.

Ona je pojasnila da je oko 80 projekata realizovanih u okolnim zemljama po pravilu finansirano kroz pozajmice ili grantove Svetske banke, kreditne banke KfW, Evropske investicione banke, pretpristupnih IPA fondova EU i drugih finansijskih instrumenata.

„Trebalo bi da sagledamo najbolje modele kako da i mi realizujemo ove vredne investicije“, rekla je Jovanović.

Predsednik vojvođanske vlade Igor Mirović rekao je da je ta vlada u prethodne tri godine u prečišćavanje voda uložila 1,1 milijardu dinara kroz 123 projekata u 39 opština. Dodao je da je „realnost takva da se u Vojvodini preradi tek deset odsto otpadnih voda, a da više od 65% industrijskih postrojenja ne prečišćava svoje otpadne vode“. To je, kako je kazao, posledica višedecenijske nebrige i nedovoljnih ulaganja i biće potrebno puno vremena da se situacija promeni.

„U ovoj godini pripremili smo projekte za izgradnju tri velika prečistača ukupne vrednosti deset miliona evra“, kazao je Mirović.

www.euractiv.rs/odrzivi-razvoj/13903-srbija-prerauje-samo-16-odsto-otpadnih-voda.html

Foto: podunavlje.info, arhiva

Čitaj dalje...

Od iduće godine povlačenje iz upotrebe plastičnih kesa u Vojvodini

NOVI SAD, 8. april 2019 – Pokrajinska vlada je na poslednjoj sednici utvrdila tekst Deklaracije o zaštiti životne sredine u AP Vojvodini. Deklaracijom se predviđa rok do 2020. godine za povlačenje plastičnih kesa iz prodaje na teritoriji AP Vojvodine. Biće preduzete mere, kako se u Deklaraciji navodi, da ustanove čiji je osnivač AP Vojvodina do kraja 2024. godine pripreme projektnu dokumentaciju na osnovu koje će, najkasnije do kraja 2029, postojeće sisteme za zagrevanje objekata koje koriste mazut i ugalj zameniti energetski efikasnim sistemima.

Deklaracijom su obuhvaćene i aktivnosti na zaštiti prirodnih vrednosti i biološke raznovrsnosti, zatim na unapređenju sistema zaštićenih područja, povećanju pošumljenosti, te saradnja sa opštinama u realizaciji programa za otklanjanje štete nanete ekosistemima zbog bacanja proizvoda izrađenih od plastike, i drugo.

U Deklaraciji se navodi i da će AP Vojvodina preduzeti mere da se u procesu obrazovanja mladih stiču znanja i podiže svest o značaju zaštite, unapređivanja životne sredine i održivog razvoja. Posebno se pozivaju organizacije civilnog društva da se uključe u donošenje odluka u ovoj oblasti.

Tekst deklaracije možete da pogledate ovde.

Foto/ilustracija: pixabay.com

Čitaj dalje...