You are here

Šta udišemo? Od kraja jula građansko merenje kvaliteta vazduha

Izvor: ekapija.com, 3. jul 2019 – Prema podacima iz istraživanja Evropske komisije, svake godine u Evropskoj uniji više od 400.000 ljudi umire od posledica zagađenosti vazduha. Poređenja radi, to je 10 puta veći broj od broja ljudi koji stradaju u saobraćajnim nesrećama. Koktel zagađivača u vazduhu direktno utiče na još 6.5 miliona ljudi koji obolevaju od astme, bronhitisa i moždanog udara. Zajedno sa nama, biljke i životinje su takođe ugrožene – skoro dve trećine evropskih ekosistema je pod negativnim uticajem zagađenog vazduha.

U gradskoj sredini, u kojoj na relativno malom prostoru živi veliki broj ljudi i gde se zelenilo u dosta slučajeva tretira kao dekoracija, efekti zagađenog vazduha su još vidljiviji. U zavisnosti od količine transporta i načina grejanja domaćinstava, u gradovima se u okviru opština (čak i na nivou nekoliko ulica) javljaju mikrolokacije među kojima zagađenost vazduha, kao i sastav zagađivača može značajno da varira.

Merne stanice koje su postavljene od strane institucija daju podatke o kvalitetu vazduha, međutim njih nema dovoljno da nam pouzdano, u realnom vremenu, pokažu kvalitet vazduha u svim delovima grada, saopšteno je na Portalu otvorenih podataka.

Kako je razvoj tehnologije omogućio da merni instrumenti budu sve pouzdaniji, vrlo cenovno pristupačni i jednostavni za korišćenje, jedno od rešenja može biti u crowdsourced prikupljanju informacija koje, uključivši građane, omogućava merenje na više lokacija, u realnom vremenu, i obezbeđuje veću prostornu pokrivenost i količinu podataka.

Građani kao kreatori otvorenih podataka

Beogradska otvorena škola u saradnji sa Internet društvom Srbije i kompanijom AllThingsTalk pokreće projekat građanskog merenja kvaliteta vazduha sa idejom da svako od nas može da doprinese prikupljanju otvorenih podataka, u svim delovima grada. Veći broj podataka će omogućiti, ne samo dobijanje preciznijih informacija prema lokacijama, već i njihovo brzo ažuriranje, kvalitetnije predstavljanje i praktičnu primenu u servisima koji će građani koristiti.

Ovaj projekat nema za cilj da se takmiči sa zvaničnim podacima već da osposobi građane da sami sakupljaju podatke i da ih dodatno informiše o tome kako da pronalaze informacije o kvalitetu vazduha, kako da ih javno dele i da na osnovu činjenica utiču na kreiranje javnog mnjenja o kvalitetu vazduha u svojoj životnoj sredini. Kada građane informišete na pravi način, čitava zajednica se na jednom novom nivou uključuje u donošenje odluka koje su joj u najboljem interesu.

Prethodna akcija koja je naišla na dobar odziv započeta je u februaru 2019. Podaci sakupljani u toj fazi objavljivani su u okviru nemačkog sajta. Međutim, sada je u planu da svi podaci budu obrađivani i dostupni na domaćoj platformi. Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole navela je da:

– Projekat ima za cilj da uključi i obuči veliki broj građana, da sakupljaju podatke i razmenjuju ih sa institucijama i ostalim građanima u okviru domaće platforme koja će biti kreirana specijalno za to i prilagođena našem govornom području. Svi prikupljeni podaci biće dostupni u otvorenom formatu. Ideja je da na osnovu otvorenih podataka o vazduhu možemo da razvijamo različite digitalne servise koji će nam olakšati da donosimo informisane svakodnevne odluke, na primer o tome u kojim delovima grada ćemo trčati, šetati, voziti bicikl ili voditi decu u park, odnosno, koje delove treba izbegavati zbog nivoa zagađenosti.

Ovakvi građanski projekti nisu retkost. Dobar primer projekta iz okruženja je CurieuzeNeuzen u kojem je učestvovalo 20 000 građana Antverpena, u Belgiji. Nakon skandala 2015. u kojem su nivoe azotnih-oksida (koji ulaze u sastav smoga i kiselih kiša) mediji držali u tajnosti, pokrenut je projekat u kojem su građani sa svojih terasa i prozora merili nivoe NO2 (azot-dioksida) i to su postale javno dostupne informacije.

NO2 nastaje u procesu sagorevanja fosilnih goriva u motorima automobila, termoenergetskim postrojenjima i domaćinstvima i jedan je, po zdravlje najopasnijih, zagađivača vazduha. U Americi, Agencija za zaštitu životne sredine obezbeđuje mikro grantove za građanske projekte merenja kvaliteta vazduha, cenovno pristupačne alate za merenje i obučava građane kako da ih koriste i informiše ih kako će se ti podaci uključivati u zvanična merenja i izveštaje. Na taj način sakupljaju se ogromne količine pouzdanih podataka koji bi inače bili nedostupni, ili veoma skupi za prikupljanje konvencionalnim metodama.

Otvoreni poziv građanima

Od kraja jula 2019. biće objavljen otvoren poziv građanima Srbije da se uključe u merenje kvaliteta vazduha, sa posebnim akcentom na IT zajednicu i sve one koji se u nekom obliku bave tehnologijom.

U okviru prve faze planirane su obuke i radionice za sklapanje i korišćenje mernih instrumenata, kao i za čitanje i razmenu podataka. Jedna od najvećih vrednosti ovakvog pristupa je potpuna transparentnost – otvoreni pristup merenju kao i otvoreni podaci kao rezultat, dostupni svim građanima naročito u domenu javnog zdravlja i životne sredine.

Nacionalni portal otvorenih podataka će pratiti ovaj projekat, a pozivamo vas i da pratite objave na sajtu Beogradske otvorene škole i uključite se u građansku akciju merenja kvaliteta vazduha.

Inicijativa građanskog merenja kvaliteta vazduha realizuje se u okviru projekta „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti“ koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uz podršku Svetske banke i Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva.

https://www.ekapija.com/news/2559060/da-li-znamo-sta-udisemo-od-kraja-jula-projekat-gradjanskog-merenja-kvaliteta

Foto: naslovna  – Dragutin Tobić, u tekstu – pixabay.com

Čitaj dalje...