You are here

Počela kampanja “Upoznajte nas”

SMEDEREVO, 19. oktobar 2018 – Gradski savez socijalno humanitarnih organizacija Smederevo ovog petka započeo je kampanju „Upoznajte nas“, sa učenicima drugog i četvrtog razreda u O.Š.“Dimitrije Davidović“. Cilj kampanje je da osobe bez invaliditeta otklone predrasude koje imaju prema osobama sa invaliditetom.

“Sada postoji i inkluzivno obrazovanje i sve češće će se susretati sa decom sa invaliditetom. Želimo da ih deca prihvate, kao ravnopravne, kao svoje drugare, da ih ne odbacuju”, rekla je za Podunavlje.info Ivana Gvozdenović, sekretar u Gradskom savezu.

Ona je navela da su danas  odabrali učenike nižih razreda “zato što je kod njih najlakše probuditi  tu svest, još uvek nemaju takve predrasude i još uvek nisu svesni šta je diskriminacija”.

Pored osnovnih i srednjih škola, kampanja će se, prema njenim rečima, sprovoditi i u mesnim zajednicama, kako bi i stariji građani podigli svest o pravima i potrebama osoba sa invaliditetom i da ih sredina prihvati kao jednake i ravnopravne, kakvi oni i jesu.

Sa učenicima su danas razgovarali i predstavnici Dnevnog boravka za decu, mlade i odrasle osobe  sa smetnjama  u razvoju i drugih udruženja, među kojima su bili paraplegičari, slepe i gluve osobe, personalni asistenti i znakovni prevodioci, kao i predstavnik lokalne samouprave zadužen za socijalnu zaštitu.

Na kraju razgovora sa mališanima, naša sagovornica nije krila zadovoljstvo kako su deca prihvatila osobe sa invaliditetom, kakva su pitanja postavljala i sa pažnjom učestvovala u komunikaciji.

“Čini mi se da je najuspešniji deo časa bi na kraju, kada su rekli da osobe sa invaliditetom nemaju nikakve posebne potrebe i da bi se rado sa njima družili, što je upravo i cilj ove kampanje”, zaključila je Gvozdenović u izjavi za Podunavlje.info.

Čitaj dalje...

„Goša Solko“: Štrajkom traže zaostale plate

Izvor: novosti.rs, autor; J. Ilić, 29. avgust 2018 – U Smederevskoj Palanci rad je obustavilo 27 od ukupno 72 zaposlena u fabrici „Goša Solko“. Zaposleni tvrde da im firma još od marta duguje zarade.

Protestujući zbog neisplaćenih zarada, deo radnika fabrike za proizvodnju kontejnera za smeće „Goša Solko“ iz Smederevske Palanke je stupio u štrajk. Pritom, u ovdašnjim pogonima osobe sa invaliditetom čine više od polovine zaposlenih, a poslovodstvo im plate duguje još od marta…

Podsetimo, „Goša Solko“ je državna firma u restrukturiranju – registrovana za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

– Uprkos razgovorima sa rukovodstvom, pomaka nema već šest dana – kaže predsednik Štrajkačkog odbora Petar Šević.

– Nezadovoljni radnici traže isplatu zaostalih zarada, uplatu poreza i doprinosa, te isplatu sindikalnih članarina i jubilarnih nagrada. Tokom dvodnevnih pregovora sa direktorom, iako se mahom radi o gluvonemim i nagluvim radnicima, čulo se i mnogo teških reči na naš račun.

Radnički lider ističe i to da je prvi čovek fabrike ponudio isplatu zarada u više rata, do oktobra, ali štrajkači žele garancije. U međuvremenu su o svom problemu obavestili Ministarstvo rada i očekuju da država posreduje u pregovorima.

– Ovo je stopostotno državna firma, iz republičkog budžeta dobijamo 75 odsto sredstava na ime zarada i doprinosa, pa nam nije jasno gde je taj novac – navodi Šević.

Na sve to, iz firme „Goša Solko“ poručuju da nema redovnog poslovanja, odnosno da kupce neretko moraju da čekaju. Kada posla ima, radi se i po 16 sati, a prosečna zarada iznosi oko 30.000 dinara.

Fabrika je, inače, otvorena 1978. i uglavnom proizvodi komunalnu opremu, ali i čelične konstrukcije, auto-prikolice, te delove za poljoprivredu i dečja igrališta.


NASTAVAK PREGOVORA

Direktor firme „Goša Solko“ Dragiša Marković je juče bio zauzet za razgovor sa novinarima ali je, kako nezvanično saznajemo, štrajkačima obećao nastavak pregovora i zajedničko iznalaženje zadovoljavajućeg rešenja.


http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:746531-Strajkom-traze-zaostale-plate

 

Čitaj dalje...

Novi projekti za poboljšanje života osoba sa invaliditetom

VELIKA PLANA, 25. januar 2018 – Velika Plana je među ređim opštinama u Srbiji u kojima osobe sa invaliditetom uz pomoć lokalne samouprave uspevaju da reše većinu svojih potreba. O tome svedoče i izjave njihovih predstavnika s kojima smo razgovarali u protekla dva meseca, ali i podaci, od materijalnih ulaganja do broja zaposlenih iz ovog nemalog dela ukupne populacije.

Zbog toga, na kraju ovog serijala tekstova, prenosimo informaciju koju nam je dostavila nadležna služba o odobrenim budžetskim sredstvima za potrebe organizacija osoba sa invaliditetom na teritoriji opštine Velika Plana u prošloj godini.

Udruženju osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom „Volja za životom“ za uslugu „Lični pratilac deteta“, za 8 korisnika, odobren je iznos od malo nedostaje do 4 miliona – 3.932.920 dinara. Usluga „Personalni asistent“, za 4 korisnika, ostvarena je uz pomoć opštine od nešto više od 3 miliona, ili tačno 3.204.498,72 dinara.

Opština Velika Plana izdvojila je sredstva i za različite programske aktivnosti organizacija i udruženja osoba sa invaliditetom – Opštinskom udruženju gluvih i nagluvih 150.480 dinara, za prevodilački servis za znakovni jezik i edukaciju zaposlenih u javnim preduzećima, ustanovama i organizacijama 75.240 dinara. Isti iznos izdvojen je i za edukaciju o osnovnim pojmovima znakovnog jezika đaka Osnovne škole ,,Radica Ranković“ u Lozoviku. Opštinskoj organizaciji slepih i slabovidih lica za sekcijski rad slepih i gluvih lica u oblastima kulture, sporta, istorije, radioničarske aktivnosti i školu šaha odobreno je 412.700, dinara, a za 10. jubilarni, tradicionalni, pojedinačni Memorijalni šahovski turnir osoba sa invaliditetom „Zoran Saveljić“ dato je ovoj organizaciji još 20.120 dinara. Međuopštinskom udruženju bubrežnih invalida i bolesnika Smederevske Palanke i Velike Plane „Kidnej“ odobrena su  sredstva  u ukupnom  iznosu od 50.200 dinara za obeležavanje Svetskog dana bubrega i Evropskog dana donorstva. Udruženju osoba sa amputacijama u Velikoj Plani preneto je ukupno 234.870 dinara za različite aktivnosti i desetak predavanja koje je ovo društvo organizovalo, a Sportsko rekreativnom udruženju invalida i ostalih lica iz Velike Plane pokriveni su troškovi prevoza i učešća sportista na takmičenju „Kosidba na Rajcu“.

Tako je bilo prošle, a za ovu godinu, sudeći po onome što smo čuli od Igora Matkovića, predsednika Opštine Velika Plana, predviđeno je da se uradi i više.

– Prvobitno je iz prošlogodišnjeg budžeta opštine bilo namenjeno 4 miliona dinara za osobe sa invaliditetom i njihove organizacije, ali smo tokom godine dobili još oko 6 miliona od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. I za ovu godinu smo napravili projekte, za koje se nadamo da će, da tako kažem, „proći“ kod Ministarstva. Potrudićemo se da uradimo ono što ranije nismo mogli, da napravimo lift u Domu zdravlja, na primer – kaže predsednik opštine i dodaje da je važno da postoji obostrano razumevanje, da su u lokalnoj samoupravi uvek tu da pomognu u skladu sa svojim mogućnostima.

Projekat “I moje je pravo” je sufinansiran iz budžeta Opštine Velika Plana, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa iz oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj: 011-59/2017-III od 19.10.2017. godine, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Za život bez prepreka – Pristupačnost (I deo)

SMEDEREVO, 14. oktobar 2017 – Među većim problemima s kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju je pristupačnost, ona najvidljivija – fizička, arhitektonska.

Pored Ustava Srbije koji garantuje ista prava svim građanima, položaj osoba sa invaliditetom (OSI) u našoj zemlji uređen je brojnim zakonskim i podzakonskim rešenjima, ali i međunarodnim konvencijama koje je naša država ratifikovala. Najznačajniji dokument međunarodnog javnog prava je Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom, a od kontinentalnih, revidirana  Evropska socijalna povelja. Međunarodnom konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, države potpisnice treba da obezbede osobama sa invaliditetom bolji pristup u svim sferama društva, podrazumeva se i objektima koje ga reprezentuju. To znači da ustanove kao što su javne zgrade, bolnice, škole i prevoz, treba da budu pristupačnije.

Dakle, prva asocijacija za pristupačnost su arhitektonske prepreke, zato ćemo prvo o stanju u tom segmentu, a u okviru projekta “Za život bez prepreka OSI” akcentovaćemo i reljefne taktilne staze i znakove sa ispisanim objašnjenjima na Brajevom pismu, kao i sve druge barijere te ili sličnih vrsta s kojima se susreću osobe sa invaliditetom.

Stepenice – neprelazna prepreka

Daliborka Mitrović je od 2009. godine član Organizacije osoba sa amputiranim ekstremitetima.

„Noge ne mogu da savijem i teško se penjem kad nema rukohvata, oslanjam se ramenom, a pridržava me majka. Poseban je problem kod visokih stepenica, ili kad ulazim u autobus, ne mogu bez pomoći majke. Kad idem na Komisiju u Fond za zdravstveno osiguranje, ne mogu da se penjem“, kaže Daliborka i predlaže i za ovu i druge institucije kao jedno od mogućih rešenja, ukoliko je primenljiv, primer Doma zdravlja, gde su Komisiju premestili u prizemlje i tako omogućili osobama sa invaliditetom da lakše dođu. Slična je situacija, kaže, u mnogim ustanovama pa čak i u ustanovama kulture, prodavnicama, koje nisu prilagođene osobama sa invaliditetom.

Daliborkina majka, Bratislavka, njen je stalni pratilac i dobro je upoznata sa problemom pristupačnosti osoba sa invaliditetom.

„Mnoga mesta su nedostupna za invalide, bilo da su u kolicima ili bez njih. Gde Daliborka može da ide, pomognem joj, gde ne može, sačeka me dok ja završim“, objašnjava majka.

Neke važne ustanove još uvek nedostupne

“Ozbiljnije rešavanje ovog pitanja počelo je 2002. godine uklanjanjem 70 arhitektonskih barijera  kako bi lica u kolicima i koja koriste ortopedska pomagala mogla lakše da se kreću. Određen je prilaz glavnoj Pošti, zatim maloprodajnom objektu nekadašnjeg ’C’ marketa, prilaz MZ Leštar i tadašnjem Domu kulture. Ta kampanja je bila odlično prihvaćena i od ostalih sugrađana. Rampe ne koriste samo osobama sa invaliditetom već i starije osobe koje se otežano kreću, ali i roditelji sa decom u kolicima. Moram da podsetim da su sredstva bila obezbeđena iz međunarodnih humanitarnih organizacija (Handicap International)”, kaže Nenad Mitrović, predsednik UO Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Smederevo.

Predsednik Organizacije osoba sa amputiranim ekstremitetima Jovan Jovanović ocenjuje da je pristupačnost, ne samo za članove njihove organizacije, jedan od velikih problema.

“Pojedine institucije nisu prilagodile prilaze našim članovima. Na primer, ono što je nama najpotrebnije je prilaz Fondu za zdravstveno osiguranje, da se dođe do Komisije, kao što je to, recimo, rešeno u Domu zdravlja, gde je Komisija spuštena u prizemlje, što je pomenula Daliborka. I u samoj (Opštoj) bolnici, pojedina odeljenja nisu pristupačna našim članovima. Veoma je teško doći i do Policijske uprave, naši članovi kad dođu moraju da budu napolju da bi neko sišao. Treba molba posebna i razgovori. Sud je takođe nepristupačan našim članovima, kada je u pitanju drugi sprat, dok smo u prizemlju uradili mobilnu rampu.”

Predsednica Višeg suda u Smederevu, Slađana Bojković, delimično nije saglasna sa prethodnom konstatacijom i podseća da je svojevremeno, pored adaptacije stepeništa (proširenje dela za invalidna lica) u prizemlju zgrade urađena i mobilna rampa, kao i toaleti za potrebe osoba sa invaliditetom.

“Ako je potrebno da se sudi nekom licu čije je prisustvo bilo neophodno, onda su sudije Višeg suda (na spratu) silazile u neku od sudnica u prizemlju (Osnovni sud). Inače, postoji ideja da se uradi lift u unutrašnjem delu (dvorište), jer to ne bi menjalo spoljašnji izgled zgrade. Osnovna svrha tog lifta bi bila da se ode do Tužilaštva (poslednji sprat) jer oni vode tužilačku istragu, pa pošto sad imaju i potrebnu aparaturu za snimanje iskaza, to bi bila prvenstvena namena lifta. Ponavljam, što se tiče suđenja, uopšte nije problem da, kao i do sada, siđemo u sudnicu Osnovnog suda u okviru iste zgrade. Imali smo već takvu praksu i do sada nije bilo problema.”

Bolje, ali daleko od dobrog

Duško Savić, ekspert za invalidsku politiku, priseća se da je pre 1996. godine Smederevo bilo potpuno nepristupačno za osobe sa invaliditetom.

“Tada smo sa kolegama iz Smederevske Palanke, Jagodine i drugih gradova osnovali Međuopštinsko udruženje paraplegičara čiji je osnovni cilj bio da se ojačaju udruženja I da rade na menjanju životne sredine, odnosno da je učinimo pristupačnom za osobe sa invaliditetom. Zbog tehničkih i finansijskih problema funkcionisanja, udaljenost, neadekvatna finansijska podrška gradova, odlučili smo da osnujemo udruženje paraplegičara u Smederevu 2000. godine. Preko Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije odmah smo bili uključeni u projekte u vezi sa podizanjem svesti u lokalnoj sredini, kampanjama za fizički pristupačnu sredinu. Pravili smo projekte, konkurisali kod međunarodnih i domaćih organizacija i kod ministarstava za sredstva. Te 2002. godine projekat Udruženja paraplegičara Smederevo podržan je na konkursu u iznosu od 10.000 maraka, a izvođač je bila firma VIG, koja je kao socijalno odgovorna zaslužila da je pomenemo. Po najpovoljnijim cenama su nam uradili 70 pešačkih prelaza, rampu u vrtiću na Papazovcu i one koje je pomenuo kolega Mitrović. Taj projekat ’U novi milenijum bez barijera’, još uvek nije zatvoren, sprovodimo ga i danas, kad obezbedimo sredstva da uključimo najpovoljnijeg izvođača. Tada smo snimili i film o tome kako je bilo pre i kako je posle realizacije projekta. Stigla nam je i nagrada, maltene kompletna kancelarijska oprema, kao najboljoj organizaciji koja je uspešno realizovala takav projekat u Srbiji. Sličan projekat smo radili, zahvaljujući podršci Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, za pristupnu rampu u Opštini Smederevo, za skupštinske sale. Gradska uprava nam je utoliko pomogla što nam je dala saglasnost za postavljanje rampe. Sada postoji i zakonsko rešenje. Član 72. Zakona o gradnji, ali i Pravilnik, kao podzakonski akt, definišu sve standarde kojih se moraju pridržavati i projektanti, izvođači i investitori. U protivnom podležu kaznenim odredbama. Postojeći objekti dužni su sukcesivno, u zavisnosti od mogućnosti, da adaptiraju svoje objekte. Imaju rok i zakonsku obavezu da prilaze prilagode potrebama osoba sa invaliditetom.” 

 Lakše sa državom nego sa privatnicima

Savić smatra da značajan problem predstavlja i vlasnička struktura i ocenjuje da tamo gde je država vlasnik, relativno brzo će rešiti problem, za razliku od privatnog sektora gde se, po njegovom mišljenju, mnogo sporije i teže dolazi do rešenja, navodeći i pozitivne primere privatnika koji su ugradili rampe, staze i toalete u ugostiteljskim objektima („Na raskršću“) ili su čak konsultovali predstavnike osobe sa invaliditetom u toku gradnje („Car“).

“Sada se uređuju i novi tržni centri, benzinske pumpe, NIS-ove su adaptirane i imaju parking, ulaz, toalet za osobe sa invaliditetom. Dosta smo uradili, ali ima još prostora. Naša je obaveza da na primeren način insistiramo, opominjemo, upozoravamo gde, šta i kako treba uraditi. Posle pilot projekata, kojima smo pokazali da je moguće i korisno stvari promeniti, sada ulazimo u institucionalnu fazu. Sa arhitektonskim barijerama se otišlo najdalje, a i u budućnosti biće najlakše i najbrže rešavana. Potrebno je da svi izvođači, projektanti, donosioci odluka uključe predstavnike OSI u rešavanje određenog zadatka, na to ih obavezuju i međunarodni i domaći propisi, kako bi rezultat bio zadovoljavajući za krajnje korisnike”, ocenjuje ovaj ekspert.

Ne pitaju pa zabrljaju

Savić navodi da su predstavnici osoba sa invaliditetom učestvovali i na međunarodnim konferencijama o pristupačnosti (ukupno četiri, sve u Beogradu) i svojim angažovanjem uspeli da utiču na promenu zakonske regulative u ovoj oblasti.

“Nažalost, primećujemo da pojedini investitori i izvođači rade po nekim starim navikama, pa novi objekti, i niskogradnje i visokogradnje, budu često nepristupačni za nas. Problem je u tome što ne koriste kapacitete naših organizacija, što nas ne pozivaju da im ličnim primerom pomognemo da se prilagode našim potrebama. Dešava se da naprave rampu, koja je neupotrebljiva. Kad god rade nešto za osobe sa invaliditetom, a bez konsultovanja sa nama, to ne ispadne dobro. Kada nas uključe, postoji velika verovatnoća da će vršiti funkciju. Zahvaljujući takvom pravilnom, strateškom pristupu u toj oblasti, mi smo edukovali određene kadrove, pa sve nove ulice imaju projektovane pešačke prelaze za osobe sa invaliditetom. Međutim, izvođači radova tokom gradnje na određenim mestima, iz tehničkih razloga, nisu poštovali projektni zadatak pa se dešava da imamo u jednoj ulici dva dobro urađena i jedan prelaz koji nije dobar. Ugao Save Nemanjića, Trga slobode i Miloša Velikog je takav primer. Urađeni su trotoari, ivičnjaci, ali bez završnog sloja asfalta, pa je ostala razlika od 8 centimetara, što nama stvara problem. Sa novim članom Gradskog veća počeli smo konkretne razgovore oko hitnog rešavanja takvih manjih problema. Za ostale kompleksnije i skuplje stvari je dogovoreno da se naprave planovi i projekt kako bi se planirala sredstva. Mislim da je jedan od problema to što uglavnom zavisimo od političke volje donosilaca odluka. Svake četiri godine, ili kraće, imamo nove ljude koji se bave ovom problematikom, koji opet treba da se edukuju da prepoznaju potrebe OSI i načine kako ih rešavati. Mi, kao organizacije OSI, nastupamo sa pozicije naših prava, punopravni smo građani, plaćamo porez i hoćemo da predstavnici države prema nama ispune zakonsku obavezu. Jednostavno, želimo da nastupamo jedinstveno sa donosiocima odluka i da sistemski rešavamo stvari, onako kako je pozitivnim pravom regulisano. Kada se tako radi imamoi  pozitivne primere poput novog javnog toaleta na šetalištu kod Francuske kape gde su sada i dva toaleta za osobe sa invaliditetom.”

Rampe korisne i drugima

Naši sagovornici podsećaju da je svaka rampa koja se izgradi veoma važna i za roditelje sa

decom u kolicima, za stare osobe kojima predstavlja problem penjanje uz stepenice ili silaženje, Rampe imaju višestruku primenu i nisu vezane samo za osobe sa invaliditetom.

Nedavno je rešen veliki problem prilaza sedištu Komisije za tuđu negu i pomoć i procenat telesnog oštećenja koja se nalazila na trećem spratu Doma zdravlja, što je onemogućavalo fizički pristup OSI instituciji koja po definiciji o njima treba da brine. Uzgred, ova Komisija ne povezuje tuđu negu i pomoć sa procenom telesnog oštećenja, tako da OSI moraju da ponavljaju postupak, dolaze ponovo do prostorija kojima je objektivno bio otežan pristup. a na ponovno zasedanje Komisije se, prema njihovim tvrdnjama, čeka i do tri meseca.

Član Gradskog veća za socijalnu zaštitu Dragan Stanić, zadužen je za ovaj resor od jula ove godine i od prvih aktivnosti na ovoj funkciji, izdvaja rešavanje problema pristupačnosti.

„Pre svega za korišćenje prelaza za osobe koje koriste kolica, a ima ih gotovo u svim udruženjima, žalili su se da je bilo primera i prevrtanja, pa smo razgovarali o mogućnostima rešavanja takvih problema. Upoznat sam i sa činjenicom da u zgradi GU ne postoji nijedan sanitarni objekat prilagođen potrebama OSI koji mogu da koriste. Postoji rampa za prilaz do skupštinske sale, ali ne postoji adekvatan objekat za zadovoljavanje osnovnih fizioloških potreba. Veliki problem je prilazak Poštanskoj štedionici i moraće da se uradi rampa. Na trgu kod Karađorđevog duda bi trebalo doraditi već postojeće rampe da bi mogli da ih koriste. Smederevo je grad koji nema nijednu stazu koju mogu da koriste slepi i slabovidi, a mislim da to nije neki veliki problem da se uradi. Zahvaljujući njihovoj inicijativi, na poslednjem sastanku, kojem su prisustvovali i načelnik Urbanizma i direktor JKP Parking servis, dogovorili smo dinamiku radova, bar da ublažimo neke probleme, pogotovo ulične prelaze. Očekujem da već u drugoj polovini meseca, ukoliko vremenske prilike dozvole, to što su organizacije navele u svom dopisu, saniramo i pripremimo dok se te ulice ne budu sredile u potpunosti. Dogovorili smo se da idemo postupno, da rešavamo pojedinačne probleme. Sve drugo što smo pokrenuli a što traži određeno vreme, projektnu dokumentaciju, saglasnost određenih skupštinskih organa i Gradskog veća, biće u narednom periodu, idemo korak po korak u rešavanju tih pitanja, da bi i naši sugrađani koji imaju specifične potrebe, živeli sa nama a ne pored nas.“

Stanić zaključuje da uskoro završava obilazak organizacija i, na osnovu dosadašnjeg iskustva i razgovora, smatra da ima dosta prostora za zajednički rad. Očekuje da će „poslužiti vreme“ i da se u prvom koraku uradi asfalt na uličnim prelazima kako bi se omogućilo osobama sa invaliditetom da ih bezbedno koriste.

Projekat “Za život bez prepreka OSI” je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava iz budžeta grada Smedereva za projekte kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj 400-7077/2017-07 od 16. septembra 2017. godine

(Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva).

Čitaj dalje...

Subvencije i javni radovi za nezaposlene

SMEDEREVO, 17. maj 2017 – Nacionalna služba za zapošljavanje i Grad Smederevo raspisali su javni poziv za dodelu subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima u 2017. godini.

Subvencija se odobrava poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru sa sedištem na teritoriji Grada Smedereva, u jednokratnom iznosu, radi zapošljavanja nezaposlenih koji se vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala Smederevo-Odeljenje.

Kategorije teže zapošljivih na koje se ova subvencija odnosi su: mladi do 30 godina starosti,         stariji od 50 godina, viškovi zaposlenih, Romi, osobe sa invaliditetom, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, mladi do 30 godina starosti sa statusom dece palih boraca, ili su imali/imaju status dece bez roditeljskog staranja, žrtve trgovine ljudima i žrtve porodičnog nasilja.

Visina subvencije, u skladu sa važećom uredbom Vlade Srbije, Smederevo je razvrstano u prvu i drugu grupu razvijenosti i iznosi 150.000 dinara po licu, odnosno 180.000 dinara za osobe sa invaliditetom, radno sposobne korisnike novčane socijalne pomoći, mlade do 30 godina starosti sa statusom dece palih boraca i mlade do 30 godina starosti koji su imali/imaju status dece bez roditeljskog staranja;

Odluka o odobravanju subvencije poslodavcu za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih donosi se na osnovu rang-liste, a nakon provere ispunjenosti uslova Javnog poziva i priložene dokumentacije i bodovanja podnetog zahteva poslodavca, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Poslodavac – korisnik subvencije dužan je da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom sa nezaposlenim licima za koja ostvaruje pravo na subvenciju, pri čemu filijala Smederevo prati realizaciju ugovorne obaveze 12 meseci.

Javni poziv je otvoren od dana objavljivanja na sajtu NSZ, do utroška raspoloživih sredstava, a najkasnije do 30. novembra.

Takođe, raspisan je Javni poziv za dodelu subvencije za samozapošljavanje. Subvencija je namenjena nezaposlenima koji se vode na evidenciji NSZ i imaju završenu obuku za započinjanje sopstvenog posla.

Subvencija za samozapošljavanje dodeljuje se u jednokratnom iznosu od 180.000 dinara, odnosno 200.000 dinara u slučaju samozapošljavanja viškova zaposlenih ili 220.000 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom, radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivač u njemu zasniva radni odnos.

Nezaposleni koji ostvari pravo na subvenciju za samozapošljavanje u obavezi je da obavlja registrovanu delatnost na teritoriji Grada Smedereva i izmiruje obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje najmanje 12 meseci, počev od dana otpočinjanja obavljanja delatnosti.

Pravo na dodelu subvencije za samozapošljavanje nezaposleno lice može da ostvari, pored ostalih uslova, da je na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje, da je završilo obuku iz preduzetništva po planu i programu obuke u organizaciji Nacionalne službe ili druge odgovarajuće organizacije.

Odluka o odobravanju subvencije za samozapošljavanje donosi se na osnovu rang-liste, a nakon provere ispunjenosti uslova Javnog poziva i priložene dokumentacije i bodovanja podnetog zahteva sa biznis planom, u roku od 30 dana od dana isteka javnog poziva.

Javni poziv je otvoren od dana objavljivanja na sajtu NSZ, a poslednji rok za podnošenje zahteva sa biznis planom je 15. jun.

Raspisan je i Javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova na kojima se angažuju nezaposlena lica. Program je namenjen radnom angažovanju prvenstveno teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa. Javni rad sprovodi poslodavac – izvođač javnog rada, koga određuje Nacionalna služba za zapošljavanje, filijala Smederevo, na osnovu javnog konkursa uz predhodno pribavljeno mišljenje Lokalnog saveta za zapošljavanje Grada Smedereva.

Poslodavac – izvođač javnog rada, može organizovati sprovođenje javnih radova ukoliko angažuje nezaposlena lica koja pripadaju sledećim kategorijama teže zapošljivih: radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, Romi, lica bez kvalifikacija/sa niskim kvalifikacijama, viškovi zaposlenih, mladi do 30 godina starosti, mladi do 30 godina starosti sa statusom dece palih boraca, mladi do 30 godina starosti koji su imali/imaju status dece bez roditeljskog staranja, žrtve trgovine ljudima i žrtve porodičnog nasilja, osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposleni (na evidenciji duže od 12 meseci a posebno nezaposlena lica koja posao traže duže od 18 meseci), stariji od 50 godina, žene, ruralno stanovništvo, izbegla i raseljena lica, povratnici po sporazumu o readmisiji, samohrani roditelji, supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, roditelji dece sa smetnjama u razvoju i sl.

Lica iz gore navedenih kategorija, mogu biti uključena u navedenu meru pod uslovom da se nalaze na evidenciji filijale Smederevo NSZ, a maksimalna dužina trajanja javnog rada je četiri meseca, u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, a predviđena je isplata naknade

u visini do 18.000 dinara po licu, na mesečnom nivou za pun fond radnih časova, uplata poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i naknada troškova dolaska i odlaska sa rada nezaposlenih lica uključenih u javne radove, u visini do 2.000,00 dinara po licu za svaki mesec angažovanja.

Javni konkurs je otvoren od dana objavljivanja na sajtu NSZ, a poslednji rok za prijem prijava za učešće na javnom konkursu je 5. jun.

Čitaj dalje...

CSŽ: Rezultati ankete i personalna asistencija

SMEDEREVO, 16. maj 2017 – Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom (OSI) Smederevo, čiji je zadatak da realizuje različite aktivnosti kako bi stvorio preduslove i mogućnosti za kvalitetniji život OSI ali i za njihovo osamostaljivanje, danas je predstavio rezultate ulične ankete, organizovane povodom  Evropskog dana samostalnog života.

Potpredsednica Centra za samostalni život Smederevo Jelena Stojanović pojasnila je da je svrha akcije bila da saznaju koliko su naši sugrađani upoznati sa problematikom osoba sa invaliditetom, šta znaju o osnovnim pojmovima, šta misle o tome koliko su samostalni i mogu li da budu korisni članovi društva. Kako bi došli do tih odgovora, osmislili su malo istraživanje kroz upitnike koje su tokom pomenute ulične akcije delili sugrađanima. Prvo pitanje je bilo koje termine najčešće koriste građani kada govore o OSI. Među više ponuđenih odgovora, samo jedan je tačan –  termin osoba sa invaliditetom, a zaokružilo ga je svega 27 odsto ispitanika (18 od 55). Drugo pitanje se odnosilo na to ko su, po mišljenju ispitanika, osobe sa invaliditetom. Pravi odgovor – osobe koje imaju neku vrstu oštećenja ali se suočavaju sa preprekama koje im društvo nameće i nisu u mogućnosti da ravnopravnu učestvuju u svemu – dalo je 19 anketiranih.

“To znači da građani doživljavaju osobe sa invaliditetom, uglavnom kao nemoćne, pasivne, koji zavise od pomoći drugih, što negde potiče iz prizme medicinskog modela koji mi želimo da eliminišemo. Na treće pitanje šta je samostalan život – da sam donosiš odluke – samo je 13 odgovorilo tačno. U četvrtom pitanju je bila poenta čitavog istraživanja – da li odrasla osoba sa invaliditetom koja ima očuvane intelektualne kapacitete može da živi samostalno? Iznenađujući je podatak, potvrdno je odgovorio čak 31 ispitanik, ili 56 odsto. To je pokazatelj da većina ipak ne doživljava osobe sa invaliditetom kao pasivne primaoce socijalne pomoći. Anketa nam je dokazala i da sa građanstvom treba da se radi, da ovakve akcije imaju efekta, to je jedina prilika da se građani upoznaju i druže sa OSI. Nama je to najjači utisak, jer smo se plašili da građani neće želeti da učestvuju: Međutim, čim smo postavili štandove, svi su počeli da prilaze”, rekla je Ivana Gvozdenović, član Upravnog odbora Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom i stručni saradnik.

U delu konferencije za novinare, posvećenom personalnoj asistenciji, Jelena Stojanović je, sa aspekta korisnika usluge, ocenila da sada u Smederevu devetoro ljudi posredstvom te pomoći može u potpunosti da bude samostalno i ostvaruje svakodnevne aktivnosti.

“Usluga se realizuje zahvaljujući podršci grada i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Namenjena je punoletnim i radno aktivnim osobama kojima su očuvane intelektualne sposobnosti, zaposlene su, angažovane u organizacijama osoba sa invaliditetom, i koje su na bilo koji način dosta aktivne. Ja sam neko ko je zaposlen, ko je mnogo aktivan. Imala sam situaciju da nemam asistenta i na sreću znam kako je to kada ga imaš, to ne može da se uporedi. Najgore je kad ostaneš bez nečega što si imao, u ovom slučaju kada usluge nema iz finansijskih ili nekih drugih razloga, maksimalno osetiš tada koliko su uskraćen za neke osnovne stvari. Inače, Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije i Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Smederevo još od 2003. Počeli su da pružaju uslugu personalne asistencije, prvo kroz pilot projekat, kasnije kroz projektne aktivnosti. Mi se borimo da ta usluga, kao i ostale, s obzirom da su predviđene Zakonom o socijalnoj zaštiti, uđu u redovan sistem finansiranja. Ovo jeste pomak, ali se ide na to da postane redovna aktivnost koja će se stalno finansirati jer je potrebna. Ovoga puta, usluga traje tri meseca s tim što ima najave da će od juna biti nastavljena. Takođe, Centar u Smederevu podneo je zahtev za licencu za pružanje ovih usluga, zato što ispunjava sve uslove i uskoro se očekuje potvrdan odgovor”, rekla je Jelena Stojanović na konferenciji za novinare.

Čitaj dalje...

Uspešna akcija Centra za samostalni život OSI

SMEDEREVO. 12. maj 2017 – Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Smederevo, povodom obeležavanja Evropskog dana samostalnog života, organizovao je danas u centru grada akciju/anketiranje građana o poznavanju problematike osoba sa invaliditetom.

Akcija je zbog lošeg vremena, umesto 5. maja, kada se obeležava ovaj dan, odložena za danas zbog vremenskih prilika. Odziv građana bio je veoma dobar, izjavila je za Podunavlje.info Jelena Stojanović, potpredsednica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Smederevo (CSŽ).

“Danas povodom Evropskog dana samostalnog života, organizujemo uličnu akciju, u kojoj anketiramo naše sugrađane. U okviru akcije, volonteri su deliti upitnike građanima, kako bi ispitali koliko poznaju problematiku osoba sa invaliditetom (OSI). Pitali smo ih da li znaju ko su OSI, koju terminologiju koriste za OSI, da li osoba sa invaliditetom, uz odgovarajuću službu podrške, može da bude samostalna. Nakon popunjenog upitnika, dobijali su odgovore na postavljena pitanja iz upitnika. Štand smo postavili u 11,30 časova i ljudi su odmah počeli da prilaze, da se interesuju, tako da smo zaista impresionirani i prijatno iznenađeni dobrim odzivom sugrađana. To je još jedan razlog da sličnih akcija bude što češće”, istakla je Stojanovićeva.

Ona je kazala da će biti posebno interesantno kada budu analizirali rezultate ankete, koji će biti predstavljeni u utorak u 11 časova na konferencija za novinare u prostorijama Centra u ulici Dine Mančića 1, na kojoj će se govoriti i o personalnoj asistenciji.

Cilj današnje akcije je podizanje svesti o tome ko su osobe sa invaliditetom, koji su prihvatljivi termini, kao i ukazivanje na činjenicu da osobe sa invaliditetom mogu samostalno da žive ukoliko im zajednica obezbedi odgovarajuće preduslove.

 

Čitaj dalje...