You are here

Održan prvi sastanak o izradi nove medijske strategije

srbija.gov.rs, 23. maj 2018. godine – Na inicijativu predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić, danas je održan prvi radni sastanak predstavnika novinarskih i medijskih udruženja sa predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja, na kojem se razgovaralo o izradi nove medijske strategije i temama koje se odnose na položaj medija.

Sastanku je prisustvovala i savetnica predsednika Republike Srbije za medije Suzana Vasiljević.

Od novinarskih i medijskih medijskih udruženja, na sastanku su učestvovali predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Asocijacije medija, Lokal presa, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Asocijacije onlajn medija, RAB Srbija i Sindikata novinara Srbije (SINOS).

S obzirom na to da je reč o važnom dokumentu za budući razvoj medijske scene u Srbiji, cilj je da u izradi strategije učestvuju sva relevantna novinarska i medijska udruženja, kako bi se zajedno došlo do najboljih rešenja u interesu medija i javnosti i da bi se zajednički radilo na poboljšanju položaja medija u Srbiji.

Ovo je bio prvi u nizu planiranih susreta predstavnika države i novinarskih i medijskih udruženja, a termin narednog sastanka biće naknadno dogovoren.

Čitaj dalje...

Medijska udruženja se povlače iz komisija

Izvor: Danas online, 9. maj 2018 – Novinarska i medijska udruženja (NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres) odlučili su da povuku svoje predstavnike iz komisija Ministarstva kulture i informisanja za ocenjivanje medijskih projekata.

Ssmatraju da je jedini izlaz iz postojeće situacije – obustavljanje konkursnog procesa, formiranje novih konkursnih komisija u skladu sa zakonom i dobrom praksom, kao i poništavanje rezultata dosadašnjeg rada na vrednovanju predloga projekata.

„Ministarstvo kulture i informisanja obesmislilo je proces konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja imenovanjem velikog broja kompromitovanih medijskih i paramedijskih radnika, iz fantomskih ili vlasti bliskih udruženja u konkursne komisije. U pitanju su osobe koje su u prethodnom periodu, na lokalnim konkursima dodeljivali novac isključivo medijima bliskim vlasti, među kojima i onima koji svakodnevno i drastično krše Kodeks novinara Srbije, a istovremeno su diskriminisali profesionalne i kvalitetne medije koji rade u javnom interesu“, navodi se u zajedničkom saopštenju.

Osim toga, Ministarstvo je u komisije imenovalo kao medijske stručnjake stručnoj javnosti potpuno nepoznate osobe, u čije kvalifikacije i dobre namere – opravdano izražavamo sumnju, dodaju oni.

„NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres uložili su ogroman trud pokušavajući da pronađu izlaz iz postojeće situacije, potpuno razumevajući težak položaj mnogih medija u Srbiji, čiji opstanak zavisi i od rezultata konkursa Ministarstva, ali smo posle svega ubeđeni da je jedini izlaz iz ove situacije – ponavljanje konkursnog procesa od imenovanja komisija nadalje“, ističu udruženja.

Komisije, ocenjuju. moraju da budu sastavljene od predstavnika relevantnih i reprezentativnih udruženja, nekompromitovanih osoba visoke stručnosti i moralnih načela, među kojima treba da budu i predstavnici nezavisnih institucija i udruženja građana.

NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres smatraju da su, bez obzira na neke probleme, konkursi Ministarstva u velikoj meri u proteklom periodu uvažavali javni interes, i da je žalosno da se skandalozna praksa konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja sa lokalnog nivoa preselila na državni.

Foto: Stanislav Milojković

Čitaj dalje...

Obeleženo 19 godina od ubistva Slavka Ćuruvije

Izvor: NUNS, 11. april 2018 – „Slobode medija i novinarstva ne može biti dok ubice i napadači na novinare ne budu kažnjeni. Zahvaljujući Komisiji za istraživanje ubistava novinara čiji rad Udruženje novinara Srbije podržava, danas je u toku suđenje ubicama Slavka Ćuruvije“, rekao je danas predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović na obeležavanju 19 godina od ubistva novinara, vlasnika i glavnog i odgovornog urednika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije.

Radomirović je istakao da ohrabruje izjava predsednika Višeg suda u Beogradu da će suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije biti završeno  do kraja ove godine.

„Nažalost, neka druga ubistva još nisu rešena i ubice nisu kažnjene. Treba da se podsetimo i našeg kolege Milana Pantića koji je ubijen 2001. godine, radnika RTS-a koji su ubijeni u bombardovanju 1999. godine, kao i naših kolega srpskih i albanskih novinara koji su ubijeni u periodu od 1998. do 2005. godine na Kosovu i Metohiji. Četranaest naših kolega je ubijeno, a niko za ta ubistva nije odgovarao“, rekao je Radomirović i dodao da ohrabruje činjenica što je današnjem skupu prisustvuje i predstavnik OEBS-a za slobodu medije Harlem Desir.

Slaviša Lekić, Vladimir Radomirović, Harlem Desir (foto: UNS)

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić rekao je da je 19 godina “dug vremenski period kada se čeka završno otkrivanje istine i zadovoljenje pravde, ali jako kratko vreme da bismo tek tako zaboravili prošlost, da se zaboravi ko je bacio fatmu i ko je odapeo strelu, ko je opstruirao pretkrivični postupak, ko je dozvolio da pripadnici Državne bezbednosti sami od sebe uzimaju izjave, ko je zaturao, a ko poturao svedoke i ko je odlučio da slučaj temelji na svedočenju onih koji su služili kazne od tri puta po 40 godina“.

On je dodao da „ravno 19 godina kolege Slavka Ćuruvije sa ovog mesta upućuju potpuno iste reči“.

„Apelujemo da država nađe i kazni one koji su usred bela dana precizno, hladno i profesionalno likvidirali novinara Ćuruviju“, rekao je Lekić.

Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Harlem Desir rekao je da je „ućutkivanje novinara ubijanjem neprihvatljivo“.

„Ćuruvija je bio hrabar novinar, nije se bojao da piše o najosetljivijim temama u veoma teškim vremenima za Srbiju. Nažalost, za svoj profesionalni rad i posvećenost novinarstvu platio je najveću cenu. Sigurnost novinara i prestanak prakse nekažnjivosti zločina počinjenih protiv novinara je moj prioritet“, rekao je Desir.

On je istakao da je „veoma važno da svaki napad na medijske profesionalce bude osuđen na najvišem nivou“.

„Vlasti imaju dužnost da osiguraju da počinioci i nalogodavci napada na novinare ne ostanu nekažnjeni. Nekažnjivost je najveća prepreka sigurnosti novinara. Potpuno podržavam rad Komisije za istraživanje ubistava novinara čija je uloga u ovom procesu veoma važna. Mi ćemo nastaviti da pratimo napredak u istrazi ubistva Slavka Ćuruvije, ali i Milana Pantića i Dade Vujasinović“, rekao je Desir.

On je podsetio da su u prethodnih nekoliko meseci od kada je na mestu predstavnika OEBS-a za slobodu medija ubijena još dva istraživačka novinara, Jan Kucijak iz Slovačke i Dafne Karuana Galicia sa Malte.

„Dužnost svih građana i vlasti je da zaštite rad novinara, da obezbede sigurnost novinara. Novinari su institucija demokratije“, rekao je Desir.

 

Slaviša Lekić, Vladimir Radomirović, Harlem Desir (foto: UNS) Slaviša Lekić, Vladimir Radomirović, Harlem Desir (foto: UNS)

Čitaj dalje...

IFJ i EFJ osuđuju pritiske na medije u Srbiji

Piše: Danas Online, 24. septembar 2017 – Međunarodna federacija novinara (IFJ) i Evropska federacija novinara (EFJ) solidarišu se sa novinama Vranjskim, osuđuju političke i ekonomske pritiske na medije i daju punu podršku svojim članicama u Srbiji koje se bore za novinarske i medijske slobode.

– Vlada Srbije bi trebalo da jasno kaže da dosledno sprovodi zakone i da svi mediji i novinari imaju jednak tretman. Pozivamo srpske zvaničnike da javno osuđuju pretnje za slobodu medija i napade na novinare – rekao je predsednik EFJ Mogens Bliher Bjeregard povodom odluke vlasnika i urednika nedeljnika Vranjske Vukašina Obradovića da zbog političkih i ekonomskih pritisaka ugasi taj medij posle 23 godine postojanja.

– Kontinuirani napadi na novine Vranjske predstavljaju skandal za demokratiju u Srbiji. Ne možemo da tolerišemo to što je ugledni nedeljnik pod stalnim nadzorom i zastrašivanjem samo zbog toga što obavlja svoj zadatak informisanja građana. Tražimo od Vlade Srbije da učini sve što je u njenoj nadležnosti da bude garant slobodnog i nezavisnog novinarstva u zemlji – izjavio je predsednik IFJ Filip Lerut.

Evropska i Međunarodna federacija novinara u zajedničkom saopštenju izražavaju solidarnost sa osnivačem Vranjskih Vukašinom Obradovićem i podsećaju da su on i njegove kolege u redakciji višestruko nagrađivani za svoj novinarski istraživački rad. U saopštenju se ukazuje i da je 2009. OEBS proglasio Obradovića za medijsku ličnost godine, te da je bio predsednik NUNS-a od sredine 2010. do februara 2017.

Najveće međunarodne novinarske asocijacije podsećaju da je “nedeljnik Vranjske prestao da izlazi zbog administrativnog uznemiravanja”. Navode i da je osnivač i glavni urednik Vranjskih javno saopštio da su novine bile izložene intenzivnim političkim i ekonomskim pritiscima, uključujući i inspekcije koje su, navodno, bile usmerene na kompromitovanje finansijskog poslovanja tog medija.

EFJ i IFJ navode da ih je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) obavestilo da su Vranjske novine od svog osnivanja 1994. godine kontinuirano podvrgnute političkim i ekonomskim pritiscima, jer je taj nedeljnik poznat po otkrivanju zloupotreba javnih funkcija, kao što su korupcija i organizovani kriminal. Obradović, njegova porodica i njegove kolege doživeli su više neistraženih slučajeva uznemiravanja i progona, kao što su direktne pretnje, oštećenja automobila i pljačke redakcije, inspekcije i kontrole koje ekonomski guše novine.

U saopštenju se podseća i na otvoreno pismo Obradovića od 21. septembra u kojem on postavlja više pitanja poreskoj upravi o razlozima kontrole Vranjskih i ukazuje da novine od svog osnivanja posluju transparentno i u skladu sa zakonom. U svom poslovanju Vranjske nisu imale značajnije oscilacije, redovno izmiruju sve poreske obaveze, i nikada nisu menjale ni ime ni izdavača. U ranijim slučajevima kontrole državnih organa, Vranjske su uvek poštovale njihove odluke i postupale po donetim rešenjima.

EFJ i IFJ ukazuju da novinarska i medijska udruženja u Srbiji ocenjuju da je srpska vlada ušla u novu brutalnu fazu zastrašivanja novinara i medija, sa ciljem da potpuno onemogući njihovu ulogu čuvara i utišaju svako nezavisno kritičko mišljenje.

„Tražimo od građana i nevladinih organizacija da preuzmu aktivnu ulogu u borbi za zaštitu slobode medija i izražavanja, s obzirom da to svakako nije samo pitanje profesionalaca u medijima, već preduslov svakog demokratskog procesa. Takođe, tražimo od međunarodnih organizacija da zaustave ignorisanje ozbiljnih problema sa kojima se suočavaju novinari i mediji u Srbiji i da se aktivno uključe u zaštitu demokratskih vrednosti koje su sami promovisali „, naglašava se u zajedničkom sopštenju EFJ i IFJ.

Čitaj dalje...

Apel za ukidanje duplog oporezivanja medijskih projekata

BEOGRAD, 10. avgust 2017 – Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (UNS, NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres) poziva ministra finansija Dušana Vujovića i Vladu Srbije da se u planiranim izmenama Zakona o PDV-u jasno odrede da projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja ne podleže plaćanju PDV-a.

Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje podsticanje ostvarivanja javnog interesa kroz sufinansiranje medijskih sadržaja na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou za koji se izdvajaju budžetska sredstva.

Koalicija smatra da je plaćanje PDV-a na novac odobren kroz ove javne konkurse duboko pogrešna mera, jer se ne radi o komercijalnoj usluzi niti prometu robe i usluga, već o obavezi države da obezbedi javni interes kroz proizvodnju medijskih sadržaja.

Ne kupuju u ovom slučaju lokalne, pokrajinske, republičke vlasti prostor u medijima, nisu to oglasi, ili druge specijalizovane medijske usluge kao što su prenosi skupštinskih zasedanja, već podsticajna sredstva kojom država ostvaruje svoju ulogu u medijskoj sferi.

S jedne strane Vlada preko Ministarstva kulture i informisanja i budžeta podstiče novinarsko istraživanje korupcije, stanja ljudskih i manjinskih prava, trošenja novca poreskih obveznika i sl, a s druge strane preko Ministarstva finansija i Poreske uprave, paradoksalno, na isti taj novac ubira porez kao da se radi o profitnoj, a ne od države podstaknutoj delatnosti.

Koalicija poziva ministra Vujovića i Ministarstvo finansija da se hitno upoznaju sa suštinom projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja kako ih je propisao Zakon o javnom informisanju i medijima.

Zabrinjavajuće je, a Koalicija je na to već ukazivala, da različita tumačenja i postupanja poreskih uprava da se PDV plaća, odnosno ne plaća na dobijena sredstva, obesmišljavaju projektno sufinansiranje medijskih sadržaja i uništavaju medije.

Mediji već na sve troškove koji nastaju u proizvodnji medijskog sadržaja od javnog značaja plaćaju PDV i druge poreze i doprinose, pa je tim pre suludo što se, još jednom, celokupan iznos odobrenog novca za projektno sufinansiranje dodatno opterećuje PDV-om.

Koalicija smatra da je jasno propisivanje da je projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa oslobođeno PDV-a preko potrebna mera kako bi se posebno dala šansa za preživljavanje lokalnim medijima, navodi se u zajedničkom saopštenju koje potpisuju: Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i

Poslovno udruženje Lokal pres.

 

Čitaj dalje...

Za 8 meseci 114 lokalnih samouprava raspisalo konkurse

BEOGRAD, izvor: UNS – 3. avgust 2017 – Od decembra prethodne godine do danas, prema podacima Udruženja novinara Srbije, konkurse za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja raspisalo je 114 lokalnih samouprava.

Konkurse za 2017. godinu nisu raspisale 52 lokalne samouprave.

Ukupno je za tekuću godinu raspisano 120 konkursa, a šest opština i gradova raspisalo je konkurse po dva puta.

Ministarstvo kulture i informisanja u martu ove godine raspisalo je sedam konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja.

Vojvođanski sekretarijat za kulturu i javno informisanje raspisao je konkurse u dve navrata, u martu četiri i u julu još dva.

Prema evidenciji UNS-a, od ukupnog broja raspisanih konkursa u opštinama i gradovima u posmatranom periodu, u trenutku objavljivanja, njih 46 nije bilo u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (UNS, NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres) reagovala je u svih 46 slučajeva i zatražila od lokalnih samouprava da konkurse usklade sa propisima. To je uradilo 39 lokalnih samouprava.

U sedam lokalnih samouprava, zbog odbijanja nadležnih da konkurse usklade sa Zakonom i Pravilnikom, Koalicija nije predložila kandidate za članove komisija za ocenjivanje projekata.

U tri opštine Požarevcu, Novom Kneževcu i Apatinu konkursi su poništeni, jer nisu bili u skladu sa Zakonom i Pravilinikom. U Apatinu i Požarevcu naknadno je raspisan drugi konkurs, usklađen sa propisima, pa je Koalicija u tim opštinama predložila kandidate za članove komisija.

Čitaj dalje...

Živojin Rakočević ponovo kandidat UNS-a i NUNS-a

Piše: D. Bjelica, Izvor: UNS, 28. jul 2017 – Kandidatura Živojina Rakočevića za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije ponovo je u skupštinskoj proceduri, a njega su treći put za ovo mesto predložili ovlašćeni predlagači Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Zvanični predlog podnet je danas Narodnoj skupštini Republike Srbije. Rakočević, koji je član Uprave UNS-a i novinar iz Gračanice, prošle nedelje nije dobio potrebnu skupštinsku većinu za izbor u Odbor, jer su se poslanici vladajućih partija uzdržala od glasanja za njega.

Od pet kandidata koji su se pred poslanicima našli prošlog četvrtka, 20. jula, samo kandidat novinarskih udruženja ostao je bez podrške većine, iako ju je prethodno imao kada je njegova kandidatura prošla nadležni Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Šef poslaničke grupe SNS-a Aleksandar Martinović, upitan zašto su poslanici vladajuće većine promenili mišljenje, odgovorio je da ni UNS nije reagovao  na naslovnu stranu NIN-a i umrlicu za živog predsednika Srbije.

Rakočevića je u Narodnoj skupštini podržalo 15 poslanika, protiv je bilo troje, a jedna parlamentarka bila je uzdržana, dok većina od 143 poslanika nije glasala. Deset meseci ranije Rakočević je imao ubedljivu podršku u skupštinskom Odboru, a za njega je glasalo 13 od 16 prisutnih članova ovog Odbora, među kojima je bio i gospodin Martinović.

Prvi put novinarska udruženja predložila su Rakočevića avgusta 2015. godine, a svoj predlog ponovila su i avgusta 2016. godine, jer su u međuvremenu održani parlamentarni izbori u Srbiji. Nadležni skupštinski odbor Rakočević je prošao u septembru 2016. godine, a poslanici vladajućih partija nisu ga u Skupštini podržali 20. jula ove godine.

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije predviđa da jedan od devet članova Odbora bude izabran na zajednički predlog novinarskih udruženja. Odbor upravlja Agencijom i među ovlašćenjima ovog organa je i izbor direktora Agencije.

Mesto člana koji predstavlja novinarska udruženja u Odboru Agencije za borbu protiv korupcije upražnjeno je više od četiri godine.

Živojin Rakočević je dugogodišnji član Uprave UNS-a, izveštač i komentator „Politike“ sa Kosova i Metohije. Živi u Gračanici, gde već nekoliko godina uspešno vodi tamošnji Dom kulture, koji je po brojnosti i kvalitetu kulturnih događaja, od njegovog dolaska, uporediv sa najambicioznijim i najposećenijim kulturnim ustanovama Beograda.

Čitaj dalje...

SNS kaznio neposlušne novinare bojkotom Rakočevića

UNS, 21. jul 2017. godine – Skupštinska većina juče nije izglasala predstavnika novinarskih udruženja Živojina Rakočevića, člana Uprave UNS-a i novinara sa Kosova i Metohije (Gračanica), u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije.

Rakočević je kao zajednički kandidat dva najveća novinarska udruženja – UNS-a i NUNS-a, prošao nadležni skupštinski Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu u septembru 2016, dakle deset meseci ranije. Odluka poslanika većine da u međuvremenu promeni mišljenje i uzdrži se od skupštinske podrške ovom kandidatu predstavlja presedan, koji se može protumačiti i kao pokušaj disciplinovanja udruženja iz kog kandidat dolazi.
UNS je pitao šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića šta se promenilo i zašto većina juče nije glasala za Rakočevića kada je podršku većine u nadležnom odboru već imao.

„A zašto Vaše udruženje nije reagovalo na umrlicu za Predsednikom Republike, živim čovekom, i na naslovnu stranicu NIN u kojoj se Srbija poredi sa Aušvicom?“, odgovorio je u sms prepisci Martinović, koji je inače član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i glasao je za izbor Rakočevićeva u septembru 2016.

Na komentar da je UNS jasno u medijima izneo stav da se holokaust ne sme relativizovati, ali da reagovanje UNS-a ne može imati uticaja na jučerašnje glasanje i da je Rakočević, kosovski Srbin, čestit i odvažan novinar, koji živi i radi u Gračanici u kojoj čini čuda za kulturni život tamošnjih Srba, Martinović je objasnio da nije zadovoljan UNS-ovom reakcijom.

„To  kako ste Vi reagovali, reagovao je i sam NIN. Poslanici su slobodni da glasaju za koga hoće“, bio je Martinovićev odgovor.

Na pitanje da li bi da UNS reaguje kako SNS traži kolega Rakočević bio biran, Martinović je odgovorio da je u Srbiji sve dozvoljeno.

„Ma reagujte kako god hoćete. U Srbiji je sve dozvoljeno“.

Martinovića smo pitali i da li je baš on naložio poslanicima većine da ne glasaju za Rakočevića, pošto takvu informaciju imamo.
„Pa što me onda bilo šta pitate kad ’imate informaciju’?“.
Na ponovljeno pitanje da li je to tačno nismo od Martinovića dobili odgovor.

Usaglašena kandidatura UNS-a i NUNS-a, kao ovlašćenih predlagača, sa imenom Živojina Rakočevića stigla je prvi put u nadležni Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine 21. avgusta 2015. godine. Udruženja su od ovog Odbora poziv da predlože kandidata dobila početkom jula 2015.
O ovoj kandidaturi Odbor nije odlučivao mesecima. Isti poziv da predlože kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije stigao je udruženjima posle aprilskih parlamentarnih izbora 2016. godine.
Ime Živojina Rakočevića sa biografijom ponovo je dostavljeno Odboru početkom avgusta 2016. godine, a njegova kandidatura prošla je na trećoj sednici Odbora održanoj 20. septembra 2016. godine. Tada je većina od 13 članova Odbora, među kojima je bio i Martinović, glasala za Rakočevića, niko nije bio protiv, ni uzdržan, a od ukupno 16 prisutnih nije glasalo troje poslanika od kojih dvoje iz Srpske radikalne stranke.
Zanimljivo je da među poslanicima Narodne skupštine Srbije koji su juče glasali za izbor Rakočevića ima i troje predstavnika vladajućih SNS-a i SPS-a. Za Rakočevića su glasali Aleksandar Jugović (SNS), Aleksandar Čotrić (SNS) i Zvonimir Stević (SPS).

Predstavnik novinarskih udruženja ukupno je dobio 15 glasova, protiv je bilo troje, a jedna parlamentarka bila je uzdržana. Većina od 143 poslanika nije glasala, čime je mesto za kandidata novinarskih udruženja u Odboru Agencije za borbu protiv korupcije ostalo upražnjeno.
UNS će, kao ovlašćeni predlagač, ponovo kandidovati Živojina Rakočevića za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i tražiće podršku domaće i međunarodne javnosti u odbrani od ovog nedozvoljenog vida pristiska vladajuće većine.

 

 

Čitaj dalje...

Objavljen sastav komisije za ocenjivanje projekata

SMEDEREVO, 27. jun 2017 – Gradsko veće u Smederevu donelo je Rešenje o obrazovanju Komisije za ocenjivanje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu koji se finansiraju iz budžeta grada Smedereva i imenovanju članova Komisije, saopšteno je danas.

Članovi Komisije su : Milorad Tadić predstavnik Poslovnog udruženja Asocijacija nezavisnih elektronskih medija „ Beograd (ANEM) i poslovnog udruženja asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“ Kragujevac, Petar Jeremić, predstavnik Udruženja novinara Srbije (UNS) i Vlado Mareš, predstavnik „Nezavisnog udruženja novinara Srbije“ (NUNS) i „Nezavisnog društva novinara Vojvodine“ (NDNV).

Zadatak Komisije je da izvrši ocenu projekata podnetih povodom raspisanog Javnog poziva za učešće na konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, skraćeno, da oceni predloge medija za projektno sufinansiranje.

Takođe, Komisija treba da donese i dostavi obrazloženi predlog o dodeli sredstava za sufinansiranje ovih projekata Gradskom veću na dalje postupanje u skladu sa Pravilnikom i Javnim pozivom.

Članovima Komisije utvrđena je jednokratna nadoknada za ovaj posao u neto iznosu od tri hiljade dinara.

Odluku o raspodeli sredstava sa obrazloženjem donosi Gradsko veće grada Smedereva, u formi rešenja, na osnovu obrazloženog predloga komisije o raspodeli sredstava, a najkasnije u roku od 90 dana od dana zaključenja konkursa.

Prošle godine je za ove namene bilo opredeljeno oko 3,6 miliona dinara, ali konkurs nije realizovan, što ne znači da budžetska sredstva za usluge informisanja nisu raspodeljena i to samo jednom mediju.

Podsećamo, ovlašćeno lice za informacije od javnog značaja nam je dostavilo podatke za oko 3,2 miliona dinara isplaćenih u 2016. firmi Respect media doo („Naše novine“ Smederevo), pri tome ne navodeći i decembarski ugovor zaključen sa istom firmom, vredan oko 1,6 milion dinara, što je ukupno oko pet miliona dinara opredeljenih sredstava, ne preko konkursa za sufinansiranje medijskih projekata od javnog značaja, već preko javnih nabavki male vrednosti.

Najmanji iznos sredstava koji se odobrava po projektu za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja koji će biti sufinansirani sredstvima iz budžeta grada Smedereva za 2017. godinu iznosi 100.000,00 dinara, a najveći iznos sredstava koji se odobrava po navedenom projektu iznosi 1.000.000,00 dinara.

Grad Smederevo objavio je u aprilu ovaj poziv za učešće na konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, sa ukupno predviđenim sredstvima od 1.000.000,00 dinara za sve medije čiji predlozi dobiju „prelaznu ocenu“ za ostvarivanje javnog interesa građana tokom kalendarske godine.

Podeljeno na 12 meseci, pa sa brojem medija, to samo govori o onima koji planiraju i izvršavaju budžet i njihovom odnosu prema medijima i novinarima. Omalovažavanje tako važnog posla kao što je informisanje od javnog značaja, sa ponižavajuće opredeljenim sredstvima samo potvrđuje tezu da su aktuelni donosioci odluka u Smederevu odavno izgubili politički kompas, mornarski rečeno, već su se nasukali a da toga možda i nisu svesni…

 

 

Čitaj dalje...

Potrebna primena Sporazuma o bezbednosti novinara

NUNS, 15. jun 2017 – Predstavnici novinarskih i medijskih udruženja zatražili su danas da Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara konačno mora početi da se primenjuje, dok je zamenik republičkoj javnog tužioca Branko Stamenković tvrdio da se Sporazum primenjuje.

„Izgleda da je država potpisivanjem Sporazuma smatrala da je posao završila. Mi na to ne pristajemo, već zahtevamo da se potpisano počne primenjivati. Najmanje što očekujemo je da vlast prestane sa kreiranjem atmosfere u kojoj je hajka na novinare moguća i poželjna“, rekao je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić na konferenciji „Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji – šta je sledeći korak“.

Navedeni Sporazum potpisali su krajem decembra meseca prošle godine predstavnici republičkog tužilaštva, MUP-a Srbije i novinarskih i medijskih udruženja.

Petar Jeremić iz Udruženja novinara Srbije rekao je da činjenica da se niko iz MUP-a Srbije nije pojavio na današnjem skupu predstavlja jasnu poruku države novinarima i medijima. On je apelovao na novinare, a naročito one na lokalu, da ne ćute o pretnjama koje dobijaju.

Urednik Južnih vesti iz Niša Predrag Blagojević ocenio je da je Sporazum samo izgovor za vlast da pred EU mogu da kažu: „Eto, sarađujemo“, a da u stvari ne žele da ga primene.

Advokat Miloš Stojković rekao je da se pitanje zaštite novinara ne sme shvatiti kao pitanje „štrikliranja“ pregovaračkih poglavlja, već kao pitanje koje je od suštinskog značaja za demokratizaciju društva.

Zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković rekao je da je komunikacija između potpisnika Sporazuma uspostavljena, a formirana je i radna grupa koja prati primenu Sporazuma i koja je do sada održala tri sastanka.

„Jako je važno naglasiti da dobra volja apsolutno postoji i mi smo ispunili ili ispunjavamo svaku tačku potpisanog Sporazuma. Dakle, sistem je postavljen, a radna grupa će reagovati ako budu uočene nepravilnosti“, kazao je Stamenković.

Dodao je da i novinari moraju da razumeju da nije moguće uvek dati sve podatke iz istrage iz raznih razloga, ne zbog zavereničkog pristupa, već je reč o poštovanju zakona.

Konferenciju su organizovali Nezavisno društvo novinara Vojvodine, OEBS i Ambasada Australije u Beogradu.

 

Čitaj dalje...