You are here

Izložba „Remasterovana religija/Religion Remastered“ u Muzeju u Smederevu

SMEDEREVO, 12. jun 2019 – U Gradskoj galeriji savremene umetnosti, koja već neko vreme svoje programe organizuje u Muzeju u Smederevu, od 13. juna do 12. jula publika će biti u prilici da pogleda izložbu objekata i radova malog i srednjeg formata Aleksandra Todorovića pod nazivom “Remasterovana religija/Religion Remastered”.

Otvaranje je u četvrtak, 13. juna u 19 časova.

Mr Nataša Radosavljević Kuzmanović, viša kustoskinja, ukazuje da okosnicu izložbe u Smederevu čine fenomeni modernog društva, odnosno recepcija i reakcija umetnika na svet koji ga okružuje. 
Umetnik u svojim radovima referiše, pre svega, na popularnu kulturu, ilustraciju i strip, iako su mu osnovni motivi, političari i birokrate, kao i drugi tipovi, odnosno modeli savremenog potrošačkog i mas-medijskog društva. Autor koristi tehnike religijskog slikarstva, podvlačeći ovim putem osnovnu poruku svoje slikovne predstave, koju čini njegovo upozorenje da čovekov nagon ka verovanju (i religiji), u savremenom kontekstu „može biti usmereno ka idejama i stvarima koje nam ne samo ne trebaju, već nam i škode“.

„Koristeći vizuelne i kompozicione elemente religiozne ikonografije, a menjajući narative i aktere- mesije u političare, partijske sledbenike u apostole, a običan narod u kreš-test lutke- sproveden je svojevrsan remaster religije na izabranim radovima. Na njima vidimo panteon likova koji se godinama postepeno gradi, dok su tematike te ikonografije raznovrsne. Radovima, koji pripadaju vremenski i tematski različitim serijama, zajednička je inspiracija koja dolazi iz posmatranja savremenog sveta. Izabrane teme, poput pop kulture i istorije,  bivaju istraživane kroz upotrebu crnog humora, ironije, pa i određene doze sarkazma. Vizuelni stil vremenom varira, predstavljajući mešavinu drevnog crkvenog vizantijskog slikarstva, ukrštenog sa pop artom i haj-end ilustracijom, i možemo ih likovno povezati sa pravcimapoput low-brow, pop-nadrealizma i new contemporary pokreta.“ ( Autor, citat iz kataloga)

Aleksandar Todorović je rođen 1982. godine. Upisuje 2002-e godine Fakultet Likovnih Umetnosti u Beogradu, koji završava 2007-e godine kao diplomirani slikar (master), u klasi prof. Gordana Nikolića. Još za vreme fakulteta kreće sa izlaganjem svojih radova po grupnim i studenstkim izložbama. Prvu samostalnu izložbu imao je 2010-e godine, u Novom Sadu. Postao je član ULUS-a i u statusu je samostalnog umetnika od 2011-e godine. Radovi i intervjui su mu objavljivani na umetničkim blogovima, u internet i štampanim publikacijama širom sveta. Izabran je kao jedan od 100 perspektivnih umetnika za objavljivanje u umetničkoj publikaciji „100 painters of tomorrow“ izdavačke kuće Thames & Hudson. Radovi mu se nalaze u više domaćih i stranih kolekcija. Osvojio je nekoliko konkursnih nagrada na domaćim i stranim umetničkim takmičenjima. Jedan je od osnivača umetničke grupe C4, sa kojom je imao više grupnih izlaganja. Do sada imao blizu 50 grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Grčka, Austrija, Francuska, Engleska, Amerika). Aktivno sarađuje sa galerijom Dio Horia u Grčkoj. Živi, izlaže i stvara aktivno u Beogradu.

Foto/ilustracije: katalog izložbe &, http://todorovicaleksandar.blogspot.com/

Čitaj dalje...

Predavanje o Sartidu, od osnivanja do Drugog svetskog rata

SMEDEREVO, 27. maj 2019 – Povodom osnivanja SARTID-a, 26. maja 1913. godine, u Muzeju u Smederevu danas je organizovano je  predavanje pod nazivom “Osnivanje i razvoj srpske industrije čelika SARTID do Drugog svetskog rata”, koje je imalo za cilj upoznavanje sa osnivanjem i radom „Srpskog Akcionarskog Rudarskog Topioničkog Industrijskog Društva”.

Predavač mr Jovan Stojković učinio ga je još zanimljivijim iznoseći pregršt informacija u vezi sa počecima metalurgije na ovim prostorima, sežući daleko u istoriju, navodeći argumentima na opravdanost činjenice zašto je baš Smederevo izabrano za prvu srpsku metalurgiju (za tonu čelika potrebno 200 tona vode).

U odnosu na druge zemlje Zapadne Evrope, Srbija je u industrijalizaciji kasnila čitava dva veka. Osnivanjem industrijskih preduzeća kao što su primera radi u Smederevu SARTID, Ekonom, kao i druga preduzeća širom zemlje, Srbija je iz zaostale turske provincije izrastala u modernu kapitalističku državu.

Stojković navodi da je Knez Miloš prvi vladar koji je sa baronom Herderom otpočeo sistematsko i stručno rudarstvo u Srbiji. Strana preduzeća su ipak najviše doprinela razradi srpskih rudnika, naročito posle učešća Srbije na velikim svetskim izložbama u Anversu 1885. i u Parizu 1889. i 1900. godine. Svi napori činjeni od strane srpskih vlasti, od polovine do kraja XIX veka, da se Majdanpek izgradi kao baza za industriju gvožđa, imaju upravo u tim privredno-finansijskim razlozima svoje opravdanje. Visoke državne investicije u gradnju metalurških objekata u Majdanpeku – dveju niskih peći za topljenje gvožđa i najzad i visoke, dale su vrlo slab rezultat, a u drugoj fazi topljenja, 1856. dobijeno je 457 tona sirovog gvožđa i livenih predmeta, posle čega se visoka peć – raspala.

U Srbiji su potom počela da se otvaraju  metalska preduzeća, kojima je prerada čelika bila osnovni cilj. U Smederevu  je 1879. godine otpočela sa radom prva radionica sa livnicom i kovačnicom vlasnika Petra Nešića – Mlađeg u kojoj je bilo zaposleno 18 majstora. Ova radionica, preteča savremene metaloproizvodnje u Smederevu bila je nadaleko poznata po izradi plugova „sakovaca“ , za rigolovanje vinograda.

Početkom XX veka, nemajući dovoljno svojih budžetskih sredstava, a poučena lošim iskustvom sa Majdanpekom, Srbija, koja se nije odrekla ambicija za izgradnjom nacionalne industrije gvožđa i čelika – prepustila je rad na podizanju crne metalurgije, austro-ugarskom kapitalu (firmi STEG) izdavanjem koncesija na bogata rudišta u Istočnoj Srbiji i privatnom srpskom kapitalu.

Austrougarski STEG (Društvo državnih železnica), zajedno sa srpskim kapitalom, uputio je 20. februara 1913. godine ministru Narodne privrede molbu za osnivanje SARTID-a. Sa srpske strane, od viđenijih akcionara, molbu je potpisao Đorđe Vajfert, industrijalac i guverner Narodne banke Kraljevine Srbije.

Osnivanje SARTID-a odobreno je 10. maja iste godine, a 26. maja je održan osnivački zbor akcionara u Beogradu, na kojem je izabran Upravni odbor i predsednik Zbora. Statutom je definisano ime novog akcionarskog društva – SARTID, koje je upisano u Registar prvostepenog trgovinskog suda u Beogradu 1. juna 1913. godine.

„SARTID” je prvi kompleks objekata moderne crne metalurgije u Srbiji, koji po svojoj veličini i ulozi predstavlja jedan od najznačajnih činilaca u razvoju industrije i privrede u Srbiji.  U periodu od 1913. do 1941. godine „SARTID” je poslovao kao akcionarsko društvo i multinacionalna kompanija, sa vrlo malim državnim uticajem na njegovo poslovanje.

Predavanje je potom  obuhvatilo nastanak SARTID-a, podizanje objekata u Smederevu i Majdanpeku, širenje delatnosti, uticaj velike ekonomske krize, zatim nov proizvodni program i postizanje pozitivnih finansijskih rezultata (profita) neposredno pre Drugog svetskog rata. Čuo se podatak da je predratni SARTID samo tri godine imao negativno poslovanje, kao i da u ukupnoj proizvodnji čelika u Kraljevini Jugoslaviji SARTID 1940. godine dostiže 24 odsto, što je prema Stojkovićevim rečima najbolji dokaz na neutemeljene primedbe da je Železara “večiti gubitaš”.

Zbog formata vesti na portalima poput našeg, prinuđeni smo da izveštaj privedemo kraju, uz informaciju da je predavanjem bila prijatno iznenađena I direktorka Regionalnog centra u Smederevu, pa je realno očekivati da se uskoro ponovi predavanje na istu ili sličnu temu.

Recimo i to da je današnji predavač, Jovan Stojković, rođen 1960. godine u Smederevu. Diplomirao je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Magistrirao je 1995. godine na Univerzitetu u Beogradu, Centar za multidisciplinarne studije, grupa za istoriju i filozofiju prirodnih nauka i tehnologija, kao stipendista SANU. Napisao je dve knjige, dvadeset stručnih i naučnih radova i bio autor 20 izložbi. Radi u Hbis Group Srbija. Živi sa porodicom u Osipaonici.

Foto: Podunavlje.info

Čitaj dalje...

Predavanje “Osnivanje i razvoj srpske industrije čelika SARTID do Drugog svetskog rata”

SMEDEREVO, 23. maj 2019 – Muzej u Smederevu je saopštio je danas da će, povodom osnivanja SARTID-a, 26. maja 1913. godine, organizovati  predavanje pod nazivom “Osnivanje i razvoj srpske industrije čelika SARTID do Drugog svetskog rata”.

Predavanje na ovu temu biće održano u Muzeju u Smederevu u ponedeljak, 27. maja od 13 časova, a predavač je mr Jovan Stojković.

O razvoju tehnologije, tehnike i industrije u prošlosti u Smederevu i Srbiji se do sada nedovoljno istraživalo. Ekonomska istorija je još u začetku i svodi se najčešće na prigodne skice prošlosti u uvodima velikih političkih i društvenih istorijskih tema ili kao skromne monografije povodom jubileja.

Predavanja „Osnivanje i razvoj srpske industrije čelika SARTID do Drugog svetskog rata” ima za cilj upoznavanje sa osnivanjem i radom „Srpskog Akcionarskog Rudarskog Topioničkog Industrijskog Društva”.

„SARTID” je prvi kompleks objekata moderne crne metalurgije u Srbiji, koji po svojoj veličini i ulozi predstavlja jedan od najznačajnih činilaca u razvoju industrije i privrede u Srbiji.  U periodu od 1913. do 1941. godine „SARTID” je poslovao kao akcionarsko društvo i multinacionalna kompanija, sa vrlo malim državnim uticajem na njegovo poslovanje. Predavanje prati: nastanak SARTID-a, vlasnički kapital, podizanje objekata u Smederevu i Majdanpeku, širenje delatnosti, uticaj velike ekonomske krize, nov proizvodni program i postizanje pozitivnih finasijskih rezultata (profita), u predvečerje Drugog svetskog rata… U ukupnoj proizvodnji čelika u Kraljevini Jugoslaviji SARTID 1940. godine dostiže 24 %.

Jovan Stojković, rođen je 10. januara 1960. godine u Smederevu. Diplomirao je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Magistrirao je 1995. godine na Univerzitetu u Beogradu, Centar za multidisciplinarne studije, grupa za istoriju i filozofiju prirodnih nauka i tehnologija, kao stipendista SANU. Napisao je dve knjige, dvadeset stručnih i naučnih radova i bio autor 20 izložbi. Radi u HBIS GROUP Srbija. Živi sa porodicom u Osipaonici.

Foto: Muzej u Smederevu

Čitaj dalje...

Predstavljanje novog broja Smederevskog zbornika

SMEDEREVO, 16. maj 2019 – Novi broj Smederevskog zbornika, periodičnog stručnog časopisa Muzeja u Smederevu, biće predstavljen u petak u smederevskom muzeju u 18 časova, u okviru manifestacije Muzeji za 10, koja se ove godine, peti put po redu, održava od 13. do 19. maja i obuhvatiće obeležavanje Međunarodnog dana muzeja, Evropske noći muzeja i Nacionalne nedelje muzeja.

Osim izložbi, od kojih se mnoge mogu videti baš tih dana, posetioci su u prilici da se uključe i u dodatne programe koji se sastoje od intenziviranih autorskih i stručnih vođenja, interaktivnih radionica za decu i odrasle, predavanja, projekcija filmova, predstava i performansa, promocija knjiga, koncerata i drugih aktivnosti.

Kao jedan od programa koje Muzej u Smederevu priređuje tokom ove nedelje izdvaja se predstavljanje novog, šestog broja periodičnog stručnog časopisa čiji je naziv Smederevski zbornik.

Na promociji će govoriti članovi redakcionog odbora časopisa, stručni saradnici i autori tekstova, između ostalih: dr Vesna Marjanović,  dr Ana Kostić, dr Aleksandar Urošević i Tatjana Gačpar, direktorka Muzeja u Smederevu.

Smederevski zbornik predstavlja stručni časopis u kojem se objavljuju radovi o pokretnim kulturnim dobrima koja se čuvaju u muzejskim zbirkama (paleontologija, arheologija, numizmatika, istorija, etnologija i umetnost), o kulturno-istorijskoj baštini Smedereva i smederevskog kraja, kao i stručne radove na najrazličitije teme od opšteg kulturno-istorijskog i muzeološkog značaja.

Objavljivanje časopisa omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Smederevo.

Čitaj dalje...

Muzeji kao središte kulture – besplatni programi u Nedelji muzeja

SMEDEREVO, 12. maj 2019 – Manifestacija Muzeji za 10, peti put po redu, održava se od 13 do 19. maja i obuhvatiće obeležavanje Međunarodnog dana muzeja, Evropske noći muzeja i Nacionalne nedelje muzeja. Svake godine najveća nacionalna muzejska inicijativa, privuče oko 200.000 posetilaca.

Tokom sedam dana programa u 46 gradova Srbije, 76 muzeja i srodnih institucija kulture na 120 lokacija priprema brojne sadržaje. Osim izložbi, od kojih se mnoge mogu videti baš tih dana, posetioci su u prilici da se uključe i u dodatne programe koji se sastoje od intenziviranih autorskih i stručnih vođenja, interaktivnih radionica za decu i odrasle, predavanja, projekcija filmova, predstava i performansa, promocija knjiga, koncerata i drugih aktivnosti.

Ove godine Međunarodni dan muzeja i Evropska noć muzeja se obeležavaju istog dana, u subotu 18. maja 2019. Tokom trajanja Manifestacije ulaz će biti besplatan.

Muzej u Smederevu će tokom Manifestacije, u periodu 13 do 19. maja, raditi od 8 do 20 časova, a 18. maja od 10 do 24 časa, kada će posetioci biti u prilici da pogledaju sledeće programe:

Izložba Smederevska tvrđava – Od prestonice do spomenika kulture je osnovna postavka Muzeja u Smederevu koja afirmiše kompleksno nasleđe ovog izuzetnog lokaliteta. Priča o Tvrđavi je ujedno priča o Srbiji XV veka, despotu Đurđu Brankoviću i ”prokletoj” Jerini, kulučenju pod Turcima, razornom Prvom i Drugom svetskom ratu, obnovi i proglašenju za spomenik kulture. Nova postavka daje najcelovitiji prikaz Smedrevske tvrđave do sada.

Alhemija kovanja, izložba ručno kovanih mačeva autora Željka Pantića. Mač je mnogo više od oružja – njime se vladalo, inaugurisalo, raščinjavalo, pod njim su se zaklinjali i nestajali. Majstori koji su kroz istoriju spoznali tajnu mača i danas kroz te mačeve žive, jer svaki mač koji se iskuje u sebi nosi jedan deo svog tvorca. Željko Pantić je rođen 1977. god. u Smederevu. Kovanjem mačeva bavi se od 2001. godine. Do sada se predstavio javnosti sa tri samostalne izložbe, sarađivao je sa Muzejom Vojvodine na projektu Gospodari gline i žita (2012), učestvovao je na Danima evropske baštine (2015), bio je gostujući predavač u Naučnom centru Petnica (2016), a za svoj rad je 2018. godine dobio sertifikat Ministarstva privrede kao majstor starog zanata koji je garant da su njegovi radovi ručne izrade.

Posebni program Promocija stručnog časopisa Smederevski zbornik br. 6 biće u petak, 17. maja u 18 časova. Na promociji će govoriti članovi Redakcionog odbora časopisa i autori, između ostalih: akademik Momčilo Spremić, dr Marko Popović, dr Nenad Makuljević i dr Vesna Marjanović,  dr Aleksandar Urošević i direktorka Muzeja u Smederevu Tatjana Gačpar. Smederevski zbornik predstavlja stručni časopis u kojem se objavljuju radovi o pokretnim kulturnim dobrima koja se čuvaju u muzejskim zbirkama (paleontologija, arheologija, numizmatika, istorija, etnologija i umetnost), o kulturno-istorijskoj baštini Smedereva i smederevskog kraja, kao i stručne radove na najrazličitije teme od opšteg kulturno-istorijskog i muzeološkog značaja. Štampanje časopisa omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Smederevo.

Interaktivni program za posetioce Uspomene iz muzeja najavljen je za subotu, 18. maj od 10 do 24 časa. Svim posetiocima će biti omogućeno fotografisanje sa foto panoima despota Đurđa i despotice Jerine (panoi na kojima  su predstavljeni Đurađ i Jerina u prirodnoj veličini, sa otvorima na mestu lica) i fotografisanje u srednjovekovnim vladarskim kostimima iz vrermena despotovine, rađenim po uzoru na Esfigmensku povelju (1429.), jedinim sačuvanim likovnim prikazom despota i njegove porodice.

Manifestacija Muzeji za 10 se održava pod pokroviteljstom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a u Smederevu i pod pokroviteljstvom Grada Smedereva.

Čitaj dalje...

U Muzeju u Smederevu otvorena izložba „Alhemija kovanja“

SMEDEREVO, 2. maj 2019 – Izložba pod nazivom „Alhemija kovanja“, jedinog smederevskog kovača mačeva Željka Pantića, otvorena je danas u Muzeju u Smederevu i pred posetiocima će biti do 31. maja.

„Nekada je svako selo imalo po jednog kovača. Danas to nije slučaj, danas se to svelo na entuzijazam i ljubav pojedinaca. Željko je jedini preostali kovač u Smederevu, a Muzej u Smederevu je, u saradnji sa autorom, organizovao ovu jedinstvenu izložbu želeći da pomogne i podstakne razvoj starih zanata, u ovom slučaju kovačkog zanata“, rekla je na otvaranju izložbe Tatjana Gačpar, direktorka Muzeja u Smederevu.

Autor je izrazio zadovoljstvo odličnom posetom, kao i prisustvom gradonačelnice Smedereva Jasne Avramović na otvaranju izložbe.

„Ovo je za mene veliki trenutak. Lepo je kada se u svom gradu organizuje ovakva izložba nečega što neko radi iz velikog entuzijazma. Ovde smo predstavili ceo proces proizvodnje od pre nekoliko vekova, meh, kovačku vatru i nakovanj. Sve se to koristi i danas da bi se bilo šta iskovalo. Nakovanj sam ja napravio i na njemu iskovao većinu ovih mačeva. Svaki od ovde izloženih mačeva ima neki deo mene, svaki ima neku svoju priču i nadam se da ćete moći da pročitate te priče“, kazao je pored ostalog Željko Pantić.

Pantić je za Podunavlje.info izdvojio nekoliko posebnih minuta, o čemu ćemo detaljnije izvestiti sutra.

Željko Pantić je rođen 1977. godine u Smederevu. Kovanjem mačeva bavi se od 2001. godine. Njegova alhemija kovanja je počela željom da sam sebi iskuje mač.

Do sada se predstavio javnosti sa tri samostalne izložbe „Alhemija kovanja“: SKC, Beograd (2010); KC Rakovica, Beograd (2011); Muzej u Smederevu (2011). Sarađivao je sa Muzejom Vojvodine na projektu Gospodari gline i žita (2012), učestvovao je na Danima evropske baštine (2015), bio je gostujući predavač u Naučnom centru Petnica (2016), a za svoj rad je 2018. godine dobio sertifikat Ministarstva privrede kao majstor starog zanata koji je garant da su njegovi radovi ručne izrade.

Izložba „Alhemija kovanja“ smederevskog kovača mačeva Željka Pantića otvorena je u isto vreme kada je nadomak Muzeja, u Smederevskoj tvrđavi, počelo Svetsko prvenstvo u srednjovekovnim borbama – „Bitka nacija“, ba kome učestvuje oko dve hiljade takmičara iz 40 država sa pet kontinenata.

Čitaj dalje...

„Alhemija kovanja“ u Muzeju u Smederevu

SMEDEREVO, 22. april 2019 – Izložba pod nazivom „Alhemija kovanja“ smederevskog kovača mačeva Željka Pantića biće otvorena naredne nedelje, u četvrtak, u Muzeju u Smederevu, u isto vreme kada će zveket mačeva početi da ispunjava Tvrđavu nedaleko odatle, gde će se održavati viteška nadmetanja u okviru Svetskog prvenstva u srednjovekovnim borbama – Bitka nacija, na kome će biti više od hiljadu učesnika iz 42 države sa pet kontinenata.

Otvaranje izložbe zakazano je za 2. maj u 10 časova, a pred publikom će biti do 31. maja, saopšteno je danas.

Istorija sveta je istorija mača. Mač  je mnogo više od oružja – njime se vladalo, inaugurisalo, raščinjavalo, pod njim su se zaklinjali i nestajali. Majstori koji su kroz istoriju spoznali tajnu mača i danas kroz te mačeve žive, jer svaki mač koji se iskuje u sebi nosi jedan deo svog tvorca. Kad je mač iskovan, obrušen i ispoliran, onda dolazi deo koji je možda najzahtevniji, a to je graviranje. Tad mač dobija svoje posebno obeležje koje ga odvaja od svih drugih. Ovo je ujedno i najzahtevniji deo izrade,  jer greška na samom kraju baca u senku sve do tada urađeno. Otud i izraz „đavo je u detaljima“.

Željko Pantić je rođen 1977. godine u Smederevu. Kovanjem mačeva bavi se od 2001. godine. Njegova alhemija kovanja je počela željom da sam sebi iskuje mač. Do sada se predstavio javnosti sa tri samostalne izložbe „Alhemija kovanja“: SKC, Beograd (2010); KC Rakovica, Beograd (2011); Muzej u Smederevu, Smederevo (2011) . Sarađivao je sa Muzejom Vojvodine na projektu „Gospodari gline i žita“ (2012), učestvovao je na Danima evropske baštine (2015), bio je gostujući predavač u Naučnom centru Petnica (2016), a za svoj rad je 2018. godine dobio sertifikat Ministarstva privrede kao majstor starog zanata koji je garant da su njegovi radovi ručne izrade.

Čitaj dalje...

Program u Muzeju povodom nove sezone turističkih poseta Vili Zlatni Breg

SMEDEREVO, 17. april 2019 – Javno preduzeće Smederevska tvrđava i Muzej u Smederevu organizovaće muzičko-scenski igrokaz “Što se bore misli moje” povodom otvaranja sezone turističkih poseta Vili Zlatni Breg u Smederevu.

Program će biti realizovan u petak, 19. aprila u 13 časova u galerijskom prostoru Muzeja u Smederevu.

Muzičko-scenski igrokaz “Što se bore misli” moje je jednočinka posvećena knezu Mihailu Obrenoviću i njegovoj supruzi kneginji Juliji.

U prekrasnom ambijentu njihovog letnjikovca ,,Ivanka“ (u današnjoj Slovačkoj), priprema se Julijin rođendan, gosti samo što nisu stigli, a oni uzbuđeni, srećni ali i zabrinuti… otkrivaju nam svoje emocije, tajne, strepnje, ali i lepe trenutke svojih života…

U raskošnim kostimima tadašnje mondenske Evrope, uz pratnju divne muzike Franca Lista i Kornelija Stankovića, junaci naše priče će vas podsetiti na mnoge značajne ličnosti i  dočarati istorijske prilike toga vremena, pa i zapevati stare zaboravljene pesme. Jedna od njih je i Što se bore misli moje, koju je napisao sam knez Mihailo Obrenović.

Igrokaz autorke Zlate Tipold posvećen našem pesnički darovitom knezu Mihailu igra se sa velikim uspehom u Konaku kneza Miloša u Beogradu i ima preporuku Ministarstva prosvete – Sektora za unapređenje obrazovanja i međunarodnu prosvetnu saradnju, a podržao ga je i Istorijski muzej Srbije.

U ulozi kneginje Julije je Dragana Obradović, u ulozi kneza Mihaila Nebojša Đorđević.

Čitaj dalje...

Dan Muzeja u Smederevu i predstavljanje knjige o smederevskom kraju u Prvom svetskom ratu

SMEDEREVO, 5. april 2019 – Iz štampe je izašla knjiga „Smederevo i smederevski kraj u Prvom svetskom ratu 1914-1918“. Prva istoriografska sinteza o Smederevu i smederevskom kraju u Prvom svetskom ratu biće predstavljena na Dan Muzeja u Smederevu – 12. aprila.

Muzej u Smederevu je objavio knjigu Miroslava P. Lazića, višeg kustosa istoričara Smederevo i smederevski kraj u Prvom svetskom ratu 1914–1918, o čemu je Podunavlje.info već  izvestilo po izlasku knjige iz štampe. Ovom publikacijom smederevski muzej obeležava Dan Muzeja, kao i stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata.

Na predstavljanju knjige govoriće: Dejan Radovanović, arheolog i direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo, Tatjana Gačpar, direktor Muzeja u Smederevu i Miroslav P. Lazić, autor knjige. Muzički trenutak: Nemanja Petković, klarinet i Mile Đurđević, harmonika.

Izdavanje knjige realizovano je u okviru istoimenog projekta koji je realizovan povodom obeležavanja 100-godišnjice završetka Prvog svetskog rata, događaja bez presedana koji je u velikoj meri nepovratno promenio Smederevo i okolinu. Osim što je odneo mnogo žrtava i drastično izmenio demografsku strukturu, rat je doneo do tada neviđena razaranja urbanog jezgra varoši, ali i neposredne okoline, kao i pojedinih sela u smederevskom kraju (Lipe, Mihajlovac, Kolari…). Smederevo je, pored Beograda i Šapca, pretrpelo najveća razaranja od svih tadašnjih srpskih varoši. Stradanja Smedereva, naročito iz oktobra 1915. godine bila su uslovljena geografijom i tadašnjim položajem varoši na graničnoj reci ili kako je to publicista Slavoljub Šterić pisao – „na puškomet od neprijatelja“.

Rat je iznedrio čitav niz veoma važnih događaja i društvenih procesa kako za vreme ratnih dejstava, tako i za vreme trogodišnje austrougarske okupacije. Zbog toga je važno da su Smederevo i smederevski kraj dobili istoriografsku sintezu zasnovanu na višegodišnjim naučnim istraživanjima arhivske, muzeološke i druge izvorne građe, te do sada nepoznate strane ali i domaće starije memoarske literature. U kreiranju knjige, u velikoj meri korišćeni su noviji istoriografski rezultati savremene  domaće, ali i strane nauke.

Uzimajući sve u obzir, možemo reći da ova knjiga, po količini obrađene građe, temama koje su u njoj obuhvaćene, kao i metodološkim pristupom, predstavlja značajan iskorak u dosadašnjem proučavanju Prvog svetskog rata Smedereva i okoline. Knjiga koju predstavljamo jeste pregledna, na naučnim osnovama zasnovana monografija u kojoj će kako stručna, tako i šira javnost naći odgovore na mnoga pitanja iz domena zavičajne istorije Prvog svetskog rata.

Realizaciju projekta finansijski su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Smederevo u okviru projekta Muzeja u Smederevu Smederevo i smederevski kraj u Prvom svetskom ratu.

Knjiga se može kupiti u Muzeju u Smederevu ili poručiti telefonom (026/462-.138) ili preko e-pošte (info@mus.org.rs). Cena je 1.300 din.

Čitaj dalje...

Izložba “Iza tarabe”, Ljiljane Marinković

SMEDEREVO, 13. februar 2019 – izložba “Iza tarabe”, Ljiljane Marinković biće otvorena danas u 18 časova u Muzeju u Smederevu i trajaće do 22. marta. Izložba je posebno zanimljiva zato što se bavi temom sela u savremenom kontekstu čitanja i izražavanja, kroz instalaciju.

Inspirisana socijalnim temama i zapostavljenošću ruralne sredine u Srbiji, a posebno degradacijom ruralne kulture, umetnik se postavlja na istu marginu sa „seljakom“. Kako je „rad na polju“ primaran u životu žitelja seoskih zajednica, bilo je neophodno da i ovaj umetnički projekat bude izveden većim delom u autentičnoj sredini. Zbog toga čitav rad ima „prizvuk“ dokumentarnog. Radovi su sačinjeni iz kombinacije keramike sa fotografijom, videom i artefaktima, čime se poručuje da se ruralna kultura ne može posmatrati kroz prizmu folklora. Keramika, iako simbolički nosilac ideje o „tradicionalnom“, ima i ulogu da dokumentuje „trenutno“.

“Podstaknuta ‘trenutnim’ uviđam da je ‘prošlo’ ono što je dominantno zbog čega se fokusiram na tragove. Tako nastaju i tragovi u glini prikupljeni u selu u blizini Šapca, koje nazivam ‘akcionom keramikom’. Želeći da narušim granice, biram pirotski ćilim kao centralni motiv. Ćilimu, kao i ostalim segmentima rada, oduzimam boju i dozvoljavam joj da se samo kroz akcente provuče na površinu. Tako još jednom upućujem na ‘prošlo’ sa nadom da će nekadašnja živopisnost ponovo ući u domove ruralnih sredina, ali u savremenom ruhu. Umetnički projekat ‘Iza tarabe’ se može posmatrati kao jedinstvena celina, odnosno kao jedan umetnički rad. Kroz taj rad predstavljam sve ono što se može naći iza ograde jednog domaćinstva, ali i sve ono što može biti zapostavljeno, cenzurisano i na kraju zaboravljeno”, navodi se pored ostalog u katalogu.

Ljiljana Marinković, rođena je 1993. godine u Beogradu. Završila je Zemunsku gimnaziju 2012. godine i upisala osnovne akademske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku keramike u klasi profesora Velimira Vukićevića. Godine 2016. završava osnovne studije i upisuje master akademske studije na istom odseku. Godine 2017. završava master akademske studije u klasi docenta Ljubice Jocić Knežević i dobija zvanje master primenjeni umetnik. Tokom i nakon studija učestvovala je na izložbama i umetničkim kolonijama u zemlji i inostranstvu, sarađivala sa studentima umetnosti iz Nemačke, učestvovala na radionicama keramike i u okviru programa „Dodir“, realizovanog u saradnji Fakulteta primenjenih umetnosti sa školom za slepu i slabovidu decu „Veljko Ramadanović“ u Zemunu. U oktobru 2018. godine upisuje master akademske studije Kulturne politike i menadžment u kulturi na UNESCO katedri. Trenutno živi i radi u Beogradu.

Grupne izložbe: Diploma, Muzej primenjenih umetnosti, Beograd, 2018. godine Oaza, galerija Blatobran, 2018. godine Noć muzeja, Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, 2018. godine Prvo internacionalno keramičko bijenale „Memory box“, Mark Rothko Art Centre, Daugavpils, Latvia, 2018. godine Kontakt 2017, galerija Petak, Beograd, 2017. godine Noć muzeja, Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, maj 2017. godine Širenje granica, Kombank ArtHol, Beograd, 2016. godine Diploma, Muzej primenjenih umetnosti, Beograd, 2016. godine Miniart, galerija Petak, 2016. godine Festival Devet, Beograd, 2016. godine Minijatura, Gornji Milanovac, 2016. godine Keramičke pločice, Usak University, Turska, 2016. godine Prolećna izložba, Pedagoški muzej, Beograd, 2016. godine Noć muzeja, Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, 2015. godine Zlatni presek, Vrnjačka Banja, 2014. godine izložba radova nastalih na koloniji Terra, Beograd, 2013. godine Umetničke kolonije: Kolonija Terra, Kikinda 2013. godine Letnja kolonija u Tršiću, 2016. godine.

Radionice: radionice u saradnji sa Geteovim Institutom, Beograd, 2013. godine keramička radionica Gnezdo, Beograd 2016. godine radionica „Dodir“, škola za slepu i slabovidu decu „Veljko Ramadanović“, Zemun, 2017. godine.

Čitaj dalje...