You are here

Izložba „Smederevo: grad i ljudi u umetnosti 20. veka“ 

SMEDEREVO, 14. maj 2018 – Svečanim otvaranjem izložbe „Smederevo: grad i ljudi u umetnosti 20. veka“ ovog ponedeljka u 19 časova, Muzej u Smederevu započinje programima bogatu Nacionalnu nedelju muzeja, kao deo velike muzejske manifestacije „Muzeji za 10“.

Lepota smederevskog prirodnog i istorijskog pejzaža, kao i portreti ljudi koji su u njemu živeli i stvarali, vizuelizovani u delima likovnih umetnika, tema su nove izložbe u Muzeju u Smederevu.

Zbirka likovne umetnosti Smederevskog muzeja predstavlja fokusnu tačku u kojoj su se sabrala dela mnogobrojnih umetnika koji su sebe ugradili u Smederevo, u njemu boravili duže, kraće, na jedan dan, gostovali, ili mu se samo bezrezervno divili.

Izložba, Smederevo: grad i ljudi u umetnosti 20. veka, autorke mr Snežane Cvetković, više kustoskinje istoričarke umetnosti Muzeja u Smederevu, pokazuje razvoj likovne kulture u gradu tokom ovog vremena, u kome je osnivanje muzeja sredinom veka označilo prekretnicu u čuvanju i sakupljanju umetničkih dela.

Pred likovnom publikom će se predstaviti portret Natalije Cvetković, jedne od najznačajnijih predstavnica srpskog impresionizma, koja je rođena u Smederevu 1888. godine i taj podatak tokom života uvek isticala sa ponosom. Pre tačno sto godina nju je u Beogradu portretisao Uroš Predić. Zablistaće i Smederevsko jutro, izuzetno delo Petra Lubarde iz 1971. godine, nastalo kao plod  inspiracija tokom njegove posete Smederevskoj tvrđavi, koja je nesporno bila najdominantniji motiv na platnima umetnika u prošlom veku. Lepotu Dunava i smederevskih kula i bedema, slikali su Živorad Nastasijević, Vasilije Reznikov, Roslavec, Paško Bertolino. Boža Ilić slikao je Karađorđev dud, Svetislav Strala Staru smederevsku crkvu.

U likovnoj kulturi Smedereva izuzetno je velika uloga kolekcionara i mecene Milana Jovanovića Stojimirovića, koji je bio jedini Smederevac koji je sedeo pred štafelajima Marka Čelebonovića i Lazara Ličenoskog, i koji je formirao kolekciju porodičnih portreta. Za njegovog ujaka, čuvenog lekara Dušana Stojimirovića, portret majke Katarine, izvajao je naš čuveni vajar Đorđe Jovanović daleke 1915. godine.

Drugu polovinu veka su markirali prvi smederevski akademski obrazovani umetnici, Radomir Rače Matejić, Selimir Jovanović, Natalija Karić Slijepčević, Milenko Ostojić, zahvaljujući kojima je delovala Podunavska likovna grupa (POLIGRUS), a Smederevo postalo mesto okupljanja umetnika kroz mnogobrojne kolonije i izložbe. Devedesetih godina poput likovnog meteora u Smederevo je došao Milan Lukić, slikar i akvarelista snažnog likovnog temperamenta koji je u grad uneo novu likovnu energiju.

Izložba će biti pred posetiocima u prvoj sali Muzeja u Smederevu do 30. juna, a ulaz je besplatan.

Čitaj dalje...

Momčilo Đorgović – Tragedija jednog naroda

SMEDEREVO, 17. mart 2018 – Razgovor o knjizi Momčila Đorgovića „Tragedija jednog naroda – Šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe“, biće održan  u Muzeju u Smederevu u utorak, 20. marta od 18 sati, saopšteno je medijima.

„Tragedija jednog naroda je izuzetna knjiga o dvovekovnim usponima i padovima srpske politike i srpske kulture, a najuzbudljivije u njoj je ono što je i romanesknog, i filmskog i dramskog tipa…Đorgovićevi tekstovi- portreti su pravi stvaralački biseri!“ (izvod iz prikaza knjige Gojka Tešića)

O knjizi novinara, književnika i publiciste Momčila Đorgovića u smederevskom muzeju će u ime izdavačke kuće „Službeni glasnik“, edicija „Svedoci epohe“, govoriti izvršni direktor Sektora za izdavanje knjiga Petar Arbutina, zatim dr Latinka Perović, istoričarka i autorka niza vrednih monografija i studija o srpskoj novovekovnoj i modernoj istoriji, te autor knjige. Razgovor će voditi mr Snežana Cvetković, viši kustos Muzeja u Smederevu.

„Tragedija jednog naroda – Šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe“ je nastala kao plod niza tekstova koji su u kontinuitetu objavljivani u dnevnom listu „Danas“ pod naslovom „Zrake iz sadašnjosti“, koji je inspirisan poznatim delom srpskog novinara Pere Todorovića, „Ogledalo, zrake iz prošlosti“. Promenjenom optikom, kroz šezdeset i šest medaljona-portreta, značajnih ličnosti srpske istorije iz domena književnosti, umetnosti i politike, ali i nizom evropskih i svetskih političara i književnika koji su uticali na našu istoriju, ili su joj bili bliski svojim delom, ponirući u  nepoznate ili malo poznat memoare i dnevnike, Momčilo Đorgović ih osvetljava iz potpuno drugačijih uglova posmatranja. Prvo izdanje knjige je objavljeno 2016. godine, da bi već  tokom naredne godine pred čitalačkom publikom bilo njeno četvrto izdanje.

Momčilo Đorgović je pisao na Trećem i Drugom programu Radio Beograda, bio novinar u „Borbi“, dopisnik zagrebačkog nedeljnika „Danas“, urednik „Nedeljne Borbe“ (nagrada za uređivanje „Zlatna plaketa Borbe“). Nedeljnik „Telegraf“ pokrenuo je 1994. godine sa Slavkom Ćuruvijom, zatim dnevne novine „Dnevni telegraf“, da bi od 1996. godine nastavio samostalno sa izdavanjem „Nedeljnog telegrafa“, sve do 2009. godine. Tekstove objavljuje u nedeljnom dodatku dnevnih novina „Danas“ pod naslovom „Zrake iz sadašnjosti“.

Objavio je sledeća dela: „Milovan Đilas, vernik i jeretik“, Beograd 1989; „East of West, West of East / Reports from the storm of Serbian politics“, Beograd 2007; „Srpski valcer“, Beograd, 2010; „Uspon i pad Titove Jugoslavije i Rankovića na Brionima – politički putopis u trideset dramatskih slika“, Beograd 2013; „Tragedija jednog naroda – Šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe“, Beograd 2016.

 

Čitaj dalje...

Stradanje kulturno-istorijskog nasleđa u Velikom ratu

SMEDEREVO, 26. septembar  2017 – U organizaciji smederevskog „Udruženja potomaka ratnika 1912-1918. Smederevo“ u Muzeju u Smederevu, u sredu, 27. septembra 2017. godine, sa početkom u 18 časova, viši kustos ovog muzeja mr Snežana Cvetković govoriće na temu „Stradanje kulturno-istorijskog nasleđa Smedereva u Velikom ratu“.
U fokusu njenog izlaganja, koje će pratiti bogat vizuelni materijal sa brojnim, do sada široj javnosti nepoznatim fotografijama iz ratom razorenog Smedereva, biće najvažniji spomenici ili spomeničke celine Smedereva, poput: Smederevske tvrđave, Sabornog hrama Svetog Georgija, Hotela „Laf“, Vile dinastije Obrenović i Smederevskog parka na Dunavu. 

Čitaj dalje...

Slike iz Smedereva u Nacionalnoj galeriji Makedonije

Nacionalnoj galeriji Makedonije u Skoplju upravo je završena izložba slika Nikole Martinoskog, „nesumnjivo najvećeg i najvažnijeg makedonskog umetnika dvadesetog veka“, kako je u izložbenom katalogu zapisao autor izložbe, dr Kiril Penušliski.

Izložba je nosila naziv: „Nikola Martinoski, počeci, 1919-1929“, a bila je postavljena i svečano otvorena 11. maja 2017. godine. Na ovoj izuzetnoj postavci Muzej u Smederevu imao je čast da predstavi slike Nikole Martinoskog koje se čuvaju u Zbirci likovne umetnosti ovog muzeja. Izložene su četiri „smederevske slike“: Ženski akt sa kapom (1928), Devojka sa ćupom i mladić /Berba, (1929), Ribari sa Ohridskog jezera (1929) i Portret Dimitrija Frtunića (1929).


Smederevac Milan Jovanović Stojimirović bio je prvi kolekcionar slika Nikole Martinoskog


Pomenimo podatak da su ove slike bile izložene i na retrospektivnoj izložbi dela Nikole Martinoskog u Skoplju 1975. godine. Navedena dela su u sastav smederevskog muzeja ušla iz predratne privatne kolekcije Smederevca Milana Jovanovića Stojimirovića, koji je ove slike nabavio tokom službovanja u Skoplju između 1930. i 1935. godine, i koji je bio lični prijatelj sa ovim umetnikom. U izložbenom katalogu je istaknuto da je Milan Jovanović Stojimirović bio jedan od prvih kolekcionara makedonske moderne umetnosti. U dnevnicima Milana Jovanovića Stojimirovića, kao i u dnevnom listu „Vardar“ koji je izlazio u Skoplju, a koji je on uređivao u navedenom periodu, nalazi se niz beleški o Nikoli Martinoskom, koje otvaraju nove perspektive i mogućnosti za saradnju između Smedereva i Skoplja. Za početak najavljujemo gostovanje dr Kirila Penušliskog u smederevskom muzeju o slikama Nikole Martinoskog koje su bile izložene u Skoplju.

Autorka teksta: mr Snežana Cvetković, viša kustoskinja istoričarka umetnosti Muzeja u Smederevu

Čitaj dalje...