You are here

Dan državnosti Srbije

15. februar 2019 – Dan državnosti Srbije slavi se 15. i 16. februara, u znak sećanja na dva značajna istorijska datuma, a poklapa se sa verskim praznikom Sretenje Gospodnje.

Na ovaj dan 1804. godine, srpski ustanici su u Orašcu doneli odluku da pokrenu Prvi srpski ustanak sa Karađorđem na čelu. Ovaj događaj prethodio je Drugom srpskom ustanku 1815, koji je doveo do stvaranja Kneževine Srbije.

Istog dana 1835. godine Srbija je, kao jedna od prvih zemalja u Evropi, donela demokratski ustav. U pitanju je Ustav Knjažestva Srbije, čiji je tvorac Dimitrije Davidović i koji je Ustav oblikovao po uzoru na francuske ustavne povelje i belgijski ustav. Ustav, koji je u narodu poznat kao Sretenjski, jer je izglasan na praznik Sretenje Gospodnje, bio je na snazi samo dve nedelje, pošto je ograničavao samovolju kneza Miloša Obrenovića, a protiv njega su bile i sve velike sile na tadašnjoj političkoj pozornici – Osmansko carstvo, Rusija i Austrija.

Dan državnosti Srbije se proslavljao na Sretenje sve do osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, a Republika Srbija ponovo počinje da proslavlja Dan državnosti na ovaj verski praznik 2002. godine, od kada se obeležava uz velike počasti na svim državnim nivoima. Povodom ovog praznika 15. i 16. februar su svake godine neradni dani u državnim organima, preduzećima I institucijama, kao I u lokalnim samoupravama. Privatnici rade uobičajeno.

Ustav je, valja podsetiti,  najviši pravni akt jedne zemlje, koji uređuje, između ostalog, državnu organizaciju, ovlašćenja državnih organa i slobode i prava građana. Poštovanje ustava je direktan uslov za postojanje pravne države. Ničija vlast ili ovlašćenja ne mogu biti iznad onih propisanih ustavom.

Aktuelni ustav Republike Srbije proglašen je nakon referenduma na kome su ga građani potvrdili, 8. novembra 2006. godine.

Čitaj dalje...

Ime sve govori: Pokajnica – crkva i manastir

VELIKA PLANA, 26 decembar 2018 – Od tri crkve brvnare u okolini Velike Plane jedino se za Pokajnicu zna, bez ikakve sumnje, ko ju je, kada i, ono najinteresantnije, iz kog razloga podigao.

Pokajnica se nalazi u Starom Selu. Kada je podignuta, crkva posvećena Svetom ocu Nikolaju Miriklijskom, tačnije prazniku Prenosa moštiju Svetog Nikole, u početku se zvanično zvala prosto i jednostavno – Velikoplanska, jer je bila parohijska, namenjena stanovnicima Novog i Starog Sela, Rakinca i Radovanja, naravno i Velike Plane, ali vrlo brzo je to promenjeno. Narod joj je nadenuo ime Pokajnica i tako je ostalo.

Podignuta je 1818. godine, o čemu svedoči urezan natpis na talpi levo od ulaza u crkvu, ali i zapis na prestonoj ikoni Svetog Đorđa koji ubija aždaju.

Crkvu je podigao smederevski vojvoda a potom i knez smederevske nahije Vujica Vulićević.  On je bio jedan od znamenitih učesnika u borbama protiv Turaka, no srpski narod mnogo više od njegovog junaštva pamti čin u kome je učestvovao, kada je ubio kuma, vođu Prvog srpskog ustanka, vožda Đorđa Petrovića – Karađorđa. Po predanju, vojvoda Vujica je bio jedan od glavnih u zaveri koja je okončana Karađorđevim ubistvom, koje je bilo u neposrednoj blizini manastira, u Radovanjskom lugu, u noći između 12. i 13. jula 1817. Smatra se da je upravo Vujica bio taj koji je poneo sa sobom odrubljenu Karađorđevu glavu, njegovu sablju, odelo, pa i ordenje i bisage u kojima je bilo 4 hiljade dukata. Ovde treba reći da jedan deo narodne tradicije govori da je crkvu podigao knez Miloš novcem nađenim kod ubijenog Karađorđa, no da se držimo predanja, koje beleži i istorija manastira. Vojvoda je, po tom predanju, zastao da se odmori na obližnjem proplanku i tek tada shvatio šta je zapravo učinio. Tada je, navodno, odlučio da upravo na tom mestu podigne crkvu, ne bi li barem nekako spravo krivicu, a srpski knjaz Miloš i njegova žena, kneginja Ljubica su mu dozvolili da iskoristi dukate koje je pronašao u Karađorđevim bisagama.

Godine 1880. crkvi je pridodat trem sa zapadne strane koji ima funkciju spolјne priprate, a tada je prerađen krov i prepokriven novom šindrom. U vreme Prvog svetskog rata postavlјena je rešetka na ogradi trema. Na samom ulazu u portu manastira nalazi se konak iz perioda gradnje crkve, u kome je danas muzejska postavka, a neposredno uz crkvu je drvena zvonara. Crkva je služila kao parohijska crkva Velike Plane sve do 1951. godine, do izgradnje i osvećenja sadašnje crkve u Velikoj Plani, da bi 1954. pri ovoj crkvi bio osnovan manastir sa muškim bratstvom, a 1991. pretvoren je u ženski manastir.

Što se same crkve tiče, ona je po mnogo čemu karakteristična za period u kome je nastala. U obliku lađe, pripada većim crkvama ove vrste, sa poligonalnim završecima na oba kraja. Temelј je od kamena, a zidovi su urađeni od hrastovih talpi, međusobno užlјeblјenih i na ponekim mestima sa unutrašnje strane, ojačanih kosnicama i gredicama. Krov, najkarakterističniji detalј brvnara, masivan je i strm. Konstrukcija ikonostasa je iz perioda gradnje crkve, a za ikone iz tridesetih godina XIX veka se smatra da su rad Konstatina Zografa. Naime, grčke signature na ikonama upućuju da je njihov autor ili Grk ili neko ko je kopirao grčka dela, a to se vidi i na ikoni svetoga Dimitrija, koji koplјem ubija bugarskog cara Kalojana.

U porti se nalazi i zvonara, zapadno od crkve, postavlјena je na četiri drvena stuba i pokrivena daskama, a nosi dva zvona. Konak je podignut je 1980-82. godine, i ima prizemlјe i sprat. U konaku je i kapela u kojoj se služi tokom zimskog perioda.

Manastir Pokajnica se u neposrednoj blizini auto puta. Kada krenete put ovog manastira vrlo je verovatno da vam mapa puta uopšte neće biti potrebna, jer postoje vrlo jasni putokazi. Odmah posle naplatne rampe kod Velike Plane isključujete se sa auto puta, skrećete levo, potom nailazite na semafor, na kome je jasan putokaz za manastir Koporin – desno i za Staro Selo, odnosno manastir Pokajnicu – ide se pravo. Kada stignete do centra Starog Sela, i tu je uočljiv putokaz za skretanje desno da biste stigli do manastira.

Projekat „Veliki (i mali) turistički potencijali Velike Plane“ sufinansiran je od strane Opštine Velika Plana, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Obeležena godišnjica stradanja vožda Karađorđa

VELIKA PLANA, 26 jul 2018 – U Radovanjskom lugu, uz prigodnu svečanost, obeležena je 201. godišnjica od stradanja vožda Đorđa Petrovića.

Radovanjski lug je spomen kompleks, koji se nalazi u stoletnoj šumi u ataru sela Radovanje, na 8 i po kilometara od Velike Plane. Obuhvata obeleženo mesto ubistva, a tu je i prvobitan grob Karađorđa, crkva posvećena Svetom arhangelu Gavrilu, poznata i pod imenom crkva –Zahvalnica, sagrađena 1920. u znak zahvalnosti za sva dela vođe Prvog srpskog ustanka. Na 46 hektara smešten je i nedavno izgrađeni parohijski dom i letnja pozornica.

Današnja svečanost je počela liturgijom u crkvi Zahvalnici gde je sečen i slavski kolač. Usledio je parastos na grobu, a potom je na tom istorijskom mestu odigrana predstava„Vreme časti i ponosa“, Narodnog pozorišta iz Beograda.

Čitaj dalje...

Da li bi tok istorije bio drugačiji da Karađorđe nije ubijen?

VIASAT HISTORY, 28. jul 2017 – Ova čitava nedelja u Velikoj Plani prolazi u znaku obeležavanja 200 godina od ubistva Karađorđa. Verovatno su se mnogi od vas koji sada ovo čitate upitali: „A šta bi bilo da Karađorđe nije ubijen?“. To pitanje, baš kao i za druge srpske vladare čiji je život okončan nasilno, postavlja i kanal Viasat History, koji sprema, pošto je to već urađeno za Veliku Britaniju, Rusiju, Nemačku i Keniju, emisije na tu temu i za Srbiju.

U sklopu predstavljanja serijala „Misterije kraljevskih ubistava”, koji se emituje od 27 jula, četvrtkom od 21 sat na tom kanalu, organizovali su i zanimljiv konkurs,

Nagradni konkurs „Ubistva srpskih vladara“ realizuje se na Viasat History Facebook stranici https://www.facebook.com/ViasatHistorySRB/, a pravila konkursa su objavljena u sekciji „Notes“ na istoj stranici.

Zadatak nagradnog konkursa je slanje odgovora na zadatu temu „Kako bi se tok istorije promenio da nisu ubijeni Karađorđe, knez Mihailo, kralj Aleksandar i Draga Mašin i kralj Aleksandar Karađorđević?“, u okviru komentara na post, koji je postavljen na Viasat History Facebook stranici. Najbolje odgovore će birati žiri, a rok za slanje je 2. avgust do 14 sati. Na osnovu kvaliteta odgovora, žiri će odrediti tri najbolja kojima će dodeliti nagrade. Na kraju takmičenja, organizator će čuvati „screenshot” svih komentara, radi regularnosti takmičenja, a pobednici će biti proglašeni do ponedeljka 7. avgusta do 17 časova.

Čitaj dalje...

Voždovi dani u Velikoj Plani

VELIKA PLANA, 22. jul 2017 – Povodom 200 godina od smrti Karađorđa Petrovića, u Velikoj Plani se od 23. do 28. jula održava manifestacija „Voždovi dani – u slavu velikog vožda“.

Počinju u nedelju, okupljanjem učesnika likovne kolonije „Pokajnica 2017“, a nastavljaju se u utorak, kada će u 20 časova, u Velikoj sali CZK „Masuka“, biti izvedena prestava „Via Doloris“

U sredu 26. jula, na sceni u Radovanjskom lugu biće premijerno izvedene predstava
„Preipitanie života i dela Crnog Đorđija – Karađorđija“, sutradan je i naučni skup o liku Karađorđa u srpskoj književnosti, a u petak je promocija radova sa nedavno takođe u Plani održanog naučnog skupa koji je za temu imao Karađorđa i njegovo nasleđe u srpskoj istoriji.

Karađorđe će u srpskoj istoriji biti zapamćen ne samo kao inicijator i vođa Prvog srpskog ustanka već i po svojoj tragičnoj smrti i činjenici da je njegovo telo bilo čak četiri puta sahranjivano Davne 1817. godine Karađorđe se, posle tri godine izgnanstva, tajno vratio u Srbiju. Na preporuku svog kuma, narodnog starešine Vujice Vulićevića, utočište je našao u selu Radovanje, koje je pripadalo Vujičinom upravnom području. Karađorđe nije slutio da mu je kum deo zavere za njegovo tajno pogubljenje, čiji je idejni tvorac bio knez Miloš Obrenović, koji je strahovao da će mu Karađorđev povratak ugroziti vrhovnu vlast. U rano jutro 13, odnosno 26. jula po novom kalendaru, na praznik arhangela Gavrila, zaverenici su sekirom usmrtili usnulog Karađorđa. Pošto mu je glava odvojena od tela, poslata je sultanu u Carigrad, ne bi li se steklo njegovo poverenje i naklonost. Telo je zakopano u Radovanjskom lugu, pod jednim hrastom, gde je urezan znak krsta. Docnije će Karađorđevo telo biti više puta premeštano i sahranjivano, dok najzad ne nađe mir u dinastičkoj zadužbini Karađorđevića, u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. U međuvremenu, prvobitno grobno mesto Karađorđa je obeleženo (1845), a danas sadrži mermernu ploču sa tekstom, veliki drveni krst i gvozdenu ogradu.

Čitaj dalje...