You are here

Nasilje nad OSI – „društveno nevidljivi problem“

SMEDEREVO, 11. novembar 2018 – Nije tajna da su osobe sa invaliditetom, zbog specifičnih uslova života, pod mnogo većim rizikom da postanu žrtve porodičnog nasilja. Njihov život je i inače, sam po sebi, ispunjen brojnim preprekama i još češće nerazumevanjem od strane okoline, a ako se tome još pridruži i nasilje koje trpe tamo gde bi pre svega trebalo da imaju bezrezervnu podršku, onda svakodnevica postaje pravi pakao.

Nasilje nad osobama sa invaliditetom često se naziva “društveno nevidiljivim problemom”. Srbijanka Andrejić, psihoterapeut i porodični savetnik, za Podunavlje.info kaže da je nasilje vrsta komunikacije i da je osoba koja u repertoaru ponašanja ima nasilne obrasce  zapravo neko ko se oseća ugroženo i bez kontrole.

Kada je u pitanju nasilje u porodici u kojoj živi OSI, situacija se dodatno usložnjava.

– Zahtevi u odnosima su veći, roditelji često nepripremljeni za ovakve izazove, a angažovanje, ukoliko se ne podele obaveze,  van granica ljudskih mogućnosti. Podela obaveza i odgovornosti u ovim porodicama je zapravo stabilizator dobrih odnosa. Veoma često jedan od roditelja, najčešće otac, formira zavisne obrasce ponašanja u odnosu na alkohol, drogu i vanbračne veze, kaže Andrejić.

I iskustva Ivane Gvozdenović, sekretara u Gradskom savezu socijalno humanitarnih organizacija (GSSHO) Smederevo, potvrđuju da nasilje u porodicama osoba sa invaliditetom postoji, i to u velikoj meri. Pojavljuje se u različitim oblicima, a veoma je često u partnerskim odnosima kada je jedan od njih OSI.

– Najčešće, kada je u pitanju žena sa invaliditetom, ona trpi kako fizičko tako i psihičko nasilje od strane partnera koji nije osoba sa invaliditetom. To je posebno izraženo kod onih žena koje su tokom života stekle invaliditet. Takvi brakovi se neretko i završavaju razvodom. Na osnovu njihovih ličnih priča, mogu da kažem da je verovatno čak oko 50 odsto žena sa invaliditetom izloženo nekoj vrsti nasilja. Najčešće je to psihičko, emotivno nasilje, gde dolazi do zapostavljanja partnerke, do traženja veza van braka, optuživanja, omalovažavanja. Žene se gledaju kroz tradicionalnu ulogu, u kući treba da bude uvek najbolja domaćica, majka, a ženama OSI je to veoma teško, posebno ako se nalaze u težem zdravstvenom stanju. Od strane muškog partnera često kreću optužbe da ne može da uradi nešto, da nije sposobna da „izvede decu na put“, da ne može ni osnovno: da ih opegla, spremi hranu…  Pod takvim pritiskom, one su sklone depresiji, pa i suicidnim mislima.

Fizičko nasilje se, bar prema mišljenju naše sagovornice dešava nešto ređe, ali svakako postoji, a kako smatra, izraženije je u slučajevima žena koje su pre stupanja u brak postale OSI, bilo da je reč o urođenom invaliditetu ili nekoj povredi. Kada je reč o porodicama koje imaju decu sa invaliditetom, izazovi su višestruki i iz takvog braka neretko izlaze prvo muškarci.

– Polovina takvih porodica ne opstaje, naročito  tamo gde deca imaju teži oblik invaliditeta. Najčešće je muškarac taj koji napušta, a žena ostaje sa detetom. Ali, tu nije kraj njenim mukama. Dešava se da kada dete odraste, u nekim situacijama fizički napada majku. Takođe, kod dece, posebno sa urođenim invaliditetom, primećujemo da kada postaju svesni sebe, negde od 18. godine života, često se dešava da oni vrše psihičko zlostavljanje svojih roditelja. Od toga da se užive u ulogu da nešto ne mogu da rade i očekuju od roditelja da apsolutno sve završe, a roditelji i onako pod stresom zbog načina života, trpe njihove optužbe, a nekada i fizičko nasilje – objašnjava Gvozdenović, napominjući da je dodatni problem i u tim slučajevima, ono što generalno obeležava svaku priču o nasilju – žrtve ne govore o tome i često se stide činjenice da je brak okončan zbog nasilja. Međutim, dešava se i da to ne znači kraj kruga nasilja, već se samo menjaju akteri. Kada dođe do razvoda partnera koji imaju dete OSI, majka obično odlazi u svoju matičnu porodicu, kod svojih roditelja i očekuje njihovu podršku u negovanju deteta. Međutim, dešava se da im porodica ne uzvrati onako kako to očekuju. Nemaju nikakvu emotivnu podršku, čak i vrše emotivno nasilje, u smislu da optužuju majku zašto je bila sa takvim partnerom, da je ona kriva zato što se takvo dete rodilo i slično.

Da su slepe i slabovide žene, kada su izložene nasilju, u znatno nepovoljnijem položaju od žena sa zdravim vidom, napominje Jelena Stojanović, sekretar Saveza slepih Srbije.

– Razlozi za to su višestruki, počev od nedostupnosti informacija u smislu što ne znaju kome mogu da se obrate za pomoć i podršku, pa do nemogućnosti da izađu iz začaranog kruga koji oko njih obično stvara porodica pa i sam nasilnik. Problem je što je ovo, još uvek u Srbiji tabu tema, i što žene o tome najčešće nisu spremne otvoreno javno da govore. Na jednom od stručnih skupova, koji je lane Savez slepih Srbije organizovao za pripadnice lepšeg pola, nekolicina žena je otvoreno pričala o diskriminaciji i nasilju u porodici kojem su godinama bile izložene. D.D. iz jednog malog mesta je tako muž godinama zlostavljao i omalovažavao u prisustvu dece, ona je međutim uz podršku šire porodice smogla snage da ga napusti i krene ispočetka, priča nam Jelena Stojanović.

S druge strane, ono čemu je svedočila D.M. naša druga sagovornica na tu temu, mučna je i svakako priča koja nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Jer, njenu prijateljicu, osobu sa invaliditetom partner je tukao i do te mere ponižavao da se dešavalo da je nakon batina, izvuče iz kolica i ostavi van kuće.

– U početku veze, u kojoj je jedan od supružnika osoba sa invaliditetom, sve je u redu, do sklapanja braka i zajedničkog života, kada u određenom trenutku jedno od njih, u ovom slučaju muškarac, uvidi da ne može ili ne želi dalji suživot sa takvom osobom (OSI). Sada ga je i sramota što je odabrao devojku sa invaliditetom (u kolicima). Od malih razmirica počinje, da bi se stvari komplikovale i pod uticajem okruženja koje deluje loše na situaciju. Pre toga, oni su se savršeno slagali tokom vanbračne veze koja je trajala oko tri godine, bez obzira što je ona nepokretna. Kada je zatrudnela sklopljen je brak. Veći deo obaveza, oko deteta, ali i oko supruge je sada na njemu. Mislim da je tu došlo do neke psihičke presije gde njegovi roditelji, posebno majka, prave pogrešne korake. Počela je da priča protiv tadašnje snaje, da mu nije trebala takva nego bolja.. Brak je praktično na početku i tu već počinje nasilje, od prvog šamara, svađa, izbacivanja supruge iz kolica, a bilo je i modrica. Sve dok je njen rođeni brat nije zatekao na stepenicama bez kolica. Napolju je bila zima, ona samo u nekom ogrtaču. Modra, dakle tučena i izbačena napolje. Komšije su znale šta se dešava, ali niko nije reagovao niti prijavljivao nasilje. Prijavio ga je na kraju njen brat i mislim da je on čak i osuđen na neku kaznu zatvora – seća se D.M. i dodaje da to nažalost nije usamljen slučaj za koji ona zna. Ipak, njena prijateljica je imala podršku roditelja koji su oduvek imali dobar odnos sa svojom ćerkom pa su joj pružili podršku nakon svega. Većina pak, nije te sreće…

Naša sagovornica smatra da se donošenjem novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, nije dogodila očekivana kvalitativna promena. Kako kaže,retki su slučajevi da je neko uopšte smeo da prijavi nasilje. Nije, i neće, tvrdi ona, što iz straha od samog nasilnika, što zbog toga šta će biti kad cela procedura prođe.

Ustanovljavanje centara u okviru kojih bi osobe sa invaliditetom mogle da se okupljaju i da se međusobnom komunikacijom osnaže, da nešto menjaju u javnosti govoreći svoježivotne priče, kao i da svaka organizacija OSI, za svoje članstvo, organizuje neku vrstu psihološke radionice  – to su načini, ne da se ovaj problem u potpunosti reši, ali da se makar počne sa njegovim rešavanjem i ublaže posledice – zaključuje Ivana Gvozdenović, sekretar u GSSHO Smederevo.

Projekat „Zidovi ćute, ti nemoj – Prijavi nasilje“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

Čitaj dalje...

Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom

SMEDEREVO, 30. decembar 2017 – Za poslednji programski sadržaj u okviru projekta  ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’, koji je od 1. oktobra do kraja decembra 2017. godine realizovalo Udruženje za promovisanje slobode izražavanja – Podunavska inicijativa, na Internet portalu podunavlje.info (www.podunavlje.info), projektni tim je planirao detaljni prikaz Lokalnog akcionog plana (LAP) u oblasti invalidnosti za 2018/2019. godinu. Međutim, to se ovoga puta neće dogoditi, iz objektivnih razloga.

Lokalni akcioni plan u oblasti invalidnosti za period 2018/2019. godine je izrađen, ali nije usvojen, tako da. jednostavno rečeno, nemamo dokument u rukama. Radna grupa je, naime, završila izradu ovog dokumenta, ali se sa njegovim usvajanjem stalo zbog proceduralnih razloga. Kako saznajemo, ostalo je da se sazove nova sednica novog Lokalnog saveta za socijalnu zaštitu, koja bi trebalo da se saglasi sa konačnom verzijom LAP-a i preda ga Skupštini grada na usvajanje, što bi trebalo da se dogodi u prvom kvartalu 2018. godine. Delovi ovog LAP-a već su ugrađeni u budžet Grada Smedereva za 2018. godinu, tako da se može reći da je njegova realizacija praktično počela. Ostalo je samo još da se i formalno usvoji ovaj značajan dokument, pretpostavka je, to će se dogoditi početkom godine, odnosno možda već na prvoj narednoj sednici lokalnog parlamenta.

Podsećamo, novim budžetom je za ove namene predviđeno dva miliona dinara više u odnosu na ovu godinu. U 2017. godini je bilo planirano devet miliona dinara, koliko je i realizovano, a budžetom za 2018. godinu projektovano je 11 miliona dinara. Dodatno, u budžet su ponovo ušle i usluge socijalne zaštite, personalna asistencija, pomoć u kući, prevodilački servis, lični pratioci dece, sve je to projektovano gradskim budžetom, ali je pretpostavka da će se sa realizacijom sačekati prvih nekoliko meseci, zbog namenskih transfera koji se dobijaju od strane nadležnog ministarstva, saznaje Podunavlje.info.

Toliko o LAP-u, ovom prilikom, a ostatak poslednjeg programskog sadržaja u okviru projekta „Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom“ posvećujemo upravo našem radu. Namera nam je bila da transparentno i sasvim otvoreno prenesemo kako drugi vide naš tromesečni rad i, konačno, da li je u tom smislu ostvaren javni interes i opravdana budžetska sredstva opredeljena za projektno sufinansiranje medija u našem slučaju.

Predrag Nikolić, predsednik Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija

„Vrlo je bitno što je uopšte pokrenut i podržan finansijski od strane gradskih vlasti projekat digitalne platforme Podunavlje.info pod nazivom ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’. Pored svakodnevnog izveštavanja o različitim dešavanjima u gradu i šire, velika pažnja je tokom tri meseca trajanja projekta posvećena osobama sa invaliditetom i radu organizacija, što je vrlo bitno. Naime, značajno je da se naš rad promoviše, da građani budu upoznati sa svim našim aktivnostima. Pokretanjem ovog projekta, inicirane su važne teme ali i inicijative, primer je uklanjanje arhitektonskih barijera. Upravo u periodu realizacije projekta ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’, na 26 pešačkih prelaza napravljene su rampe koje znatno olakšavaju kretanje i, naravno, poboljšavaju život osoba sa invaliditetom. Smatram da bi bilo veoma važno da se ovaj projekat na portalu Podunavlje.info nastavi i u sledećoj godini, zato što imamo odličnu, ako ne i najbolju saradnju, ali i zato što su dosadašnjim temama, profesionalno obrađenim, pokazali da nam nedostaju kvalitetni medijski sadržaji o svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom i problemima sa kojima se susreću.“

Ivana Gvozdenović, sekretar Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija

„Smatramo da je projekat značajno doprineo poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom, a rezultate, zapravo, tek očekujemo u 2018. godini, jer se sprovodio krajem 2017. godine. Pokrenute su veoma važne teme i ukazano je na velike probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju u svakodnevnom životu. Nešto se od toga u ovom periodu i rešilo kao što je na primer problem pristupačnosti. Eto, radio se centar grada, sanirani su ivičnjaci koji su bili problematični, ukazano je i svim javnim ustanovama i institucijama na to šta ne valja kada je u pitanju pristupačnost. Ono što je za nas bilo iznenađenje (prijatno), prošle nedelje nam je Više javno tužilaštvo tražilo da podnesemo zahtev za ugradnju lifta, jer će to verovatno da se ostvari u toku naredne godine. To smatram rezultatom cele kampanje koja je pokrenuta ovim projektom. Takođe, pokrenuta su i pitanja zdravstvene zaštite, kupovina hidraulične ginekološke stolice. Imamo naznake da će i to u 2018. godini biti rešeno. Ne može sve preko noći da se uradi, ali nadamo se da će se rezultati ovog projekta značajno osetiti u 2018/2019. godini. Mišljenja smo da bi i u toku naredne godine trebalo nastaviti rad na ovim temama, intenzivno. Saradnja sa projektnim timom je ova tri meseca bila zaista odlična, nadamo se da će se nastaviti, pa smo pripremili i nacrt ugovora o poslovno tehničkoj saradnji, kako bi to i ozvaničili, a razmišljamo i o zajedničkim projektima u narednom periodu.“

Dragan Stanić, član Gradskog veća grada Smedereva zadužen za socijalna pitanja

 „Udruženje ‘Podunavska inicijativa’ je tromesečnim projektom ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’ pokazalo kako na profesionalan način, uvažavajući sve aktere, može da se izveštava, ali i da se pokrenu važna pitanja za ovu populaciju, iznova podsećajući javnost na ove teme, sve dok se ne postigne boljitak. Posebno bih želeo da istaknem značaj pokrenutih inicijativa od strane ove organizacije, uporedo sa realizacijom projekta, a sve sa ciljem unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Ispratiti sve to, prema projektnom zadatku, pa i više od toga, potrebna su i određena budžetska sredstva koja će to da omoguće, onoliko koliko su se aplikanti angažovali u praćenju problema koje imaju osobe sa invaliditetom. Moje mišljenje je slično onome koje imaju i same organizacije osoba sa invaliditetom, tačnije njihovi predstavnici sa kojima sam o tome polemisao – projekat ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’ opravdao je ciljeve i očekivanja i verujem da će sa takvim angažovanjem nastaviti rad i u 2018. godini.“


Projektni tim se zahvaljuje svima koji su svojim sugestijama, predlozima i kritikama, pomogli da svakoj od obrađenih tema u okviru projekta „Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom“, pristupimo krajnje ozbiljno, ne bi li i posredno ukazali na populaciju OSI, koja zapravo živi, ne pored nas, već sa nama i ima sva prava i obaveze kao i svi.


Projekat “Za život bez prepreka OSI” je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava iz budžeta grada Smedereva za projekte kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj 400-7077/2017-07 od 16. septembra 2017. godine (Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva).

 

Čitaj dalje...

Diskriminacija i osobe sa invaliditetom

SMEDEREVO, 16. decembar 2017 – Podunavska inicijativa, u saglasju sa projektnim timom “Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom”, ovonedeljni programski sadržaj u celosti posvećuje diskriminaciji osoba sa invaliditetom. Neposredan povod bila je tribina „Prepoznaj diskriminaciju“, koja je pokazala značaj i potrebu informisanja samih osoba sa invaliditetom o diskriminaciji i različitim predrasudama u vezi sa diskriminacijom. Tribinu su organizovali Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom i Gradski savez socijalno humanitarnih organizacija Smederevo, povodom 3. decembra, međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.

– Naš cilj je bio da i predstavnike institucija i same osobe sa invaliditetom uputimo na pojam diskriminacije, da shvate šta je to a šta nije diskriminacija. Često se, na žalost, događa da osobe sa invaliditetom prijavljuju kao diskriminaciju što to nije, a s druge strane dešava se da je ne prijave tamo gde je ima jer ne znaju kako da postupe u takvoj situaciju – kazala je u uvodu ovog skupa Ivana Gvozdenović, sekretar Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija.

I rukovoditeljka Grupe za pritužbe u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Tijana Milošević na tribini je svoje izlaganje počela time;  kako prepoznati diskriminaciju i šta je diskriminacija o kojoj se mnogo govori, a kako je primetila, mnogi zapravo ne znaju o čemu se radi.

– Mislimo da znamo šta je diskriminacija jer se često s njom susrećemo u svakodnevnom životu, ali treba da naučimo kako da je prepoznamo jer neke druge pojave, koje jesu povrede prava, ne mora da znači da su istovremeno i diskriminacija. Da bi neko postupanje bilo diskriminacija moraju da budu ispunjena dva uslova. Prvi se lako prepoznaje, a to je da ste stavljeni u nejednak položaj u odnosu na nekog drugog, da je nekom drugom dato neko pravo koje vama nije omogućeno. Rečju, da ste doživeli neku nepravdu. To se nikada ne zaboravlja, a svi smo nekada bili u prilici da to doživimo. Najviše se, ipak, greši kod drugog uslova koji mora biti ispunjen da bi bila u pitanju diskriminacija, a to je da to nejednako postupanje mora da bude zasnovano na nekom našem ličnom svojstvu. To su naše lične karakteristike, sa većinom smo se rodili, nismo mogli da ih biramo, neke smo stekli tokom života, a karakteristično je za njih da su važan deo našeg identiteta, da za njih postoji niz stereotipa i predrasuda u društvu, što vi znate mnogo bolje od mene Onda se dešava da većinska populacija prema pripadnicima tih grupa koje imaju to svojstvo postupa drugačije – objasnila je prisutnima sam pojam diskriminacije Tijana Milošević.

U diskriminaciju spada, napomenula je, i ne tako u javnosti retko nazivanje osoba sa invaliditetom „osobama sa posebnim potrebama“ ili „osobama sa hendikepom“ ili „invalidima“. Ipak, najveći broj pritužbi koji je do službe Poverenika stigao odnosio sa na pristupačnost.

– Kada imate recimo stepenice koje ne može da savladate onda je potpuno jasno da ste vi diskriminisani – kazala je rukovoditeljka Grupe, navodeći konkretne primere iz prakse.

Ona je rekla da je tokom 2016. godine, invaliditet kao lično svojstvo zbog koga su podnošene prijave, bio na prvom mestu, zajedno sa polom, kao osnovom diskriminacije.

Na tribini je bilo reči i o nadležnostima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i kako koristiti ovaj važan mehanizam da se građanke i građani obrate kada smatraju da su diskriminisani.

– Mi nismo sastavni deo nikakvog ministarstva ili Vlade, mi smo nezavisan državni organ. To znači da mi možemo da postupamo protiv svake osobe za koju se tvrdi da je izvršila diskriminaciju, od predsednika, države, predsednika Vlade, ministara, pa do vašeg prvog komšije. Pritužba može da se podnese protiv svakoga i svako može da je podnese, svako od nas može da bude diskriminator ali može da bude i diskriminisan – pojasnila je Miloševićeva.

Tribina je prvenstveno bila namenjena osobama sa invaliditetom, koji su aktivno učestvovali u polemici, ali i predstavnicima institucija i ustanova, lokalne samouprave, Osnovnog suda, Doma zdravlja i Nacionalne službe za zapošljavanje u Smederevu.

Prisutni su naveli nekoliko primera koji jasno ukazuju da ni Smederevo nije izuzetak, da i ovde ima diskriminatarskog odnosa prema osobama sa invaliditetom. Miloševićeva ih je uputila da ne čekaju kada se tako nešto desi, da se u 90 posto slučajeva postupa po preporukama Poverenika. Naime, takav je postupak, ukoliko se utvrdi da je u pitanju diskriminacija, daje se preporuka kako da se otkloni, rok od 30 dana da se postupi po preporuci, a ukoliko se to ne učini, ili Poverenik ne bude obavešten o merama koje su preduzete da se konkretna situacija prevaziđe, donosi se rešenje o opomeni. Tada počinje da teče rok od novih 30 dana, a ukoliko se ni tada ne postupi po preporuci, krajnja mera je obaveštavanje javnosti. Poverenik ne može, baš kakva je praksa i u drugim državama Evrope, ne može da kažnjava diskriminatore, to može samo sud, objasnila je.

– Ako vam to deluje kao blaga mera, ona to uopšte nije. Nikome nije svejedno da u tom kontekstu osvane u novinama, pogotovo kada su u pitanju kompanije, koje rade na svom imidžu, ili institucije ili lokalne samouprave – kazala je na kraju Miloševićeva.

Na tribini je bio i u njenom radu vrlo aktivno učestvovao i član Gradskog veća resorno zadužen za socijalna pitanja Dragan Stanić.

– Za ovo vreme od kada sam na ovoj funkciji, od 10.158 osoba sa invaliditetom koliko ih ima u Smederevu, ja sam uspeo da upoznam oko hiljadu. Devet hiljada može da nam kaže „da niste malo zakasnili sa ovom tribinom ’Prepoznaj diskriminaciju?“, jer „nešto ih ne vidimo da se druže sa nama“. To ćemo morati da ispravimo, moraćemo da se spustimo u naša sela, da imamo mnogo više ovakvih sastanaka, da obiđemo sve škole, da upoznamo mnogo ljudi koji verovatno čekaju naš dolazak u njihovu sredinu. Hvala bogu, počeli smo o nekim stvarima da pričamo otvoreno, a ono što je dobro, sredstva javnog informisanja, bilo elektronska bilo štampana, tome posvećuju sve više pažnje. Da bismo se borili protiv diskriminacije, moramo da je upoznamo, a jedan od načina su ovakve tribine, koje ćemo sigurno iduće godine da organizujemo češće – rekao je Stanić.

 

Projekat “Za život bez prepreka OSI” je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava iz budžeta grada Smedereva za projekte kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj 400-7077/2017-07 od 16. septembra 2017. godine (Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva).

Čitaj dalje...

Prva psihoterapeutska radionica za roditelje OSI

SMEDEREVO, 5. decembar 2017 – Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu Smederevo, u sklopu aktivnosti povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, danas je organizovalo edukaciju za roditelje osoba sa invaliditetom.

Današnja psihoterapeutska radionica za roditelje je prva, eksperimentalna aktivnost takvog tipa koju je Društvo organizovalo i uvod u grupne terapije i patronažne, porodične terapije planirane za narednu godinu, rekla je za Podunavlje.info Ivana Gvozdenović, sekretar Društva.

„Cilj radionice je da se uvežu roditelji, porodice koje imaju decu sa cerebralnom i dečijom paralizom i uopšte sa invaliditetom, kako bi mogli da podele svoje probleme, da se zajedno bore i da ukažu predstavnicima organizacija da se u budućnosti tome posveti više pažnje. U razgovoru sa roditeljima, zaključili smo da su veoma zainteresovani za ovakav tip radionice.“

Kako su grupe specifične, navodi sekretar Udruženja, deca sa CDP imaju višestruke smetnje, pa roditelji nisu u mogućnosti da prisustvuju grupnim terapijama, pojavila se ideja da se naredne godine radi na porodičnim, patronažnim terapijama, da psihoterapeut odlazi u kuće ovih porodica gde bi razgovarao sa njima.

„Roditelji imaju problem gde i kome da ostave dete na čuvanje da bi mogli da dođu na terapiju. Zaista im je neophodna takva vrsta pomoći i podrške kako bi mogli da prevladaju te teškoće. Zapazili smo da mnoge porodice koje imaju decu sa invaliditetom nisu cele. Dešava se često da kada se rodi dete sa invaliditetom, dođe do razvode, o čemu takođe treba razgovarati. Ili, do razvoda dođe kasnije, jer neko od roditelja prosto ne može da se suoči sa tom situacijom. Tako da u narednom periodu moramo da radimo na tome da ove porodice osnažimo, da te roditelje povežemo, da im pružimo neku vrstu podrške, da znaju da nisu sami i da uvek nekome mogu da se obrate za pomoć“, zaključila je Ivana Gvozdenović.

Porodični psihoterapeut i porodični savetnik Srbijanka Andrejić, rekla je da ono što jeste važno za porodice sa kojima radi su oblici roditeljstva, zapravo modeli ponašanja porodice gde postoji dete se dečijom ili cerebralnom paralizom.

„Predavanja su interaktivna, kako bismo dali podršku porodicama koje, ako može tako da se kaže, imaju otežano roditeljstvo baš zato što je dete u stanju dodatne ili posebne potrebe. Podrške za porodice nikada nije dovoljno, zato što je prilično teško odgajati takvo dete na pravi način i zato što roditelji imaju obavezu i prema drugoj deci, ali i prema sebi. Svaka nova informacija može biti samo od koristi.“

Čitaj dalje...

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom u Smederevu

SMEDEREVO, 2. decembar 2017 – Dan posvećen osobama sa invaliditetom, 3. decembar, ustanovljen je 1992. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju kojom su sve zemlje pozvane da obeležavaju taj dan s ciljem da se unapredi i omogući osobama sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i desetogodišnjice rada Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom, Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom u saradnji sa Ministarstvom za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, a pod pokroviteljstvom Predsednika Republike Aleksandra Vučića, u ponedeljak, u svečanoj sali Palate Srbije organizuje svečanu akademiju. Na svečanosti će pored predsednika države govoriti i Milan Stošić, predsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom. Osim svečanog programa, sastavni deo manifestacije su još dva događaja: partija šaha koju će igrati predsednik države i ministri s jedne, i slepi šahisti s druge strane. Drugi je Smotra stvaralaštva osoba sa invaliditetom iz Srbije, koji će u holu izložiti svoje radove. Biće to dobra prilika da se javnosti i najvišim državnicima pokaže kreativnost i mogućnosti stvaralaštva osoba sa invaliditetom.

Ovom važnom skupu, na kojem se očekuje prisustvo i učešće oko 1000 osoba sa invaliditetom, svoj doprinos će dati i članovi organizacija osoba sa invaliditetom iz Smedereva.

– Kod nas, u Smederevu, po tradiciji, taj dan se obeležava radno, sve organizacije imaju svoje aktivnosti, a pošto ima više organizacija onda se to, iz praktičnih razloga, protegne i na nekoliko dana, ovoga puta biće i do polovine decembra. Organizuju se i sportsko-rekreativna takmičenja, i druženja, ali bude uvek tu i edukacije, radionica, tribina – kaže Predrag Nikolić, predsednik Gradskog saveza socijalno-humanitarnih organizacija.

– Veliko je interesovanje za tribine, koje nisu kakve su bile ranije, o pravima, o zakonima, uveli smo novine i drugačije radionice, koje su više usmerene na socijalizaciju i osnaživanje osoba sa invaliditetom. U decembru ćemo imati čak tri psihološke radionice, za osobe sa invaliditetom, ali i za roditelje dece sa invaliditetom. U tom duhu ćemo nastaviti i naredne godine, jer se pokazalo da su psihološke radionice privukle veliki broj ljudi, sve više ima zainteresovanih, posebno za individualne razgovore – najavljuje Ivana Gvozdenović, sekretar GSSHO.

Događanja u povodu Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom u Smederevu su započela u petak, kada je Udruženje paraplegičara Smederevo organizovalo druženje svojih članova sa učenicima četvrtog razreda Osnovne škole “Dimitrije Davidović”. To je bila prilika da predsednik Udruženja, Predrag Nikolić, predstavi ovu organizaciju, objasni kako deluju, čime se bave, ali i savetovao kako da se deca ophode prema osobama sa invaliditetom i odgovarao na njihova pitanja. Sa decom je razgovarao i Dragan Stanić, član Gradskog veća, resorno zadužen za socijalnu zaštitu. Prenosimo samo neke od dečijih utisaka. Tara: “Ja sam danas saznala da ti ljudi koji imaju problem, da sve normalno rade, bave se sportom, imaju mnogo osvojenih pehara i medalja”. Nina: “U ovom Udruženju sam razumela da svakom čoveku kome je potrebna pomoć, treba pomoći. Udruženje ima 64 člana kojima treba neka pomoć, ali i pored problema koje imaju, oni se bave sportom, što je super”. Jana: “Primetila sam da ljudi u ovom Udruženju vode potpuno normalan život, kao i ostali ljudi. Kada vidite osobu sa invaliditetom, uvek pristojno priđite, pitajte da li joj treba pomoć. Ako treba, pitajte kako da joj pomognete. Kako da joj bude bolje, da se lepše oseća, a i vi ćete se nakon toga lepše osećati.”

Takođe u petak, održan je šahovski turnir u organizaciji Udruženja distrofičara grada Smedereva „Bolji život”, Društva za sport i rekreaciju invalida grada Smedereva i Gradske organizacije civilnih invalida ratova. Prvo mesto osvojio je Ratko Perović (DSRI), drugo mesto Dragan Milošević (Udruženje gluvih i nagluvih osoba) i treće mesto Rade Pošmuga (DSRI), u konkurenciji 16 takmičara, što je po rečima organizatora, odličan odziv. Trojici prvoplasiranih takmičara uručeni su pehari.

To je bilo, a evo i događaja koji predstoje:

Datum

Vreme Naziv Mesto

Organizatori

2.12.2017 10:00 Streljaštvo – finale državnog prvenstva pojedinačno 12 + 6 Streljana Smederevo Udruženje paraplegičara SD

SKI OSI R -50

2.12.2017 12:00 Šah – finale republičke lige za osobe sa invaliditetom Motel M Na raskršću Udruženje paraplegičara SD – DSRI
3.12.2017 17:00 Proslava 3. decembar Restoran Carigradski drum GO invalida rada SD
5.12.2017 10:00 Šahovski turnir Prostorije Međuopštinskog udruženja distrofičara Međuopštinsko udruženje distrofičara
5.12.2017 12:00 Otvaranje izložbe Hol Gimnazije Smederevo Ustanova za dnevni boravak Sunce
5.12.2017 10:30 Edukacija za roditelje Streljana Smederevo Društvo za CDP Smederevo
6.12.2017 11:00 Tribina – Nasilje u porodici Prostorije Gradske organizacije saveza slepih Srbije – Smederevo GO Saveza slepih Srbije – Smederevo
7.12.2017 Tribina – Podrška ženama sa invaliditetom Međuopštinsko udruženje distrofičara
10.12.2017 17:00 Turniri u pikadu i dominama Prostorije Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija  Gradska organizacija gluvih i nagluvih Smederevo
13.12.2017 12:00 Tribina – Prepoznaj diskriminaciju Skupštinska sala GU Smederevo CSŽ Smederevo

GSSHO Smederevo

14.12.2017 19:00 Dodela nagrade za društveno najodgovorniju organizaciju Narodna biblioteka Smederevo Udruženje paraplegičara Smederevo
Veče humora i satire

Ovaj datum, obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, bio je dobra prilika da priupitamo Grad Smederevo – kako i koliko čini za svoje građane, osobe sa invaliditetom. U obimnom odgovoru koji smo dobili iz Gradske uprave najpre se napominje da je Grad Smederevo doneo Odluku o pravima socijalne zaštite u gradu Smederevu, kojom se uređuju prava i usluge u oblasti socijalne zaštite, za čije obezbeđivanje je nadležan. To je bilo neophodno da bi, na osnovu Ugovora o namenskim transferima, koji su zaključeni 2016. i 2017. godine između grada Smedereva i Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i grada Smedereva, Grad obezbedio učešće u finansiranju usluga socijalne zaštite u iznosu od 30 odsto.

Organizovana je personalna asistencija za osobe sa invaliditetom, a tokom 2016. godine i 2017. godine pružao ju je Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Smedereva.  Obavljena je obuka za 12 personalnih asistenata, koji su dobili setrifikate. U 2016. je bilo obuhvaćeno 9, a u 2017. godini  10 korisnika personalne asistencije.

Pomoć u kući za osobe sa invaliditetom prošle godine je pružao Dom za smeštaj starih lica Smederevo, obuku je prošlo 15 domaćica-negovateljica, koje su dobile setrifikate.  U 2017. godini pomoć organizuje i pruža Društvo za cerebralnui i dečiju paralizu za 12 korisnika .

Prevodilački servis za znakovni jezik za osobe sa invaliditetom pruža Gradska organizacija gluvih i nagluvih Smederevo, a posao obavljaju jedan prevodilac i jedan tumač za znakovni jezik, sa sertifikatom. Oni su radili u prostorijama Gradske organizacije gluvih i nagluvih Smederevo, a zbog realizacije programskih aktivnosti, prevodioci su putem Telecentra bili dostupni 24 sata dnevno svih 7 dana u nedelji preko mobilnih telefona i aplikacija koje imaju mogućnost video poziva. Najveći broj usluga pružen je u oblasti kontakata sa predstavnicima institucija i ostvarivanja prava u njima, kao i prilikom popunjavanja i prevođenja dokumenata.

Grad Smederevo je u martu 2017. godine započeo po prvi put sa realizacijom usluge lični pratilac deteta. Cilj je da se deci i učenicima predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola sa smetnjama u razvoju, omogući pomoć u školi, kod kuće i u široj društvenoj zajednici, u skladu sa individualnim potrebama korisnika. Obuka za 12 ličnih pratilaca deteta održana je u martu 2017. godine, a zbog povećnog broja dece kojima su potrebni pratioci, nova obuka je bila 3. i 5. novembra, za novih 29 ličnih pratilaca. Od 10. marta do 1. novembra 2017. godine, ovu uslugu je koristilo osmoro dece, a za školsku 2017/2018. godinu planirano je da se broj poveća na 15.

Odluku o osnivanju Ustanove za dnevni boravak dece, mladih i odraslih osoba sa smetnjama u razvoju „Sunce“ Grad Smederevo doneo je 2013. godine. Pored ostalog, uloga ove ustanove su savetodavno-terapijske, socijalno-edukativne funkcije, tu se obezbeđuje boravak, sportsko-rekreativni sadržaji i ishrana korisnika, kojih je trenutno ima 20. Poslednje dve godine „Sunce“ sprovodi nešto novo – “Servis podrške i usluga u oblasti socijalne zaštite za marginalizovane grupe građana sa teritorije grada Smedereva“. Angažovana su tri stručna radnika, a obuhvaćeno je svih 20 korisnika.

Grad Smederevo obezbeđuje i finansijsku pomoć studentima i učenicima sa invaliditetom. U 2016. godini, na osnovu Odluke o podsticanju obrazovanja učenika i studenata na teritoriji grada Smedereva iz budžeta grada isplaćena su sredstva, kao pomoć studentima sa invaliditetom na prvom i drugom stepenu studija na teritoriji grada za dva studenta, u neto iznosu od 80 hiljada dinara po studentu. Konačno je ovih dana odlučeno i za ovogodišnju finansijsku pomoć, odnosno za školsku 2016/1017, godinu. Jedan student sa invaliditetom će dobiti finansijsku pomoć i jedan srednjoškolac. Iznos jednokratne pomoći studentima je 65.000, dok će srednjoškolci dobiti 45.000 dinara.

Pored svega ovoga, budžet grada Smedereva u 2016. i 2017. godini učestvovao je u sufinansiranju programa u oblasti socijalne zaštite za 17 udruženja osoba sa invaliditetom na teritoriji Grada u iznosu od po 9 miliona dinara, stoji u odgovoru koji smo dobili iz Gradske uprave.

Projekat “Za život bez prepreka OSI” je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava iz budžeta grada Smedereva za projekte kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj 400-7077/2017-07 od 16. septembra 2017. godine (Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva).

 

 

Čitaj dalje...

Smederevci donirali 403 kilograma hrane najugroženijima

SMEDEREVO, 26. oktobar 2017 – Paketi sa hranom, prikupljeni u okviru akcije Banke hrane, tokom ove nedelje se distribuiraju najugroženijim osobama Društva za cerebralnu i dečiju paralizu Smederevo, ali i drugim ugroženim osobama sa invaliditetom, potvrđeno je danas portalu Podunavlje.info.

Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu od prošle godine sarađuje sa Bankom hrane, organizacijom iz Beograda koja prikuplja namirnice za siromašne osobe. Ugovor sa ovom organizacijom potpisalo je Društvo za cerebralnu i dečju paralizu Smederevo, koje svojim članovima distribuira hranu koju dobija iz Maxi objekata.

„Najpre smo imali Maxi u Petrijevskoj ulici, a od ove godine akciju sprovodimo i u Maxi objektu u centru grada. Tokom godine Maxi  nam donira voće i povrće koje malo promeni neke karakteristike, ali je svakako za dalju upotrebu i konzumiranje. To je ispravna roba koja samo ne zadovoljava visoke standarde potrošača. Kada preuzmemo, doniramo našim članovima i uglavnom članovima Gradske organizacije gluvih i nagluvih, pošto sa njima delimo prostorije.  Ovogodišnju akciju, održanu od 13. do 15. oktobra, organizovali su i radili naši volonteri, članovi Društva za cerebralnu i dečiju paralizu“, kaže za Podunavlje.info sekretar Društva Ivana Gvozdenović.

Povodom Svetskog dana hrane, svake godine u oktobru se realizuje akcija „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“, u okviru koje građani doniraju određenu hranu osobama koje su ugrožene i siromašne.

Za tri dana akcije u oba objekta, prikupljeno je ukupno 403 kilograma, što je jedna od najuspešnijih akcija u čitavoj Srbiji, navodi  Gvozdenovićeva i dodaje da je to ono što su građani donirali, najviše brašno, ulje, šećer i testenine, a što je i sugerisano tokom akcije.

„U Društvu  za cerebralnu i dečiju paralizu napravili smo spisak onih najugroženijih osoba. Bilo nam je bitno da ne zadovoljimo samo broj, već da ti paketi budu i kvalitetni. Tako smo odabrali njih 22 u okviru ove akcije koje su dobile pakete hrane, a koji se sastoje od četiri litra ulja, pet kilograma brašna i četiri kilograma šećera. U paketu su i so, testenine, supe i paštete koliko je već moglo da se distribuira i da svako dobije jednako.“

Sekretar Društva kaže da je podela paketa hrane organizovana ove nedelje, zato što nisu želeli da rade ovaj važan posao na brzinu, odmah posle akcije prikupljanja hrane, kako bi napravili kvalitetne spiskove i utvrdili ko su zaista najugroženiji. Podseća i da je, samo u ovoj godini, Maxi donirao 2028 kilograma voća i povrća u ukupnoj vrednosti od 277.402 dinara, a voće i povrće su dobile 542 osobe.

„Pošto smo dobili još ovaj jedan Maxi objekat u okviru akcije prikupljanja hrane za ugrožene i siromašne, tražićemo i od ostalih organizacija da nam dostave spiskove najsiromašnijih, da proširimo akciju na sve članice Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija“, poručila je Ivana Gvozdenović i ujedno se zahvalila svim građanima koji su učestvovali u akciji doniranja hrane.

Čitaj dalje...

CSŽ: Rezultati ankete i personalna asistencija

SMEDEREVO, 16. maj 2017 – Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom (OSI) Smederevo, čiji je zadatak da realizuje različite aktivnosti kako bi stvorio preduslove i mogućnosti za kvalitetniji život OSI ali i za njihovo osamostaljivanje, danas je predstavio rezultate ulične ankete, organizovane povodom  Evropskog dana samostalnog života.

Potpredsednica Centra za samostalni život Smederevo Jelena Stojanović pojasnila je da je svrha akcije bila da saznaju koliko su naši sugrađani upoznati sa problematikom osoba sa invaliditetom, šta znaju o osnovnim pojmovima, šta misle o tome koliko su samostalni i mogu li da budu korisni članovi društva. Kako bi došli do tih odgovora, osmislili su malo istraživanje kroz upitnike koje su tokom pomenute ulične akcije delili sugrađanima. Prvo pitanje je bilo koje termine najčešće koriste građani kada govore o OSI. Među više ponuđenih odgovora, samo jedan je tačan –  termin osoba sa invaliditetom, a zaokružilo ga je svega 27 odsto ispitanika (18 od 55). Drugo pitanje se odnosilo na to ko su, po mišljenju ispitanika, osobe sa invaliditetom. Pravi odgovor – osobe koje imaju neku vrstu oštećenja ali se suočavaju sa preprekama koje im društvo nameće i nisu u mogućnosti da ravnopravnu učestvuju u svemu – dalo je 19 anketiranih.

“To znači da građani doživljavaju osobe sa invaliditetom, uglavnom kao nemoćne, pasivne, koji zavise od pomoći drugih, što negde potiče iz prizme medicinskog modela koji mi želimo da eliminišemo. Na treće pitanje šta je samostalan život – da sam donosiš odluke – samo je 13 odgovorilo tačno. U četvrtom pitanju je bila poenta čitavog istraživanja – da li odrasla osoba sa invaliditetom koja ima očuvane intelektualne kapacitete može da živi samostalno? Iznenađujući je podatak, potvrdno je odgovorio čak 31 ispitanik, ili 56 odsto. To je pokazatelj da većina ipak ne doživljava osobe sa invaliditetom kao pasivne primaoce socijalne pomoći. Anketa nam je dokazala i da sa građanstvom treba da se radi, da ovakve akcije imaju efekta, to je jedina prilika da se građani upoznaju i druže sa OSI. Nama je to najjači utisak, jer smo se plašili da građani neće želeti da učestvuju: Međutim, čim smo postavili štandove, svi su počeli da prilaze”, rekla je Ivana Gvozdenović, član Upravnog odbora Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom i stručni saradnik.

U delu konferencije za novinare, posvećenom personalnoj asistenciji, Jelena Stojanović je, sa aspekta korisnika usluge, ocenila da sada u Smederevu devetoro ljudi posredstvom te pomoći može u potpunosti da bude samostalno i ostvaruje svakodnevne aktivnosti.

“Usluga se realizuje zahvaljujući podršci grada i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Namenjena je punoletnim i radno aktivnim osobama kojima su očuvane intelektualne sposobnosti, zaposlene su, angažovane u organizacijama osoba sa invaliditetom, i koje su na bilo koji način dosta aktivne. Ja sam neko ko je zaposlen, ko je mnogo aktivan. Imala sam situaciju da nemam asistenta i na sreću znam kako je to kada ga imaš, to ne može da se uporedi. Najgore je kad ostaneš bez nečega što si imao, u ovom slučaju kada usluge nema iz finansijskih ili nekih drugih razloga, maksimalno osetiš tada koliko su uskraćen za neke osnovne stvari. Inače, Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije i Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Smederevo još od 2003. Počeli su da pružaju uslugu personalne asistencije, prvo kroz pilot projekat, kasnije kroz projektne aktivnosti. Mi se borimo da ta usluga, kao i ostale, s obzirom da su predviđene Zakonom o socijalnoj zaštiti, uđu u redovan sistem finansiranja. Ovo jeste pomak, ali se ide na to da postane redovna aktivnost koja će se stalno finansirati jer je potrebna. Ovoga puta, usluga traje tri meseca s tim što ima najave da će od juna biti nastavljena. Takođe, Centar u Smederevu podneo je zahtev za licencu za pružanje ovih usluga, zato što ispunjava sve uslove i uskoro se očekuje potvrdan odgovor”, rekla je Jelena Stojanović na konferenciji za novinare.

Čitaj dalje...