You are here

Koliko plastika zagađuje Dunav – prvo detaljno istraživanje

Izvor: blic.rs, 2. jul 2019 – Plastična ambalaža koja se može sve češće naći u rekama i jezerima nesumnjivo višestruko štetno utiče na živi svet u vodotokovima, a kolike su razmere tog štetnog dejstva biće poznato nakon što naučnici iz 14 zemalja, među kojima je i Srbija, okončaju istraživanje Dunava.

Hidroekolog dr Momir Paunović, pomoćnik direktora u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ iz Beograda, kaže da će posebnu pažnju naučnici posvetiti kako fizičkom uticaju čestica mikroplastike na žive organizme, tako i hemijskom uticaju jedinjenja od kojih je napravljen vodeni svet.

– Istraživanja koja smo imali 2013. pokazala su da mikroplastika definitivno utiče na vodene organizme. To je još otvoreno pitanje jer niko još nije ispitivao detaljno. To upravo sada radimo kroz jedno veliko međunarodno istraživanje na celom Dunavu u koje smo i mi uključeni – od Regensburga do Crnog mora prikupljaćemo uzorke mikroplastike iz vode posebnim spravama za prikupljanje. Radiće se voda, radiće se sediment i živi organizmi. Da se vidi količina te plastike, da se vide frakcije koje su tu zastupljene, ali će se raditi kvalifikacija plastike jer je plastika termin koji se koristi za veliku grupu proizvoda. Tako da će ta pretraga obuhvatiti i tipizaciju plastike a drugi korak u stvari je da se vidi kako ta plastika direktno utiče na živi svet – objašnjava dr Paunović.

On kaže da se može reći da plastika ne utiče povoljno na živi svet u rekama, da zagađuje i šteti životnoj sredini, ali da su potrebna opsežna istraživanja da bi sa naučne strane moglo da se da oceni da li je alarmantno.

– Jedan od mogućih uticaja je praktično fizički, jer znate da sve sitne čestice mogu da izazovu probleme kod vodenih organizama, tako što se lepe za škrge, pluća. Tako da mogu da izazovu pomor vodenih organizama kao što smo imali slučaj sa nekim materijama koje na drugi način dospeju u vodu. Drugi vid desjtva je toksikološko dejstvo jer same hemikalije koje su u plastici mogu da izazovu štetne posledice i u interakciji sa drugim zagađivačima. U vodi se nalaze u popriličnoj količini i hemikalije koje se koriste u proizvodnji plastike i nastaju kao proizvodi raspadanja te plastike u nekim uslovima. Oni su u merljivim količinama u površinskim vodama širom Evrope. Dosta je veliki proces da se odredi pravi uticaj svega toga na živi svet – objašnjava dr Paunović.

Koliko je vremena potrebno da se otpočne raspadanje plastike zavisi i od tipova plastike i od uslova u kojima se nalazi.

– Nekad je to od nekoliko nedelja za neke tipove plastike pa do nekoliko desetina i stotina godina za druge. Mikročestice plastike mogu nastati mehaničkim drobljenjem plastike u određemim uslovima, tako da se malo menja sastav plastike nego što se ona jednostavno usitnjava. A negde dolazi do hemijskih procesa u raspadanju. Nažalost, velika količina te plastike ne podleže mogućnosti reciklaže. Samo manji deo u Evropi se reciklira. Sva plastika koja se prikupi ne može ući u proces reciklaže. Najbolje da plastika ne bude u vodi i da se prvo radi na davanju subvencija privredi da se proizvodi plastika koja može kvalitetnije da se razlaže na manje škodljive elemente, da se subvencionira proizvodnja plastike koja može da se reciklira. Da se što manje koristi gde ne mora da se koristi. Lepa je akcija kojom pokušava da se smanji količina kesa koja se distribuira – kaže dr Paunović.

Naši stručnjaci u akciji

Dr Paunović kaže da Srbija ima stručnjake koji rame uz rame mogu da rade na ovom projektu sa kolegama iz Evrope.

– U ovom trenutku 14 država učestvuje na platformi zajedničkog istraživanja reke Dunav, u sklopu kojeg se ispituje, između ostalog, i mikroplastika. To je multidisciplinarni poduhvat u koji su uključene jake agencije poput nemačke Federalne agencije za životnu redinu, nemačke Agencije za materijale, ali na sreću i naši stručnjaci iz Instituta „Siniša Stanković“, Prirodno-matematičkog fakulteta Niš koji je sa nama zajedno u tome, kao i veliki broj međunarodnih univerziteta. Što se tiče naše analitike, mogu reći da su dosta dobri stručnjaci koji se bave tim, naše kolege sa Hemijskog fakulteta, Tehnološkog, Agencija za zaštitu životne sredine. Imaju ljudi i opreme i stručnjake koji se time bave. Oni imaju manje sredstava, ali što se tiče struke, ne zaostaju za Evropom, čak su u nekim aspektima možda i bolji – kaže dr Paunović.

Autor: Branko Janačković, Blic

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/koliko-plastika-zagadjuje-dunav-prvo-detaljno-istrazivanje-otkrice-da-li-je-riba-koju/krlw1tr

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Vozimo, uglavnom, punoletne automobile

BEOGRAD/SMEDEREVO, 25. april 2019 – Agencija za bezbednost saobraćaja sprovela je obimno istraživanje i izvršila merenje najvažnijih indikatora bezbednosti saobraćaja za Republiku Srbiju. Istraživanje je realizovano na teritoriji svake od 27 policijskih uprava, a jedan od kriterijuma je bio I starost vozila. Na području Policijske uprave Smederevo, koja osim Smedereva pokriva i Smederevsku Palanku i Veliku Planu, prosečna starost vozila koja su u saobraćaju je 19, 2 godine! To je lošije u odnosu na podatke za celu Srbiji, gde su vozila u proseku dve godine mlađa – 17,1, ali treba reći da tome znatan doprinos daje Beograd, gde je, za razliku od ostatka države, prosek 13,3 godine.

Prosečna starost voznog parka na području Policijske uprave Smederevo je 19,2 godine, što odgovara, kako stoji u istraživanju, „niskoj vrednost indikatora“. Putnički automobili su neznatno mlađi, tako da njihova prosečna starost iznosi 18,4 godine. Automobila mlađih od 6 godina ima 1,7%, dok je 93,1% putničkih automobila starije od 10 godina. Komercijalna vozila u Smederevu i dva susedna grada u okviru Policijske uprave, čine 8,8% voznog parka, a 2,5% voznog parka čine dvotočkaši. Većina vozila ima, kako se to stručno objašnjava u istraživanju, bezbedonosne karakteristike NACP skora niže od merodavnog vozila (89,8%), zbog čega je, pogađate, indikator bezbednosnih karakteristika vozila veoma nizak.

Za ilustraciju, po podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, koja vrlo brine o starosti vozila i iz razumljivih razloga prati koliko ih je i kakvih u upotrebi, prosečna starost vozila je, recimo, u Austriji 6,81 godina, a u Sloveniji – 8,06 godina. U nama susednim Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj to je: Bugarska, za naše prilike neverovatnih 6,54, Rumunija – 7,72, Mađarska – 8,47 godina. Najgore su, od praćenih tridesetak zemalja, Estonija sa 11 i Slovačka sa 11,34 godine prosečne starosti putničkih automobila. Ko ne veruje, evo linka: https://www.eea.europa.eu/data-and-maps/daviz/average-age-of-road-vehicles-6#tab-chart_1. Da sve bude zanimljivije, i po nas gore, ovo su podaci od pre tri godine, sada su, verovatno, brojke manje, s obzirom da u međuvremenu nije bilo neke ekonomske krize.

Foto: podunavlje.info

Čitaj dalje...

Ako vam se ovde ne sviđa – ajd zdravo

Izvor: dw.com, 16. oktobar 2018 – Petina građana Srbije želi da se iseli iz zemlje, pokazuje istraživanje organizacije Srbija 21. Bolji životni standard je osnovni motiv, ali ljudi odlaze i zbog neuređene države, partokratije i nedostatka perspektive.

Istraživanje organizacije Srbija 21 pokazuje da petina građana Srbije želi da napusti zemlju, a među njima je najviše mladih ljudi: u okviru te brojke čak je 34 posto mladih između 18 i 29 godina koji razmišljaju o odlasku, što je nekih 450.000 građana. Gotovo polovina onih koji žele da odu razmišljaju o trajnom odlasku, a to je verovatno i svojevrsna ocena države u kojoj trenutno žive. Građani Srbije su razočarani zbog mnogo stvari, i prosto bi bilo nepravedno reći da su novac i bolji životni standard presudni motivi za napuštanje Srbije. Iako se materijalni položaj najčešće navodi kao glavni razlog i u ovom istraživanju, odmah iza toga se nalazi uređenost države kao i veliko nepoverenje u institucije.

Ljudi odlaze – nikog nije briga

Podaci do kojih je došlo ovo istraživanje nisu neko veliko iznenađenje, jer tema odlaska ljudi svakako nije novitet u Srbiji. Međutim, i pored činjenice da je ta tema prisutna u javnosti još od velikih gastarbajterskih talasa šezdesetih godina prošlog veka, nekih konkretnih odgovara na emigrantske izazove nema. Da li bi ovi podaci ipak nekoga trebalo da zabrinu? Univerzitetski profesor u penziji Srbijanka Turajlić ne primećuje da je bilo ko posebno zabrinut zbog ovih procenata koji su strašno veliki.

„Postoji jedan sindrom, koji nije nov, a to je čuvena rečenica idi odavde ako ti ovde nije dobro. Niko ko je na vlasti ne želi da se zapita šta je to što ja radim što tera ljude da odavde idu. Dakle, sve što ja radim je dobro, a ako se tebi to ne dopada – idi. Kao da ova zemlja pripada vlastima, a ako su građani nezadovoljni kako se u zemlji živi to je problem građana a ne onih koji zapravo određuju kako se u Srbiji živi“, kaže Srbijanka Turajlić.

Nešto više od novca

Možda bi se vlasti i pozabavile ovakvim problemima kada bi oni mogli da se reše brzo i da pokažu nekakve rezultate. Srbija je već dugo emigrantska zemlja, i tu se ništa ne može promeniti preko noći. Na taj momenat skreće pažnju i Bojan Đurić, iz organizacije Srbija 21.

Ovaj problem se ne može rešiti brzo, i zato mislim da ne postoji ni neka prevelika motivacija, kod različitih nivoa vlasti, da na tome nešto rade ili planiraju na dugi rok, ističe Đurić. „Kada ljudi kažu da nemaju perspektivu, za njih rešenje neće biti povećanje plata od 15 ili 20 odsto u narednih 10 ili 15 godina- što mogu da budu ekonomski rezultati Srbije u najboljem scenariju. Ljudi se moraju na neki način uveriti da ovde postoji neka nada da će živeti bolje“. Đurić dodaje kako istraživanje pokazuje i da nije problem samo u novcu.

„Za one koji žele da odu važno je što će imati veća primanja. Ali, za one koji su već otišli i žive u inostranstvu neko vreme, oni menjaju percepciju i ističu uređenost društva, funkcionisanje institucija i pojedinih segmenata društva, kao i predvidivost u mnogim sferama života. Zato je tako malo onih koji već žive u inostranstvu a spremni su da se vrate. Više za njih nije motivacija da bi u Srbiji imali istu ili sličnu mesečnu platu“, napominje Đurić.

Drugačiji sistem vrednosti

Slično mišljenje deli i Srbijanka Turajlić. Kao dugogodišnji profesor univerziteta imala je prilike da iz prve ruke čuje šta je motivacija studenata da napuste Srbiju. Kako kaže, novac često nije najvažniji motiv.

„U struci kojom se ja bavim- inžinjerstvo i IT sektor posebno- sa gledišta standarda on je čak u Srbiji možda veći nego negde drugde, imajući naravno na umu postojeće plate i troškove života. U toj struci posla ima, i plate nisu male. Od onih IT inžinjera koje ja poznajem, a koji su otišli, otišli su onda kada su deca bila spremna za školu. Želeli su da im deca rastu i žive u jednoj pristojnoj zemlji u kojoj postoji normalan sistem vrednosti, i u kojoj se sve ne rešava korupcijom i preko veze“, kaže Srbijanka Turajlić.

Bolje biti neće

Ako bismo krenuli u nabrajanje svega što u Srbiji loše funkcioniše- a moglo bi se navesti kao potencijalni motiv za odlazak iz zemlje- lista bi zaista bila dugačka. Loš javni prevoz, šalterska birokratija, korumpirano zdravstvo, sudstvo i policija, rasturene institucije, spori vozovi, loši putevi, partijsko zapošljavanje, medijsko i političko nasilje- i sve to uz platu od 200-300 evra- postaje jasnije kako je potrebno imati specijalan sistem samoodržanja i dodatnu količinu meditacije kako bi se funkcionisalo u takvom okruženju.

Bojan Đurić napominje da su ljudi optimizam da će se neke stvari u tom smislu promeniti imali samo u prvim godinama nakon 5 oktobra 2000 godine. Ali, ta nada je brzo iščezla, nastavlja Đurić, i to je zapravo ljudima ugasilo nadu da će se neke stvari promeniti.

„Mislim da se ljudi, kada razmišljaju o odlasku, pre svega rukovode iskustvima nekih drugih ljudi, ili posmatrajući neku opštu situaciju u društvu. Svest o tome da se neke stvari sporo, ili uopšte ne menjaju, čini mi se da je mnogo presudnija za nečije odluke nego možda neki konkretan događaj, u smislu da su ljudi direktno ugroženi zbog toga što neko drugi može lakše da nađe posao od njih, ili što se obrazovanje uvek ne isplati“, kaže Đurić.

Program za mlade- menjajte opšte okruženje

Partokratije je u Srbiji uvek bilo, ali naprednjačka vlast je sistem botovskog napredovanja uspostavila kao jedan od ključnih principa u karijerama mladih ljudi. Koliko uticaja u razmišljanju mladih o odlasku ima činjenica da ne žele da se za radno mesto guraju sa stranačkim botovima? Srbijanka Turajlić smatra da je to potpuno jasno, i da „kada biste vi imali jake institucije sistema onda više ne bi bilo ni partokratije. Tako da mi se čini da je partokratija samo posledica- ona je jednostavno posledica želje da ne postoje institucije“. Stoga profesorka Turajlić smatra da će vlast sve ove porazne cifre i procente iz ovog istraživanja jednostavno ignorisati i prećutati.

„A to će da prećuti jer ona jednostavno nema odgovor kojim ne bi prihvatila sopstvenu krivicu. Prihvatanje krivice je prvi korak ka tome da se kaže: u redu, da vidimo šta možemo da promenimo. Ali, oni ništa ne bi trebalo da čine za mlade, oni bi trebalo da učine nešto za državu. Nema tu pojedinačnog podsticaja i magičnih programa za mlade. Pošto mladi beže zbog opšteg okruženja, dok se ne učini nešto na popravljanju opšteg okruženja, mladima nema šta da se ponudi kako bi ostali u Srbiji“, smatra Srbijanka Turajlić.

Čitaj dalje...

Kako Fejsbuk javlja, ja te volim

bbc.com/serbian, 11. septembar 2018 – Mladi u Srbiji se informišu na internetu – na portalima i društvenim mrežama. Informativne programe na televiziji prati polovina njih, dok novine kupuje svaka deseta osoba starosti od 15 do 30 godina, pokazalo je istraživanje koje je nedavno objavila Krovna organizacija mladih Srbije.

Mladi i informisanje: Portali i društvene mreže

Linija 65 gradskog autobusa u Beogradu, utorak nešto pre 8 sati ujutru – dve starije gospođe komentarišu devojčice koje skroluju ekrane mobilnih telefona sa slušalicama u ušima.

„Vidi ih, samo telefone drže. Nekad su se u prevozu čitale knjige, novine, a danas samo vise na tim telefonima“, kaže crvenokosa gospođa, dok druga klima glavom.

Sa „čačkanjem“ telefona ne zaostaju ni odrasli, bar prema istraživanju koje pokazuje da prosečan korisnik mobilnog telefona uređaj dodirne 2.617 puta u toku dana.

Drugo istraživanje, koje je nedavno objavila Krovna organizacija mladih Srbije, pokazalo je da se upravo preko mobilnih telefona mladi najviše informišu – čak 93,5 odsto ispitanika informacije dobija baš preko „pametnih ljubimaca“.

Internet je čudo

Mobilni telefon je glavni uređaj preko koga mladi dolaze do informacija, a nalaze ih najviše na portalima i društvenim mrežama.

Mladi vesti najviše čitaju na portalima

Istraživanje koje je KOMS sproveo u periodu od maja do jula 2018, pokazalo je i da gotovo polovina mladih ne gleda i ne čita vesti svakodnevno.

Kada se informišu, osim preko mobilnih telefona, to rade i preko laptopova, televizije, desktop računara…

Među „staromodnima“, koji vole da čitaju sa papira je četvrtina mladih. Tako dnevne novine svakodnevno kupuje oko 13 odsto ispitanika, dok svaka deseta mlada osoba novac izdvaja za nedeljnike.

I dok novine, koje su nekada bile glavni izvor informisanja, danas mladi jedva da čitaju, i značaj televizije u informisanju slabi. Manje od polovine mladih gleda informativne emisije i vesti, a na televiziji biraju filmske i dokumentarne kanale.

S druge strane, internet beleži rekorde – vesti na portalima čita osam od deset mladih, a ne zaostaju ni društvene mreže. Preko Instagrama, Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba i drugih društvenih medija informiše se sedam od deset mladih ljudi.

Fejsbuk i Instagram su šampion i vicešampion. Tako devet od deset osoba uzrasta od 15 do 30 ima profil na Fejsbuku, dok jedna četvrtina stanovnika Srbije ovog uzrasta nema profil na Instagramu.

Analogno-digitalne generacije

Mladih je u Srbiji oko 1,2 miliona i čine 17 odsto populacije. Tu se ubrajaju svi rođeni između 1988. i 2003. godine. Među njima su milenijalci i post milenijalci. Oni koji su odrasli uz svega nekoliko televizijskih kanala, dajlap internet i bili zvezde u školi ukoliko su imali mobilni telefon sa polifonim melodijama. Ali i oni mlađi, pripadnici generacije zed, rođeni početkom ovog veka, kojima je to sve nezamislivo.

Taj procep između generacije ipsilon i zed – analognih i digitalnih generacija, napravile su savremene tehnologije. Čini se da ih mladi lako prihvataju i raduju se svakoj novoj izmeni, dok im stariji, takozvani bejbibumeri i dalje pristupaju sa izvesnom dozom straha.

Milenijalci i post milenijalci, koji i čine grupu mladih, tehnologiju znaju da koriste i umeju da prepoznaju prave i lažne vesti. Vrlo su oprezni kada je o izvorima informacija reč.

Za pravovremeno i adekvatno informisanje najbitnije su im činjenice u tekstu, odnosno emisiji koju gledaju ili slušaju. Kao drugi bitan faktor pri izboru informacija ispitanici u KOMS-ovom istraživanju naveli su nezavisnost medija koji informaciju prenosi, dok su im komentari najmanje bitni.

Skoro polovina mladih se ne informiše svakodnevno

Mladima su pri informisanju najvažniji sadržaj i tema, dok im je takozvana oprema teksta – kombinacija teksta i videa, kao i naslov i fotografije u tekstu – najmanje važna pri traženju informacija.

Četvrtini ispitanika bitno je i ko je autor informacije.

Da bi nešto uopšte pročitali ili pogledali, bitna im je tema. Ukoliko ih tema zainteresuje, nateraće ih da „kopaju“ i traže informacije, a to najčešće rade na Guglu i drugim internet pretraživačima. Mladi informativne sadržaje traže i direktno na sajtovima medija, kao i u postovima medija na društvenim mrežama, te postovima prijatelja, ali i na aplikacijama medija na telefonima.

Ipak, njuz aplikacije na telefonima ima tek četvrtina mladih, dok portale svakodnevno posećuje polovina ispitanika iz istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije.

Zanimljivo je da je istraživanje pokazalo da se preko porodice i prijatelja informiše više od trećine mladih.

Tako bejbibumeri i članovi iks generacije, uz internet postaju izvor informacija milenijalcima i postmilenijalcima.

I dok ti stariji ponekad odbijaju da se prilagode tehnologijama, mladi znaju da je iskoriste i često ne čačkaju samo telefone uzalud, kako stariji misle, već preko njih uče i rade.

Katarina Stevanović

BBC novinarka

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-45487402

 

Čitaj dalje...

Istraživanje: Stavovi učesnika u saobraćaju

SMEDEREVO, 11. avgust 2017 – Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije na nacionalnom nivou pokrenula je istraživanje stavova učesnika u saobraćaju o bezbednosti saobraćaja i rizicima u drumskom saobraćaju. Istraživanje ima za cilj analizu stavova stanovništva u vezi sa upotrebom sigurnosnih pojaseva, vožnjom pod uticajem alkohola, prekoračenjem brzine, u vezi sa kažnjavanjem učesnika u saobraćaj i dr.

Stavovima stanovništva o bezbednosti saobraćaja i rizicima u drumskom saobraćajuse u zemljama Evropske unije daje veliki značaj, kada je u pitanju analiza trenutnog stanja bezbednosti saobraćaja i planiranje budućih mera i aktivnosti za unapređenje stanja bezbednosti saobraćaja. Dosadašnja istraživanja na ovom polju su pokazala da većina učesnika u saobraćaju zna da je određeno ponašanje u saobraćaju nebezbedno ili zakonski nedozvoljeno, ali ima pogrešan stav o tome. Česti su slučajevi da učesnici u saobraćaju smatraju da neće dovesti u opasnost sebe i druge učesnike ako se ponašaju nebezbedno u saobraćaju ili ne poštuju pozitivne zakonske odredbe i sl. Zbog toga je važno istražiti stavove stanovništva i uočiti koje su oblasti najurgentnije, kada je u pitanju preventivno delovanje  i promena svesti stanovnika o značaju bezbednog učešća u saobraćaju.

Kako bi se dobili što pouzdaniji podaci potrebno je da se ispita što veći uzorak stanovništva i da se obuhvati stanovništvo svake lokalne samopurave na teritoriji Republike Srbije.

Grad Smederevo, Savet za bezbednost saobraćaja grada Smedereva i stručne službe koje se bave poslovima bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Smedereva prepoznali su značaj sprovođenja ove akcije, pa su zamolili građane da učestvuju u ovom istraživanju.

Objavljen je link sa online Upitnikom, koji je sačinjen za potrebe istraživanja i koji je potrebno da popuni što veći broj stanovnika. Anketno istraživanje se sprovodi do kraja avgusta.

Online Upitnik je dostupan putem sledećeg linka:

https://goo.gl/forms/ok65SAAI1mWDrnUp1

Čitaj dalje...