You are here

Otkup radova za Zbirku savremene umetnosti

SMEDEREVO, 22. decembar 2018 – Uporedo sa svojom osnovnom izložbenom delatnošću, smederevska Gradska galerija savremene umetnosti je, kao sektor Muzeja u Smederevu, od svog osnivanja usmerena na formiranje, prezentaciju i zaštitu Zbirke savremene umetnosti.

Po raspisanom javnom konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti za 2017. godinu, Muzej u Smederevu, odnosno Gradska galerija savremene umetnosti konkurisala je projektom za otkup umetničkih radova savremenih umetnika radi sistematičnog popunjavanja Zbirke savremene umetnosti. Od predloženih sedam radova, od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, finansiran je otkup tri rada u ukupnoj vrednosti od milion i po dinara.

Svi umetnici čiji je rad otkupljen za Zbirku savremene umetnosti su realizovali svoje samostalne izložbe u okviru izlagačke sezone Gradske galerije savremene umetnosti Smederevo 2017. i 2018. čime galerija potvrđuje usku povezanost između izlagačke politike i svoje programske koncepcije, odnosno svojim kontinuiranim osavremenjivanjem zbirke uspeva da utiče na bogaćenje kulturnog nasleđa, što pre svega ima izuzetan i dugoročni značaj za lokalnu zajednicu.

U 2018. godini Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je finansiralo otkup umetničkih radova sledećih autora:

Ana Knežević – naziv rada: Fiat lux, godina: 2016. Materijal i tehnika:akrilne crne ploče između dva stakla u drvenim ramovima, dimenzije: 55 x 232 cm. Ukupna cena rada sa pripadajućim porezima i doprinosima iznosi 500.000,00 dinara.

Kratak opis dela: Triptih, zidna instalacija/ negativni crtež “Fiat lux”, čine tri crne mat akrilne ploče,koje između stakla postaju neka vrsta “ogledala” koja upijaju prostor i svetlosne situacije u prostoru i čine i samog posmatrača aktivnim. Triptih jepostavljen u uzlazno silaznom nizu paralelano sa zidom i pravi senke. Na ovaj načinon “vibrira” zajedno sa prostorom i postaje  njegov integralni deo, jer ulazi u rezonanciju sa elementima prostora (volumenom i svetlom) i stvara u posetiocu osećaj jedinstva i harmonije. Zbog svoje glatke crne površine i zato što su ploče postavljene između dva refleksna stakla,one se na izvestan način ponašaju i kao ogledala za posmatrača.Dok hoda prostorom, posmatrač je u prilici da vidi sebe i prostor u pločama. Rad je otvoren, poetičan i meditativan, a s obzirom da je precizno geometrijski/ritmički postavljen ima potencijal da balansira sam.  Rad je izlagan u Salonu Muzeja savremene u Beogradu na izložbi “Prostori odstupanja”. Rad za Salon MSUB,koji je nastao 2015.ima rastući dijagram. Rad je bio izložen u Galeriji savremene umetnosti u Smederevu sa još 4 triptiha iz ove serije, avgusta 2017. Ana Kneževićseu svojim radovima baviminimalizmom i ritmovima u prostoru i njeniradovisuveoma čestorađeni upravo u nizovima.

Zoran Dimovski – naziv rada: „Don’t ask“ (Ask not what You can do for the art, ask what art can do for You.). Godina: 2014. Materijal: olovka u boji na furniranoj drvenoj podlozi. Dimenzije: 201 x 255 cm.             Ukupna cena rada sa pripadajućim porezima i doprinosima iznosi 650.000,00 dinara

Kratak opis dela: Rad „Don’t ask“ [„Ask not what your country can do for you – ask what you can do for your country“ J.F.K.1961.] (Fotografija: Stanley Tretick, „Caroline Kennedy holds a Postcard of her Father“, 1961.) je prvobitno planiran kao deo izložbene postavke autora koja je trebalo da bude realizovana u Gradskoj galeriji savremene umetnosti Smederevo tokom avgusta 2018. godine. Nakon premeštanja izložbenog prostora galerije u Muzej u Smederevu rad je izostao sa izložbe, te su izložena samo tri druga rada prilagođena datom prostoru. Ono što čini zajedničku osobinu svih pripremljenih radova jeste to da se bave istorijskim i političkim domenom. Kroz ove radove se razmatra savremeni trenutak i pokušava se uspostaviti govor i relacija između sadašnjeg visokotehnološkog socijalnog sistema i prethodnih civilizacijskih fenomena kao štosu totalitarana društva i hladni rat.

Zoran Dimovski je rođen 1966. godine u Beogradu. Upisao je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu1988. godine, na kom je i diplomirao 1993. godine. Postdiplomske studije je završio 1995. Od 2000. godine predaje naFakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Doktorske studije je završio 2017. godine. Član ULUS-a od 1994. godine. Imao 22 samostalne izložbe u zemlji i 52 grupne izložbe u inostranstvu.

Slobodanka Stupar – naziv rada: BONN. Godina: 2016. Materijal: triptih/fotografija, digital print na alubondu, čelični ramovi, zvučnici + audio zapis. Dimenzije: 3 x (105 x 80 x 3cm). Ukupna cena rada sa pripadajućim porezima i doprinosima iznosi: 350.000,00 dinara

Kratak opis dela: Rad je deo serije i izložbe pod nazivom „Stepenice na dole su i stepenice nagore“ koja je realizovana u okviru izlagačke sezone Gradske galerije savremene umetnosti Smederevo u Muzeju u Smederevu tokom novembra 2018. godine.Na čitavoj seriji radova „pogled posetioca je usmeren ka prepoznavanju nekih od navikom prenebregnutih delova arhitekture muzeja, semplovanih i reorganizovanih u sklopove meditativnih fotografskih refleksijana simetriju, formu, svetlo, površinu i strukturu, prikazane na način prilagođen prostoru (u grupama instaliram uzimajući u obzir karakteristike izlagačkog prostora). One su često dopunjene zvukom, čija uloga je da proširi polje vizuelnog I utopi slušaoca u postavke koje zadobijaju osobine ambijenata. U intencionalnom smislu, one su činioci prenosa između unutrašnjih stanja umetnika i unutrašnjih stanja koja se indukuju u posetiocima tokom njihovog opažanja radova u izlagačkom prostoru.“ (citat iz kataloga, Stevan Vuković)

Diplomirala unutrašnju arhitekturu i grafiku na FPU u Beogradu, magistrirala grafiku na FLU Univerziteta u Beogradu i specijalizirala grafiku na Školi lepih umetnosti u Atini. Izlagala na više od 50 samostalnih izložbi u Beogradu, Zagrebu, Dubrovniku, Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, Krusevacu, Kelnu, Atini, Solunu, Edinburgu, Beču, Minhenu, Vitenu. Učestvovala na velikom broju grupnih izložbi i brojnim umetnickim projekima u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu: Nagrada za grafiku Oktobarskog salona Beograda i Nagrada za skulpturu Likovne kolonije Željazara Sisak 1987.; Nagrada 1. Mediteranskog bijenala grafičke umetnosti, Ag. Nikolaos, Grčka 1988.; Otkupna nagrada Sveučilišne knjižnice na Zagrebačkoj izložbi jugoslovenskog crteža 1989.; Velika Nagrada 9. Internacionalnog trijenala grafike u Frehenu 1991.; Nagrada na Bijenalu suva igla Užice 1993.; Otkupna nagrada Narodnog muzeja na Beogradskom internacionalnom bijenalu grafike 1997.; FotowettbewerbAward1999. Štutgart 2000. Dela u muzejima i javnim kolekcijama: MSUB, Muzej grada, Muzej Zepter i Narodni muzej u Beogradu, Ludwig muzej Keln, MSUV, Novi Sad, muzeji Kruševac, Kraljevo i Vranje, Galerija savremene likovne umetnosti Niš, Nacionalna pinakoteka Pirej, Grčka, Savremena Galerija Zrenjanin, Zbirka Nacionalne Sveučilišne knjižnice Zagreb, zbirka Galerije Lazar Vozarević, Sremska Mitrovica, Grafička zbirka Frechen, Nemačka, Muzej međunarodne savremene grafike Fredrikstad, Norveška, zbirka Grafičkog kolektiva Beograd, zbirke kolonija Sisak, Poreč, Tuzla, Sopoćani dr. kao i u brojnim privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu.

Čitaj dalje...

Ana Marković – Ubrzanja/putovanja

SMEDEREVO, 10.decembar 2018 – Smederevska Gradska galerija savremene umetnosti najavila je za sutra, u utorak u 19 sati, u Muzeju otvaranje izložbe pod nazivom “Ubrzanja/putovanja”, autorke Ane Marković. Biće predstavljeni njeni radovi srednjeg i malog formata, rađeni tehnikom ulje na platnu, nastali u poslednje dve godine.

Ono što čini uža umetnička interesovanja ove umetnice jeste prolaznost i ritam savremenog života, pre svega urbanih struktura. U tom smislu, autorka je odnedavno svoja istraživanja prenela sa fotografije na polje slike, gde se ona sada prepliće sa fotografskim eksperimentima. Temu prolaznosti pokušala je da istraži kroz pejzaž, tražeći paralelu između nekadašnjih arkadijskih pejzaža i njegovih današnjih predstava, koje su daleko od idiličnih slika starih majstora.

Za umetnicu je savremeni pejzaž neodvojiv od gradskih sredina, zbog čega se, prirodno, bavi prikazima užurbanog gradskog života mnogo pre nego slikama prirode. Autorku zanima maniristička deformacija figura i svakodnevnih prizora, koja najbolje pokazuje ljudsku zabrinutost svetom, koji se značajno promenio i udaljio od prirode ali i samog sebe.

Predstavljena serija slika urađena je po ugledu na fotografije sa dugom ekspozicijom, koja asocira na konstantno kretanje i dramatične promene načina života. Kroz nju  umetnica želi da ispita poziciju pejzaža danas i koliko se naš doživljaj istog zaista promenio.

Ana Marković je rođena u Beogradu 1984. godine. Diplomirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2010. U klsi profesora Gordana Nikolića. Završila master studije 2014. godine na istom fakultetu. Tokom studija usavršavala se na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču, u klasi prof. Johanne Kandl kao i na Letnjoj akademiji Traunkirchen u Austriji pod menstorstvom umetnice Xenie Hausner. Osvojila nagradu za crtež na studentskom bijenalu crteža Srbije. Do sada je izlagala na osam samostalnih izložbi i velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Izložba će biti otvorena do 18. januara 2019. godine.

Čitaj dalje...

Konkurs Galerije savremene umetnosti za 2019.

SMEDEREVO, 17. septembar 2018 – Gradska galerija savremene umetnosti u Smederevu raspisala je danas konkurs za izlagačku sezonu 2019.

Konkurs je otvoren do 1. novembra 2018. Godine, a spisak prihvaćenih prijava za izlaganje biće objavlјen na sajtu www.mus.org.rs/gsus  najkasnije 20 dana po završetku konkursa.

Umetnici koji su zainteresovani trba da dostave: kontakt (telefon i e-mail adresu), idejnu koncepciju (opis projekta), vizuelnu dokumentaciju (poželјno je da fajl prezentacija sa fotografijama bude u PDF formatu), radnu biografiju i tehničku specifikaciju (neophodnu za realizaciju izložbe).

Ove podatke poslati u elektronskoj formi, a izabrani projekti moraju da budu spremni za realizaciju izložbenog programa od februara 2019.

Čitaj dalje...

Umetničko zabavište – galerija radosti

SMEDEREVO, 29. januar 2017 – Predškolska ustanova „Naša radost“ u saradnji sa pozorištem PATOS, Muzejem u Smederevu, smederevskom Narodnom bibliotekom i Orkestrom „Svetlost“ organizuje program „Umetničko zabavište – galerija radosti“.

Program će biti realizovan od 1. do 28. februara, svakog radnog dana od 14 do 16 i 30 u prostoru Gradske galerije savremene umetnosti u Smederevu za decu uzrasta od 3 do 7 godina. U osmišljavanje i realizaciju programa biće uključeni vaspitači, stručni saradnici Ustanove, kustosi smederevskog muzeja, koordinator Dečjeg odeljenja Narodne biblioteke, dramski pedagozi pozorišta PATOS, članovi orkestra „Svetlost“, zajedno sa decom i članovima porodica.

Ovaj program je namenjen deci koja su izvan sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kao i deci koja su korisnici usluga Predškolske ustanove. Namera je da se deci ranog uzrasta ponude raznovrsni podsticaji za kvalitetno učenje, razvoj i obrazovanje na različitim mestima u zajednici koja postaju mesta susretanja i učenja dece i odraslih.

PU „Naša radost“ je u saradnji sa institucijama kulture grada Smedereva od 2015. godine realizovala više programa u ovoj oblasti: Muzejske igre, Festival drame i Umetničko zabavište.

Čitaj dalje...

Međunarodni salon umetničke fotografije

SMEDEREVO, 10. oktobar 2017 – U Gradskoj galeriji savremene umetnosti u Smederevu ove srede će biti otvorena Sedma međunarodna izložba fotografije. Izložba se održava u organizaciji Foto-kino kluba Smederevo i Gradske galerije savremene umetnosti, a pod patronatom FIAP – Međunarodnog saveza fotografske umetnosti, PSA – Udruženja fotografa Amerike, IAAP- Međunarodne asocijacije umetničkih fotografa, GPU – Globalne fotografske unije i FSS – Foto saveza Srbije.

Izložba je organizovana na četiri teme/sekcije: A) Putovanje (boja), B) Priroda (boja), C) Slobodna (boja), D) Slobodna (crno bela) i E) Žurnalizam (boja).

Od 2056 pristiglih fotografija prihvaćeno je 633 rada,164 autora iz 48 zemalja.

Za najboljeg autora proglašen je umetnik iz Nemačke – Baerbel Brechtel.

Fotografije će u Gradskoj galeriji savremene umetnosti biti pred publikom do 3. novembra.

Čitaj dalje...

Izložba “Unutar zidina” Biljane Đorđević

SMEDEREVO, 13. septembar 2017 – U Gradskoj galeriji savremene umetnosti Smederevo otvorena je izložba “Unutar zidina” Biljane Đorđević i trajaće do 9. oktobra.

Izložba obuhvata deo ciklusa objedinjen pod zajedničkim nazivom “Oruđe delanja“, a koji predstavlja niz radova koji su nastali u periodu od 2015. do 2017. godine.

Na izložbi u Smederevu umetnica postavlja tri manja crteža, od kojih su dva crteži enterijera – fabrika tekstilne industrije (predložak/crtež za poliptih „Oruđe delanja“) i presek raskošne, renesansne građevine (postavljene kao pozornica u koji je moguće učitati prethodni sadržaj).

Centralnu postavku izložbe čine dva rada velikog formata – ulje na platnu/poliptih „Oruđe delanja“ i crtež u kombinovanoj tehnici „Doček“. Na njima u svom prepoznatljivom klasičnom, realističkom narativu jasne ikonografske strukture, u konstrukciji zatvorene pozornice savremenog ambijenta, autorka zauzima jasan kritički stav prema socijalnom, političkom i ekonomskom položaju savremenog čoveka. Njegova apatičnost prema novostvorenom svetu i nedostatak želje da se pomeri iz svoje zone „bezbednosti“ jesu sadržaji koji se jasno anticipiraju u uznemiravajućim predstavama koje nam ovom prilikom autorka nudi.

Slika „Oruđe delanj“a i crtež „Doček“ se u narativnom, simboličkom i prikazivačkom domenu prožimaju, po rečima same umetnice u cilju artikulacije „stanja savremenog čoveka u društvenom sistemu koji se sve bahatije odnosi prema pojedincu, negirajući one osnovne principe za koje se čovečanstvo borilo kroz XIX i XX vek.“

Biljana Đorđević, 1973. rođena u Beogradu, 1997. završila diplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, 2013. doktorsku tezu odbranila na temu Hypnerotomachia Poliphili ili Žudnja za ljubavlju u snovima, na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, 2003/04. Radi sa galerijom Lia Rumma, Milano/Napulj, Italija, 2010/2011. gostujući predavač na Parsons the New School for Design, New York,

2005/13. Radi sa galerijom Davide Gallo, Berlin, Nemačka, 2013. Politikina nagrada Vladislav Ribnikar za najbolju izložbu u 2012. godini, 2014. radi sa galerijom Braverman, Tel Aviv, Izrael,

  1. prva nagrada Medalja XXI Prolećnog anala, za crtež Doček.

Samostalno je  izlagala od 1998. u zemlji i inostranstvu, a njeni radovi našli su se u okviru nekoliko desetina grupnih izložbi od Srbije preko Austrije, Švajcarske, Grčke, Feancuske, Norveške, Nemačke, Španije, Albanije, Poljske, Italije, Švedske, Rusije, Izraela, Kine, SAD, do Australije.

Čitaj dalje...

Od ponedeljka 49. “Pjer” u Smederevu

SMEDEREVO, 1. septembar 2017 – U Gradskoj galeriji savremene umetnosti u Smederevu, u ponedeljak, 4. septembra, u 19 časova biće otvorena izložba najboljih radova 49. konkursa karikature „Pjer“ kompanije „Novosti“.

Originalnu postavku 49. „Pjera“ čine 124 karikature, 73 autora, uz 20 radova 18 mladih karikaturista.

Podsetimo, „Zlatnog Pjera“ dobio je Goran Divac za karikaturu „Enklava“, „Srebrnog“ Goran Marković, za karikaturu sudije, koji je umesto mašne vezao – dolare i „Bronzanog Pjera“ Dušan Arsenić, za rad u kome TV voditelj – Pinokio, nosem probada gledaoca u fotelji (po rečima autora, jednako može da se odnosi na laži plasirane kako sa domaćih, tako i sa svetskih medija).

Nagrada „Pjer“ je za najbolju karikaturu.jednom godišnje je dodeljuje kompanija „Novosti“. Ime je dobila po karikaturisti Pjeru Križaniću, a ustanovljena je 1967. po ideji Dragana Savića, karikaturiste „Borbe“, a ideju je sproveo u delo Slobodan Glumac, tadašnji glavni urednik „Večernjih novosti”. Prvi dobitnik nagrade bio je Albin Rogelj za karikaturu Osmerac na jugoslovenski način.

 

Čitaj dalje...

Noć muzeja u Smederevu na dve lokacije

SMEDEREVO, 18. maj 2017 – U subotu 20. maja od 18 časova do 1 sat posle ponoći u organizaciji Muzeja u Smederevu biće održana Evropska Noć muzeja 9. put zaredom na dve lokacije, a ulaz je slobodan.

U Muzeju u Smederevu, u 18 časova biće otvorena izložba Despot Đurađ Branković u delu braće Nastasijević: susret Rudnika i Smedereva, autora mr Snežane Cvetković i Miroslava P. Lazića, viših kustosa smederevskog muzeja. Izložba će biti otvorena do 20. Septembra.

U pratećem programu, koncert kamernog sastava orkestra „Svetlost“ iz Smedereva. Učesnici: Jelena Ugrinić (viola), Staša Timotijević (čelo) i Nemanja Petković (klarinet). Rukovodilac i dirigent Marko Đorđević. Početak koncerta u 19 časova, završetak oko 20 časova.

Izložbena postavka je realizovana zahvaljujući pozajmici predmeta iz Legata braće Nastasijević iz Muzeja Rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu, Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu i Narodnoj biblioteci u Smederevu.

Pokrovitelj izložbe je Grad Smederevo.

U Gradskoj galeriji savremene umetnosti Smederevo, u 20 časova je svečano otvaranje izložbe I’m Forever Blowing Bubbles. Autor izložbe je Saša Tkačenko.

Izložba I’m Forever Blowing Bubbles otvara polje u kome se na indirektan način preispituje pojam i ideal uspeha u savremenom društvu. Galerija, tačnije njena arhitektonska osnova, u vidu platformi, odnosno grafikona (gubitak radnih mesta nasuprot rezultatima i kvotama sportskih mečeva) poslužila je kao poligon za konstruisanje imaginarnih teritorija koje emituju različite informacije. Suprotstavljanjem datih informacija, umetnik kreira određenu vrstu ogledala u kome pojedinac zagledan u različite brojke i statističke podatke, demistifikuje fragilnost sistema i simulakrum savršenog poretka. U isto vreme zastava na koju je apliciran tekst I’m Forever Blowing Bubbles postavljena u prostoru kao napušteni predmet, predstavlja neku vrstu monologa umetnika. Zastava kao simbol moći u ovom slučaju skrajnuta i na podu, mapira pogled sa margine zagledan u idealizovani centar, sa ironično patetičnim otklonom ka objektivnom sagledavanju realnosti.

Saša Tkačenko (1979) živi i radi u Beogradu. Od 2008. godine kontinuirano učestvuje na izložbama u zemlji i inostranstvu (odabrane izložbe: Centar Pompidu u Parizu, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, mumok – Muzej moderne umetnosti u Beču, Muzej savremene umetnosti u Zagrebu, MNAC – Nacionalni muzej savremene umetnosti u Bukureštu, Times Muzej u Guangdžou, Muzej savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, ACP – Australijski Centar za fotografiju u Sidneju, Muzej grada Beograda, Künstlerhaus u Bremenu, UnionDocs Centar za dokumentarnu umetnost u Njujorku, Castello di Rivoli – Muzej savremene umetnosti u Torinu). Boravio je na artist-in-residence programima u ISCP Njujorku, T.I.C.A-AirLAb Institutu za savremenu umetnost u Tirani. Njegovi radovi nalaze se u kolekcijama Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Telenor kolekciji savremene srpske umetnosti.

Izložba će biti otvorena do 20. juna.

Čitaj dalje...

Autorsko vođenje kroz izložbu

SMEDEREVO, 19. april 2017 – Autorsko vođenje kroz izložbu Devedesete umetnika Srđana Veljovića planirano je za četvrtak u 17 časova, saopšteno je danas iz  Galerije savremene umetnosti Smederevo.

Foto-projekat „Devedesete ” nastajao je u periodu Miloševićeve vladavine – od 1987. godine i Osme sednice CK Saveza komunista Srbije, koja se može smatarti uvodom u kasniji raspad Jugoslavije, pa sve do 2000. godine, političkih promena i tranzicije.

Srđan Veljović / Fotograf i kulturni radnik. Rođen 1968. godine. Završio Elektrotehnički fakultet. Član ULUS. Realizovao projekte:Arhitektura i fašizam, Lep život kao eksces, Nebo, Granice roda, Ekonomija moći heteroseksualne veze, Koliko visoko je bezbedno, Nož žica, Umeće tranzicije, Transponovanje – Džoni Racković, Mnoštva, Tehno – pozicije potkulture, Moguća mesta solidarnosti, Muzeji i još po neko mesto sećanja, Jarboli, Industrija, Fotografije-portreti, Bioskopi u kulturi sećanja, 20-25-29, Das Unheimliche koncept kao praktična alatka.

„Fotografiju koristim kao sredstvo za komunikaciju. Ono što bi nazivali fotografijom se nalazi u stanju stalne i velike promene. Jako je zanimljivo tragati za mestom na kome se ona trenutno nalazi. Slutim da biće fotografije treba tražiti na strani recepcije, njene prezentacije, upotrebe.

Zanimaju me situacije ispoljavanja subjektivnosti i trudim se da ih tematizujem.

Bavim se problemom identiteta i njegovog uspostavljanja kao polja konstituisanog izvana istražujući mesta prestupa granice koja ga definiše. Fotografija je fikcija.“(Autor)

Čitaj dalje...

Devedesete, foto-aparatom, iz drugog ugla

SMEDEREVO, 8. april 2017 – U Galeriji savremene umetnosti u Smederevu ovog petka je otvorena izložba fotografija Srđana Veljovića pod nazivom „Devedesete“. Mada bi se moglo pomisliti, po ovoj vremenskoj odrednici, da će se pred publikom naći fotografski zapisi jedne, za većinu s ovih prostora, nevesele dekade, ovde to ipak nije slučaj. Izložene fotografije su lični doživljaj Veljovića, kako je on taj period doživeo, fragmenti niza uzgrednih situacija, .

– U tom periodu bilo je mnogo čega drugog, ne samo ratova, redova za šećer i ulje, inflacije… Bilo je i mnogo kulturnih i subkulturnih pokreta, umetničkih akcija, ispoljavanja društvenosti na najrazličitije načine. Bilo je to u potpunoj suprotnosti i kontrastu sa tom i takvom stvarnošću i to može da se vidi na mojim fotografijama – objašnjava autor nesklad između asocijacije koju stvara naziv njegove izložbe i onog što je pred publikom.

Izložene fotografije pokrivaju period od 1987. godine, od Osme sednice CK i dolaska Slobodana Miloševića na vlast, pa do 2000. i njegovog pada i predstavljaju svojevrsno viđenje onoga što se u tom periodu dešavalo, sa sasvim ličnim pečatom. O tome možda najbolje govore dve fotografije, izložene jedna do druge, koje po nastanku ali i temi deli čitava decenija. Na prvoj je devojka na graničnom kamenu, na Prokletijama, na kome piše SFRJ, sa početka devedesetih, a na potonjoj NATO bombardovanjem razrušena zgrada Centralnog komiteta na Novom Beogradu. Države čija je skraćenica uklesana u kamen u više nema, nema ni CK, ostale su samo uspomene na ono što se u međuvremenu dešavalo. I fotografije na kojima je to zabeleženo.

Čitaj dalje...