You are here

Ima novca, ali nema znanja da se reši problem grada

Izvor: Danas.rs, 23 jun 2019 – Srbija zbog loše protivgradne zaštite pretrpela 6,18 milijardi dinara štete za tri godine. Od početka ove u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, samo prošle sedmice ispaljene su 1.932 protivgradne rakete, a u RHMZ za Danas kažu da je s obzirom na to koliko teritorije brane načinjena šteta minimalna.

Na pitanje da li je tačno da u pojedinim delovima zemlje nisu ispaljivane rakete uprkos jakom gradu i to zbog aviona, u RHMZ napominju da je samo u četvrtak na snazi bila zabrana dejstvovanja iznad teritorije opštine Sokobanja. „To je sastavni deo našeg posla i procenjeni rizik u okviru dostignute efikanosti rada. Obavezno se mora voditi računa o bezbednosti vazdušnog prostora kako ne bi bio ugrožen život ljudi u vazduhoplovima“, ističu u RHMZ i napominju da i prema podacima iz sveta nema efikasnijeg načina od raketnog u borbi sa gradom.

U RHMZ kažu da je prema prvim procenama šteta u poslednjih sedam dana registrovana na 885 hektara sa različitim intenzitetima oštećenja na poljoprivrednim kulturama. „S obzirom na to da su nepogode zahvatile čitavo područje Srbije i da branimo pet miliona hektara, štete su minimalne“, naglašavaju u Zavodu. Za operativno funkcionisanje protivgradne zaštite, ističu u RHMZ, ove godine izdvojeno je iz budžeta više od 738 miliona dinara.

Svakog proleća vremenskih nepogoda bilo je, čini se, više nego ranije, a sistem ispaljivanja protivgradnih raketa zakazao je u mnogim opštinama, što nas vraća na staru temu ima li uopšte smisla i dalje forsirati ga, odnosno nameće pitanje da li postoji nešto što bi efikasnije štitilo, pre svega, poljoprivredne useve od naleta kiše i grada.

Da su rakete i dosadašnji sistem, koji su od 2015. ponovo u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, neefikasni potvrđuju i podaci Državne revizorske institucije. Prema analizi koju je uradio DRI, za samo tri godine od 2015. do 2017. grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara. RHMZ je 2017. (poslednje godine obuhvaćene analizom DRI) odbranu od grada sprovodio na više od 7,7 miliona hektara, od čega je 5,1 milion poljoprivredno zemljište.

Podaci DRI pokazuju da je u periodu od 2015. do 2017. država u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.

U Srbiji postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po analizirane godine RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ tokom tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa.

Veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština, koordinacija sa nadležnima, 70 opština uopšte nije doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u tek 70 opština.

Situacija se ni posle 2017. nije mnogo promenila, a agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da je taj problem isti svake godine od kako on radi – gotovo četiri decenije.

– Uvek nas iznenadi kiša, sneg, led. Nema dovoljno raketa, problemi sa pucanjem, da li sme ili ne. Ako padne grad na Loznicu vi ne smete da pucate zbog granice. Tako da je kod nas sve problem – kaže Gulan. On ističe kako ne zna da li je to tako zbog nedostatka novca, ali pre veruje da je to zato što mi ne znamo da rešimo taj problem. „Uvek pričamo o mogućnostima, šta može da se uradi, a nikako da iskoristimo te mogućnosti“, napominje Gulan.

Pre nekoliko dana načinjen je jedan korak, jer su ministri poljoprivrede Srbije i Srpske Branislav Nedimović i Boris Pašalić potpisali memorandum o izgradnji mreže automatskih protivgradnih stanica na teritoriji Republike Srpske. Plan je da se Izgradi 25 automatskih protivgradnih stanica od Zvornika do Višegrada i Ruda. Kako je Nedimović rekao, to bi trebalo Vladu Srbije da košta od 700.000 do 800.000 evra.

– Trebalo je puno vremena da prođe da se neko seti da su nam neophodni sporazumi sa BiH i Hrvatskom. Tek sada je potpisan jedan takav ugovor sa BiH. Kao da smo zaboravili da su se severni delovi naše zemlje nekada od grada branili raketama iz Slavonije, dok se zapadna Srbija štitila iz BiH – kaže za naš list agroekonomski analitičar Milan Prostran. On podseća kako je bilo raznih sistema odbrane od grada ranije, višecevnih bacača i mlaznih aviona, ali da sada toga nema.

– Najbolji sistem odbrane u ovom trenutku je dobar sistem osiguranja useva i postavljanje protivgradnih mreža. Veliki investitori to uveliko rade i to je ono što bi bilo najefektnije u ovom trenutku – napominje Prostran.

Međutim, iako gotovo svake godine padavine unište dobar deo prinosa poljoprivrednicima osiguranje useva u Srbiji i dalje je vrlo slabo, na nivou je između 10 i 15 odsto.

https://www.danas.rs/ekonomija/ima-novca-ali-nema-znanja-da-se-resi-problem-grada/

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

U gradu potop, na selu padavine dobrodošle usevima

SMEDEREVO, 19. jun 2019 – Jako nevreme praćeno kratkotrajnim gradom pogodilo je sinoć Smederevo, pa je centar grada oko 21 sat, kao što se vidi na fotografiji, bio bukvalno pod vodom, pogotovo Karađorđeva ulica, dok je u seoskim sredinama situacija bila sasvim drugačija, kažu iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe.

Ipak, nevreme koje je sinoć zahvatilo smederevski kraj, nije se nepovoljno odrazilo na poljoprivredne useve, saznaje Podunavlje.info u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi Smederevo. Što je najvažnije, grada nije bilo u seoskim sredinama, pa stručnjaci PSSS Smederevo procenjuju da je kiša povoljno uticala na useve. Kako nam je rečeno, u Kolarima je palo dvadesetak litara kiše, bez grada, što je u okvirima letnjih padavina, dok recimo u Skobalju nije bilo kiše.

Prema oceni stručnjaka, ove padavine će pomoći pšenici da bolje nalije zrno i da uspori sazrevanje. Kod kukuruza, soje i suncokreta kiša je povoljno uticala na obnovu vlage u zemljištu i posle završene prihrane mineralnim azotnim đubrivima pomoći će njihovom boljem usvajanju. Padavine su naročito bile povoljne za kukuruz, koji je u kritičnoj fazi potrebe za vlagom, a to je 20 dana pre i 20 dana posle metličenja.

Stručnjaci napominju da su redovne padavine u narednih mesec dana, kada je reč o poljoprivredi,  preko potrebne.

Foto: privatna rahiva, FB

Čitaj dalje...

Grad veličine graška i u smederevskom kraju, šteta se procenjuje (video)

SMEDEREVO, 20. maj 2019 – Grad, koji sinoć nije zabeležen tokom jakog nevremena u smederevskom kraju, “udario” je danas. Izveštaji sa terena kazuju, čak u dva navrata u pojedinim atarima na teritoriji Smedereva.

Radiša Matić, povrtar iz Lugavčine je rekao za Podunavlje.info da je danas u tom kraju grad pao oko 13-13,30 časova. Gaj, deo prema Saraorcima, gde ima nekoliko povrtarskih kultura, nije pretrpeo veća oštećenja, naveo je Matić i dodao da još uvek ne zna kako su prošle ostale površine u drugim krajevima atara.

“Papriku sam juče rasadio na oko 50 ari, tu nije bilo grada i nema štete. Krompir imam u istom delu na oko dva hektara, upravo sam proveravao, nema štete. Međutim,  Ima dosta ljudi koji imaju bostan prema Moravi i koji su poskidali tunele.  Ima dosta i jagodara na njivama uz selo iz pravca odakle je  došao grad. Ne znam kakva je situacija sa njima. Verovatno ima štete jer je u jednom trenutku kod mene celo dvorište bilo belo od grada koji je bio veličine graška. Ljudi mi javljaju da da je jabuka pretrpela štetu.”, kaže Matić u izjavi za Podunavlje.info.

Obilne padavine, što je važnije, učestale u prethodnom periodu, pojedinim poljoprivrednim kulturama su pogodovale, ali i štetile, kako razvoju ratarskih tako i povrtarskih i voćarskih kultura, saglasni su i poljoprivrednici i stručnjaci.

Gorana Pavlovića, direktora u Poljoprivrednoj, savetodavnoj i stručnoj službi u Kolarima, zamolili smo za trenutnu procenu situacije.

“Još uvek nemamo precizne podatke da li je u smederevskom kraju došlo do značajnih šteta. Informacije sa terena, kojima raspolažu naši stručnjaci, govore da je grad padao u Drugovcu, Lunjevcu, Lugavčini sa okolinom. Verovatno je šteta od grada prisutna i u atarima još nekoliko sela, ali za sada još nemamo proverene informacije”, izjavio je Pavlović za Podunavlje.info.

On je ukazao da padavine, koliko pogoduju kulturama, sa druge strane, pospešuju razvoj štetočina, koje usporavaju rast biljaka.

“Uz pojavu grada, to se naročito održava na rast mladih povrtarskih biljaka, a može doći i do njihovog uništavanja. Takođe, kod ovakvih učestalih padavina, problem je i u tome što je onemogućen ulazak mehanizacije na obradive površine, kojom bi se prehranili i zaštitili usevi od bolesti, štetočina i korova”, rekao je Pavlović.

Prema njegovim rečima, proizvođači koji su osigurali useve mogu da očekuju nadoknadu štete i podsticaj od Ministarstva poljoprivrede za plaćenu premiju osiguranja u visini od 70 odsto bez poreza na dodatu vrednost.

Foto: M. Marković/S. Stepić

Čitaj dalje...