You are here

Radnici Goše – od jeftine do besplatne radne snage

Izvor: insajder.net, 12. decembar 2018 – Sudbina radnika fabrike šinskih vozila “Goša” iz Smederevske Palanke koji četiri godine nisu primali redovne plate, a koja je otkrivena tek nakon samoubistva jednog radnika, i dalje je neizvesna. Slučaj „Goše“ našao se među pet najdrastičnijih slučajeva kršenja radničkih prava u Evropi, prema oceni Evropske konfederacije sindikata.

Agonija radnika nastavila se i nakon propasti Goše krajem prošle godine. Nekadašnja ćerka-firma Goša RSC, nastavila je da radi u halama fabrike i nakon proglašenja stečaja, ali kako se ispostavilo ne plaća preuzete obaveze.

Radnicima je ostala dužna dve i po plate, a stečajnom upravniku 17 miliona dinara zakupa koji je trebalo da uđe u stečajnu masu nekadašnjeg giganta – fabrike Goša, koja je privatizovana još 2007.

U međuvremenu je stečajni upravnik zbog neplaćanja zakupa proizvodnih hala raskinuo ugovor o zakupu sa firmom Goša RSC, čiji je vlasnik bivši direktor fabrike Goše Milutin Šćepanović. S obzirom da je zakup raskinut mala je verovatnoća da će Goša RSC radnicima isplatiti i zarade, pošo Goša RSC nema ni sopstvene prostorije za rad.

Istovremeno, jedini način da oko 350 radnika dobije 2,1 milion evra koji im se duguje nakon propasti Goše, jeste da stečajni upravnik u parnici ospori potraživanja nekadašnjeg vlasnika Goše, slovačke firme ŽOS, kao i s njom povezane kiparske firme Lisnart holding.

Naime, dug prema radnicima, ali i državi, u ovom trenutku, nije moguće naplatiti jer je ŽOS privilegovani poverilac. Slovačka firma je stavila pod hipoteku svu imovinu fabrike i to u trenutku kada je ona bila u blokadi i dugovala novac i državi i radnicima, pokazalo je istraživanje Insajdera objavljeno u emisiji „Država protiv radnika“. Hipoteka i zalozi stavljeni su na osnovu navodnog duga koji je Goša napravila u poslovanju sa fabrikom iz Slovačke, praktično svojim vlasnikom, i to u iznosu od 14,2 miliona evra. Odnos bivšeg vlasnika prema Goši najbolje ilustruje to što je ŽOS je pod zalog stavio čak i kasetofon fabrike čija je vrednost procenjena na 900 dinara.

Na taj način je slovačka firma, kao vlasnik Goše, sebe svesno stavila u privilegovan položaj i oštetila ostale poverioce, pre svega radnike i državu, kaže za Insajder stečajni upravnik Aca Mitić.

S obzirom na to da je početna cena na javnoj aukciji za prodaju Goše 21. decembra 2,8 miliona evra, a da prema rečima Mitića, otprilike toliko vredi i imovina koju je ŽOS obezbedio, za radnike neće ostati praktično ništa.

„Kada se fabrika proda namiriće se prvo poverioci iz prvog isplatnog reda koji iznosi oko dva miliona evra i koji čine minimalne zarade radnika i doprinosi za PIO na minimalnu osnovicu. Međutim, ako ne uspem da pobijem zaloge neće se namiriti ni prvi isplatni red“, kaže Mitić za Insajder.

I nakon Goše…

U novembru 2017. Goša FŠV gurnuta je u stečaj, a oko 150 radnika dobilo je otkaz bez prethodno isplaćenih više od 20 plata. Ipak, samo dve nedelje kasnije, fabričke hale u zakup uzima Goša RSC, nekadašnja Gošina ćerka-firma, a za nju počinje da rade oko sto radnika. Uprkos traumatičnom iskustvu, radnici su prihvatili novu saradnju s vlasnikom RSC-a, bivšim direktorom Goše Milutinom Šćepanovićem.

Međutim, godinu dana kasnije, ta saradnja je završena raskidom zakupa, a oko 150 radnika potražuje dve i po plate i nadoknade za prevoz.

Bojan Đorđević, koji je do raskida zakupa radio u RSC, kaže za Insajder da se radnicima duguju plate za septembar, oktobar i deo novembra. Prosečna plata u RSC-u je bila 35-40 hiljada dinara, a većina radnika je imala ugovore o delu.

„Pošto su ljudi bili na birou i primali nadoknadu za prestanak radnog odnosa, što je za njih posle svega što su prošli bila bar nekakva sigurnost, s njima su potpisani ugovori o delu. Njima je to omogućeno, koliko mi je poznato, sve sa znanjem i u dogovoru sa Inspekcijom rada“, kaže Đorđević koji je bio među 10-15 ljudi koji su imali ugovore o radu, jer mu je nadoknada sa biroa istekla.

Na pitanje Insajdera kako će im dug za plate biti isplaćen budući da je zakup raskinut, a vagoni za Srbijavoz nisu završeni, Đorđević kaže da čisto sumnja da će im novac ikad biti isplaćen s obzirom na dosadašnje iskustvo.

„Kada je reč o rokovima ništa nije obećano. Jedan radnik je pitao za potvrdu o potraživanju, međutim, direktor Šćepanović je rekao da nije sporno da se izda potvrda, ali da će, pre nego što sud to papirološki odradi, oni već novac da isplate. Mada, iskreno ne verujem u to. Mislim da se radnici više ni ne nadaju da će biti isplaćeni s obzirom na dosadašnje iskustvo“, kaže Đorđević.

Međusobne optužbe RSC i stečajnog upravnika

U Goši RSC za to što nisu uspeli da isplate plate radnicima, niti dug za zakup i vodu i struju, krive stečajnog upravnika. Kažu da bi svi dugovi bili isplaćeni da im je dozvoljeno da ostanu u zakupu i završe dva vagona koji su završeni 90 odsto i 70 odsto.

„Ukupna vrednost ta dva vagona je 32 miliona dinara. Time bi platili ceo dug za zakup i sve radnicima i poveriocima. Za to nam je potrebno 30 radnih dana“, kažu za Insajder u Goši RSC.

S druge strane, Mitić tvrdi da nije mogao da ih zadrži u zakupu, jer godinu dana gotovo ništa nisu plaćali.

„Moj motiv da im dam prostorije u zakup bio je smanjenje troškova obezbeđenja, kao i čuvanje na okupu radnika koji su najveći resurs Goše. Takođe, time bi slali i pozitivan znak potencijalnim investitorima. Dakle, ja nisam bio za to da se isteraju, jer mi štite imovinu, smanjuju mi troškove obezbeđenja. Ali dug za zakup nije plaćan, a nije pokazana ni namera da se on plati“, kaže on za Insajder.

On dodaje i da je rukovodstvu Goše RSC predloženo da plate pola duga, a da za drugu polovinu izdaju lične menice kao garanciju.

„Ako ste časni i kažete da ćete da platite, dajte ličnu menicu. E, onda su rekli da ne mogu da daju ličnu menicu. Pa ako ste sigurni da ćete platiti zašto nam to onda ne garantujete“, kaže Mitić.

Na pitanje Insajdera da u Goši RSC tvrde da je postojala opcija da Srbija voz asignacijom isplati dug stečajnom upravniku po isporuci vagona, međutim, Mitić ističe da to nije tačno.

„Srbijavoz može da garantuje isplatu Goši RSC i Obnova company koje su angažovali, ali ne mogu da garantuju da će te firme isplatiti meni ono što duguju. Meni su u Srbijavozu rekli da oni kao javno preduzeće ni ne mogu da garantuju takve transakcije“, ističe Mitić.

Ipak, zbog nesuglasica, Goša RSC i stečajni upravnik problem neplaćanja zakupa rešavanje na sudu.  Fabrika će na javnoj aukciji 21. decembra biti ponuđena zainteresovanim kupcima, a početna cena je 2,8 miliona evra – što je skoro devet puta manje od ukupnog duga prema svim poveriocima od 25 miliona evra.

Svi događaji u fabrici šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke – od privatizacije 2007. do danas – pokazali su, prema istraživanju Insajdera, da radnici nisu morali da ostanu bez zarada, a država bez više od četiri miliona evra poreza, samo da su predstavnici nadležnih institucija radili svoj posao.

Fabrika Goša prodata je 2007.godine slovačkoj fabrici  ŽOS Trnava čiji je većinski vlasnik biznismen iz slovačke Vladimir Por. Te godine Goša postaje „Izvoznik godine“, međutim, slika savršenog poslovanja i uspešnog izvoza počela je da se urušava već 2009, a svaka naredna godina za Gošu je bila sve teža. Od 2014. godine Goša prestaje da isplaćuje zarade radnicima, a državi poreze i doprinose, a rezultat svega toga je da je dug Goše u novembru 2017, kada je proglašen stečaj, prema radnicima i državi iznosio skoro 7 miliona evra.

O tome kako je Goša uništena zbog nemara države i poslovnih akrobacija slovačke ŽOS Trnave, gledajte u emisiji Insajdera „Država protiv radnika“.

 

Čitaj dalje...

Kako je krah fabrike promenio život Palanke (VIDEO)

Izvor: bbc.com/serbian, autor: Katarina Stevanović, 6. decembar 2018 – Nekoliko delimično remontovanih vagona u bojama srpske zastave i još toliko spremnih za farbanje u istom stilu, zaustavljene mašine, prazna fabrička hala i čuvar – to je slika koja dočekuje posetioce u Fabrici šinskih vozila Goša u Smederevskoj Palanci.

Mašine u ovim halama nedavno su zaustavljene, radnici dobili otkaze, a u fabrici je proglašen stečaj.

Stečajni upravnik nada se da će novu godinu fabrika dočekati u drugačijem izdanju – da će novi vlasnik proći kroz vrata ove firme 21. decembra.

Za tada je zakazana prodaja Šinskih vozila, fabrike koja je nekada bila deo giganta koji je samo u Smederevskoj Palanci zapošljavao 7.500 ljudi.

Od nekadašnjeg privrednog džina, u čijem je sastavu u ovom gradiću bilo više od deset firmi, danas rade tri – Goša Montaža, Goša Bezbednost i Fabrika opreme i mašina.

Ostale su u likvidaciji ili stečaju.

Osim u Palanci, Goša je imala fabrike i preduzeća širom nekadašnje Jugoslavije, u kojima je zapošljavala još oko pet hiljada radnika.


Najznačajniji poduhvati

  • Čelične konstrukcije Brankovog mosta, pokretnog mosta na kanalu Dunav-Tisa-Dunav, Pančevačkog mosta, Gazele, mostova duž pruge Beograd-Bar, mostova za Indiju i Burmu
  • Robna kuća u Bengaziju
  • HE Đerdap, Bajina Bašta, Potpeć
  • Delovi za hidroelektrane u Peruu, Cenralnoafričkoj Republici, Tunisu

Treća sreća?

Remont šinskih vozila je i prva delatnost u fabrici otvorenoj još davne 1923. godine, nazvanoj Jasenica.

Fabrika šinskih vozila, koja zbog toga može da se smatra i najstarijim Gošinim preduzećem, prvi put se u rukama privatnog vlasnika našla 2007. godine, kada ju je kupila slovačka firma ŽOS Trnava.

Nakon deset godina, u aprilu 2017. prodala ju je Lisnart Holding Limitedu sa sedištem na Kipru – ali je i ova privatizacija propala.

Usledio je štrajk zaposlenih zbog neisplaćenih zarada, samoubistvo jednog radnika, najave političara da će radnici dobiti pomoć, da će Goša biti spasena.

Ali je sve kulminiralo proglašenjem stečaja i podelom otkaza radnicima. Njih 324 je ostalo bez posla.

U halama Fabrike šinskih vozila zaustavljen je remont vagona

U hale, koje su potpuno opremljene i spremne za remont i proizvodnju novih vagona, železničkih sredstava i drugih šinskih vozila, uselili su se nakon toga zakupci.

Pre nekoliko dana su i oni, zbog neizmirenih obaveza, napustili prostorije.

Stečajni upravnik ove fabrike Aca Mitić za BBC na srpskom kaže da se nada da će firma uskoro naći novog vlasnika.

„Ovde postoje svi uslovi za proizvodnju i budući vlasnik će, istog trenutka kada uđe u halu, moći da otpočne proizvodnju.

Prostorije su opremljene, oprema je tehnički i tehnološki ispravna, a ono što je najbitnije – postoji stručna radna snaga.

Imamo inženjere, zavarivače, metalostrugare, bravare – imamo sve što je potrebno za proizvodnju“, priča Mitić.

Površina proizvodne hale u Fabrici šinskih vozila je oko 40 hiljada kvadrata i u njoj je moguće godišnje proizvesti oko 120 putničkih i oko 500 teretnih vagona.

„Ta proizvodnja je ostvarivana osamdesetih godina prošlog veka, kada je Goša bila moćna i samo u Šinskim vozilima zapošljavala oko 1.500 radnika i radila za tržište Irana, Iraka, Rusije, za područje čitave Jugoslavije i kada su cvetale ruže.

Onda su došle devedeste, ratovi, sankcije, raspad države, pa demokratske promene, privatizacija, ekonomska kriza, nedostatak tržišta, kašnjenje sa isplatama, nesolventnost“, priča Mitić.

Proizvodnja putničkih vagona u Goši je stala 2002. godine. Pod novim vlasnikom, od 2007. proizvođeni su teretni vagoni.

Stečajni upravnik se nada da će Šinska vozila u prvom pokušaju naći novog vlasnika, koji će se baviti istom delatnošću.

Ukoliko firmu kupi neko iz druge poslovne oblasti, boji se da će sve propasti.

Takvu sudbinu doživela je većina Gošinih firmi u Smederevskoj Palanci.

Milan Vujčić je u Fabrici šinskih vozila radio 29 godina i kaže da nije verovao da će firma doživeti ovakvu sudbinu.

Hale Fabrike šinskih vozila spremne su za novog vlasnika

Od Gošinih plata se nekada dobro živelo, priseća se danas.

„Kada sedam hiljada radnika primi platu, čitav grad to oseti i živi od toga. Onda su došle devedesete“, priča za BBC na srpskom Vujčić.

On je svedok „mračnih“ dešavanja u Goši.

Priča da su prve dve godine posle privatizacije bile dobre, a da su onda ponovo krenuli problemi.

„Najveći krivac što je Goša propala je država Srbija. Ja sam to pričao i uvek ću pričati.

Država je dozvolila prethodnom vlasniku da pet godina ne plaća porez i da tri godine ne plaća radnike. Mi smo slali prijave, ali je neko u Beogradu očigledno na to stavljao šaku“, priča Vujčić.

Stanovnici Palanke, prema njegovim rečima, i dalje nisu svesni šta se gubitkom Goše sve izgubilo.

Osim u Palanci, jedna od Gošinih firmi koja je „opstala“ u rukama privatnog vlasnika je Fabrika za proizvodnju specijalne opreme iz Simićeva.

I vreme je stalo

Nedavno je privatizovan i Institut Goša u Beogradu, koji je kupio Milenijum tim.

Život Goše – život Palanke

Smederevska Palanka je opština u centralnoj Srbiji, koja trenutno ima oko 47.000 stanovnika i oko 9.500 zaposlenih.

Goša, odnosno ono što je od nje opstalo, i dalje je sa oko hiljadu radnika najveći poslodavac u ovoj opštini.

Jedan od nekadašnjih Gošinih radnika je i Radovan Adžić.

Kroz kapiju fabrike prolazio je 23 godine. Poslednji put – kada je firma u kojoj je radio proglasila stečaj.

Grad u kome živi danas izgleda pomalo depresivno.

„Palanka deli sudbinu svih mesta koja su imali velike gigante. Giganti su propali, a nisu otvorene druge firme koje bi zaposlile radnike.

Neshvatljivo je da su šinska vozila skoro sto godina proizvodila vagone, a da ih mi danas uvozimo“, priča Adžić za BBC na srpskom.

Goša je izvozila širom sveta

Za grad bi značilo da u Gošu dođu novi vlasnici, smatra on.

„Da zaposle i sto radnika, to bi značilo da je sto porodica obezbeđeno. Ako nema ni tih sto plata, ni narod nema od čega da živi“, dodaje Adžić.

U okviru fabrike postoji i škola za obuku budućih radnika – ili je bar nekada tako bilo.

Mladi koji danas završe Mašinsko-elektrotehničku školu Goša, ovde teško pronalaze posao.

Ivan Stevanović ima 27 godina i pre deset je završio ovu srednju školu.

U struci nikada nije radio i kaže da mladi u ovom gradu posao nalaze po kladionicama, kafićima, buticima, kineskim radnjama, u trgovini.

„Ja nisam živeo u vreme najvećeg uspeha Goše. Slušao sam razne priče i kažu da je bilo mnogo bolje nego sada.

Svakako bi bilo bolje da Goša radi, da ljudi ovde ostaju, a ne da odlaze kako bi mogli da pronađu posao“, priča Stevanović za BBC na srpskom.

Od Jasenice do Goše

Akcionarsko društvo Jasenica, od kog je počela priča o Goši i industrijalizaciji Smederevske Palanke, nazvano je po imenu reke koja ovuda protiče. Osnovano je 1923. godine, francusko-srpskim kapitalom.

Mnoge hale nekadašnjeg giganta danas su prazne

Fabrika je ime Goša dobila 1950. godine, po partizanskom heroju iz ovih krajeva, Dragoslavu Đorđeviću Goši.

Vagoni, autobusi, priključna vozila, elektrooprema, konstrukcije za mostove – samo su neki od proizvoda koji su izlazili iz hala koje danas stoje prazne.

I Tito za bravarskim strugom

Majstori Goše su oduvek važili za vrhunske, a ovde se priča da je među njima bio i Josip Broz Tito.

Pisani tragovi za ovu legendu, nastalu verovatno na osnovu Titove autobiografije i govora koje je držao tokom tri posete Goši, ne postoje.

Ipak, u Palanci se veruje da je baš tu krajem 1926. i 1927. Tito živeo i radio u Jasenici.

Skoro četiri decenije, tačnije od pedesetih do devedesetih godina prošlog veka, priča da je Tito bio bravar zaposlen u palanačkoj fabrici, važila je za neprikosnovenu istinu.

Goša ove godine proslavlja 95. rođendan. Osnivači Jasenice te 1923. su život fabrike ograničili na 99 godina.

U međuvremenu je taj period promenjen, a pitanje je šta će od nje ostati do tog simboličnog roka.

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-46461824

Čitaj dalje...

Nova šansa da radnici Goše naplate zaostale plate

Izvor: Insajder.net, 27. septembar 2018 – Stečajni upravnik propale fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke Aca Mitić na ročištu pred Privrednim sudom u Požarevcu, osporio je 14,2 miliona evra potraživanja kiparskoj firmi Lisnart holding koja je kupila Gošu u aprilu 2017. od slovačkog ŽOS-a.

Ova odluka stečajnog upravnika, koja dolazi posle dokaza iznetih u emisiji Insajder „Država protiv radnika“ –  mogla bi na kraju da dovede do toga da radnicima bude isplaćen makar deo zaostalih zarada od ukupno 2,1 milion evra, a državi 4,7 miliona evra koliko iznosi dug za neplaćene poreze i doprinose u periodu od skoro četiri godine.

Naime, dug prema državi i radnicima u ovom trenutku, prema istraživanju Insajdera, nije moguće naplatiti jer je fabrika ŽOS iz Slovačke, koja je bila vlasnik Goše, stavila pod hipoteku svu imovinu fabrike i to u trenutku kada je ona već dugovala i državi i radnicima.

Foto: Srđan Ilić / Goša, štrajk, Milutin Šćepanović i Milan Vuijičić

Hipoteka je stavljena na osnovu navodnog duga koji je Goša napravila u poslovanju sa fabrikom iz Slovačke, odnosno svojim vlasnikom, i to u iznosu od 14,2 miliona evra. ŽOS je pod zalog stavio čak i kasetofon fabrike čija je vrednost procenjena na 900 dinara. S obzirom na to da nadležne institucije nisu sprovodile adekvatnu kontrolu godinama na kraju je došlo do toga da država nema načina da naplati svoja potraživanja, jer čak i kad bi se prodala imovina Goše novac bi, prema trenutnoj situaciji, otišao vlasnicima fabrike – sada kompaniji sa Kipra, Lisnart Holding, koja je u aprilu prošle godine kupila Gošu od ŽOS Trnave.

Stečajni upravnik Aca Mitić za Insajder kaže da će nakon osporavanja potraživanja pokrenuti parnični postupak protiv kiparske firme. On navodi da  je potraživanja Lisnarta osporio iz nekoliko razloga. Prvo, zbog toga što Lisnart svoja potraživanja nije upisao u registre nakon preuzimanje Goše od ŽOS-a. Drugi, i važniji razlog jeste to što je ŽOS Trnava, kao vlasnik Goše upisala hipoteke i zaloge na imovini u trenutku kada je račun Goše bio u blokadi, čime je sebe svesno stavila u privilegovan položaj i oštetila ostale poverioce.

„Ja sam činjenicu da Lisnart potraživanja nije upisao u registre poslao njihovom punomoćniku advokatu Marku Popoviću. On nije reagovao, dakle nije poslao nikakvu dopunsku dokumentaciju kojim bi imao mogućnost da to moje osporavanje opovrgne. Što se tiče postupka ŽOS-a, lično smatram da je jasno da su znali za nesposobnost plaćanja, jer je u tom periodu račun Goše bio u blokadi, te je ovom pravnom radnjom sebe stavila u pogodniji položaj i time oštetila ostale poverioce“, kaže Mitić za Insajder.

Fabriku šinskih vozila Goša 2007. godine kupila je ŽOS Trnava iz Slovačke. Posle nekoliko uspešnih godina u poslovanju, fabrika počinje da pravi gubitke i od 2014. radnicima ne isplaćuje plate, a državi poreze i doprinose. Za činjenicu da radnici Goše, fabrike šinskih vozila, ne dobijaju plate skoro četiri godine, javnost Srbije je saznala tek kada se 22. marta 2017. zbog lošeg materijalnog stanja u hali fabrike obesio radnik.

Usledili su štrajkovi, tadašnji direktor, odnosno predstavnik kompanije ŽOS Trnava u Goši, napustio je Srbiju, a fabrika je prodata kompaniji Lisnart Holding koja je registrovana na Kipru. Prema istraživanju Insajdera, iza novih vlasnika zapravo stoje stari vlasnici iz Slovačke.

Krajem 2017. Goša odlazi u stečaj, a u julu zvanično odlazi u bankrot.

Nedostatak kontrole doveo do štete u budžetu

Svi događaji u fabrici šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke – od privatizacije 2007. do danas – pokazali su, prema istraživanju Insajdera, da radnici nisu morali da ostanu bez zarada, a država bez preko četiri miliona evra poreza, samo da su predstavnici nadležnih institucija radili svoj posao.

Fabrika Goša prodata je 2007.godine slovačkoj fabrici  ŽOS Trnava čiji je većinski vlasnik biznismen iz slovačke Vladimir Por. Te godine Goša postaje „Izvoznik godine“, a 2008. prihodi od prodaje iznose 36 miliona evra, što je četiri puta više nego što je to bilo godinu dana ranije.

Međutim, slika savršenog poslovanja i uspešnog izvoza počela je da se urušava već 2009, a svaka naredna godina za Gošu je bila sve teža. Prema istraživanju Insajdera, vlasnik Vladimir Poor je Gošu godinama zaduživao, pritom je učinivši potpuno zavisnom od mnogobrojnih firmi u njegovom vlasništvu.

Firme u vlasništvu slovačkog biznismena u poslovima koje je radila Goša, javljale su se i kao dobavljači materijala potrebnog za izradu vagona, ali i kao posrednici u poslovima Goše sa drugim kompanijama. Praktično, ŽOS je Gošu koristio kao svog podizvođača za poslove koje slovačka firma nije stizala da završi, dok je Gošine radnike koristila kao jeftinu radnu snagu.

Sve to je uticalo da Goša sve više duguje, a sve manje zarađuje. Zbog toga, kako je pokazalo istraživanje Insajdera, slovački vlasnik još 2013. godine, nakon prve blokade računa, donosi odluku da se izvuče iz Goše, potpisavši Sporazum sa Gošom o priznanju i otpisu dugova.

Ovim sporazumom utvrđeno je da Goša svojim vlasnicima fabrici ŽOS iz Slovačke u tom trenutku, u januaru 2013, duguje 10, 5 miliona evra koje treba da otplati u 11 rata do kraja 2014. godine

Istovremeno, dok je Goša u blokadi, slovački vlasnici odlučuju da obezbede svoja potraživanja i 2014. stavljaju hipoteku na skoro svu imovinu Goše i zaloge na opremu.

Pod zalogom kasetofon od 900 dinara, makaze, pumpe, testere…

Prema dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, na spisku imovine koju je slovački vlasnik praktično zalogom preuzeo nalazi se čak i audio kasetofon procenjene vrednosti 900 dinara. Osim audio kasetofona, što je pokazatelj da je stavljena zaloga bukvalno na sve, na spisku ostale imovine  koja je pod zalogom vlasnika iz Slovačke, odnosno sa Kipra, jeste i  upravna zgrada, Muzej “Goša”i praktično svi objekti, kao što je na primer nadstrešnica za koju se navodi da je srušena.

Iste 2014. Goša prestaje da isplaćuje zarade radnicima, a državi poreze i doprinose, a rezultat svega toga je da je dug Goše u novembru 2017, kada je proglašen stečaj, prema radnicima i državi iznosio skoro 7 miliona evra.

Međutim, s obzirom da ŽOS, a sada Lisnart Holding koji je 2017. godine kupio Gošu, ima zaloge na čitavoj imovini zbog čega je obezbeđeni poverilac, država i radnici trenutno nemaju gotovo nikakve šanse da naplate svoja potraživanja.

Upravo zbog ovakvog manevra vlasnika koji je stavio zaloge na svu imovinu Goše, Poreska uprava kasnije nije mogla da izvrši prinudnu naplatu poreza.

Kako se navodi u odgovoru Poreske uprave Insajderu, zbog toga što je imovina Goše bila „opterećena višestrukim milionskim hipotekama u korist drugih prioritetnijih poverilaca“, Poreska uprava je mogla samo da preduzima mere prinudne blokade računa. Međutim, s obzirom da je Gošin račun već bio u blokadi, Poreska uprava nije imala mehanizam da sankcioniše Gošu niti njene vlasnike.

Aktuelni ministar za rad Zoran Đorđević odgovarajući na pitanja Insajdera svu krivicu za propast Goše prebacio je na period od 2007. do 2010. godine.

Ipak, iako je krivica prethodne političke nomenklature na vlasti nedvosmislena, to ne amnestira odgovornosti onih koji od 2012. godine upravljaju državom.

Upravo 2013. godine Goša ulazi u blokadu iz koje nikada nije izašla, iste godine slovački vlasnik potpisuje sporazum sa Gošom o priznanju i otplati duga, a 2014. stavlja hipoteke i zaloge na svu imovinu Goše. Takođe, upravo 2014. Goša prestaje sa isplatom zarada radnicima i poreza i doprinosa državi. Za sve to vreme država je bila samo nemi posmatrač.

Zbog svega toga Goša jeste primer na kojem se najbolje vide sve slabosti sistema u kojem se zakoni ne poštuju i u kojem poslovanje u privatnom sektoru može biti nekontrolisana siva zona. Politikantstvo i prebacivanje odgovornosti, od koga god da dolazi, neće pomoći u tome da se sistem promeni, a neke buduće „Goše“ preduprede.

https://insajder.net/sr/sajt/tema/12205/insajder-ste-ajni-osporio-14-miliona-evra-duga-go-e-prema-starom-vlasniku-pokre-e-parni-ni-postupak.htmInsajder:

 

 

Čitaj dalje...

„Goša“  ponovo radi!

SMEDEREVSKA PALANKA, 15. septembar 2017 – Fabrika šinskih vozila „od jutros ponovo radi, štrajk započet 28. marta okončan je nakon što su zaposleni dobili po 30.000 dinara. Reče je o novcu koji su, u neku ruku, sami obezbedili – dogovorom sa poslovnim partnerima, da uplate novac na račun firme a da oni zauzvrat pokrenu proizvodnju.

– Svi su na radnim mestima, počeli su da rade i oni koji nikada nisu – pola u šali pola u zbilji kaže Milan Vujičić, predsednik štrajkačkog odbora.

– Danas ćemo da potpišemo izjavu sa poslovodstvom, a u ponedeljak bi trebalo da dođu predstavnici Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, da i to završimo. Tako bi, bar sa te strane, trebalo da se osiguramo, da utanačimo da priznaju naš dug i kako će da nam ga isplate – najavljuje Vujičić.

Po njegovim rečima, od prodaje završenih vagona i obrtnih postolja moglo bi da se zaradi oko 3 i po miliona evra. Dug za neisplaćene zarade radnicima, zbog čega su i krenuli u štrajk, nastao tokom vlasništva slovačke kompanije ŽOS iz Trnave, kaže Vujičić, iznosi oko dva miliona evra, tako da bi trebalo i da pretekne za ostale poverioce i kupovinu materijala za proizvodnju.

Čitaj dalje...

„GOŠA“: Ni para ni dogovora, štrajk se nastavlja

SMEDEREVSKA PALANKA, 1 septembar 2017 – Štrajkači u „Goši“ su čekali ovog petka do kraja radnog vremena, da vide da li će im biti uplaćen obećani novac, što bi značilo i prekid obustave rada i početak proizvodnje. Nadali su se, ako nema uplate, da bar dobiju odgovor kada će biti. Uzalud, do 15 sati niti su pare uplaćene, niti im se ko obratio.

– Jedino što smo čuli je da će Ministarstvo tokom popodneva da izađe sa saopštenjem. Kakvo će saopštenje da bude, stvarno ne znam. Nama niko ne odgovara na telefonske pozive od srede, kada je bilo ono hoće-neće da nam uplate, od tada niko nije s nama razgovarao – kaže Milan Vujičić, predsednik štrajkačkog odbora.

U sredu je, podsetimo, bilo reči da će Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije omogućiti „Goši“ dobijanje kredita pod povoljnim uslovima, iz koga bi pa radnici dobili u dva navrata po 30 hiljada dinara. Prva uplata je bila uslov, tako su radnici odlučili, da počnu da rade. Agencija u ovom ima interes zbog posla sa Iranom, koji u „Goši“ treba da bude okončan kako bi gotovi proizvodi bili isporučeni tamošnjim naručiocima. U fabrici su za jedan dan sačinili sva neophodna dokumenta kako bi kredit mogao da bude realizovan, ali je tu sve stalo – abera, ni iz Ministarstva privrede ni iz Agencije, nije više bilo.

– Iz Agencije kažu „ne zovite nas, zovite Ministarstvo privrede“, a tamo nam niko ne odgovara. Eto nas, čim skupimo pare, opet u Beogradu – najavljuje Vujičić da će štrajkači ponovo pred zgradu Vlade Srbije.

A Ministarstvo privrede se zaista oglasilo tokom popodneva. Saopštenje koje je objavljeno glasi ovako:

„Ministarstvo privrede Vlade Republike Srbije saopštilo je da su predstavnici Ministarstva i Agencije za finansiranje i osiguranje izvoza (AOFI) danas održali još jedan u nizu sastanaka sa direktorom Fabrike šinskih vozila „Goša“ iz Smederevske Palanke. Na sastanku je ponovo potvrđen stav Ministarstva i ministra Gorana Kneževića da je država spremna da uradi sve kako bi pomogla da zaposleni počnu da rade. U poslednja 72 časa pojavile su se i nove otežavajuće okolnosti, a predstavnici Ministarstva su, uzimajući u obzir te okolnosti, ponudili pomoć i predložili rešenje.
Predloženi model je u skladu sa zakonom i prihvatljiv za sve zainteresovane strane.
Ministarstvo privrede smatra da je sudbina ove fabrike sada isključivo u rukama radnika i rukovodstva ‘Goše’, i čeka se njihov zvaničan odgovor, čime je Ministarstvo još jednom pokazalo da je uvek spremno da pomogne i da učini sve kako bi se ‘Goša’ uvela u redovne poslove“.

Čitaj dalje...

Kad im uplate prvih 30 hiljada u „Goši“ počinju da rade

SMEDEREVSKA PALANKA, 30. avgust 2017 – Na jutrošnjem sastanku zaposlenih u Fabrici šinskih vozila „Goša“ doneta je odluka da se prihvati ponuda koju su juče dobili u Beogradu. Ukoliko im bude uplaćeno prvih 30 hiljada dinara po radniku, kako je obećano, čim im novac legne na račune oni se vraćaju za mašine. Pri tom, drugi deo, takođe od 30 hiljada dinara, po tom dogovoru, trebalo bi da im bude uplaćen nedelju dana kasnije.

Ovaj novac bio bi iz kredita Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, s tom namenom – za isplatu radnika, pošto u „Goši“, među ostalim, trenutno stoji i ugovoren posao za Iranske železnice, za koji su država i Agencija zainteresovani da bude odrađen.

– Izneo sam predlog radnicima, velika većina je bila da se ovo prihvati, nekoliko uzdržanih i dva glasa protiv. Čekamo uplatu, ako bude sutra u petak počinjemo da radimo, ako uplata bude u petak počinjemo u ponedeljak – prenosi zaključak jutrošnjeg skupa Milan Vujičić, predsednik štrajkačkog odbora.

Štrajk započet 28. marta već je jednom prekidan, polovinom maja, kada su radnici dobili dve uplate, kao deo obećanih 100 hiljada dinara po zaposlenom. Pošto nije bilo trećeg dela obustava rada je nastavljena. Od tada, od 15. maja, nisu dobili ni dinara.

Čitaj dalje...

„Goša“: po 30 hiljada dinara da odmah počnu da rade

SMEDEREVSKA PALANKA, 29. avgust 2017 – Boravak u Beogradu štrajkača „Goše“ ovog utorka i, za razliku od ranijih, ishodio je neki rezultat, dobili su konkretnu ponudu: da im se do kraja nedelje isplati po 30 hiljada dinara i još toliko za narednih sedam dana, naravno pod uslovom da počnu da rade. Taj novac iz kredita obezbeđuje Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, baš s tom namenom – za isplatu radnika, jer u „Goši“, među ostalim, trenutno stoji i ugovoren posao za Iranske železnice.

– Izneću sutra ujutro radnicima ovaj predlog, pa ćemo videti šta će odlučiti. Trebalo bi, kada prodamo vagone, i mi da naplatimo svoj dug. Dosta se promenila priča i ministra Kneževića u odnosu na prethodno viđenje, ostaje i da se sa vlasnikom  dogovore oko reprograma duga, da ne bi došli u situaciju da on otera fabriku u stečaj, jer šta smo onda uradili? Preneću sve radnicima, šta oni odluče to će biti to – poručuje Milan Vujičić predsednik štrajkačkog odbora.

Po Vujčićevim rečima, vrednost posla za Iran je oko 400 hiljada evra, a vagoni i postolja koja su završena i stoje u fabrici su još oko 3 do 3 i po miliona evra. S tim novcem mogli bi da se namire svi dugovi prema radnicima, „i još da ostane“, kaže Vujičić.

Sada se čeka odgovor kiparske firme na ovaj novi momenat u pregovorima, od toga šta oni kažu zavisiće i prekid štrajka, pa i dalja sudbina fabrike.

Čitaj dalje...

Radnici „Goše“ sprečili sudske izvršitelje

SMEDEREVSKA PALANKA, 1. avgust 2017 – Štrajk u „Goši“ se nastavlja, od pregovora i eventualnog dogovora sa poslovodstvom još uvek nema ništa, ali su zato ovog utorka u fabrici imali nepozvane goste; došli su sudski izvršitelji.

– Došli su da iznesu alate, a ne kako je trebalo otpadno gvožđe. Počeli su da tovare i postolja, nove table limova, mi im, naravno, nismo dali. Pošto su bila samo dva policajca, naterali smo ih da istovare, a jedan od izvršitelja je rekao da će doći s više njih i da onda nećemo moći da ih sprečimo – prenosi Milan Vujčić, predsednik štrajkačkog odbora, šta se dešavalo u fabrici.

Izvršitelji su došli da plene po sudskim presudama koje su protiv fabrike dobili bivši radnici, a ovi, još uvek aktuelni zaposleni u „Goši“ su ponovo pisali Vladi, premijerki, ministrima i  predsedniku države. Traže od njih da dođu u „Gošu“, da pomognu u iznalaženju rešenja, jer se sve češće pominje stečaj kao jedina solucija.

– Da je država na vreme reagovala, pre pet godina, kada su nam dugovali dve-tri plate, ne bi došlo do ovoga, da sada nema rešenja kada su nam dužni po 30 plata. Država će možda i da se naplati ako firma ode u stečaj, a šta će biti s nama – pita se Vujčić.

Čitaj dalje...

„Goša“: Ništa od dogovora, štrajk se nastavlja

SMEDEREVSKA PALANKA, 27. jul 2017– Nakon jučerašnjih razgovora u Ministarstvu privrede, potom i u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, danas su se radnici „Goše“ okupili na zboru, u dva navrata, da odluče o prekidu ili nastavku štrajka. Predstavnici štrajkačkog odbora su im preneli šta je u sredu razgovarano i doneta je odluka da se nastavi štrajk.

Od svega što su čuli, najsporniji je bio uslov da počnu da rade, da bi se onda u hodu rešavali problemi, da bi krenule isplate zarada, zaostalih dugova, povezivanje staža, overa zdravstvenih knjižica…

Poslodavac, naime, i dalje tvrdi da nije u mogućnosti da isplati ma kakav novac pre nego što fabrika počne da radi, što je na izvestan način preporuka i Ministarstva privrede. Tamo im je kazano da, da bi počeo reprogram duga za socijalno i penziono, da bi bio povezan staž, račun fabrike mora da profunkcioniše a bi se to desilo treba da da se prodaju završeni vagoni i obrtna postolja.

– Mi na to nismo spremni, tako je odlučeno, štrajk se nastavlja – kažu radnici.

Milan Vujčić, predsednik štrajkačkog odbora koji je sa još trojicom kolega štrajkovao prošle nedelje glađu, najavio je da će, vrlo moguće, i taj štrajk biti nastavljen, mada ih ostali radnici odgovaraju od te namere.

– Ako oni insistiraju, njih trojica, meni nema druge nego da se priključim. Štrajkovali smo šest dana, verujte nije lako, ali ako je to jedini način da ukažemo na naše probleme onda nemamo izbora – kaže Vujčić.

Zboru radnika, koji je bio održan u dva navrata, prvo ujutro potom i u podne, prisustvovao je i direktor i predstavnik poslodavca Milutin Šćepanović, ali ni on radnicima nije rekao ništa drugo nego da počnu da rade, pa će onda biti i para.

Tokom dana su u „Goši“ bili i predstavnici HeStila, smederevske Železare, čije je učešće u oporavku Fabrike šinskih vozila, kupovinom vagona, najavio i ministar Goran Knežević. Oni su se upoznali sa mogućnostima fabrike, ali je sve to, kako radnici kažu, na dugačkom štapu, najmanje dve nedelje će proći dok ne donesu konačnu odluku, koliko i kakvih vagona im je uopšte potrebno. Još je komplikovanija situacija sa obrtnim postoljima za Iran, koje je Knežević takođe pomenuo, tu tek, tvrde štrajkači, nema ništa bez dva-tri meseca dok se posao realizuje, a oni nisu spremni toliko da čekaju. Najavljuju i radikalizaciju štrajka, da će sutra mašinama blokirati ulaz u upravnu zgradu fabrike.

Čitaj dalje...

Počeli pregovori, štrajk se nastavlja – i onaj glađu

BEOGRAD/SMEDEREVSKA PALANKA, 20. jul 2017 – U Ministarstvu privrede danas su se za istim stolom našli ministar Knežević, predstavnici štrajkača „Goše“ i poslovodstva fabrike. Iznete su opcije, šta obe strane smatraju da je neophodno učiniti da štrajk bude prekinut, a razgovori će biti nastavljeni sutra.

Prva runda pregovora poslovodstva i štrajkača FŠV „Goša“ okončana je, da bi nakon izlaska iz Ministarstva radnici poručili da će ipak nastaviti štrajk.

– Razgovarali smo sa ministrom Kneževićem, bio je tu i predstavnik poslodavca, oni su rekli svoje, mi svoje. Kazaćemo to šta su nam rekli radnicima, mi od naših zahteva ne odustajemo, pa ćemo videti šta i kako dalje – prenosi šta se zbilo u četvrtak u Vladi Milan Vujčić, predsednik štrajkačkog odbora, ali i jedan od četvorice štrajkača glađu.

On je dodao i da će sutra videti kakav će biti stav ministra privrede Gorana Kneževića, koji je prisustvovao današnjem sastanku.

S druge strane, direktor „Goše“ Milutin Šćepanović rekao je Tanjugu da je „najvažnije da su počeli pregovori i da postoje načini da se reše problemi“. Objasnio je da je načelni dogovor da se ne daju konkretnije izjave za medije, pa je tako javnost ostala uskraćena za detalje ponude poslovodstva fabrike radnicima, s obzirom da se zahtevi štrajkača odavno znaju. Oni od njih ne odustaju, baš kao ni od štrajka glađu, a kao znak dobre volje prekinuli su blokade, do ponedeljka.

Čitaj dalje...