You are here

Godine okupacije u Prvom svetskom ratu (II deo)

SMEDEREVO, 17. decembar 2018 – Glad, nemaština, maltretman okupacionih vlasti, internacije… Život u godinama pod tuđinskom čizmom u Smederevu samo je po zlu zapamćen.

Najgore je bilo u jesen 1915. i zimu koja je usledila, kada je zavladala nezapamćena glad, jer su okupatori, kako smo u prošlom nastavku opisali, odavde uzimali sve, od žitarica do stoke, i slali u centralu ili direktno na front.  Prva pomoć međunarodnog Crvenog krsta stigla je tek u proleće 1916. Za mnoge je to bilo kasno.

Ostalo je zapisano da je nemački etatni magacin u Smederevu, po popisu, u jednom momentu, raspolagao sa 1.200 grla stoke spremne za klanje. Nemci su to smeli, ne i Srbi; za njih je na snazi bila uredba o zabrani klanja stoke. Uvedeni su i takozvani „bezmesni dani“. O ovim danima Borivoje Stojanović iz Mihajlovca piše: „Dogovore se da kradom zakolju jednu svinju i razdele da svako uzme štogod za jelo… Dete koje je čuvalo stražu uđe u kuću i uzviknu: ’Idu Švabe!’ Pokupili su meso i pobegli kroz sporedni prozor. Švabe nisu znale u čemu je stvar pa su pripucali za njima, ali oni su daleko umakli. U međuvremenu, žene svaka uze po neku id slanine pa opaše ispod suknje, oko pojasa, i uzmu kudelju kao da predu. Dođoše Švabe, žene rade i još kobajagipevaju. Oni pogledaše i odoše. Uveče je sve razdeljeno na ravne delove“. *

Tako je bilo u selu, još gore je bilo u gradu. Koristeći se silom svoje vojske i policije, okupatori su već u proleće 1916. preuzeli najveća industrijska preduzeća, trgovine i banke i predali ih na upravlјanje krupnom austrijskom, mađarskom i nešto manje hrvatskom kapitalu. ** Smederevo je imalo mlinove, ciglane, vinske podrume… Okupacione vlasti su držale monopol nad trgovinom većine proizvoda široke potrošnje, uključujući tu i so, petrolej, šibice, cigarete i duvan uopšte. Malo je znao da je za vreme okupacije u Smederevu podignuta fabrika duvana, jedna od najsavremenijih u to vreme na Balkanu. Proizvodila je cigarete „Semendria“, ali i jedne zanimljivog imena – „Meine kleine Manojle“. Prilikom povlačenja Nemci su mašine demontirali, a zgrade onesposobili. ***

Treba li reći da su se u takvim okolnostima mnogi Smederevci okrenuli švercu, rizikujući drakonske kazne okupacionih vlasti – zatvor, ali da može biti i gore opominjao ih je neretko prizor na glavnom gradskom trgu. O tome šta je u Smederevu video svedoči i rumunski pisac Zaharije Stanku, koji je putujući Dunavom jedan dan ovde proveo. „Samo nekoliko koraka dalje od mene, na sredini trga dizala su se drvena vešala. Na svakoj strani vešala stražario je po jedan vojnik… Na vešalima je visilo njih petoro; dva muškarca, dve žene i jedan dečak od deset-dvanaest godina.“ ****

Ko su bile žrtve dželata koje Stanku video ne znamo, činjenica je da je Okružni sud, koji se tada nalazio u Smederevskoj Palanci,  dosudio od 1916. do 1918. više smrtnih kazni. Ipak, ovde treba reći da je, sudeći po za okupatorima ostaloj dokumentaciji, najveći broj na smrt vešanjem bio osuđen zbog razbojništava, a da je, po istim izvorima, u jednom slučaju smrtna kazna izrečena za dve osobe zbog napada na okupatorske vojnike.

Pored ogromnih ljudskih žrtava, kako je u prošlom nastavku napisano – broj stanovnika u Smederevu i okolnim selima je posle rata bio maltene za četvrtinu manji nego po predratnom popisu, i sam grad je pretrpeo ogromna razaranja. Od Smedereva su u ratnim godinama više postradali, po zapisima hroničara, samo Beograd i Šabac. Za četiri godine rata, posle brojnih bombardovanja, gotovo da nije bilo kuće koja nije bila oštećena. Najviše je ipak postradala Tvrđava. Prvo je bombardovanje 1915. nanelo ogromnu štetu, mnoge kule su od tada nakrivljene, eksplozija 5. juna 1941. ih je samo dokusurila, da bi potom, naredne godine, okupator  porušio mali zid oko Tvrđave i probio zidno platno kod ulazne kule – Dubrovačke kapije. Zatrpali su i kanal koji je spajao Jezavu i Dunav i postavili prugu do ložionice na Jezavi, koja i dan danas stoji, a kanal više nikada nije ponovo otkopan.

*, ***i ****  Rade Ranković „Smederevo i okolina u Prvom svetskom ratu“

** Miroslav lazić i Marko Stefanović „Smederevo u Velikom ratu“

Projekat „Sećanje na ratnike – vek od Velikog rata u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Godine okupacije u Prvom svetskom ratu (I deo)

SMEDEREVO, 4. decembar 2018 – Kada govorimo o herojstvu i stradanjima u Prvom svetskom ratu najčešće mislimo na naše ratnike, one koji su bitkama branili Srbiju, vojevali, povlačili se i napredovali, da bi joj slobodu konačno povratili. Ali, i civilno stanovništvo je jednako patilo, okupacija je u gradovima i selima odnosila svoje žrtve, tako je bilo i u smederevskom kraju.

Od jeseni 1915, kada je Smederevo kao i ostatak Srbije palo u ruke neprijateljske vojske, stanovništvo je bilo izloženo svim nedaćama koje okupacija nosi; od gladi, preko interniranja do javnih egzekucija. Za te tri godine broj stanovnika Smedereva se smanjio za maltene četvrtinu, što zbog onih koji su izbegli ili internirani, što zbog pogibija onih koji su u rat otišli da se iz njega ne vrate. Kada se uporedi broj stanovnika po popisu iz 1910. i onaj koji su okupatori sproveli 1916, nedostaje 22,81 posto žitelja Smedereva, tada značajne ali nevelike varoši od 4.165 duša.

Glad koja je vladala od prve zime okupacije uzela je svoj danak i u Smederevu. Koliko tačno – nije nikada utvrđeno. Međunarodni Crveni krst je još dok je rat trajao izneo procenu da je od te, jedne od najgorih smrti, za nepune dve godine, do početka septembra 1917. stradalo više od 8.000 Srba. Gladovalo se i u Smederevu i okolini jer su Nemci bezdušno pljačkali, odnosili za potrebe svoje vojske i odavde slali sve proizvode poljoprivrede do kojih su mogli da dođu. Okupacione vlasti su samo tokom 1917. godine iz Srbije odnele 7.000 vagona pšenice, odveli 170.000 goveda, 190.000 ovaca… Uz rude i ugalj, to ih jedino ovde zanimalo. Nije onda čudo da je načelnik štaba grupe armija Makenzen pisao da se toliko bavi pitanjima bakra i pšenice iz Srbije da o sebi misli „da je trgovački agent, a ne general“. *

U takvim okolnostima, kada je zavladala nemaština, snalazio se kako je ko mogao i znao. U delu „Pod Nemcima“ B. Nikolajević je zabeležio i to da je u Smederevu bivši okružni načelnik Steva Gudović prodavao cigarete vojnicima, gospođe iz uglednih smederevskih porodica drže „ kolačarnicu i kafansku radnju“, a apotekar Gedeon Radulović je molio okružnu vlast da mu dozvoli kupovinu grožđa**, da pravi i prodaje vino kako bi prehranio porodicu.

To se događalo onima koji su ostali, jer mnogi su, ispostavilo se – bez nekih vidnih i validnih kriterijuma, internirani u sabirne centre i logore od Mađarske i Rumunije do Austrije i Slovačke, gde su radili najteže poslove. Glavni cilj je bio da se, kako je stajalo u uputstvima, „iz Srbije uklone muškarci starosti od 17 do 55 godina, kako ne bi izazivali nemire“, ali su gotovo podjednako internaciji bile izložene i žene. Od poznatih Smederevki ova sudbina je zadesila Darinku Berić, učiteljicu i jednog od osnivača i dugogodišnju predsednicu ovdašnjeg Kola srpskih sestara. Uhapšena je u Kragujevcu gde se zadesila pri povlačenju srpske vojske. Umrla je 1918. u vozu, pri povratku u Srbiju. Žena poznatog industrijalca Jefremovića internirana je u Nežider, u Austriji, gde je i umrla. U zarobljeništvo su oterane i ćerka doktora Lazara Dimitrijevića i smederevska osmnaestogodišnja glumica Kosara Marić***.

Mada nema potpunih podataka koliko je tačno žitelja Smedereva o okoline internirano, brojka je, u odnosu na veličinu grada ogromna. Samo od kraja avgusta dok 10. novembra 1916. iz Smederevskog sreza je u internaciju poslato 1.449 ljudi. Iz sela oko Smedereva je put sabirnih centara i logora u avgustu te godine otišlo 1.238, mnogi se ne vratiše****. Jer, u logorima su, po svedočenjima preživelih, vladali neljudski uslovi, internirci su terani na najteže fizičke poslove, a izgladnjivani, oštro kažnjavani, bez ikakve lekarske nege umirali su od najbanalnijih bolesti.

*,** i *** Rade Ranković „Smederevo i okolina u Prvom svetskom ratu“

**** Miroslav lazić i Marko Stefanović „Smederevo u Velikom ratu“

Projekat „Sećanje na ratnike – vek od Velikog rata u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Čitaj dalje...