You are here

Ju Jong: HBIS ulaže 300 miliona dolara u modernizaciju Železare

4. jul 2019 – Aleksandar Vučić sastao se juče sa delegacijom HBIS Grupe, koju je predvodio predsednik Ju Jong, a vest koja je u ovim krajevima pobudila najviše pažnje, barem od onoga što su prenele agencije, jeste da su Kinezi namerni da ulože 300 miliona dolara u modernizaciju smederevske Železare. Toliko je naime vredan investicioni ciklus planiran da bude sproveden u naredne dve godine.

Istovremeno, „Blic“ je objavio da su, prema saznanjima ovog lista u Evropskoj komisiji, kvote za uvoz čelika u Evropsku uniju uvećane od 1. jula za 5 odsto., što znači da se ove nove, veće kvote odnose i na izvoz čelika iz Železare u Smederevu. „Srpska čeličana sada je praktično dobila mogućnost da poveća izvoz – koliko tačno teško je precizirati, jer se uvećana kvota od pet odsto ne odnosi samo na našu zemlju nego na sve zemlje van Evropske unije“, navodi se u tekstu „Blica“.

Na kraju, nešto što je takođe juče objavljeno, a mogli ste da saznate samo ako pratite specijalizovane sajtove proizvođača čelika i trgovaca istim; HBIS grupa je za prvu dekadu jula povećala cene pojedinih svojih proizvoda u Kini za 40 do 200 juana po toni. Reč je o proizvodima koji se tamo prave, uglavnom o građevinskom gvožđu, ali oni koji prate ovu oblast kažu da je i to je indikativno. Da li najnovije vesti iz Brisela, ukoliko su interpretacije tačne, znače i da će smederevski čelik makar sa cenom koju ima sada stići do Evrope – znaće se vrlo skoro.

Foto: www.predsednik.rs

Čitaj dalje...

Izvoz čelika iz Smedereva u zemlje EU i dalje po starom?

2. jul 2019 – Evropska komisija i dalje radi na reviziji mera koje se odnose na uvoz proizvoda od čelika na tržište EU, onih koje obuhvataju i kvote na izvoz srpske železare, a primena mera se ne očekuje pre oktobra. Ovako glasi vest dana za sve koji su s pažnjom ovih dana pratili događanja u Briselu, ne zbog izbora čelnika Evropske komisije nego zbog smederevske Železare.

Šta to praktično znači? Mere u vidu kvota na uvoz, podsetimo, uvedene su u februaru ove godine, a odnose se na 26 kategorija proizvoda od čelika poreklom iz zemalja izvan EU, uključujući i Srbiju i u priličnoj meri ograničavaju poslovanje Železare. Na proizvođače čelika u Srbiji odnose se kvote za tri kategorije proizvoda: toplovaljane limove i trake, hladnovaljane limove i proizvode od belog lima.

”EU i Srbija imaju, između ostalog, i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čiji je cilj ekonomska integracija i stabilizacija. Ukoliko uočimo promenu ekonomske perspektive Evropska komisija će pokrenuti reviziju i omogućiti Srbiji korist od toga”, objašnjavaju evropski izvori, a prenosi Tanjug. Istovremeno, premijerka Srbije je, kako je prenela Beta, izjavila „da Srbija ima političke garancije da neće biti negativno pogođena uvođenjem kvota za uvoz čelika u EU, tako da su srpska privreda i železara u Smederevu u vlasništvu kineske kompanije Hbis u ovom trenutku potpuno bezbedne“.

Foto/ilustracija: podunavlje.info+pixabay.com+European Commission

Čitaj dalje...

Čelik iz Smedereva i dalje može u EU?

BRISEL/SMEDEREVO, 17. januar 2019 – Evropska komisija pozdravlјa jučerašnju podršku država članica njenom planu da uvede konačne zaštitne mere na uvoz čelika. Ovako počinje današnje zvanično saopštenje na stranici EK, koje ipak ostavlja neka važna pitanja za srpske proizvođače čelika, dakle Smederevce, otvorenim do daljnjeg.

Naime, Članice EU su utvrdile konačne mere, odnosno kvote, za uvoz čelika na tržište EU, onako kako je predloženo prošle godine, a  koje, sudeći po tumačenjima diplomata u Briselu, ne bi trebalo da pogode Srbiju i Železaru Smederevo. Prema agencijskim izveštajima, Evropska komisija je predložila, a članice EU prihvatile, da privremene mere za čelik, donete u julu prošle godine, prevede u konačne zaštitne mere, a što bi trebalo da bude ozvaničeno u Službenom glasniku EU do 4. februara. Pošto je Srbija dosad bila izuzeta iz tih mera, koje se odnose na određivanje maksimalnog izvoza čelika u EU, očekivano je, dakle, ponovo po tumačenju izjava briselskih diplomata, da tako ostane i nadalјe.

Kako se u više navrata ponavlja u nastavku saopštenja Evropske komisije koje je jutros objavljeno, „ove mere su namenjene zaštiti evropskih proizvođača čelika nakon preusmeravanja trgovine čelika na tržište EU od drugih proizvođača širom sveta kao rezultat jednostranih mera SAD, a koje ograničavaju uvoz čelika na američko tržište i imaju za cilј očuvanje tradicionalnih trgovinskih tokova“. Zaštitne mere, kaže dalje, cilјaju na definirsnu listu proizvoda od čelika, bez obzira na njihovo poreklo i uspostavlјaju ravnotežu između interesa evropskih proizvođača čelika i korisnika. „Plan je dostavlјen našim VTO partnerima i javno objavljen 4. januara“, navodi se potoma, i dodaje da Komisija sada treba da finalizira proceduru, tako da konačne mere mogu da stupe na snagu početkom februara 2019. i time zamene privremene zaštitne mere koje su na snazi od jula 2018. godine (do 4. februara 2019. godine). Nove mere, ponavlja se, mogu ostati na snazi do jula 2021. godine.

Ono što ostavlja sumnju smederevskim železarcima jeste formulacija po kojoj će „predložene mere biti nametnute erga omnes (dakle ’protiv svih’), a odnose se na 26 kategorija proizvoda od čelika“. Time bi, prema saopštenju EK, trebalo da se osigura „izbegavanje preusmeravanja trgovine uz održavanje tradicionalnog nivoa trgovine čelikom na tržištu EU, a to se sastoji od tarifne kvote za koju se primenjuje carina od 25% kada se dostigne nivo tradicionalnih trgovinskih tokova“. 

Sama Evropska komisija to objašnjava tima da je “ovaj sistem sličan sadašnjim privremenim merama, sa nekim odstupanjima, pa tako, na primer, glavne zemlјe snabdevači će imati koristi od pojedinačnih kvota na osnovu sopstvenog istorijskog uvoza“. Ma šta to značilo. Ostaje da se nadamo da ne znači i da će svaki evropski ćata, do koga dopadne ovakvo neko pitanje na odlučivanje, moći da se ‘vata za istorijske knjige, bukvalno tumačeći i inače vrlo nemušti jezik ovakvih odluka.

Ono što je izvesno jeste da, nakon usvajanja, ove mere treba da ostanu na snazi u periodu od tri godine, uklјučujući period izricanja privremenih mera, koje ističu 16. jula 2021. godine. Dodaje se na kraju da se „mere mogu preispitati u slučaju promenjenih okolnosti“.

Foto: hbisserbia.rs

Čitaj dalje...

Evropska nedelja sporta u Smederevu

BEOGRAD/SMEDEREVO, 24. septembar 2018 – Savez za školski sport Srbije i Olimpijski komitet Srbije, pod pokroviteljstvom Delegacije Evropske unije u Srbiji, realizuju projekat „Evropska nedelja sporta“.

Jedan od tri grada u Srbiji odabranih za mesto odigravanja „Evropske nedelje sporta“ je i Smederevo, tačnije Smederevska tvrđava, i to ovog  utorka.

Evropska nedelja sporta je zamišljena tako da se od 23. do 30. septembra realizuju različiti sportski sadržaji namenjeni školskoj populaciji, deci, odraslima i ljudima u zrelom dobu. Što se tiče događanja u tvrđavama u tri grada u Srbiji, Savez za školski sport Srbije saopštio je da su ove manifestacije namenjene isključivo školskoj populaciji (polaznicima projekta „Sport u škole“). Osim u Smederevu, u sredu će ovakvo događanje biti u Bačkoj,  a u petak u Niškoj tvrđavi. Pored sportskih sadržaja učesnici će imati priliku da se sa vodičima upoznaju sa istorijom svake tvrđave.

Kako su iz smederevskog Saveza za školski sport potvrdili portalu Podunavlje.info, program u Smederevskoj tvrđavi počinje od 14 časova. Predviđen je dolazak oko 500 dece na istorijsku radionicu. Od 15 sati počinje sportsko-rekreativni deo, prikaz igrica po stanicama za decu od prvog do četvrtog razreda, za učesnike projekta „Sport u škole“.

Kako je planirano, pored predstavnika organizatora, ceremoniji otvaranja Sportskog dana u Smederevskoj tvrđavi, prisustvovaće i Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji.

Evropska nedelja sporta je inicijativa Evropske komisije. Održava se širom Evrope sa ciljem da podstiče učešće u sportu i rekreaciji i poziva na fizičku aktivnost i zdrave stilove života. U ovoj akciji učestvuje 10 miliona učesnika u 32 zemlje Evrope na više od 26.000 sportskih događaja.

Čitaj dalje...

NUNS traži od premijerke da zaustavi pritisak na Južne vesti

Izvor: NUNS, 11. april 2018 – Nezavisno udruženje novinara Srbije poziva predsednicu Vlade Republike Srbije Anu Brnabić da povodom neuobičajene i iscrpljujuće poreske kontrole koja već duže od pet meseci opseda informativni portal Južne vesti stane u odbranu novinarskih i medijskih sloboda kako bi se zaustavili pritisci koji ugrožavaju opstanak nezavisnih medija u Srbiji. Pismo premijerki koje će NUNS proslediti Misiji OEBS, Savetu Evrope, Evropskoj komisiji, Evropskoj federaciji novinara i drugim međunarodnim organizacijama objavljujemo integralno.

Vlada Republike Srbije

Ana Brnabić, predsednica Vlade

Pozivamo Vas da kao najviši funkcioner u izvršnoj vlasti Republike stanete u odbranu novinarskih i medijskih sloboda, i preduzmete odgovarajuće korake kako bi se zaustavili administrativni pritisci koji ugrožavaju opstanak nezavisnih medija u Srbiji.

Najnoviji razlog našeg obraćanja su pritisci na informativni portal Južne vesti sa sedištem u Nišu. Redakcija tog medija je već duže od 5 meseci izložena neobjašnjivim poreskim kontrolama, peti put za poslednjih pet godina, što navodi na sumnju da je, zapravo, reč o svojevrsnom pritisku na najčitaniji portal na jugu Srbije.

Zaposleni u tom mediju ubeđeni su da su česte kontrole, koje u velikoj meri ometaju njihov rad, motivisane nezadovoljstvom lokalnih vlasti zbog kritičkog izveštavanja Južnih vesti. Veruju da su u pitanju politički motivisane kontrole koje se obavljaju po nalozima ljudi iz samog vrha gradskih vlasti u Nišu.

Južne vesti, čiji su novinari osvajali prestižne nagrade za istraživačko novinarstvo, kontinuirano se suočavaju sa ozbiljnim problemima. Novinarima se preti a česte su i tužbe, glavni urednik je bio praćen i tajno sniman. Lokalne samoprave na jugu Srbije prilikom javnih konkursa za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja redovno zaobilaze Južne vesti, a vrši se i pritisak na firme koji se oglašavaju na portalu.

Poreski inspektori prvi put su došli u Južne vesti 2013. godine i čak osam meseci pregledali finansijsku dokumentaciju.

Naredne, 2014. godine inspekcije su još dva puta proveravale njihovo poslovanje: najpre je utvrđivano da li se u redakciji koriste legalni softveri, a zatim je zahtevano da se objasni poslovni odnos sa nekim od njihovih klijenata – firmi koje su poslovni partneri programerske firme Simplicity, koja je vlasnik portala Južne vesti.

U novembru prošle godine, usledila je nova kontrola: dve poreske inspekcije paralelno prolaze kroz finansijsku dokumentaciju Južnih vesti. Dok su prethodne inspekcije imale prilično konkretne naloge i relativno kratke vremenske periode za predmet kontrole, ova poslednja obuhvata period od 2009. godine kada je nastala ta medijska kuća. Kao i kod prethodnih, navodne anonimne prijave su formalan razlog dolaska poslednje inspekcije koja traje već duže od 5 meseci.

Napominjemo da poreski organi nikada nisu otkrili nijedan problem u poslovanju tog medija, što je dodatni razlog za sumnje u stvarne motive tako čestih, dugih, iscrpljujućih inspekcija.  Pri tome,  poreska inspekcija nije odgovorila na zahteve Južnih vesti da saznaju da li se na isti ili sličan način proverava poslovanje drugih medija.

Podsećamo da je poslednjih godina bilo nekoliko slučajeva da su poreski organi na nauobičajen način kontrolisali medije koji su kritički izveštavali o funkcionisanju vlasti.

Zloupotreba poreskih organa za obračun sa “nepodobnim” medijima kao da postaje novi oblik pritiska, što je, podsećamo, navedeno i u poslednjem izveštaju Fridom Hausa.

Sigurno Vam je poznato da su poreski organi početkom septembra 2017. kontrolisali nedeljnik Vranjske, i da je taj medij nešto kasnije ugašen zbog političkih i ekonomskih pritisaka lokalnih vlasti. Posle njegovog gašenja, zvanično je saopšteno da poreska inspekcija nije utvrdila nepravilnosti u poslovanju tog nedeljnika.

Probleme sa poreskom upravom imale su i novine Kikindske koje su zbog greške poreske administrativne službe bile šest meseci u blokadi 2015. godine. Tri meseca nisu izlazile, što je bilo dovoljno da izgube i neke oglašivače.

U pomenutom izveštaju Fridom Hausa za ovu godinu ocenjuje se da je u Srbiji silazni trend demokratije, između ostalog i zbog pokušaja da se kritički novinari oslabe proizvoljnim poreskim istragama, uskraćivanjem prihoda od oglašavanja i direktnim zastrašivanjem.

S poštovanjem,

Za Nezavisno udruženje novinara Srbije

Slaviša Lekić, predsednik

 

Čitaj dalje...