You are here

NUNS traži od premijerke da zaustavi pritisak na Južne vesti

Izvor: NUNS, 11. april 2018 – Nezavisno udruženje novinara Srbije poziva predsednicu Vlade Republike Srbije Anu Brnabić da povodom neuobičajene i iscrpljujuće poreske kontrole koja već duže od pet meseci opseda informativni portal Južne vesti stane u odbranu novinarskih i medijskih sloboda kako bi se zaustavili pritisci koji ugrožavaju opstanak nezavisnih medija u Srbiji. Pismo premijerki koje će NUNS proslediti Misiji OEBS, Savetu Evrope, Evropskoj komisiji, Evropskoj federaciji novinara i drugim međunarodnim organizacijama objavljujemo integralno.

Vlada Republike Srbije

Ana Brnabić, predsednica Vlade

Pozivamo Vas da kao najviši funkcioner u izvršnoj vlasti Republike stanete u odbranu novinarskih i medijskih sloboda, i preduzmete odgovarajuće korake kako bi se zaustavili administrativni pritisci koji ugrožavaju opstanak nezavisnih medija u Srbiji.

Najnoviji razlog našeg obraćanja su pritisci na informativni portal Južne vesti sa sedištem u Nišu. Redakcija tog medija je već duže od 5 meseci izložena neobjašnjivim poreskim kontrolama, peti put za poslednjih pet godina, što navodi na sumnju da je, zapravo, reč o svojevrsnom pritisku na najčitaniji portal na jugu Srbije.

Zaposleni u tom mediju ubeđeni su da su česte kontrole, koje u velikoj meri ometaju njihov rad, motivisane nezadovoljstvom lokalnih vlasti zbog kritičkog izveštavanja Južnih vesti. Veruju da su u pitanju politički motivisane kontrole koje se obavljaju po nalozima ljudi iz samog vrha gradskih vlasti u Nišu.

Južne vesti, čiji su novinari osvajali prestižne nagrade za istraživačko novinarstvo, kontinuirano se suočavaju sa ozbiljnim problemima. Novinarima se preti a česte su i tužbe, glavni urednik je bio praćen i tajno sniman. Lokalne samoprave na jugu Srbije prilikom javnih konkursa za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja redovno zaobilaze Južne vesti, a vrši se i pritisak na firme koji se oglašavaju na portalu.

Poreski inspektori prvi put su došli u Južne vesti 2013. godine i čak osam meseci pregledali finansijsku dokumentaciju.

Naredne, 2014. godine inspekcije su još dva puta proveravale njihovo poslovanje: najpre je utvrđivano da li se u redakciji koriste legalni softveri, a zatim je zahtevano da se objasni poslovni odnos sa nekim od njihovih klijenata – firmi koje su poslovni partneri programerske firme Simplicity, koja je vlasnik portala Južne vesti.

U novembru prošle godine, usledila je nova kontrola: dve poreske inspekcije paralelno prolaze kroz finansijsku dokumentaciju Južnih vesti. Dok su prethodne inspekcije imale prilično konkretne naloge i relativno kratke vremenske periode za predmet kontrole, ova poslednja obuhvata period od 2009. godine kada je nastala ta medijska kuća. Kao i kod prethodnih, navodne anonimne prijave su formalan razlog dolaska poslednje inspekcije koja traje već duže od 5 meseci.

Napominjemo da poreski organi nikada nisu otkrili nijedan problem u poslovanju tog medija, što je dodatni razlog za sumnje u stvarne motive tako čestih, dugih, iscrpljujućih inspekcija.  Pri tome,  poreska inspekcija nije odgovorila na zahteve Južnih vesti da saznaju da li se na isti ili sličan način proverava poslovanje drugih medija.

Podsećamo da je poslednjih godina bilo nekoliko slučajeva da su poreski organi na nauobičajen način kontrolisali medije koji su kritički izveštavali o funkcionisanju vlasti.

Zloupotreba poreskih organa za obračun sa “nepodobnim” medijima kao da postaje novi oblik pritiska, što je, podsećamo, navedeno i u poslednjem izveštaju Fridom Hausa.

Sigurno Vam je poznato da su poreski organi početkom septembra 2017. kontrolisali nedeljnik Vranjske, i da je taj medij nešto kasnije ugašen zbog političkih i ekonomskih pritisaka lokalnih vlasti. Posle njegovog gašenja, zvanično je saopšteno da poreska inspekcija nije utvrdila nepravilnosti u poslovanju tog nedeljnika.

Probleme sa poreskom upravom imale su i novine Kikindske koje su zbog greške poreske administrativne službe bile šest meseci u blokadi 2015. godine. Tri meseca nisu izlazile, što je bilo dovoljno da izgube i neke oglašivače.

U pomenutom izveštaju Fridom Hausa za ovu godinu ocenjuje se da je u Srbiji silazni trend demokratije, između ostalog i zbog pokušaja da se kritički novinari oslabe proizvoljnim poreskim istragama, uskraćivanjem prihoda od oglašavanja i direktnim zastrašivanjem.

S poštovanjem,

Za Nezavisno udruženje novinara Srbije

Slaviša Lekić, predsednik

 

Čitaj dalje...

Misija za utvrđivanje činjenica u Srbiji o medijskoj slobodi

Izvor EFJ/UNS, 25. januar 2018 –   Nakon zabrinutosti o stanju medijskih sloboda u Srbiji koje su iskazale i srpske novinarske i medijske organizacije kao i međunarodne organizacije i institucije, Srbiju je 18. i 19. januara 2018. posetila zajednička međunarodna misija za utvrđivanje činjenica, sastavljena od predstavnika Evropske federacije novinara (EFJ), Međunarodnog instituta za štampu (IPI) i Medijske organizacije za jugoistočnu Evropu (SEEMO).

Zajednička misija se sastala i razgovarala s velikim brojem zainteresovanih strana, uključujući novinare i urednike iz širokog spektra štampanih, radiodifuznih i elektronskih medija, akademicima i akterima civilnog društva, i zvaničnicima srpske vlade, pre svega Predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Misija, koja je privukla značajnu pažnju medija i zvaničnika, otkrila je niz suštinskih izazova za promovisanje slobodnog, nezavisnog i pluralističkog medijskog okruženja u Srbiji.

U očekivanju sveobuhvatnijeg izveštaja misije, predstavnici misije daju sledeće početne preporuke:

  1. Bezbednost

Svi organi treba ozbiljno da uzmu slučajeve nasilja i uznemiravanja, prijavljenih od strane novinara, i odmah reaguju naglašavajući potrebu za brzim rešavanjem ovakvih slučajeva na osnovu efikasne i nezavisne istrage. Vlada Srbije mora da preduzme napore za rešavanje ranijih slučajeva nasilja nad novinarima, što je važno ne samo za novinare, koji su bili meta u tim slučajevima, i njihove porodice nego i za borbu protiv nekažnjivosti. U principu, snažno preporučujemo zvaničnicima na svim nivoima vlade Srbije da pošalju jasan signal – bez ikakvih uslova – kojim osuđuju sve napade na novinare.

  1. Državni angažman sa medijima

Brojni novinari i urednici, s kojima je misija razgovarala, izrazili su zabrinutost za ono što su opisali kao sve teže okruženje za kritičko novinarstvo, koje delom podstiču posebno neprijateljske zvanične reakcije na kritičko i istraživačko novinarstvo. Zvaničnici srpske vlade na svim nivoima moraju da se uzdrže od akcija, uključujući i verbalno uznemiravanje, koje imaju efekat delegitimacije kritičkih novinara i njihovog rada. Zvaničnici moraju da pošalju jasne signale da novinari imaju pravo da istražuju aktivnosti onih koji su na vlasti.

Srpski zvaničnici na svim nivoima moraju da pokažu poštovanje za medijski pluralizam i medijsku nezavisnost. Zvaničnici treba da usvoje nediskriminatorni pristup interakciji s medijima, angažujući se sa svim medijima na jednakim osnovama. Programi za javno finansiranje medija – posebno na lokalnom nivou – moraju da se obavljaju transparentno i nezavisno i u skladu sa utvrđenim kriterijumima.

  1. Medijska strategija

Pozivamo Ministarstvo kulture da osigura da se javna rasprava o novoj Medijskoj strategiji odvija na transparentan i vidljiv način i van mreže i na njoj, kao i širom zemlje. Mora se ostaviti dovoljno vremena kako bi se obezbedila rasprava o predlogu i mora postojati odgovarajući poziv za intervencije i amandmane, kao i za ozbiljno razmatranje takvih intervencija i amandmana. Stavovi onih koji su napustili Radnu grupu moraju da se priznaju.

  1. Društveni dijalog

Po mišljenju EFJ, pristojni uslovi rada, ostvareni kroz kolektivne ugovore, preduslov su obavljanja novinarskog rada. U tom smislu, EFJ poziva na poboljšanja u oblasti društvenog dijaloga ili na njegovo uvođenje tamo gde on nedostaje. EFJ navodi da postoji ogromna potreba za izgradnju infrastrukture sa fulkcionalnim organizacijama i institucijama, koju treba da podržava program izgradnje kapaciteta.

  1. Pristup informacijama

Državni organi moraju da poštuju pravo novianara na pristup javnim informacijama i moraju blagovremeno da reaguju na takve zahteve. Dugo čekanje na dokumente ima ozbiljan negativan uticaj na novinarski rad u praksi.

  1. Ombudsman

Preporučujemo klasifikovanje novinarstva i medija kao posebnog pitanja za insitituciju nacionalnog Ombusmana – nezavisnog državnog tela čiji je zadatak promovisanje i zaštita prava građana – kako bi mu se omogućilo da se uspešnije bavi žalbama i problemima u vezi s novinarstvom i medijima.

  1. Definicija novinara

Kako se ne bi ograničavala sloboda štampe i kako bi se podržala zaštita izvora, zajednička misija upozorava i medijske zainteresovane strane i vlasti protiv uvođenja posebne definicije ko je novinar sužavanjem sadašnjeg razumevanja. 

  1. Radna grupa o bezbednosti

Međunarodna misija smatra da je formiranje radne grupe o bezbednosti novinara važan signal namera Srbije da se ozbiljno bavi problemom bezbednosti. U svetlu ovog, pozivamo članove grupe – predstavnike medija, policije i javnog tužilaštva – da započnu dijalog s ciljem revitalizacije ovog važnog napora, ako je potrebno uz podršku nezavisnog moderatora. Uzajamno razumevanje je od ključnog značaja za ostvarivanje konkretnog napretka.

  1. Savet za štampu

Pozivamo sve medije i novinare da se pridruže Etičkom kodeksu novinarstva Srbije i da poštuju samoregulatorno telo Savet za štampu, uključujući i Žalbenu komisiju Saveta i da objavljuju odluke Saveta u skladu sa svojim propisima. Smatramo da je Savet za štampu instrument od ključne važnosti za uzdizanje etičkih i profesionalnih standrada  novinasrtva u Srbiji. Nacionalne i međunarodne institucije treba da pruže punu podršku ovom telu. 

Apelujemo na sve medije, medijska udruženja i novinare u Srbiji da poštuju u svakom trenutku profesionalne i etičke standarde u svom radu i svakodnevnoj komunikaciji. 

Naš je stav da će ispunjavanje ovih preporuka, koje su zajedničke ukoliko nije drugačije naznačeno, doprineti boljem okruženju za novinarstvo u Srbiji, u kojem novinari mogu da obavljaju svoj posao – uključujući i istrage o aktivnostima onih koji su na vlasti – bez uznemiravanja, napada, pretnji i kampanja ocrnjivanja.

Naglašavamo, takođe, da demokratija cveta onda kada i slobodno i nezavisno novinarstvo napreduje.

Skot Grifen                                                      Mogens Bliher Bjeregord                                                      Oliver Vujović

     IPI                                                                                   EFJ                                                                                 SEEMO

 

Čitaj dalje...

PS SE rezolucijom podržala istraživačko novinarstvo

UNS, 3. jul 2017. godine – Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je Rezoluciju kojom podržava istraživačko novinarstvo i naglašava njegov značaj u borbi protiv korupcije.

“Istraživačko novinarstvo je ključno oružje u borbi protiv korupcije i u nekim slučajevima jedini delotvoran, spoljašnji metod, za njenu prevenciju. Mnogi slučajevi korupcije nikada ne bi bili obelodanjeni da nije bilo strpljivog, teškog, opasnog rada novinara i hrabrosti uzbunjivača. Zbog toga Skupština smatra da istraživačko novinarstvo predstavlja ‘javno dobro’, kome treba dati više priznanja i podrške“, navodi se u Rezoluciji usvojenoj u utorak, 27. juna.

U tekstu rezolucije stoji da finansiranje istraživačkog novinarstva samo kroz privatne izvore ili samo iz izvora koji su pod kontrolom države može dovesti do nedostatka poverenja u istraživanje.

Od nacionalnih parlamenata traži se da aktivno sarađuju sa istraživačkim novinarima u borbi protiv korupcije i da društveno priznaju njihovu ulogu u demokratskom društvu, da promovišu istraživačko novinarstvo i uključe više istaživačkih medija u diskusije o zakonodavnim reformama kao i na sastancima parlamentarnih i istražnih komisija.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope u Rezoluciji ukazuje i da saradnja parlamenata i istraživačkih medija, kao i rezultati te saradnje, treba da budu dostupni javnosti.

U rezoluciji se još navodi da „okruženje koje pogoduje istraživačkom novinarstvu, a uopšteno i slobodi informisanja i medijima, pre svega zahteva da se novinarima obezbedi zaštita sigurnosti, fizičkog integriteta i zaštita od svakog nezakonitog pritvaranja, pokušaja zastrašivanja, kao i pritisaka na nezavisnost”.

„Parlamentarna skupština Saveta Evrope podstiče države članice da urade više kako bi prepoznali ulogu istraživačkog novinarstva u svojim strategijama u borbi protiv korupcije“, piše u Rezoluciji.

Nacionalni parlamenti država članica pozvani su da donose zakone koji osiguravaju najširi mogući pristup informacijama, da uspostave finansijske mehanizme za podršku istraživačkom novinarstvu bez ugrožavanja nezavisnosti, kao i da pruže odgovarajuću zaštitu uzbunjivačima, kako bi se umanjio svaki rizik da se oni suoče sa krivičnim postupcima.

Evropska federacija novinara, čiji je UNS član, saopštila je da se ovom rezolucijom priznaju prava uzbunjivača i pozdravila je njeno usvajanje.

Rezolucija

Čitaj dalje...