You are here

Rekonstrukcija pruge od Velike Plane do Niša

BEOGRAD, 5. jun 2019 – Danas je potpisan Memorandum o razumevanju u vezi sa izradom projektne dokumentacije za rekonstrukciju pruge od Velike Plane do Niša. Ukupna dužina deonica ove pruge je oko 111 kilometara, a vrednost ivesticije oko 550 miliona evra.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je potpisala Memorandum o razumevanju u vezi sa projektom modernizacije pruge Velika Plana–Niš, koji se tiče saradnje na pripremi projektne dokumentacije, sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović i vršiocem dužnosti generalnog direktora “Infrastruktura železnica Srbije” Miroljubom Jevtićem, a svemu je prisustvovao i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici. Naime, EU kroz program EU PPF podržava izradu projektne dokumentacije za 15 projekata koji se odnose na različite oblasti, uključujući saobraćaj i životnu sredinu.

Foto/ilustracija: pixabay.com

Čitaj dalje...

Kanalizacija za Mali Krivak uz pomoć EU

SMEDEREVO, 5. jun 2019 – U smederevskom naselju Mali Krivak danas je puštena u rad kanalizaciona mreža sa vakuumskom stanicom, izrađena u okviru projekta „Poboljšanje infrastrukture u jednom od najvećih romskih naselja u Srbiji“. Grad Smederevo je, u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvom finansija i Udruženjem nevladinih organizacija „Smederevski forum“, realizovao ovaj projekat od sredstava Evropske unije u iznosu o milion evra. Grad je sa svoj strane dao još oko 283 hiljade evra.

Realizacijom ovog projekta, kako se moglo čuti na svečanosti koja je ovim povodom upriličena danas, poboljšani su uslovi života za više od dve i po hiljade žitelja naselja Mali Krivak. Reč je o kanalizaciji sa, kako je rečeno, vakuumskom stanicom, posebno prilagođenom za ravničarske poteze kakav je ovaj, gde ne može da se koristi prirodan pad, kao u većini drugih mesta.

– U Smederevu duži niz godina radimo projekte u vezi sa vodosnabdevanjem, a evo ovom prilikom i kanalizaciju. Ova sredstva, milion i 200 hiljada evra, najveća su koja je jedna grad dobio u okviru programa IPA 2013. U programu je učestvovalo 13 gradova u Srbiji u kojima smo izgradili 120 stambenih jedinica za romsku populaciju, a ovo je prvi put da radimo na kanalizaciji. Urađeno je oko 3.000 metara kanalizacije i oko hiljadu i po metara atmosferske kanalizacije, koja će pomoći da ne bude poplava i nagomilavanja vode – kazao je ispred novog objekta Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, najavljujući da ovo ministarstvo priprema projekte za investiranje 20 miliona kroz novu grant šemu sledeće godine.

– Ovim ćemo rešiti problem kanalizacije koji je ovo mesto opterećivao više decenija. Ovaj sistem je savremen, drugi u Srbiji, vodovode će praktično iz svojih kancelarija moći da prati rad ovog postrojenja. Osim Malog Krivaka, ovo postrojenje, pošto ima veći kapacitet, moći će da primi kanalizaciju iz okolnih naselja, pa i iz Industrijske zone – objasnila je gradonačelnica Smedereva dr Jasna Avramović.

– Ovo je nešto su smederevski Romi čekali, što će dati bolje uslove za život u naselju. Važno je da i Romi shvate da, uz svoje obaveze koje imaju prema društvu, da i društvo brine o njima kao o ravnopravnim građanima, ne kao o nacionalnoj manjini – kazao je Dejan Stojković, predsednik Udruženja „Smederevski forum“.  

–  Smederevo je primer dobre prakse. Komunalna infrastruktura nam je važna, da Romi imaju unapređene uslove stanovanja, jer se to tiče i oblasti zdravlja, i Savet će nastaviti da podržava ovakve projekte – rekla je Zdravka Simić, članica Nacionalnog saveta Roma.

Svečanost upriličena ovim povodom potom se preselila u Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, gde su učesnici u projektu, koji je trajao dve godine, obrazlagali njegove detalje. Aleš Župan, predstavnik tehničke pomoći pri Ministarstvu građevinarstva, najavio je da će biti realizovano još devet projekata u romskim naseljima u drugim opštinama i gradovima, za koje se planira ulaganje od još 12 miliona evra.

Foto: Podunavlje.info

Čitaj dalje...

Poboljšanje infrastrukture u Malom Krivaku uz pomoć EU

SMEDEREVO, 3. jun 2019 – Svečanost povodom završetka projekta „Poboljšanje infrastrukture u jednom od najvećih naselja u Srbiji“, a reč je o Malom Krivaku u Smederevu, najavljena je za ovu sredu. na lokaciji objekta vakuumske stanice kod Želvoza, a potom i u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Smederevo.

Mali Krivak, po podacima EU podrške za inkluziju Romkinja i Roma, ima više od 3.000 stanovnika  jedno od najstarijih i najvećih romskih naselja u Srbiji. Nalazi se u plavnom području starog korita reke Jezave u industrijskoj zoni grada. Postoji od 18. veka i sada broji više od 329 kuća.. Spontano nastalo naselje se razvijalo bez ikakvog plana i kontrole, bez adekvatne infrastrukture, na lokaciji nepovoljnoj za stambenu izgradnju. Objekti za stanovanje su se vremenom transformisali od prizemnih, od lima i kartona, u objekte zidane od čvrstog materijala sa više nadzemnih etaža. Naselje se prostire na površini od oko 12 hektara. Približno 240 objekata ispunjava uslove za stanovanje, 85 je potrebno adaptirati, a oko 12 ukloniti i porodice raseliti, po oceni sprovodilaca projekta.

Promotivnoj konferenciji u sredu prisustvovaće predstavnici Delegacije EU u Srbiji, Ministarstva finansija – Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i predstavnici lokalne samouprave, saopšteno je danas.

Foto: Printscreen/Studija Procena stanja u podstandardnim romskim naseljima u 21 opštini u Srbiji

Čitaj dalje...

Podrška EU gradovima i opštinama u razvoju geografskih informacionih sistema

16. maj 2019 – Evropska unija će preko razvojnog programa EU PRO pomoći da se kroz realizaciju 19 projekata odabranih putem javnog poziva i vrednih više od dva miliona evra, razviju i unaprede geografski informacioni sistemi (GIS) u 34 lokalne samouprave u regionu Šumadije i zapadne Srbije i regionu Južne i istočne Srbije, saopšteno je danas.

„Uvođenjem geografskog informacionog sistema, opštine u Srbiji imaju mogućnost da obezbede jedan od osnovnih preduslova za održivi razvoj. Postojanje podataka o onome što poseduju i kojim potencijalima raspolažu opštine predstavlja osnov za ekonomsko planiranje i privlačenje investitora na lokalu. Poučeni iskustvima iz prethodnih projekata, nastavljamo sa podrškom u uvođenju GIS-a, imajući u vidu značaj ove komponente, iskazane potrebe lokalnih samouprava i neophodnost obezbeđivanja kontinuirane podrške za ove tipove aktivnosti“  rekla je ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Evropska unija će pružiti podršku procesu uvođenja i razvoja GIS-a kroz nabavku softvera i hardvera, kao i druge računarske opreme. Ovim će se lokalnim samoupravama omogućiti da na jednom mestu prikupljaju, obrađuju, i upravljaju prostornim podacima i tako bolje planiraju razvoj, donose odluke i raspolažu resursima. Takođe, zaposleni u lokalnoj administraciji će kroz obuke biti osposobljeni za rad u GIS-u.

„EU podržava sve napore i ulaganja Vlade Republike Srbije u digitalizaciju i uspostavljanje e-usluga. U skladu sa tim GIS će pružiti nove mogućnosti lokalnim samoupravama da prikupljaju i koriste raznovrsne geografske podatke koji će povećati efikasnost u pružanju usluga građanima i investitorima. To je ono što mislimo kada kažemo ‘EU za TEBE’.  Očekujemo da će aktivnost značajno doprineti lokalnom ekonomskom razvoju Srbije ali i daljem razvoju infrastrukture prostornih informacija u Evropi kroz EU INSPIRE inicijativu koja vrši ovu vrstu regulacije na nivou EU,“ rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici.

Lokalne samouprave su prepoznale da kroz zajedničke inicijative mogu da promovišu svoje razvojne potencijale kao i da rešavaju zajedničke probleme te će tako čak osam od ukupno 19 odobrenih projekata biti realizovano u partnerstvu dve ili više lokalnih samouprava. Kroz razvoj GIS-a stvoriće se uslovi za unapređenje javne infrastrukture, bolje prostorno i urbanističko planiranje, promovisanje turističkih potencijala, očuvanje i promovisanje prirodnog, kulturnog i urbanog nasleđa, kao i za popis i utvrđivanje vrednosti javne imovine. Kao krajnji rezultat ovih intervencija očekuje se da će se uvećati broj investicija pa samim tim i radnih mesta.

U skladu sa kriterijumima javnog poziva, gradovi i opštine će finansijski učestvovati u realizaciji projekata sa ukupno 351.945 evra, dok će tokom sprovođenja projekata posebna pažnja biti usmerena na definisanje institucionalnog okvira i procedura za rad GIS-a, a uspostaviće se i saradnja relevantnih institucija na lokalnom i republičkom nivou koje se bave prostornim podacima.

Pravo učešća na javnom pozivu koji je bio otvoren od 2. oktobra do 30. decembra 2018. godine imale su 99 lokalne samouprave iz regiona Šumadije i zapadne Srbije i Južne i istočne Srbije koje su uključene u realizaciju programa EU PRO. Ukupno je podneto 33 predloga projekata od kojih je Upravni odbor programa na osnovu administrativne, tehničke i programske evaluacije odobrio 19 projekata za finansiranje. 

Lista odobrenih projekata dostupna je ovde na internet stranici programa EU PRO.

Aktivnosti EU PRO-a, programa  koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Čitaj dalje...

Savet EU izglasao kontroverznu Direktivu o autorskim pravima – Da li će Google plaćati za vesti?

Izvor: startit.rs, autor: Sanja Vatić, 16. april 2019 – Izglasan propis uređuje kako se sadržaj koji podleže autorskim pravima deli na internetu, a ono što se ispostavilo kao sporno su njegova dva člana — 11 i 13 (naknadno preimenovani u Član 15 i Član 17) za koje kritičari smatraju da ugrožavaju kreativnost i slobodu govora.

Juče je Savet ministara EU izglasao kontroverznu Direktivu o autorskim pravima koju je krajem prošlog meseca odobrio Evropski parlament. Kao što se očekivalo i pre glasanja Italija, Holandija, Poljska, Švedska, Finska i Luksemburg bili su protiv ovog akta, ali to nije bilo dovoljno jer je za izglasavanje bila potrebna kvalifikovana većina (55 odsto država članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva EU).

Iako se pre dve godine kada je Evropska komisija najavila planove za modernizovanje EU regulative koja se tiče autorskih prava nije digla velika prašina, poslednjih meseci jeste. Kao što je bio slučaj sa neutralonošću interneta i GDPR-om, i ovim povodom se govorilo o tome kako će se internet kakvim ga znamo zauvek promeniti. Slično kaže i naš sagovornik Bojan Perkov, istraživač Share fondacije:

– Ishod glasanja je očekivan. Mislim da će ovo sada malo zakomplikovati situaciju u smislu toga kako će internet izgledati u neko buduće vreme za korisnike u EU. Ipak, i dalje je neizvesno jer ne znamo kako će se Direktiva transponovati u nacionalna zakonodavstva svake od država članica. Ne zna se kako će standardi iz Direktive konkretno da budu propisani zakonima i kako će se to primenjivati. Glasanje svakako ostavlja jednu veliku nepoznanicu.

A sporne stvari su…

Između ostalog izglasan propis uređuje kako se sadržaj koji podleže autorskim pravima deli na internetu, a ono što se ispostavilo kao sporno su njegova dva člana — 11 i 13 (naknadno preimenovani u Član 15 i Član 17) za koje kritičari smatraju da ugrožavaju kreativnost i slobodu govora. Članom 11 agregatorima vesti se nalaže da plaćaju nadoknadu medijima čije vesti prikazuju, a Članom 13 se internet platformama nameće obaveza da filtriraju postove koje njihovi korisnici objavljuju bez dozvole autora sadržaja.

Plastičnije objašnjeno, to znači da Član 11 dopušta izdavačima da naplate platformama kao što je Google News kada u rezultatima prikažu isečke njihovih vesti, a Član 13 sajtove poput YouTube-a obavezuje da spreče svoje korisnike da objavljuju sadržaj zaštićen autorskim pravima.

Uz ideju da deo profita koji se generiše preko interneta ide i ka stvaraocima, a ne samo velikim tehnološkim kompanijama, i startapi su se našli na listi potencijalno oštećenih. Odnosno, u problemu su se našli oni koji tek razvijaju platforme/proizvode koji koriste bilo kakav sadržaj koji podleže autorskim pravima jer im je novim pravilima otežano da se izbore s tehnološkim gigantima — ako ni zbog čega drugog onda zbog nedostatka novca i moći za pregovaranje sa vlasnicima prava (npr. izdavačima poput Universal Musica ili The Washington Posta).

I dok su različite interesne grupe i pojedinci kudili i hvalili direktivu, mnogi su bili zastrašeni da će kao posledica ovakve regulative biti uvedeni upload filteri koji će automatski blokirati sav sadržaj koji podleže autorskim pravima (uključujući meme-ove i GIF-ove) ili da će vesti biti uklonjene iz rezultata koje prikazuje Google.

Ipak, Direktiva je na glasanje otišla u izmenjenom obliku koji ne bi trebalo da preti opstanku meme-ova, GIF-ova i startapa. 

Rok za sprovođenje promena do maja 2021. godine

Čak ni sada kada je izglasano usvajanje Direktive, zapravo niko nije siguran kako će ijedan od ova dva člana funkcionisati u praksi. A kako kaže advokat, poznavalac digitalnih politika i donedavno Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić „u natezanju između dva interesa koja su konfrontirana možda ni samim akterima nije jasno šta smo dobili”.

– Ono što je jasno jeste da je to od početka bio pokušaj da se ograniče prava i suzbiju interesi velikih kompanija poput Facebooka i sličnih, koje su zapravo gradile imidž, gradile snagu i bogatstvo zahvaljujući tome što su milionima ljudi omogućavali da na internet plasiraju i, uslovno rečeno, tuđe intelektualne tvorevine. Naravno da je kao reakcija na to došlo nešto što bi trebalo da bude zašitita autorskih prava koje bez sumnje i jesu zloupotrebljavana. Da li je ovakva koncepcija koja podrazumeva vašu odgovornost kao nosioca platforme za bilo šta što neko plasira na internetu pravo rešenje, to tek ostaje da se vidi.

Koliko god neizvesno bilo, Evropa svakako neće dočekati promene pre maja 2021. godine. Usvajanje Direktive članice EU stavilo je pred još dve godine posla jer je to propisani rok za implementaciju. Osim što u ovom periodu države članice EU treba da implementiraju regulativu u zakone svojih zemalja, kao država koja treba da pristupi EU i Srbija bi trebalo da uključi Direktivu u svoje zakone.

– Reč je o aktu koji je s obzirom na materiju koju reguliše i s obzirom na moguće posledice veoma važan i koji će biti važan u budućnosti. On će biti važan i za Srbiju. U ovom trenutku možda ne toliko koliko za članice Evropske unije, ali perspektivno svakako. Biće potrebno vremena i imaćemo vremena jer je utvrđen rok za implementaciju 24 meseca.

Baš zbog tog roka Šabić nije previše kategoričan kada gleda na generalne posledice usvajanja: 

– Dve glavne stvari su tu sporne. S jedne strane je interes velikih igrača koji će teško biti ugrožen. Ako govorimo o filtriranju sadržaja koji se pojavljuje na internetu oni su najmoćniji i sva je prilika da će oni svoj interes najefikasnije da zaštite od potencijalnih rizika. S druge strane mogućnost da snosite sankcije zbog toga što je neko zloupotrebio tuđe autorsko delo kod mnogih će izazvati strah. Kod sitnijih igrača pogotovo. I to će neminovno imati za posledicu sprečavanje toga da se na internetu pojave tuđi intelektualni proizvodi koji se koriste u svrhu političke karikature, kritike, satire i sl. To za posledicu izvesno ima i sužavanje prostora za slobodnu reč. Teško je iz ove perspektive sagledati kakve će to konsekvence imati, ali neke nepoželjne sasvim sigurno hoće.

Osim neodređenosti usled pojedinačnih primena Direktive naše sagovornike smo pitali i čiji je interes da se autorska prava na internetu regulišu unutar EU. Stav Perkova je da EU zapravo hoće onima koji su nosioci autorska prava da pomogne da više dobijaju od svog rada, a ne samo onaj ko plasira taj sadržaj, dok Šabić i ovom pitanju pristupa s oprezom:

– Veliko je pitanje da li su motivi zadovoljeni i tek će praksa pokazati ko je tu zapravo izvukao neku korist. Priča o uvođenju nekakvog reda je isto kontroverzna tema. To nije uredba nego akt koji ostavlja dovoljno prostora za specifično individualno regulisanje članicama Evropske unije, tako da čak može doći do situacije da imamo pravne nesigurnosti zbog npr. velikih razlika koje postoje od članice do članice. A da ne pričamo da su veliki igrači na polju interneta potpuno van dometa Evropske direktive.

Ono što sigurno jesu činjenice je da regulativa i u ovom slučaju poslovično kaska za tehnologijom i da ćemo za detaljniju analizu morati da sačekamo konkretne korake zakonodavaca.

https://startit.rs/savet-eu-izglasao-kontroverznu-direktivu-o-autorskim-pravima-na-meti-tehnoloski-giganti-ali-i-startapi/

Foto/ilustracije. pixabay.com

Čitaj dalje...

Zbog plićeg džepa biramo lošiju hranu

Izvor: agroklub.rs, 12. april 2019 – Prosečna porodica u EU mesečno na hranu potroši 12% prihoda, dok se u našoj zemlji na namirnice troši gotovo tri puta više novca. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku porodice u Srbiji za hranu u proseku izdvajaju 34,4% ukupnih prihoda. Kako prenosi RTS, podaci iz maloprodaje pokazuju da je prosečan račun srpskog potrošača oko 700 dinara. On je za 20% manji nego pre desetak godina. Manja kupovna moć je smanjila broj onih koji idu u velike nabavke. U velikim diskontima je 2008. godine pazarilo 85% kupaca, a njih je danas oko 55%.

Kvalitet hrane prema dubini džepa

To što na hranu potroši više od 34% zarade ne govori o velikim prohtevima prosečne srpske porodice, nego o našem niskom životnom standardu. U Udruženju „Potrošački savetnik“ objašnjavaju da je kvalitet hrane, koja se plasira na određenom tržištu, srazmeran kupovnoj moći stanovništva. Potrošački savetnik Nenad Bumbić kaže da ukoliko nekome trećina prihoda ode na hranu, onda on mora da bira koje će proizvode uzeti. On dodaje se onda dešava da ljudi ne mogu sebi da priušte kvalitetniu hranu, već moraju i na tome da štede. To je glavni razlog zašto na srpskom tržištu imamo lošiju hranu nego ljudi u zemljama zapadne Evrope.

Osnovne životne namirnice jeftinije nego u EU

S druge strane nadležni tvrde da nam se samo čini da je hrana kod nas skuplja nego u zemljama u okruženju i Evropskoj uniji. Mladen Radović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija ističe da su kod nas nesumnjivo jeftinije osnovne životne namirnice poput šećera, ulja, pšeničnog brašna i belog hleba. U poređenju sa evropskim zemljama su u Srbiji jeftinije i pojedine vrste mesa, pre svega pileće meso, ali postoje i proizvodi koji su kod nas znatno skuplji nego u EU.

Trgovci (ne)kaleme cenu

Potrošači u Srbiji skuplje nego u inostranstvu plaćaju organsku hranu, tvrde sireve i pojedine suhomesnate proizvode. U PKS tvrde da se to događa zato što domaća prerađivačka industrija nije dostigla tehnologiju razvijenijih zemalja, a ne zbog visokih trgovačkih marži. Žarko Malinovićiz Udruženja trgovaca naglašava da je važno istaći da je profitna stopa u trgovinama u našoj zemlji niža nego i u srpskoj industriji i u poljoprivredi. To svedoči u prilog teze da trgovci nisu ti koji kaleme cenu. Naš problem je i lanac snabdevanja u kojem imamo mnogo komponenti, to jest više posrednika. Zato bi rešenje bilo sužavanje tog prostora.

Prosečan račun po jednoj kupovini u Srbiji 6 evra

Udruženja potrošača su saglasna u vezi s tim da se trgovinski lanci baš i ne otimaju za naše tržište. Ipak, oni smatraju da je velika razlika između nabavne i maloprodajne cene jedini način za njihov opstanak. Nenad Bumbić naglašava da je osnovni problem, koji trgovci imaju, niska kupovna moć. On dodaje da kod nas prosečan račun iznosi oko 6 evra, a u Sloveniji i Češkoj je oko 12 evra. Trgovac ukoliko želi da zaradi isto i kod nas onda mora da po tom prosečnom računu uzme duplo veću prosečnu maržu.

Marže slične kao u zemljama u regionu

U asocijaciji trgovaca tvrde da se marže u Srbiji ne razlikuju mnogo od onih u zemljama u okruženju koje su u EU. Oni dodaju da nijedno istraživanje nije dokazalo da velike svetske kompanije na različita tržišta plasiraju iste proizvode različitog kvaliteta.

https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/zbog-pliceg-dzepa-biramo-losiju-hranu/50016/

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

U Velikoj Plani osvanule nalepnice protiv EU i NATO i „Celo Kosovo je Srbija“

VELIKA PLANA, 8. mart 2019 – Jutros su u Velikoj Plani osvanuli izleplјeni samoleplјivi plakati protiv pristupanja Srbije Evropskoj uniji i NATO paktu, sa kukastim nacističkim krstom. Najviše plakata izleplјeno je na saobraćajnim znacima obaveštenja na saobraćajnici koja Veliku Planu povezuje sa auto-putem Beograd-Niš. Među plakatima je najbrojnija zastava EU, sa ucrtanim nacističkim kukastim krstom i natpisom „Ne u EU“. Na pojedinim mestima uz ovaj, zaleplјeni su i plakati sa srpskom zastavom i natpisom „Celo Kosovo je Srbija“ i „stop NATO okupaciji Srbije“.

Čitaj dalje...

Lokalnim samoupravama 3 miliona evra u okviru EU programa Exchange 5

BEOGRAD, 22. januar 2019 – Opštine i gradovi i njihove partnerske organizacije uspešno su prošle selekciju za sredstva iz fondova EU za unapređenje upravljanja imovinom u okviru Programa Exchange 5. Ukupna vrednost ovog programa iz sredstava EU je 4,45 miliona evra, a od toga 3 miliona evra čini fond za implementaciju grant šeme, čulo se danas na skupu povodom dodele nagrada na nacionalnom godišnjem takmičenju za izbor najbolje prakse u primeni principa dobre uprave na lokalnom nivou u 2018. godini.

U okviru prve komponente Programa akcenat je bio na unapređenju upravljanja imovinom u gradovima i opštinama Srbije i odobrena je realizacija 18 gradskih/opštinskih projekata, koji će obuhvatiti 48 lokalnih samouprava i nekoliko drugih lokalnih partnera (komunalna preduzeća, regionalne razvojne agencije, organizacije civilnog društva).

Program finansira Evropska unija iz alokacije za IPA 2014, a sprovodi MDULS u saradnji sa Ministarstvom finansija i SKGO kao implementacionim partnerom.

Čitaj dalje...

Evro danas puni 20 godina

Izvor: novaekonomija.rs, 1. januar 2019 – Evro je ovog utorka napunio tačno 20 godina tokom kojih je preživeo veliku krizu i trajno se ustoličio na finansijskim tržištima i u evropskim novčanicima. No bez tešnje integracije evrozone suđeno mu je da ostane div na klimavim nogama, upozoravaju analitičari.

Rođen 1. januara 1999. godine evro je u početku postojao samo kao virtuelna valuta koju se koristilo u računovodstvenim i finansijskim transakcijama. Fizička realnost postao je tri godine kasnije, a kovanice i novčanice evra danas koristi više od 340 miliona ljudi u 19 evropskih država.

Valutu nisu odmah zavoleli i mnogi su njeno uvođenje doživeli kao neželjeno povećanje cena. U Nemačkoj je čak dobio nadimak „teuro“, po nemačkoj reči za skupo. No ljude su brzo osvojila lakša putovanja i poslovanje preko granica bez valutnih fluktuacija, piše Novac.hr.

Oko 74 odsto građana smatra da je evro dobar za EU

Evro je danas popularniji nego ikad pre uprkos jačanju evroskeptičnih, populističkih pokreta u nizu država. Ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno u novembru za Evropsku centralnu banku (ECB) pokazalo je da 74 posto građana evrozone smatra da je evro bio dobar za EU, a 64 posto da je bio dobar za njihovu državu.

„Evro se ukorenio u stanovništvu, čak i antiestablišmentske stranke to moraju priznati“ – rekao je Nicolas Veron, naučnik think tanka Bruegel iz Brisela i Petersonova instituta za međunarodnu ekonomiju iz Vašingtona.

Evro je sada druga svetska valuta, iako još uvek ne može dovesti u pitanje dominaciju američkog dolara.

Evro je doživeo presudni trenutak kada su posledice finansijske krize 2008. izazvale dužničku krizu u evrozoni koja je kulminirala spašavanjem nekoliko država, dovevši valutnu uniju i njeno jedinstvo na samu ivicu pucanja. Stručnjaci kažu da je to turbulentno razdoblje razotkrilo inherentne mane tog projekta, uključujući nepostojanje fiskalne solidarnosti u obliku podele odgovornosti za dugove, ulaganja i rizike ili nepostojanje zajmodavca u krajnjoj nuždi.

Dragi zaslužan za spas evra

Kriza je razotkrila i ekonomske razlike između država članica, posebno između fiskalno mudrijeg severa i prezaduženog juga.

Predsednik ECB-a Mario Dragi smatra se zaslužnim za spašavanje evra 2012. godine. Tada je izgovorio sada legendarne reči da će ECB, koji vodi monetarnu politiku evrozone, učiniti „šta god bude potrebno“ da sačuva jedinstvenu valutu. ECB je obećao da će kupiti, bude li potrebno, neograničene količine državnih obveznica prezaduženih država. Time je smirio situaciju i obećanje nikada nije morao da primeni u praksi.

Da bi novac nastavio da cirkuliše evrozonom i sprečio pretnju deflacije, pada cena i ekonomskih aktivnosti, ECB je zadnjih godina preduzeo nezapamćene mere. Odredio je da kamatne stope budu rekordno niske, ponudio jeftine zajmove bankama i otkupio više od 2,6 biliona evra državnih i korporativnih obveznica između 2015. i 2018. godine.

S obzirom na to da se inflacija približila ciljanoj vrednosti od ispod dva posto, ti su podsticaji ocenjeni kao uspešna monetarna politika. No posmatrači upozoravaju da 19 članica evrozone nije učinilo dovoljno da sprovedu potrebne političke reforme kako bi se bolje pripremile za buduće krize i postigle veću ekonomsku konvergenciju.

Div sa stopalima od cigli

Bankovna unija koja se već dugo planira još nije dovršena zbog neslaganja oko uvođenja jedinstvene evropske šeme osiguranja depozita. A predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona da se osnuje budžet evrozone značajno je razvodnjen. Države članice su u decembru pristale samo da razmotre skraćenu verziju ideje, a pojedinosti još nisu razjašnjene.

Makronovi ambiciozniji planovi za uvođenje dužnosti ministra finansija evrozone ili evropske verzije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) su odbačeni, prenosi Novac.

ECB je u međuvremenu učinio koliko je mogao da bi podupro evro, rekao je Gilles Moec, bivši ekonomists francuske centralne banke. Analitičar Vernon, pak, je nešto optimističniji i kaže da je evro ojačan raščišćavanjem bilansa banaka, obuzdavanjem državnih dugova i izvanrednim merama ECB-a.

Kako je rekao, evro je sada „div sa stopalima od cigli, a ne od gline“.

 

 

Čitaj dalje...

Zbogom zimskom pomeranju kazaljki?

Izvor: www.dw.com/sr/, 16 avgust 2018 – Danas se završava anketa EU koja treba da pruži uvid u to šta građani o tome misle, piše Dojče vele. Evropska unija je svoje građane pitala usred vrućeg leta da li žele da zadrže prelaske s letnjeg na zimsko računanje vremena.

I ako ne žele, koje računanje žele zadržati: ono zimsko ili letnje?

Mnogi građani Evropske unije su ovu ideju prihvatili oberučke. Oko dva miliona njih se uključilo u onlajn raspravu na stranicama Evropske komisije koja je započela 4. jula, a završava danas, 16. avgusta. Da li je to početak nove ere?

Mihael Tojrer je u to ubeđen. „Siguran sam da će prebacivanje s letnjeg na zimsko računanje vremena i obratno biti ukinuto. Samo još nije sigurno kada“, kaže ovaj poslanik nemačkih Liberala u Bundestagu koji se ranije, tokom mandata u Evropskom parlamentu, zalagao za ukidanje pomeranja kazaljki.

Tojrer sanja večno leto i uveren je da ukidanjem dva računanja vremena EU može samo biti na dobitku. „Ova inicijativa bi mogla da ojača jedinstvo unutar Unije. Nekoordinisane promene vremena unutar EU bi bile štetne za zajedničko tržište, ali i putovanja i komunikaciju. Kada bi svaka nacija za sebe odlučila hoće li ostati pri promeni ili ne, to bi izrodilo haosom“, smatra liberalni političar.

Ali put do promene je dug i trnovit. Pogotovo kada se radi o EU. Vrednovanje rezultata ispitivanja će potrajati, poručuje kancelarija Evropske komisije u Berlinu. I stručnjaci još moraju da daju svoje mišljenje pre nego što Evropska komisija donese preporuku.

Već je sada jasno da promene računanja vremena u šestomesečnom ritmu ne ispunjavaju cilj zbog kojeg je uvedena. Ušteda energije je zanemariva, priznaje i Evropska komisija. Umesto toga direktni udarac na bioritam građana izaziva poteškoće sa spavanjem, nervozu i probleme s koncentracijom.

Ali drugo pitanje je hoćemo li večno ostati pri letnjem ili zimskom računanju vremena? Odgovor nije lak. U prilog letnjem računanju govori da jedan sat dnevnog svetla više omogućuje više vremena za radove na polju. Školarci i radnici bi mogli još po danu stići kućama, a i sportska takmičenja bi moga biti održavana kasnije.

Cela EU pomera kazaljke zajedno još od 1996, u Nemačkoj je letnje računanje vremena uvedeno 1980. Od tada se poslednje nedelje u martu sat pomera unapred, a poslednje nedelje u oktobru unazad.

https://www.dw.com/sr/zbogom-pomeranju-kazaljki/a-45100902

Čitaj dalje...