You are here

U Velikoj Plani osvanule nalepnice protiv EU i NATO i „Celo Kosovo je Srbija“

VELIKA PLANA, 8. mart 2019 – Jutros su u Velikoj Plani osvanuli izleplјeni samoleplјivi plakati protiv pristupanja Srbije Evropskoj uniji i NATO paktu, sa kukastim nacističkim krstom. Najviše plakata izleplјeno je na saobraćajnim znacima obaveštenja na saobraćajnici koja Veliku Planu povezuje sa auto-putem Beograd-Niš. Među plakatima je najbrojnija zastava EU, sa ucrtanim nacističkim kukastim krstom i natpisom „Ne u EU“. Na pojedinim mestima uz ovaj, zaleplјeni su i plakati sa srpskom zastavom i natpisom „Celo Kosovo je Srbija“ i „stop NATO okupaciji Srbije“.

Čitaj dalje...

Lokalnim samoupravama 3 miliona evra u okviru EU programa Exchange 5

BEOGRAD, 22. januar 2019 – Opštine i gradovi i njihove partnerske organizacije uspešno su prošle selekciju za sredstva iz fondova EU za unapređenje upravljanja imovinom u okviru Programa Exchange 5. Ukupna vrednost ovog programa iz sredstava EU je 4,45 miliona evra, a od toga 3 miliona evra čini fond za implementaciju grant šeme, čulo se danas na skupu povodom dodele nagrada na nacionalnom godišnjem takmičenju za izbor najbolje prakse u primeni principa dobre uprave na lokalnom nivou u 2018. godini.

U okviru prve komponente Programa akcenat je bio na unapređenju upravljanja imovinom u gradovima i opštinama Srbije i odobrena je realizacija 18 gradskih/opštinskih projekata, koji će obuhvatiti 48 lokalnih samouprava i nekoliko drugih lokalnih partnera (komunalna preduzeća, regionalne razvojne agencije, organizacije civilnog društva).

Program finansira Evropska unija iz alokacije za IPA 2014, a sprovodi MDULS u saradnji sa Ministarstvom finansija i SKGO kao implementacionim partnerom.

Čitaj dalje...

Evro danas puni 20 godina

Izvor: novaekonomija.rs, 1. januar 2019 – Evro je ovog utorka napunio tačno 20 godina tokom kojih je preživeo veliku krizu i trajno se ustoličio na finansijskim tržištima i u evropskim novčanicima. No bez tešnje integracije evrozone suđeno mu je da ostane div na klimavim nogama, upozoravaju analitičari.

Rođen 1. januara 1999. godine evro je u početku postojao samo kao virtuelna valuta koju se koristilo u računovodstvenim i finansijskim transakcijama. Fizička realnost postao je tri godine kasnije, a kovanice i novčanice evra danas koristi više od 340 miliona ljudi u 19 evropskih država.

Valutu nisu odmah zavoleli i mnogi su njeno uvođenje doživeli kao neželjeno povećanje cena. U Nemačkoj je čak dobio nadimak „teuro“, po nemačkoj reči za skupo. No ljude su brzo osvojila lakša putovanja i poslovanje preko granica bez valutnih fluktuacija, piše Novac.hr.

Oko 74 odsto građana smatra da je evro dobar za EU

Evro je danas popularniji nego ikad pre uprkos jačanju evroskeptičnih, populističkih pokreta u nizu država. Ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno u novembru za Evropsku centralnu banku (ECB) pokazalo je da 74 posto građana evrozone smatra da je evro bio dobar za EU, a 64 posto da je bio dobar za njihovu državu.

„Evro se ukorenio u stanovništvu, čak i antiestablišmentske stranke to moraju priznati“ – rekao je Nicolas Veron, naučnik think tanka Bruegel iz Brisela i Petersonova instituta za međunarodnu ekonomiju iz Vašingtona.

Evro je sada druga svetska valuta, iako još uvek ne može dovesti u pitanje dominaciju američkog dolara.

Evro je doživeo presudni trenutak kada su posledice finansijske krize 2008. izazvale dužničku krizu u evrozoni koja je kulminirala spašavanjem nekoliko država, dovevši valutnu uniju i njeno jedinstvo na samu ivicu pucanja. Stručnjaci kažu da je to turbulentno razdoblje razotkrilo inherentne mane tog projekta, uključujući nepostojanje fiskalne solidarnosti u obliku podele odgovornosti za dugove, ulaganja i rizike ili nepostojanje zajmodavca u krajnjoj nuždi.

Dragi zaslužan za spas evra

Kriza je razotkrila i ekonomske razlike između država članica, posebno između fiskalno mudrijeg severa i prezaduženog juga.

Predsednik ECB-a Mario Dragi smatra se zaslužnim za spašavanje evra 2012. godine. Tada je izgovorio sada legendarne reči da će ECB, koji vodi monetarnu politiku evrozone, učiniti „šta god bude potrebno“ da sačuva jedinstvenu valutu. ECB je obećao da će kupiti, bude li potrebno, neograničene količine državnih obveznica prezaduženih država. Time je smirio situaciju i obećanje nikada nije morao da primeni u praksi.

Da bi novac nastavio da cirkuliše evrozonom i sprečio pretnju deflacije, pada cena i ekonomskih aktivnosti, ECB je zadnjih godina preduzeo nezapamćene mere. Odredio je da kamatne stope budu rekordno niske, ponudio jeftine zajmove bankama i otkupio više od 2,6 biliona evra državnih i korporativnih obveznica između 2015. i 2018. godine.

S obzirom na to da se inflacija približila ciljanoj vrednosti od ispod dva posto, ti su podsticaji ocenjeni kao uspešna monetarna politika. No posmatrači upozoravaju da 19 članica evrozone nije učinilo dovoljno da sprovedu potrebne političke reforme kako bi se bolje pripremile za buduće krize i postigle veću ekonomsku konvergenciju.

Div sa stopalima od cigli

Bankovna unija koja se već dugo planira još nije dovršena zbog neslaganja oko uvođenja jedinstvene evropske šeme osiguranja depozita. A predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona da se osnuje budžet evrozone značajno je razvodnjen. Države članice su u decembru pristale samo da razmotre skraćenu verziju ideje, a pojedinosti još nisu razjašnjene.

Makronovi ambiciozniji planovi za uvođenje dužnosti ministra finansija evrozone ili evropske verzije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) su odbačeni, prenosi Novac.

ECB je u međuvremenu učinio koliko je mogao da bi podupro evro, rekao je Gilles Moec, bivši ekonomists francuske centralne banke. Analitičar Vernon, pak, je nešto optimističniji i kaže da je evro ojačan raščišćavanjem bilansa banaka, obuzdavanjem državnih dugova i izvanrednim merama ECB-a.

Kako je rekao, evro je sada „div sa stopalima od cigli, a ne od gline“.

 

 

Čitaj dalje...

Zbogom zimskom pomeranju kazaljki?

Izvor: www.dw.com/sr/, 16 avgust 2018 – Danas se završava anketa EU koja treba da pruži uvid u to šta građani o tome misle, piše Dojče vele. Evropska unija je svoje građane pitala usred vrućeg leta da li žele da zadrže prelaske s letnjeg na zimsko računanje vremena.

I ako ne žele, koje računanje žele zadržati: ono zimsko ili letnje?

Mnogi građani Evropske unije su ovu ideju prihvatili oberučke. Oko dva miliona njih se uključilo u onlajn raspravu na stranicama Evropske komisije koja je započela 4. jula, a završava danas, 16. avgusta. Da li je to početak nove ere?

Mihael Tojrer je u to ubeđen. „Siguran sam da će prebacivanje s letnjeg na zimsko računanje vremena i obratno biti ukinuto. Samo još nije sigurno kada“, kaže ovaj poslanik nemačkih Liberala u Bundestagu koji se ranije, tokom mandata u Evropskom parlamentu, zalagao za ukidanje pomeranja kazaljki.

Tojrer sanja večno leto i uveren je da ukidanjem dva računanja vremena EU može samo biti na dobitku. „Ova inicijativa bi mogla da ojača jedinstvo unutar Unije. Nekoordinisane promene vremena unutar EU bi bile štetne za zajedničko tržište, ali i putovanja i komunikaciju. Kada bi svaka nacija za sebe odlučila hoće li ostati pri promeni ili ne, to bi izrodilo haosom“, smatra liberalni političar.

Ali put do promene je dug i trnovit. Pogotovo kada se radi o EU. Vrednovanje rezultata ispitivanja će potrajati, poručuje kancelarija Evropske komisije u Berlinu. I stručnjaci još moraju da daju svoje mišljenje pre nego što Evropska komisija donese preporuku.

Već je sada jasno da promene računanja vremena u šestomesečnom ritmu ne ispunjavaju cilj zbog kojeg je uvedena. Ušteda energije je zanemariva, priznaje i Evropska komisija. Umesto toga direktni udarac na bioritam građana izaziva poteškoće sa spavanjem, nervozu i probleme s koncentracijom.

Ali drugo pitanje je hoćemo li večno ostati pri letnjem ili zimskom računanju vremena? Odgovor nije lak. U prilog letnjem računanju govori da jedan sat dnevnog svetla više omogućuje više vremena za radove na polju. Školarci i radnici bi mogli još po danu stići kućama, a i sportska takmičenja bi moga biti održavana kasnije.

Cela EU pomera kazaljke zajedno još od 1996, u Nemačkoj je letnje računanje vremena uvedeno 1980. Od tada se poslednje nedelje u martu sat pomera unapred, a poslednje nedelje u oktobru unazad.

https://www.dw.com/sr/zbogom-pomeranju-kazaljki/a-45100902

Čitaj dalje...

Više od pet miliona evra za javnu infrastrukturu

SMEDEREVO/SMEDEREVSKA PALANKA/VELIKA PLANA, 9. maj 2018 – U okviru podrške Evropske unije (EU) unapređenju infastrukture u dva regiona, Šumadije i zapadne Srbije i Južne i istočne Srbije, u toku je poziv za podnošenje predloga projekata lokalne infrastrukture za koje je EU opredlila  5,2 miliona evra. Poziv je otvoren do 29. juna 2018. godine, a pravo da učestvuje ima 99 lokalnih samouprava, među njima su i Smederevo, Smederevska Palanka i Velika Plana. Pozvane su sve lokalne samouprave koje su uključene u realizaciju programa EU PRO koji se finansira iz IPA programa za 2016. godinu, a sprovodi ga Kancelarija Ujedinjenih nacija za projktne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Vladom Srbije, prvenstveno sa Ministarstvom za evropske integracije.

Lokalne samouprave mogu da konkurišu s projektima koji doprinose boljem životu stanovništa, kao što su obnova i izgradnja obrazovnih, zdravstvenih i ustanova socijalne zaštite, kao i projektima usmerenim na poboljšanje uslova života pripadnica i pripadnika ugroženih grupa, posebno romske zajednice, kroz unapređenje postojeće socijalne i komunalne infrastrukture. Projekti takođe mogu da se odnose na unapređenje zaštite životne sredine, upravljanje čvrstim otpadom, prečišćavanje otpadnih voda, ili unapređenje energetske efikasnosti.

Vrednost pojedinačnih projekata će se kretati u rasponu od 50.000 evra do 150.000 evra, a lokalne samouprave mogu da konkuriše samo sa jednim predlogom projekta koji može biti finansiran. Preduslov za konkurisanje je postojanje građevinske dozvole.

Kako bi približio uslove konkursa i način prijave EU PRO će od 8. do 18. maja održati informativne sesije za sve zainteresovane lokalne samouprave, a  u Smederevu će to biti 15 maja u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Osim predstavnika Smedereva, učestvovaće i predstavnici Smederevske Palanke, Velike Plane, Golupca, Kučeva, Malog Crnića, Petrovca na Mlavi, Požarevca, Velikog Gradišta, Žabara i Žagubice.

Čitaj dalje...

Predsednik Hestila u ponedeljak u Srbiji

BEOGRAD, 13. jul 2017 – Izvor. Danas – Predsednik „Hestil grupacije“ Ju Jong dolazi u ponedeljak, 17. jula, u Srbiju, kada će se sastati sa ministrom privrede u Vladi Srbije, potvrdio je za Danas ministar Goran Knežević.

On je istakao da je reč o redovnoj šestomesečnoj poseti kineskog vlasnika „Železare Smederevo“ i da tu nema nikakvih, kako je rekao za naš list, skrivenih priča.

Istovremeno, kako saznajemo, posebna sednica Skupštine Srbije, biće zakazana za 17. jul, u 10 časova, kada je previđeno da se poslanicima parlamenta obrati Džang Deđiang, predsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Narodne Republike Kine.

Naš list je u jučerašnjem broju objavio informacije o tome da u Briselu formulišu mere protiv konkurencije kineskih železara zato što sumnjiči niz zemalja, uključujući i Srbiju, za „damping“ cene u industriji čelika, zbog čega namerava da propiše najniže cene ispod kojih neće dozvoliti prodaju ovih sirovina na svojoj teritoriji. Kako je Danas saznao u diplomatskim krugovima bliskim Briselu, na taj način će EU zaštititi svoje tržište, a ko bude kršio taj propis neće moći da distribuira proizvode od lima na evropsko tržište.

Evropska unija tereti Rusiju, Iran, Ukrajinu, Brazil i Srbiju da niske cene proizvoda od čelika koje nude na tržištu EU nisu plod konkurentnosti, već rezultat različitih vidova državne pomoći i malverzacija koje nisu u skladu sa evropskim normama i ne tolerišu se u državama članicama EU. Kada je reč o Srbiji smatra se Hestil koristi resurse koji mu ne pripadaju, a koje mu Srbija prepušta. Sumnja se da Kinezi ne plaćaju komercijalnu cenu struje, gasa i vode i da imaju druge beneficije koje ih dovode u povlašćen položaj. Sve to izaziva bojazan da bi Hestil, ali i država Srbija na čijoj teritoriji Kinezi posluju mogli da dožive određene finansijske sankcije od strane Evropske unije.

Ipak, kako tvrdi naš izvor, Srbija bi mogla da izbegne takvu sudbinu u slučaju da naše vlasti brzo i dosledno a u skladu sa EU standardima, na transparentan način, definišu odnose sa kineskim partnerom. To podrazumeva razgraničenje imovine i zakonito postupanje sa istom, onemogućavanje potencijalnih prevara sa limom proizvedenim u Kini i prestanak davanja skrivenih subvencija Železari Smederevo u vlasništvu Hestila. Srbija je već više puta demantovala sve ove optužbe.

Čitaj dalje...

Železara Smederevo: Uspesi, perspektive i izazovi

NOVI SAD – 29. jun 2017 – izvor: RTV (Ljubinka Vesković) – U Briselu se traži bilo kakav postupak koji nije u skladu sa normama Evropske unije kako bi naš izvoz čelika i čeličnih proizvoda na tržište EU bio suspendovan. Samo aktivnom, odmerenom i dosledno pravno zasnovanom politikom Beograd to može da predupredi.

Prošlogodišnja privatizacije srpske železare u Smederevu od strane kinskog čeličnog giganta „Hestil“ pokazala se kao ogroman uspeh zvaničnog Beograda. Kompanija koja je decenijama bila veliki teret za naš budžet, više to nije. Ne samo što je njeno finansiranje prešlo u ruke inostrane privatne kompanije, već je i tradicionalni gubitaš postao profitabilna firma. Tako je na razne načine počela ozbiljno da doprinosi nacionalnim finansijama ali i Bruto domaćem proizvodu Srbije.

Zašto je važna Železara

Kada Železara Smederevo radi velikim delom (čak ne punim) kapaciteta, masovno se angažuje naša železnica, rečni i drumski transport i još mnogo toga. Stotine kooperanata redovno dobijaju posao a hiljade radnika plate. Raste srpski izvoz. Štaviše, porastao je toliko da je železara postala drugi po veličini naš eksporter. O tome da je Smederevu, gradu sa za naše prilike ne baš zanemarljivih 65 hiljada stanovnika, udahnut novi život, da šire ne govorimo. Još kada uzmemo u obzir šta to znači za region čije je središte, shvatamo puni značaj rečenog.

 

Umesto da, kao što su to naši i globalni neoliberali predlagali, zatvori Železaru Smederevo, naša vlada je našla modalitet da je uspešno privatizuje. Prvo je, radi toga, u nju dovela srpske stručnjake koji su u čeličnom biznisu vodećih zapadnih zemalja sticali iskustvo i znanje, kako bi bila stvorena „adresa“ na koju bi zainteresovani kupci iz sveta mogli da se obrate, odnosno kako bi im bio pružen tretman kakav je uobičajen u razvijenim zemljama. Drugo, kabinet tadašnjeg premijera Vučića, uložio je svoj međunarodni kredibilitet da reši pitanje železare.

Srbija vodi maksimalno pragmatičnu spoljnu politiku, čiji mozaik čine kako vodeće sile zapada tako i istoka. Te elemente nije lako pomiriti ali pokazalo se da racionalnim pristupom, uz mnogo strpljenja i upornosti, to ipak može da se postigne. Dok smo preterano bili okrenuti samo ka jednoj, zapadnoj strani, loše smo prolazili, isto kao i onda kada smo se pre toga nepromišljeno opirali Vašingtonu i ključnim državama EU. Uspeh nam je doneo treći pristup: politika geopolitike zlatne sredine, koja podrazumeva ne samo održavanje već i dalji razvoj dobrih odnosa sa zapadnim faktorima, ali i puno uvažavanje sila istoka.

Rezultat takve politike Beograda, koja je utemeljena i na punom poštovanju i kooperativnom odnosu prema sve moćnijoj Kini, odrazio se i na Železaru Smederevo. Peking je u punoj meri prepoznao spremnost Srbije da kao retko koja zemlja Evrope skupi hrabrost, i bez obzira na pritiske zapadnih moćnika, istraje u izgradnji strateškog partnerstva sa Kinom. To je toj velikoj sili, koja kao i svi novi globalni činioci, traži verifikaciju svoje uloge i međunarodnog prestiža, dosta značilo. Zato je oficijelni Peking rešio da izađe u susret Beogradu, i podstakne svoj privatni biznis da nam pomogne u rešavanju velikog problema.

U svemu je relevantnu ulogu imala i druga strana medalje naše vešte spoljne politike. Od kada je shvatila da Srbija promišljeno i aktivno traži svoje mesto na globalnom geopolitičkom „tržištu“, odnosno da nije slepo i bezrezervno zagledana u EU, briselska elita je počela da nam više izlazi u susret. Uz to što smo i ranije dospeli do one tačke na EU putu kada nam je otvoreno tržište čelika te unije, tamo je sazrela svest da u vezi sa tim ne smeju da nam nameću ni neformalne barijere.

Izvoz dobar za Srbiju, ali ne i za EU

Već pre privatizacije izvoz iz naše železare u EU je bitno porastao, što je predstavljalo veliki kvalitet za Kineze. Snažni apeli njihovih vlasti, EU tržište otvoreno za Srbiju, te naš izuzetan geografski i geopolitički položaj – prelomili su „Hestil“ da preuzme Železaru Smederevo. I da se ozbiljno angažuje u vezi sa njenim poslovanjem. Tako smo u roku od godinu dana stigli do drastičnog rasta proizvodnje i izvoza iz te kompanije sa strateškim značajem. Za Srbiju je to dobro, ali za čelični biznis u EU svakako nije. U okolnostima kada je tu već i tako teška situacija, pojavila se ozbiljna kinesko-srpska konkurencija!

Zato je sada Srbija, odnosno poslovanje železare u vlasništvu Kineza i njihov odnos sa vlastima u Beogradu, pod više lupa zapadnih i sa njima povezanih lokalnih medija u Srbiji ali i diplomata (pravih i onih koji su to samo nominalno) zemalja EU u kojima je jak lobi tamošnjih metalskih konzorcijuma. Traži se bilo kakav postupak koji nije u skladu sa normama Evropske unije kako bi naš izvoz čelika i čeličnih proizvoda na tržište EU bio suspendovan. To bi jako otežalo poslovanje „Hestila“ u Srbiji, ma koliko iz lokalnog menadžmenta te kompanije poručivali da je njima fokus na srpskom tržištu, i samo uz ogromno angažovanje kineskih vlasti ta privatna firma bi bila „ubeđena“ da ostane u Smederevu. Ne treba ni reći da bi se njen obim poslovanja drastično umanjio.

Već su počele diskretne optužbe na račun „Hestila“ da se kompletna proizvodnja koja se prikazuje kao smederevska ne odvija u Srbiji, što bi moglo da dovede do problema sa Evropskom unijom. Konkretno da Kinezi lim uvezen iz svoje države spajaju sa onim proizvedenim u Železari Smederevo pa ga onda prodaju na evropskom tržištu kao njen proizvod. To bi predstavljalo grubo kršenje sporazuma između Srbije i EU te bilo razlog za drastične mere Brisela. Srećom, na tim osnovama do toga neće doći. Radi se o pukim nagađanjima bez ikakvih dokaza. Naprotiv, od carinske dokumentacije pa nadalje, relevantni su dokazi da se takve stvari ne rade. Uostalom, država Srbija ne bi reskirala svoje odnose sa EU i stala iza takve prevare. Međutim, opasnost se ipak krije na drugim poljima. Daleko je od toga da ne postoji!

Menadžment kineske kompanije „Hestil“ nema iskustvo u radu u vođenju celovitog poslovanja, od proizvodnje, logistike do prodaje, van Kine. U pitanju je čelični gigant sa ukupnom proizvodnjom koja iznosi neverovatnu četvrtinu produkcije te vrste u čitavoj Evropskoj uniji. No, sve to se donedavno odvijalo gotovo isključivo u Kini, a tamo je „Hestil“ država u državi. Toj mega korporaciji je skoro sve dozvoljeno. Takav model ponašanja, koji neskriveno favorizuje neku firmu, odnosno njenim vodećim ljudima skoro omogućava da se osećaju da su iznad zakona, nije moguć u EU ili državama kandidatima za članstvo u Uniji. Uz sve nedostatke koje EU zona integracija ima, tu je više nego bilo gde drugde, priznata ideja pravne države.

Uskladiti se sa evropskim standardima

Država Srbija najbolje može da doprinese uspešnom razvoju Železare Smederevo ako se u punoj meri bude ponašala u skladu sa evropskim standardima prema lokalnom kineskom i matičnom vođstvu preduzeća „Hestil“. Time će čak i toj kompaniji, sa velikim planovima za poslovanje u Evropi (koji uključuju i kupovinu ogromne Železare Košice u Slovačkoj), pomoći da se brže, lakše i potpunije prilagodi evropskim normama poslovanja. Tim pre biće zaštićeni srpski interesi. A koliko da su neosnovane optužbe da „Hestil“ nelegalno preko Srbije u EU izvozi kineske proizvode, deluju ubedljivo pritužbe da se kinesko rukovodstvo u Železari Smederevo neretko ponaša na način koji nije primeren evropskoj poslovnoj i generalnoj kulturi. Tamo važi za odnose sa partnerima, kooperantima, predstavnicima naše države. Čini se kao da kineski menadžment ponekada pomišlja da mu pripada privilegovani status i ne mora da poštuje preuzete obaveze.

To je kako za Srbiju samu po sebi, tako i u kontekstu njenih odnosa sa EU, neprihvatljivo. Što je najvažnije ipak se ne radi se o problemu u domenu srpsko-kineskih odnosa, već o izvesnim nesporazumima na nivou lokalnih kineskih predstavnika. Ali stvar treba shvatiti jako ozbiljno jer čak i sitnice koje narušavaju regularnu EU formu, mogu da budu pravno utemeljen osnov za mere koje bi Brisel preduzeo protiv nas, odnosno Železare Smederevo. To bi bilo štetno za Srbiju, Kinu, kompaniju „Hestil“. A da bi se to sve sprečilo važno je da Beograd strateški komunicira i rešava probleme sa zvaničnim Pekingom. Zbog njega je „Hestil“ došao u Srbiju i samo uz adekvatno angažovanje kineskih vlasti kod nas će ostati i poslovati na odgovarajući način.

Problemi se uvek rađaju u odnosima između velikih kompanija i malih zemalja, a oni se najbrže i najkvalitetnije prevazilaze kada se u matičnim državama moćnih firmi pridaje značaj učvršćivanju spona sa zemljama u kojima posluju. Predsednik Vučić ima veliki autoritet u Kini i to je najbolji garant dugoročno uspešnog i obostrano korisnog poslovanja kineskog metalskog ali i drugog biznisa u Srbija. Kineske vlasti su svakako spremne i sposobne da na molbu Beograda trasiraju put za prevazilaženje svake barijere proizašle iz bilo čije kompanijske nedalekovidosti ili lične neprilagođenosti evropskoj poslovnoj i društvenoj klimi. To nam pruža izuzetne osnove da sa optimizmom gledamo na budućnost Železare Smederevo, kineskog prisustva u njoj i njenog poslovanja na tržištu EU.

 

Čitaj dalje...

Perspektive razvoja organske proizvodnje

SMEDEREVO, 9. jun 2017 – Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koja prati pregovore u poglavljima 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i 13 – Ribarstvo, održala je danas sednicu u smederevskom Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Tema skupa: Proces pregovora sa EU i perspektive razvoja organske proizvodnje.

Generalni sekretar Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje – Serbia organika, Ivana Simić, govorila je o principima i standardima organske proizvodnje, zatim o osnovnim koracima za uspostavljanje organske poljoprivredne proizvodnje, kao i o tržištu i marketingu organskih proizvoda.

Ona je za Podunavlje info rekla da je udruženju Serbia organika cilj da kao krovna organizacija ovog sektora u Srbiji upoznaju ljude i buduće organske proizvođače sa svim principima organske proizvodnje i procedurom kako se postaje organski proizvođač u skladu sa zakonskim propisima iz ove oblasti.

“Što se tiče harmonizacije sektora organske proizvodnje u Srbiji sa legislativom Evropske unije, naš zakonski okvir je prilično usaglašen, odnosno neusaglašenosti nisu krucijalne. Neke od odredbi, mi iz sektora smatramo da ne treba uopšte da se usaglase, zato što su to neke specifičnosti organske proizvodnje u Srbiji, na primer, grupna sertifikacija”, rekla je za Podunavlje info Ivana Simić. Prema njenim rečima, od ukupno oko 2300 proizvođača u oblasti organske proizvodnje u Srbiji, više od 2000 je u sistemu grupne sertifikacije, odnosno, oni su kooperanti firmi koje su nosioci sertifikata.

Samostalni savetnik za razvoj organske proizvodnje u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Jelena Milić, predstavila je zakonski okvir i mere podrške.

U izjavi za Podunavlje info ona je ocenila da je prethodnih godina dosta urađeno na planu razvoja organske proizvodnje.

“Imali smo situaciju da su površine 2015. povećane čak za 62 odsto. Znajući prirodne potencijale Srbije, obim proizvodnje bi mogao da bude i mnogo veći, s obzirom da imamo zemljište koje u većini slučajeva nije zagađeno teškim metalima i organskim zagađivačima. Imamo značajne površine u okviru zaštićenih prirodnih dobara koja predstavljaju idealna mesta za razvoj organske proizvodnje. Država je pripremila zakonodavni okvir u skladu sa regulativama Evropske unije. Ministarstvo je u protekloj godini pripremilo tvining projekat, odobren od strane Evropske komisije, čiji je cilj jačanje kapaciteta za dalju implementaciju i pripremu zakonodavnog okvira i potpunu harmonizaciju propisa iz oblasti organske proizvodnje. Takođe, imamo i mere kojima Ministarstvo podržava organske proizvođače, poput refundiranja dela troškova prema ovlašćenim kontrolnim organizacijama u skladu sa Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Procenat refundiranja za ovu godinu je 50 posto, a za marginalna područja 65 odsto”, rekla je za Podunavlje info predstavnica Ministarstva poljoprivrede.


“Pregovaračka poglavlja 11, 12, 13 nisu otvorena, za poglavlje 11 se privodi kraju izrada Akcionog plana, koji je jedan od uslova za njegovo otvaranje. Za poglavlje 12 je tek početkom godine pristigao skrining izveštaj o usklađenosti našeg zakonodavstva i institucionalnog okvira u toj oblasti (pitanje bezbednosti hrane). U okviru poglavlja 13, koje pokriva politiku ribarstva, ne postoje merila za otvaranje ovog poglavlja. Trenutno se radi na tehničkim pripremama za njegovo otvaranje, ali nemam informaciju kada bi to moglo da se dogodi”, izjavio je za Podunavlje info Ivan Knežević, zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji i jedan od koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati pregovore sa EU u oblasti poljoprivrede.


Zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji i jedan od koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati pregovore sa EU u oblasti poljoprivrede, Ivan Knežević,  u izjavi za Podunavlje info je kazao da je današnji sastanak, organizovan sa Regionalnom razvojnom agencijom Braničevo-Podunavlje, posvećen temi potencijala razvoja organske proizvodnje u kontekstu pregovora naše zemlje sa EU.

“Ovu temu je naša grupa imala pre dve godine, pa je ovo prilika da vidimo kakve su se promene desile u međuvremenu i da promovišemo i informišemo zainteresovane strane u ovom delu naše zemlje, jer uloga Konventa nije samo praćenje procesa pregovora i doprinos formulisanju pregovaračkih pozicija, već i informisanje zainteresovanih strana o različitim temama, potencijalima i efektima ulaska naše zemlje u EU. Danas je to organska proizvodnja i smatram da u tom delu postoji veliki potencijal”, ocenio je za Podunavlje info Knežević.

Bilo bi nepravedno izostaviti da je jedan od izlagača na današnjem skupu u Smederevu bio i Ivan Tupajić, iz firme Superior doo Velika Plana, koji je govorio o proizvodnji organskog semena i sadnog materijala.

Recimo na kraju da se, u okviru zvanične posete Srbiji, evropski komesar za proširenje i susedsku politiku, Johanes Han, sastao i sa predstavnicima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, a tema razgovora bio je uticaj vladavine prava na poslovnu zajednicu. Evropski komesar je tom prilikom, ponovio potrebu zajedničkog rada na promociji aktivnosti i projekata koje EU podržava u Srbiji u okviru pripreme za članstvo. Na sastanku održanom u prostorijama Delegacije Evropske unije u Srbiji, učestvovali su pored komesara Hana, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, Nataša Dragojlović, koordinatorka Radne grupe Konventa za Poglavlje 24, Sonja Stojanović Gajić, zatim Ana Firtel iz Saveta stranih investitora FIC, kao i predstavnici NALED-a i Američke privredne komore AMČAM.

 

 

Čitaj dalje...

Hestil tvrdi da poštuje zakone EU

SMEDEREVO, 22. februar 2017 – Povodom antidamping istrage Evropske komisije protiv uvoza toplo valjanih proizvoda poreklom iz nekoliko zemalja, uključujući proizvode srpskog proizvođača kompanije Železara Smederevo, za period počev od 1. jula 2015. do 30. juna 2016, danas se oglasio vlasnik ove železare Hestil Srbija.

„Hestil Srbija d.o.o. vlasnik je glavnih sredstava Železare Smederevo od 1. jula 2016. godine. Navedena sredstva se danas koriste u proizvodnom procesu kompanije koja je član HBIS porodice, a koja je fokusirana na prodaju svojih srpskih proizvoda i na postizanje svojih poslovnih planova zasnovanih na takvoj proizvodnji“, kaže direktor Hestil Srbija Sihai Song i objašnjava:

„Mi smo opredeljeni na prodaju robe proizvedene u Srbiji, uz svo poštovanje zakona države u kojoj poslujemo, tu uključujući i zakone EU. Nastavićemo da servisiramo naše kupce iz EU, uprkos našem malom udelu na tom tržištu. Kako bi uspešno postigli naše poslovne ciljeve, mi smo posvećeni pridržavanju zdravih ekonomskih principa i očuvanju našeg poslovanja u Srbiji. Hestil Srbija se neće baviti trgovinom čelika iz Kine ili drugih zemalja unutar teritorije Republike Srbije, zemalja EU ili ostalih država u okruženju“.

hbis5

Kako stoji u saopštenju, Kompanija Hestil Srbija ostaje posvećena servisiranju kupaca u EU, ali i, pošto je uočen potencijal tržišta prerađivačke industrije u Srbiji i u regionu, tu vidi svoju glavnu razvojnu šansu.

Kina i Srbija imaju tradicionalno dobre i prijateljske odnose, stoji još u saopštenju, i u Hestilu očekuju da će intenziviranje ekonomske saradnje dodatno doprineti njihovim razvojnim planovima.

„Pre svega, imamo veliku podršku od Guvernera Provincije Hbei, koji je odlučan da dovede još kineskih investitora i kompanija u Srbiju koji će, zajedno sa postojećom potražnjom prerađivačke industrije, dalje doprineti stvaranju preduslova za uvećanje prodaje naših proizvoda u Srbiji“, navodi se u saopštenju.

Direktor Sihai Song, tvrdi da će se, u cilju ostvarivanja pune konkurentnosti kompanije Hestil Srbija fokusirati se na proizvodnju visoko kvalitetnih proizvoda, kao što su beli lim i hladno valjani proizvodi koje zahtevaju postojeći i budući kupci.

„Dolaskom kompanije Hestil, i našim decenijskim iskustvom, naša pažnja je usmerena na uvođenje novih tehnologija u ovu privrednu granu, koja će zajedno sa profesionalnim i obrazovanim kadrom, verujemo uspeti u zadovoljavanju potreba prerađivačke industrije u Srbiji. Za nas je od velike važnosti da napomenemo da ćemo tokom upravljanja proizvodnim sredstvima biti fokusirani na visoko kvalitetne proizvode dodate vrednosti, a ne samo na toplovaljani čelik“, kaže se u saopštenju.

Hesti planira da ove godine investira 120 miliona dolara u svoja postrojenja, fokusirajući se na unapređenje i modernizaciju funkcionalnosti opreme, kao i mere optimizacije proizvodnih troškova. Razmatrana je i mogućnost linije za toplo pocinkovanje, ali ona na kraju nije uključena u plan investicija za 2017

Železara u Smederevu ima godišnji kapacitet od 2,2 miliona tona čelika, a tokom proteklih godina, roba proizvedena u ovoj železari predstavljala je oko 1 posto tražnje EU.

Čitaj dalje...