You are here

Kako je Smederevo ostalo bez SOS telefona

SMEDEREVO, 23 septembar 2018 – SOS linija kao prva podrška žrtvama nasilja u Smederevu počela je da radi 2002. godine. To je ujedno i vreme kada se društveni aktivizam kod nas masovno širi, pa se, osim u prestonici, širom Srbije osnivaju različite mreže, nevladine organizacije, koordinacioni odbori za preventivno delovanje… Lidija Topić, magistar sociologije i penzionisana naučna saradnica u Institutu društvenih nauka u Beogradu, bila je među najangažovanijima kada je reč o radu SOS linije u Smederevu. Formiran je na inicijativu jednog kruga žena u Smederevu, sa namerom da se bave konkretnim problemima i pruže pomoć žrtvama nasilja. Radilo se tri sata dnevno, od 18 do 21 sat, a ženama su, tokom nešto manje od deset godina, pružale psihološku podršku, savete ili informacije o tome kako da postupe i kroz institucije potraže pomoć i zaštitu. Po pravilu, angažman je bio volonterski, u uslovima toliko lošim da je na kraju zbog toga linija i ugašena:

– Dobijali smo od opštine prostor, sredstva za račune za struju, vodu i telefon što nije bio problem jer su uglavnom zvali nas. Došli smo u situaciju da u tom prostoru u kome smo radili nismo više mogli da sedimo, bila je opasnost da ćemo poginuti od struje, pošto je kišnica prolazila kroz sijalicu… To je pucalo, a grejale smo se električnom grejalicom. Na kraju je ispalo da je prostor nemoguć za rad, neuslovan… Išli smo za pomoć kod gradonačelnika, da nam zameni prostorije sa onima koje je imao ASNS, bili smo u istom Tržnom centru Nadvožnjak. Oni nikada nisu bili tamo. I kada su imali sporadične sastanke pozajmljivali su naš sto. Definitivno nisu bili u nekoj velikoj akciji. Gradonačelnik nam je rekao da smo mi nevažne, da je nas malo, misleći na nas volonterke, ni ne videći uopšte celu priču, a da su oni vrlo važni (ASNS) i da imaju 7.000 članova sindikata, da idu izbori i da ne može da prokocka takvu mogućnost. I tako se jednostavno ugasimo – seća se Lidija Topić.

Kako je bila zadužena za odnose sa javnošću na neki način, ona je ostala upamćena kao znak prepoznavanja SOS linije u Smederevu. I dan danas, kako kaže, prilaze joj žene. Frustrirajuće je kada žrtvama ne možete da pomognete, dodaje Lidija Topić i tvrdi da je takva linija i dalje potrebna jer telefoni tog tipa rade u čitavom svetu i sigurno imaju svrhu.

– Mnogo žena nema kome da se obrati. Ne mogu kod advokata, Centar za socijalni rad takođe očigledno ne može sam da obuhvati sve potrebe. Pri tom, SOS linija nije ona klasična ustanova. To je telefon, gde se mi ne vidimo, samo pričamo. Nema straha, razmišljanja žrtve o tome šta će i kako da kaže. Pre svega, važno je osnaživanje nje, kao žene. Da joj poručimo: Nisi ti bez ikakvog značaja, važna si. Zato što si ti majka, ti radiš, znaš šta treba. Ti možeš. U tom smislu je važno, da ona čuje nekoga ko je razume i hoće da je razume – objašnjava Topić.

Istorije i postignuća nekadašnje SOS linije u Smederevu, svestan je i Dragan Stanić, član aktuelnog Gradskog veća zadužen za resor socijalne politike i dodaje da lično smatra da je gradu potrebna takva podrška žrtvama nasilja. I to pre svega kako bi se reagovalo pre nego što se najteže posledice već dogode.

– Radili su volonteri koji su prethodno imali obuku, dakle ljudi koji su znali kako da prime tu poruku, kako da saslušaju sagovornika. Bez obzira što onaj sa druge strane nije imao obavezu ni da se predstavi, oni su bili tu da saslušaju problem, da eventualno pomognu odmah, da umire takvu osobu i da posavetuju, usmere do nekog nadležnog organa koji će dalje time da se bavi… Nije to uvek samo SUP, ni samo Centar za socijalni rad, postoje i druge službe.  Radilo se nekada na tom polju i u Centru za socijalni rad, aktivisti su radili sa mladima, možda treba te ljude koji su prošli obuku da pitamo šta su oni tada radili, da vidimo gde su sada ti koji su bili na edukaciji. Ne moramo sve da menjamo, možemo i da se vratimo na nešto što procenjujemo da je bilo dobro. Ne mogu u ovom trenutku da kažem da li bi ponovo mogao da se pokrene SOS telefonom, ali s obzirom na to da ne iziskuje neke velike troškove, mislim da bi trebalo da se razume potreba za ovakvim načinom komunikacije sa ljudima kojima je takva vrsta socijalne zaštite potrebna. U tom smislu, dobrodošla je svaka vrsta pomoći, naročito medija, koji to treba da promovišu, da se objasne javnosti šta je SOS telefon. Da to nije nešto što radi 24 sata, na primer. I ranije je trajalo tri sata dnevno i bilo je sasvim dovoljno da oni koji imaju potrebu za tim se jave, kažu svoj problem i čuju šta misli još neko, a pogotovo ko je stručan i osposobljen da to radi – zaključuje Stanić.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom

SMEDEREVO, 30. decembar 2017 – Za poslednji programski sadržaj u okviru projekta  ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’, koji je od 1. oktobra do kraja decembra 2017. godine realizovalo Udruženje za promovisanje slobode izražavanja – Podunavska inicijativa, na Internet portalu podunavlje.info (www.podunavlje.info), projektni tim je planirao detaljni prikaz Lokalnog akcionog plana (LAP) u oblasti invalidnosti za 2018/2019. godinu. Međutim, to se ovoga puta neće dogoditi, iz objektivnih razloga.

Lokalni akcioni plan u oblasti invalidnosti za period 2018/2019. godine je izrađen, ali nije usvojen, tako da. jednostavno rečeno, nemamo dokument u rukama. Radna grupa je, naime, završila izradu ovog dokumenta, ali se sa njegovim usvajanjem stalo zbog proceduralnih razloga. Kako saznajemo, ostalo je da se sazove nova sednica novog Lokalnog saveta za socijalnu zaštitu, koja bi trebalo da se saglasi sa konačnom verzijom LAP-a i preda ga Skupštini grada na usvajanje, što bi trebalo da se dogodi u prvom kvartalu 2018. godine. Delovi ovog LAP-a već su ugrađeni u budžet Grada Smedereva za 2018. godinu, tako da se može reći da je njegova realizacija praktično počela. Ostalo je samo još da se i formalno usvoji ovaj značajan dokument, pretpostavka je, to će se dogoditi početkom godine, odnosno možda već na prvoj narednoj sednici lokalnog parlamenta.

Podsećamo, novim budžetom je za ove namene predviđeno dva miliona dinara više u odnosu na ovu godinu. U 2017. godini je bilo planirano devet miliona dinara, koliko je i realizovano, a budžetom za 2018. godinu projektovano je 11 miliona dinara. Dodatno, u budžet su ponovo ušle i usluge socijalne zaštite, personalna asistencija, pomoć u kući, prevodilački servis, lični pratioci dece, sve je to projektovano gradskim budžetom, ali je pretpostavka da će se sa realizacijom sačekati prvih nekoliko meseci, zbog namenskih transfera koji se dobijaju od strane nadležnog ministarstva, saznaje Podunavlje.info.

Toliko o LAP-u, ovom prilikom, a ostatak poslednjeg programskog sadržaja u okviru projekta „Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom“ posvećujemo upravo našem radu. Namera nam je bila da transparentno i sasvim otvoreno prenesemo kako drugi vide naš tromesečni rad i, konačno, da li je u tom smislu ostvaren javni interes i opravdana budžetska sredstva opredeljena za projektno sufinansiranje medija u našem slučaju.

Predrag Nikolić, predsednik Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija

„Vrlo je bitno što je uopšte pokrenut i podržan finansijski od strane gradskih vlasti projekat digitalne platforme Podunavlje.info pod nazivom ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’. Pored svakodnevnog izveštavanja o različitim dešavanjima u gradu i šire, velika pažnja je tokom tri meseca trajanja projekta posvećena osobama sa invaliditetom i radu organizacija, što je vrlo bitno. Naime, značajno je da se naš rad promoviše, da građani budu upoznati sa svim našim aktivnostima. Pokretanjem ovog projekta, inicirane su važne teme ali i inicijative, primer je uklanjanje arhitektonskih barijera. Upravo u periodu realizacije projekta ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’, na 26 pešačkih prelaza napravljene su rampe koje znatno olakšavaju kretanje i, naravno, poboljšavaju život osoba sa invaliditetom. Smatram da bi bilo veoma važno da se ovaj projekat na portalu Podunavlje.info nastavi i u sledećoj godini, zato što imamo odličnu, ako ne i najbolju saradnju, ali i zato što su dosadašnjim temama, profesionalno obrađenim, pokazali da nam nedostaju kvalitetni medijski sadržaji o svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom i problemima sa kojima se susreću.“

Ivana Gvozdenović, sekretar Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija

„Smatramo da je projekat značajno doprineo poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom, a rezultate, zapravo, tek očekujemo u 2018. godini, jer se sprovodio krajem 2017. godine. Pokrenute su veoma važne teme i ukazano je na velike probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju u svakodnevnom životu. Nešto se od toga u ovom periodu i rešilo kao što je na primer problem pristupačnosti. Eto, radio se centar grada, sanirani su ivičnjaci koji su bili problematični, ukazano je i svim javnim ustanovama i institucijama na to šta ne valja kada je u pitanju pristupačnost. Ono što je za nas bilo iznenađenje (prijatno), prošle nedelje nam je Više javno tužilaštvo tražilo da podnesemo zahtev za ugradnju lifta, jer će to verovatno da se ostvari u toku naredne godine. To smatram rezultatom cele kampanje koja je pokrenuta ovim projektom. Takođe, pokrenuta su i pitanja zdravstvene zaštite, kupovina hidraulične ginekološke stolice. Imamo naznake da će i to u 2018. godini biti rešeno. Ne može sve preko noći da se uradi, ali nadamo se da će se rezultati ovog projekta značajno osetiti u 2018/2019. godini. Mišljenja smo da bi i u toku naredne godine trebalo nastaviti rad na ovim temama, intenzivno. Saradnja sa projektnim timom je ova tri meseca bila zaista odlična, nadamo se da će se nastaviti, pa smo pripremili i nacrt ugovora o poslovno tehničkoj saradnji, kako bi to i ozvaničili, a razmišljamo i o zajedničkim projektima u narednom periodu.“

Dragan Stanić, član Gradskog veća grada Smedereva zadužen za socijalna pitanja

 „Udruženje ‘Podunavska inicijativa’ je tromesečnim projektom ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’ pokazalo kako na profesionalan način, uvažavajući sve aktere, može da se izveštava, ali i da se pokrenu važna pitanja za ovu populaciju, iznova podsećajući javnost na ove teme, sve dok se ne postigne boljitak. Posebno bih želeo da istaknem značaj pokrenutih inicijativa od strane ove organizacije, uporedo sa realizacijom projekta, a sve sa ciljem unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Ispratiti sve to, prema projektnom zadatku, pa i više od toga, potrebna su i određena budžetska sredstva koja će to da omoguće, onoliko koliko su se aplikanti angažovali u praćenju problema koje imaju osobe sa invaliditetom. Moje mišljenje je slično onome koje imaju i same organizacije osoba sa invaliditetom, tačnije njihovi predstavnici sa kojima sam o tome polemisao – projekat ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’ opravdao je ciljeve i očekivanja i verujem da će sa takvim angažovanjem nastaviti rad i u 2018. godini.“


Projektni tim se zahvaljuje svima koji su svojim sugestijama, predlozima i kritikama, pomogli da svakoj od obrađenih tema u okviru projekta „Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom“, pristupimo krajnje ozbiljno, ne bi li i posredno ukazali na populaciju OSI, koja zapravo živi, ne pored nas, već sa nama i ima sva prava i obaveze kao i svi.


Projekat “Za život bez prepreka OSI” je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava iz budžeta grada Smedereva za projekte kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj 400-7077/2017-07 od 16. septembra 2017. godine (Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva).

 

Čitaj dalje...

Diskriminacija i osobe sa invaliditetom

SMEDEREVO, 16. decembar 2017 – Podunavska inicijativa, u saglasju sa projektnim timom “Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom”, ovonedeljni programski sadržaj u celosti posvećuje diskriminaciji osoba sa invaliditetom. Neposredan povod bila je tribina „Prepoznaj diskriminaciju“, koja je pokazala značaj i potrebu informisanja samih osoba sa invaliditetom o diskriminaciji i različitim predrasudama u vezi sa diskriminacijom. Tribinu su organizovali Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom i Gradski savez socijalno humanitarnih organizacija Smederevo, povodom 3. decembra, međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.

– Naš cilj je bio da i predstavnike institucija i same osobe sa invaliditetom uputimo na pojam diskriminacije, da shvate šta je to a šta nije diskriminacija. Često se, na žalost, događa da osobe sa invaliditetom prijavljuju kao diskriminaciju što to nije, a s druge strane dešava se da je ne prijave tamo gde je ima jer ne znaju kako da postupe u takvoj situaciju – kazala je u uvodu ovog skupa Ivana Gvozdenović, sekretar Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija.

I rukovoditeljka Grupe za pritužbe u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Tijana Milošević na tribini je svoje izlaganje počela time;  kako prepoznati diskriminaciju i šta je diskriminacija o kojoj se mnogo govori, a kako je primetila, mnogi zapravo ne znaju o čemu se radi.

– Mislimo da znamo šta je diskriminacija jer se često s njom susrećemo u svakodnevnom životu, ali treba da naučimo kako da je prepoznamo jer neke druge pojave, koje jesu povrede prava, ne mora da znači da su istovremeno i diskriminacija. Da bi neko postupanje bilo diskriminacija moraju da budu ispunjena dva uslova. Prvi se lako prepoznaje, a to je da ste stavljeni u nejednak položaj u odnosu na nekog drugog, da je nekom drugom dato neko pravo koje vama nije omogućeno. Rečju, da ste doživeli neku nepravdu. To se nikada ne zaboravlja, a svi smo nekada bili u prilici da to doživimo. Najviše se, ipak, greši kod drugog uslova koji mora biti ispunjen da bi bila u pitanju diskriminacija, a to je da to nejednako postupanje mora da bude zasnovano na nekom našem ličnom svojstvu. To su naše lične karakteristike, sa većinom smo se rodili, nismo mogli da ih biramo, neke smo stekli tokom života, a karakteristično je za njih da su važan deo našeg identiteta, da za njih postoji niz stereotipa i predrasuda u društvu, što vi znate mnogo bolje od mene Onda se dešava da većinska populacija prema pripadnicima tih grupa koje imaju to svojstvo postupa drugačije – objasnila je prisutnima sam pojam diskriminacije Tijana Milošević.

U diskriminaciju spada, napomenula je, i ne tako u javnosti retko nazivanje osoba sa invaliditetom „osobama sa posebnim potrebama“ ili „osobama sa hendikepom“ ili „invalidima“. Ipak, najveći broj pritužbi koji je do službe Poverenika stigao odnosio sa na pristupačnost.

– Kada imate recimo stepenice koje ne može da savladate onda je potpuno jasno da ste vi diskriminisani – kazala je rukovoditeljka Grupe, navodeći konkretne primere iz prakse.

Ona je rekla da je tokom 2016. godine, invaliditet kao lično svojstvo zbog koga su podnošene prijave, bio na prvom mestu, zajedno sa polom, kao osnovom diskriminacije.

Na tribini je bilo reči i o nadležnostima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i kako koristiti ovaj važan mehanizam da se građanke i građani obrate kada smatraju da su diskriminisani.

– Mi nismo sastavni deo nikakvog ministarstva ili Vlade, mi smo nezavisan državni organ. To znači da mi možemo da postupamo protiv svake osobe za koju se tvrdi da je izvršila diskriminaciju, od predsednika, države, predsednika Vlade, ministara, pa do vašeg prvog komšije. Pritužba može da se podnese protiv svakoga i svako može da je podnese, svako od nas može da bude diskriminator ali može da bude i diskriminisan – pojasnila je Miloševićeva.

Tribina je prvenstveno bila namenjena osobama sa invaliditetom, koji su aktivno učestvovali u polemici, ali i predstavnicima institucija i ustanova, lokalne samouprave, Osnovnog suda, Doma zdravlja i Nacionalne službe za zapošljavanje u Smederevu.

Prisutni su naveli nekoliko primera koji jasno ukazuju da ni Smederevo nije izuzetak, da i ovde ima diskriminatarskog odnosa prema osobama sa invaliditetom. Miloševićeva ih je uputila da ne čekaju kada se tako nešto desi, da se u 90 posto slučajeva postupa po preporukama Poverenika. Naime, takav je postupak, ukoliko se utvrdi da je u pitanju diskriminacija, daje se preporuka kako da se otkloni, rok od 30 dana da se postupi po preporuci, a ukoliko se to ne učini, ili Poverenik ne bude obavešten o merama koje su preduzete da se konkretna situacija prevaziđe, donosi se rešenje o opomeni. Tada počinje da teče rok od novih 30 dana, a ukoliko se ni tada ne postupi po preporuci, krajnja mera je obaveštavanje javnosti. Poverenik ne može, baš kakva je praksa i u drugim državama Evrope, ne može da kažnjava diskriminatore, to može samo sud, objasnila je.

– Ako vam to deluje kao blaga mera, ona to uopšte nije. Nikome nije svejedno da u tom kontekstu osvane u novinama, pogotovo kada su u pitanju kompanije, koje rade na svom imidžu, ili institucije ili lokalne samouprave – kazala je na kraju Miloševićeva.

Na tribini je bio i u njenom radu vrlo aktivno učestvovao i član Gradskog veća resorno zadužen za socijalna pitanja Dragan Stanić.

– Za ovo vreme od kada sam na ovoj funkciji, od 10.158 osoba sa invaliditetom koliko ih ima u Smederevu, ja sam uspeo da upoznam oko hiljadu. Devet hiljada može da nam kaže „da niste malo zakasnili sa ovom tribinom ’Prepoznaj diskriminaciju?“, jer „nešto ih ne vidimo da se druže sa nama“. To ćemo morati da ispravimo, moraćemo da se spustimo u naša sela, da imamo mnogo više ovakvih sastanaka, da obiđemo sve škole, da upoznamo mnogo ljudi koji verovatno čekaju naš dolazak u njihovu sredinu. Hvala bogu, počeli smo o nekim stvarima da pričamo otvoreno, a ono što je dobro, sredstva javnog informisanja, bilo elektronska bilo štampana, tome posvećuju sve više pažnje. Da bismo se borili protiv diskriminacije, moramo da je upoznamo, a jedan od načina su ovakve tribine, koje ćemo sigurno iduće godine da organizujemo češće – rekao je Stanić.

 

Projekat “Za život bez prepreka OSI” je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava iz budžeta grada Smedereva za projekte kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj 400-7077/2017-07 od 16. septembra 2017. godine (Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva).

Čitaj dalje...

Uklanjanje fizičkih prepreka za osobe sa invaliditetom

SMEDEREVO, 7. novembar 2917 – Portal Podunavlje.info je, u okviru projekta “Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom”, ukazao  na fizičke prepreke u centru grada koje otežavaju kretanje osoba sa invaliditetom, naročito onih u kolicima. Kako smo informisali početkom oktobra, predstavnici lokalne samouprave, nadležnih službi i Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija, napravili su plan hitne sanacije postojećih saobraćajnica u centru grada, za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom, naročito lica u kolicima. Krajem nedelje, urađeno je ono što je tada dogovoreno, potvrdio je za Podunavlje.info Dragan Stanić, član Gradskog veća resorno zadužen za socijalna pitanja.

“Naizgled mali, ali za ljude koji koriste invalidska kolica, uradili smo veliki posao. Bilo je situacija sa visokim ivičnjacima koji su predstavljali problem i gde je moglo da dođe do povređivanja, pa smo rešili da pre zime omogućimo njihovo nesmetano kretanje centrom grada. Recimo, ispred Gimnazije, i ukupno petnaestak takvih prelaza dali smo sebi kao zadatak da uradimo do početka zime. Zajedno sa Parking servisom uspeli smo da to uradimo u subotu, tako da smo već početkom radne nedelje dobili povratne informacije da je sada kretanje mnogo lakše i to je samo jedna od stvari koje smo zacrtali”, kazao je Stanić.

Prema njegovim rečima, naredni zadatak je poboljšanje uslova za kretanje slepih i slabovidih lica – staze za njihovo samostalno kretanje i povezivanje semafora.

“U narednom periodu nas očekuje da pronađemo neko alternativno rešenje, jer su taktilne staze, urađene po svim standardima, izuzetno skupe – 70 evra po metro dužnom. Predstavnici Saveza slepih i slabovidih osoba su izašli na teren i verovatno ćemo pronaći najbolje rešenje  u vezi sa reljefnim stazama na trotoarima, kako bi za znatno niža novčana sredstva zadovoljili njihove potrebe za povezivanjem zvučnih semafora. To je predviđeno i našim Lokalnim akcionim planom za 2018. godinu, ali mislim da moramo da požurimo i makar deo tih poslova da uradimo ove godine. To će omogućiti da slepi i slabovidi, uz pomoć belog štapa, sami, bez pratioca, mogu da se kreću centrom grada, što je od izuzetnog značaja za poboljšanje kvaliteta života ovog dela naše populacije. Cilj nam je da se osobe sa invaliditetom ne osećaju zapostavljenima ili na margini društvenih dešavanja. Živimo u istom gradu, zajedno, delimo iste probleme, zajednički prostor i moramo da učinimo sve da im olakšamo život i kretanje. Do kraja godine ćemo uraditi sve ono što smo dogovorili sa predstavnicima organizacija osoba sa invaliditetom u vezi sa pristupnim rampama, koji su bili konsultovani i uključeni prilikom izvođenja aktuelnih radova. Uostalom, te rampe koristimo svi, a ne samo osobe sa invaliditetom. Takođe, naše Odeljenje za urbanizam obavestilo je javne ustanove i podsetilo na zakonsku obavezu da prilagode i omoguće pristup osobama sa invaliditetom koja koriste kolica.”

Čitaj dalje...