You are here

Uručena ovogodišnja priznanja „Branislav Mane Šakić“

SMEDEREVO, 5. jun 2019 – Ranije dobitnice nagrade „Branislav Mane Šakić“, Jelena Jež i Danica Lekić uručile su danas u Narodnoj biblioteci Smederevo ovogodišnje, 22. istoimeno priznanje Draganu Pavloviću, novinaru Radio Smedereva i Luks radija, za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja i treće specijalno priznanje Tijago Fehejru, turizmologu i blogeru, za izuzetno vladanje srpskim jezikom i uspostavljanje mostova saradnje između Brazila i Srbije.

Fond „Branislav Mane Šakić“ je 1998. godine ustanovio istoimenu nagradu želeći da podstakne očuvanje našeg jezika, štiteći ga od stranih uticaja negovanjem pravilnog govora, posebno u elektronskim medijima Srbije, gde je uloga spikera, voditelja i novinara od posebne važnost, i sa namerom da se priznanje dodeljuje za vrhunski domet i visoki profesionalizam u ovom poslu.

Stručni žiri ovog Fonda, na čijem čelu je prošlogodišnja dobitnica nagrade Jelena Jež, novinar Radija „Slovo ljubve“, doneo je jednoglasnu odluku da 22. po redu priznanje pripadne smederevskom novinaru Draganu Pavloviću, imajući pre svega u vidu da je svojim dugogodišnjim radom dao značajan doprinos na ovom polju delatnosti.

Druženje sa mikrofonom, kao honorarni saradnik Radio Smedereva započeo je1992, da bi na spisku stalno zaposlenih bio u periodu od 1997. do sredine 2015, radeći kao spiker, voditelj i radio i TV novinar. Honorarno je sarađivao i sa Radio Beogradom, lokalnim elektronskim i štampanim medijima.

Pohađao je mnoge seminare i radionice iz novinarstva, usavršavajući takođe i govor u Radio Beogradu kroz Školu glume Bratislava Bate Miladinovića i kod vrsnog spikera ovog medija  Drage Jonaš.  

Upravo Batu Miladinovića i Živka Prokića, pozorišnog reditelja koji je držao časove kulture govora, nagrađeni Pavlović je, u razgovoru sa Svetlanom Mladenović, novinarkom Radija 202 i jednom od prethodnih dobitnica ovog priznanja, istakao kao one koji su mu usadili ljubav prema ovom pozivu.

Uz postojeću, Fond je 2017. ustanovio i novu vrstu nagrade sa ciljem da se dodeljuje strancima za izvanredno vladanje srpskim jezikom. Prvi dobitnik je bio Francuz Arno Gujon, osnivač i direktor humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“, a 2018. ovo Specijalno priznanje je otišlo u ruke Ruskinje Ane Rostokine, prevodioca i književnog stvaraoca.

Pomenuto odličje ove godine je pripalo Brazilcu Tijagu Fehejru, turizmologu, koji svojim blogom „Dobro došli u Srbiju“ i preko turističke agencije „Talas trevl“ dovodi svoje sunarodnike u našu zemlju, uspostavljajući tako značajne kulturno-ekonomske veze između Brazila i Srbije.

Uspeh u radu postiže zahvaljujući izuzetnom poznavanju srpskog jezika, kojim je progovorio još 2010, a od 2012 , kao žitelj Beograda i Srbije, stalno ga usavršava. Još jedan značajan podatak, vezan za Tijaga Fehejru, je ljubav prema ćirilici koju isključivo koristi u svom radu. 

Fehejra je rekao da je dolaskom u Srbiju bio prijatno iznenađen gostoprimstvom, istorijom, kulturom, običajima, hranom, ćirilicom, čak je počeo da igra i folklor. Baveći se svojim poslom, nastoji da upravo te emocije prenese Brazilcima, ali i putnicima iz celog sveta, da dođu u Srbiju i da se oduševe i zaljube, kao što se i on zaljubio.

„Danas biti drugačiji je veliko bogatstvo. Ljudi u Srbiji pokušavaju da budu ono što nisu. Narod zaboravlja svoj jezik, svoje pismo i to ne sme nikako da se desi. Ne treba da budemo protiv modernizacije i globalizacije, ali da ne zaboravimo svoje korene, običaje, tradiciju, jer bogatstvo sveta je upravo u tome da budemo ujedinjeni a opet da svako ima svoje karakteristike. Ja u tom svetu želim da živim i nadam se da će Srbija uspeti da zadrži ono najlepše i da izbaci ono što ne valja“, poručio je Fehejra.

Pored Jadranke Nićin, utemeljitelke Fonda „Branislav Mane Šakić“, domaćin današnje svečanosti bila je i  Jelena Jeremić, zamenik direktora Narodne biblioteke, koja je prisutne upoznala sa radom ove ustanove u kulturi i uručila prigodne poklone ovogodišnjim laureatima.

Ovogodišnji program dodele priznanja „Branislav Mane Šakić“ muzikom su oplemenili, na harmonici Milan Lazić i na klarinetu Nemanja Petković, učenici Srednje muzičke škole „Kosta Manojlović“ u Smederevu, a svojim glasom, pored Slobodanke Vujanić, spikera Radio-televizije Srpske, u ovogodišnjoj ulozi konferansijea, bio je unuk Branislava Maneta Šakića Pavle Šakić.

Foto: Podunavlje.info

Čitaj dalje...

Dodela priznanja „Branislav Mane Šakić“ u Narodnoj biblioteci Smederevo

SMEDEREVO, 4. jun 2019 – Fond „Branislav Mane Šakić“ organizovaće prigodnu svečanost uručenja 22. istoimenog priznanja za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja 3. Specijalnog priznanja, u sredu, 5. juna, u 12 časova u Narodnoj biblioteci Smederevo.

Kao što je Podunavlje.info ranije objavilo, ovogodišnji dobitnici su Dragan Pavlović, novinar Radio Smedereva i Luks radija, za doprinos očuvanja srpskog jezika i negovanja kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja i Tijago Fehejra, turizmolog i bloger, za izuzetno vladanje srpskim jezikom i uspostavljanje mostova saradnje između Brazila i Srbije.

Želeći da podstakne očuvanje našeg jezika, štiteći ga od stranih uticaja negovanjem pravilnog govora, posebno u elektronskim medijima Srbije, gde je uloga spikera, voditelja i novinara od posebne važnosti, Fond podseća da je upravo tim povodom 1998. godine ustanovljena nagrada „Branislav Mane Šakić“, sa namerom da se dodeljuje za vrhunski domet i visoki profesionalizam u ovom poslu. Od2017. godine nagrada pokriva i područje okruženja i rasejanja.

Ovo priznanje nosi pečat sećanja i dužnog poštovanja prema Branislavu Manetu Šakiću, čoveku-zaljubljeniku u čistotu jezika i lepotu izgovorene reči, čiji su život i četvrt veka spikerskog rada ostali utkani u bitisanju smederevskog radija.

Uz postojeće odličje, Fond „Branislav Mane Šakić“ je 2017. ustanovio i novu vrstu nagrade sa ciljem da se dodeljuje strancima za izvanredno vladanje srpskim jezikom. Prvi dobitnik je bio Francuz Arno Gujon, osnivač i direktor humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“, a 2018. ovo Specijalno priznanje je otišlo u ruke Ruskinje Ane Rostokine, prevodioca i književnog stvaraoca.

Čitaj dalje...

Dragan Pavlović i Tijago Fehejra dobitnici priznanja „Branislav Mane Šakić“

BEOGRAD/SMEDEREVO, 15. maj 2019 – Na početku treće decenije svog postojanja, Fond „Branislav Mane Šakić“ nastavlja realizaciju svoje značajne misije, nagrađujući najzaslužnije delatnike u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora.

Stručni žiri ovog Fonda, na čijem čelu je prošlogodišnja dobitnica istoimene nagrade Jelena Jež, novinarRadija „Slovo ljubve“, doneo je jednoglasnu odluku da 22. po redu priznanje pripadne smederevskom novinaru Draganu Pavloviću, imajući pre svega u vidu da je svojim dugogodišnjim radom dao značajan doprinos na ovom polju delatnosti.

Druženje sa mikrofonom, kao honorarni saradnik Radio Smedereva, započeo je 1992. da bi na spisku stalno zaposlenih bio u periodu od 1997. do sredine 2015. radeći kao spiker, voditelj, radio i TV novinar, a od pomenute godine je zaposlen u smederevskom Luks radiju. Honorarno je sarađivao i sa Radio Beogradom, lokalnim elektronskim i štampanim medijima.

Pohađao je mnoge seminare i radionice iz novinarstva, usavršavajući takođe i govor u Radio Beogradu kroz Školu glume Bratislava Bate Miladinovića i kod vrsnog spikera ovog medija, Drage Jonaš.

Uz postojeće odličje, koje u kontinuitetu postoji od 1998. godine, Fond „Branislav Mane Šakić“ je 2017. ustanovio i novu vrstu nagrade sa ciljem da se dodeljuje strancima za izvanredno vladanje srpskim jezikom.

Pomenuto odličje ove godine je pripalo Brazilcu Tijagu Fehejru, turizmologu, koji svojim blogom „Dobro došli u Srbiju“ i preko turističke agencije „Talas trevl“ dovodi svoje sunarodnike u našu zemlju, uspostavljajući tako značajne kulturno-ekonomske veze između Brazila i Srbije.

Uspeh u radu postiže zahvaljujući izuzetnom poznavanju srpskog jezika, kojim je progovorio još 2010, a od 2012 , kao žitelj Beograda i Srbije, stalno ga usavršava. Još jedan značajan podatak, vezan za Tijaga Fehejru, je ljubav prema ćirilici koju isključivo koristi u svom radu. 

Prvi dobitnik ove nagrade bio je Francuz Arno Gujon, osnivač i direktor humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“, a 2018. ovo Specijalno priznanje je otišlo u ruke Ruskinje Ane Rostokine, prevodioca i književnog stvaraoca.

Inače, Fond je, želeći da podstakne očuvanje našeg jezika, štiteći ga od stranih uticaja negovanjem pravilnog govora, posebno u elektronskim medijima Srbije, gde je uloga spikera, voditelja i novinara od posebne važnosti, upravo tim povodom 1998. godine ustanovio nagradu „Branislav Mane Šakić“, sa namerom da se dodeljuje za vrhunski domet i visoki profesionalizam u ovom poslu. Od 2017. godine nagrada pokriva i područje okruženja i rasejanja.

Ovo priznanje nosi pečat sećanja i dužnog poštovanja prema Branislavu Manetu Šakiću, čoveku-zaljubljeniku u čistotu jezika i lepotu izgovorene reči, čiji su život i četvrt veka spikerskog rada ostali utkani u bitisanju smederevskog radija. Imajući pomenuto u vidu, iste godine od njegovog preranog odlaska, a na inicijativu supruge Jadranke Nićin, novinara i uz svesrdnu podršku ove medijske kuće, formirani su Fond i odličje koji nose Šakićevo ime. Zaključno sa 2010. Nagrada je dodeljivana 16. oktobra u Radio Smederevu, na dan njegovog osnivanja, da bi nakon privatizacije Radio Smedereva celokupni tok uručenja ovog priznanja ostao u nadležnosti osnivača Fonda i obavlja se u Narodnoj biblioteci Smederevo 5. juna, na dan rođenja Branislava Maneta Šakića. Tako će biti i ove godine.

Podsećanja radi, nagradu su dobili: Danica Lekić, spiker Radio Smedereva, koja je sa kolegom  Šakićem u ovoj kući bila od njenog osnivanja, potom Draga Jonaš  (RadioBeograd),  Marija Slavković   (RadioBeograd),  Duško Marković  (RadioBeograd), Snežana Živković  (RTV Novi Sad), Vinka Knežević (RTV Kragujevac), Žarko Obraćević  (RadioBeograd) i Tomislav Bogdanović (RTV Kruševac). Među dobitnicima su i Dušanka Kalanj (Radio televizija Srbije), Svetlana Aleksić (RTV Panonija, Novi Sad), Aleksandar Gajšek (Televizija Studio B, Beograd), Stevo Obrić (RTV Kragujevac), Miloje Mića Orlović (Radio televizija Srbije), Miroslav Vojvodić (Radio Beograd), Desanka Milosavljević (Radio Kosovska Mitrovica), Dina Čolić (Radio televizija Srbije), Svetlana Mladenović (Radio Beograd 202), Ljiljana Marković (Radio televizija Srbije), Marina Rajević Savić (Televizija Hram), Slobodanka Vujanić (RTV RS, Radio Republike Srpske) i Jelena Jež (Radio „Slovo ljubve“ Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke).

Značaj nagrade „Branislav Mane Šakić“ je utoliko veći ukoliko se zna da je prva, i do skora jedina te vrste na području bivših država SFRJ i svih potonjih do danas, čemu u prilog govori i kontinuitet njene dodele, poručuje Jadranka Nićin, osnivač Fonda i priznanja za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja “Branislav Mane Šakić”.

Foto: Fond „Branislav Mane Šakić“

Čitaj dalje...

Do Bogovih vrata i na Beljanicu

SMEDEREVO, 25. april 2018 – Planinarski klub „Ozren“ iz Sokobanje organizovao je regionalnu akciju “Krstatac – Bogova vrata”, a među oko 200 planinara iz Srbije, učestvovalo je i 16 članova „Čelika“

Posle otvaranja akcije u selu Milušinac, krenulo se putevima kroz šumovite predele, preko proplanaka i kroz šume, sve do grebena, do najviše tačke Krstataca – šiljka (1070 mnv). Nakon pređenih  blizu 6 km, po lepom vremenu, nakon kraće pauze, sledio je spust do lovačke čeke, te dalje kroz šumoviti predeo do planinskog potoka imena Urdeški potok. Prolazi se pored izvora gde se dopunjuju zalihe vode za dalje pešačenje. Odatle stazom, uz potok, izlazi se na greben kanjona ovog potoka, sve od vidikovca do vidikovca, stiže se do cilja, do Bogovih vrata. Nedaleko je i vodopad koji je upotpunio utisak o prijatnom ambijentu.  Na ovom putu prolazi se i pored tri male paćine. U povratku staza vodi niz potok, koji se prelazi nekoliko puta, te se spušta do izletišta Manastirište, gde je po predanju bila crkva Svete Petke Trnove. Dalje u povratku ide se pored Milušinačkog potoka  do lokaliteta Bukovi. Odavde kolskim putem do polazišne tačke, do doma u selu Milušinac. Posle pređenih 15 km, sa 800m uspona, za šest i po sati pešačenja uz sve pauze, osmesi na licima. Zajednički ručak i sve uz želju za novim druženjima na novim destinacijama, pešačkim turama.

Drugog dana vikenda, u nedelju, bila je planirana tradicionalna akcija “Pozdrav proleću u planinama” u organizaciji Planinarskog društva „Beljanica“ iz Svilajnca. Članovi „Čelika“, veća grupa, pošli su na uspon na Beljanicu, na koju su zakasnili. Zbog kvara autobusa, manji broj njih  vraća se u Smederevo, seda u automobile i ne propušta priliku da izađe u prelepe predele Homolja u blizini Beljanice. Grupa se opredeljuje za kanjon reke Resave sa povratkom do vodopada Lisine.  Išlo se i do izvora vode iz stena kojom se vodopad snabdeva vodom. Tako se ova grupa samoorganizovala i nije dozvolila da joj propadne dan bez druženja sa prirodom. Da „Čelik“ bude zastupljen na najvažnijoj akciji uspona na Beljanicu (1339 mnv), pobrinula sa manja grupa od 8 planinara koja je automobilom došla na zborno mesto i uključila se u program koji je organizovao domaćin.

Recimo i to da je član „Čelika“, alpinista Dragan Pavlović, u utorak u prostorijama kluba održao je tribinu pod nazivom “Opasnosti u planini”, na kojoj su članovi kluba i zainteresovani sugrađani mogli da se informišu o ovoj oblasti, a u cilju svoje bezbednosti.

Fotografije su iz arhive članova kluba.

Čitaj dalje...

PSK Čelik: Skupština, predavanje, promocija orijentiringa…

SMEDEREVO, 1. april 2018 – Na nedavno održanoj godišnjoj skupštini Planinarsko sportskog kluba „Čelik“ urađen je osvrt na rezultate u prethodnoj godini. Klub je treći po masovnosti u akcijama republičkog karaktera, dobri rezultati ostvareni su u planinarskoj orijentaciji na kraju sezone “Čelik” je zauzeo drugo mesto u Srbiji. Članovi kluba bili su i reprezentativci Srbije na Balkanskom prvenstvu u planinarskoj orijentaciji. U orijentiringu, klub ima jednog pobednika u kombinaciji i jedno drugo mesto, a Smederevci su stigli do titula i na pojedinačnim prvenstvima Srbije.

Alpinista Dragan Pavlović održao je tribinuna temu “Od planinara do alpiniste“. Pavlović je na svom primeru pokazao šta sve planinar treba da nauči, savlada i učini da bi postao alpinista, reč je o 70-tak akcija od kojih je deo u letnjim uslovima (u suvoj steni), a veći deo u zimskim uslovima, uključujući i penjanje po zaleđenom vodopadu. Prisutni planinari, njih oko 30, sa pažnjom su ispratili priču, fotografije i filmove koji su dočarali zadatu temu tribune i na kraju aplauzom pozdravili veliko dostignuće Dragana Pavlovića.

Priređena je i promocija orijentiringa u OŠ „Ivo Andrić“ u Radincu. Najpre je održana prezentacija u sali škole kojoj je prisustvovalo 56 učenika petog razreda, da bi, nakon stvaranja uslova, crtanja karte i postavljanja staze, u školskom dvorištu bila i promo trka. U trci je učestvovao 31 učenik petih razreda, od kojih je 18 uspešno završilo trku našavši sve kontrole po zadatom redosledu. Pobedio je Uroš Marković sa vremenom 3’33“.

Otvorena je sezona u orijentiringu prvom i drugom trkom u okviru Beograd Opena, što su ujedno i prva dva kola takmičenja u kombinaciji za ligu Srbije. Prva trka je srednja distanca sa dužinom staze za one najmlađe do 10 godina od 2,2 km, odnosno 6,4 km za elitnu kategoriju, sa brojem kontrola 9 za najmlađe do 23 za elitaše. Prvog dana PSK „Čelik“ je učestvovao sa 10 takmičara od kojih je za njih 7 ovo bila prva samostalna trka, a među njima je bilo i troje dece. Drugog dana bila je na programu trka duge distance. Za one najmlađe staza je bila duga 2,5 km sa 9 kontrolnih tačaka, a za elitaše 12,5 km sa 30 kontrolnih tačaka. Čelik je drugog dana učestvovao sa 5 takmičara od kojih je, jednom, ovo bila prva trka posle završene Čelikove škole orijentiringa. Rezultati za oba dana su osnov za određivanje plasmana na Beograd Openu, a predstavnici Čelika su izborili dva pobednička postolja. Sofija Nikolić je zauzela treće mesto u kategoriji Ž12 i tako sa plasmanom na drugo mesto prvog dana, odlično otpočela novu sezonu. Branko Grujić je u kategoriji M55 osvojio drugo mesto.

Na kraju, „Čelik“ je izveo i samostalnu pešačku akciju uspona na vrhove Rudnika.

Fotografije su iz lične arhive članova kluba.

Čitaj dalje...

Planinarske akcije i škola orijentiringa

SMEDEREVO, 3. mart 2018 – Član “Čelika” Dragan Pavlović u prostorijama kluba organizovao je predavanje na temu zimskih uspona sa posebnim osvrtom na potrebnu opremu, pred uspon na Trem. Na predavanju je bilo 26 članova kluba, razjašnjavani su bitni elementi i uslovi za uspone u kojima je podloga klizava, koji su koristili za predstojeći uspon.

Uspon na Trem

Planinarski klub “Železničar“ iz Niša i ove godine je organizovao tradicionalnu republičku akciju planinara “Zimski uspon na Trem”. Na ovoj akciji učestvovala su i 23 člana PSK “Čelik“. Minibusom se stiglo na oko  kilometar do planinarskog doma Bojanine vode. Nije se moglo bliže jer je bilo mnoštvo auta, kombija i minibusa koji su dovezli planinare iz raznih krajeva Srbije, iz Makedonije i Bugarske, na ovu, za planinare dragu i uvek odlično posećenu akciju. Pred kraj zime, planinari koji se ne bave usponima u ekstremnim uslovima, imaju ženju i imperativ da se popnu na Trem 1810 mnv. Iz vozila se izašlo na Kraljev put, na kom je bilo pomalo zaostalog snega. Putem, na kom je, kako se penje, bilo sve više snega, stiže se do mesta odvajanja ka Ljubinom izvoru. Ovde je već  izazovnih 30-40 cm snega. Penje se improvizovanim stepeništem i hvatanjem za ogradu koju su domaćini uradili da bi uspon bio bezbedniji. Prtina na šumskoj stazi postaje sve šira i klizavija. Prolazi se kroz šumu i delove šume koji su oštećeni još pre 4 godine od uticaja ledene kiše. Posle dva sata hoda i pređenih pet km izlazi sa na sedlo imena “Devojački grob“ na 1311 mnv. Mali predah, pa dalje ka glavnom cilju. Magla je još gušća, a staza klizavija, a kolona se kreće po terenu bez šume. Posle dodatnih sto minuta, stiže se na vrh. Sledi duža pauza za fotografisanje, druženje i  prikupljanje snage za povratak. Po klizavoj, utabanoj stazi povratak je opasniji od uspona. Znaju to planinari, te se oprezno kreću u koloni povratka. Kraj akcije je bio u selu Gornja Studena, nakon pređenih 20,5 km i 7-8  sati pešačenja sa manjim odmorima. Druženjem u sali doma kulture planinskog sela, završen je i ovaj uspon.

Škola orijentiringa

Prošlog vikenda nastavljena je škola orijentiringa orgamizovana od strane Komisije za planinarsku orijentaciju i orijentiring kluba PSK “Čelik“. Entuzijasti kluba, istaknuti i dugogodišnji takmičari posvetili su pažnju  deci kako bi im preneli znanje iz ovog divnog sporta. Nastavak obuke, takođe je koncipirao i predvodio, Dragan Nikolić koji  je kontrolor/savetnik za orijentiring takmičenja sa licencom Međunarodne Orijentiring Federacije (IOF). Obuka je u subotu bila na terenu OŠ Dimitrije Davidović, a bilo je prisutno 28 dece, ali I odrasle osobe. Rađeno je po utvrđenom progrmu: Ustanovljavanje položaja na karti i u prirodi -stajna tačka; Prepoznavanje simbola na karti sa objektima u prirodi; Okretanje oko karte pri promeni pravca i Brojanje koraka za određivanje rastojanja. Obuka je nastavljena u nedelju na terenima kod veslačkog kluba.  Na obuci je bilo 30 dece i četiri odrasle osobe. Po programu je rađeno: Linijski objekti; Orijentacija na kratkim distancama uz detaljno čitanje karte i Plan kretanja / izbor puta -varijante i napadne tačke. Najpre su deca u grupama tražila kontrolne tačke i tako dopunjavala svoja dotadašnja saznanja. Kada su savladala ovaj deo i naučila da drže orijentisanu kartu, krenulo je njihovo prvo samostalno snalaženje na terenu i sa kartom u rukama. Ovog puta to je bilo sa startovanjem vremena, kao da su na takmičenju. Međutim, važno je bilo samostalno snalaženje sa uvek orijentisanom kartom i pronalaženjem kontrola. Kontrole su bile na košarkaškom terenu prostora pored Dunava. Linijsko kretanje od tačke do tačke, od starta do cilja, trajalo je u proseku oko 6 minuta, uz osmeh dece, da su pravilno našli postavljene kontrole. Osmesi su se videli i na entuzijastima kluba, zadovoljni, što su se deca lepo snašla i prihvatila izazov.

Stazama oko Smedereva

PSK “Čelik“ je bio domaćin PSD “Kopaonik“ Beograd. Članovi “Kopaonika”, njih  54, u vođstvu svojih domaćina, kojih je bilo 10, išli su stazama oko Smedereva koje je “Čelik“ pripremio za dane pešačenja u Srbiji. Pre odlaska na staze, obišli su Karađorđev dud, Tvrđavu i crkvicu na starom groblju. Išlo se do Ćirantine česme, Vile Obrenovića, Zapisa i Piramide 219 mnv. Po hladnom vremenu ali uz odgovarajući tempo pešačenja, nije bilo mesta zimi. Zadovoljni stazom i druženjem nakon pešačenja gosti su zadovoljni otišli iz našeg grada. Ovim je “Čelik“ dao doprinos turističkoj promociji grada i približio lokalne vrednosti žiteljima Srbije.

Fotografije su iz lične arhive članova kluba Branka Grujića i Vladimira Milovanovića.

Čitaj dalje...

Zimski usponi na vrhove Durmitora

SMEDEREVO, 22. februar 2018 – Član Planinarsko sportskog kluba “Čelik” Dragan Pavlović učestvovao je na zimskim usponima na vrhove Durmitora – Milošev Tok, Šljeme, Savin Kuk. Deo akcije, osim uspona na vrhove iznad 2000 metara, bio je i turno skijanje.

“Na prvi uspon krenuli smo u ponedeljak, preko grebena Osojna strana i dalje preko istočnog vrha Šljemena, sledi blagi spust pa uspon na vrh Šljemena, zatim grebenom dalje do vrha Milošev Tok. Ceo uspon, koji je trajao oko 4 i po sata, a silazak sat i po, izveden je na turno skijama. Spust na turno skijama sa vrha iznad 2000 metara nadmorske visine ima težinu alpinističkog smera i sastavni je deo aktivnosti, tako da u ovom slučaju beležim još dve stavke u svom alpinističkom kartonu“, kaže Pavlović.

Uspon na Savin Kuk, rutom kroz kuloar „Korito“, pored pećine i na vrh, trajao je oko 3 sata, a silazak je bio istom rutom.

Sumarno, uspenjana su tri vrha: Milošev tok 2426 mnv, Šljeme 2455 mnv, Savin Kuk 2313 mnv i jedan turno spust sa Šljemena.

Izveštaj: Dragan Pavlović

Čitaj dalje...

Usponi članova Planinarskog kluba Čelik u 2017.

SMEDEREVO, 3. januar 2017 –  Članovi PK Čelik tokom 2017. godine osvojili su  vrhove u Srbiji i širom Evrope. Reč „osvajanje“ nije najprikladnija, ali zbog odomaćene terminologije i ovde se koristi, bolje rečeno, planinari su se družili sa vrhovima planina, koje su to dozvolile i učinile zadovoljstvo da budu na njima.

Članovi kluba bili su u Francuskoj (Mon Blan 4810 mnv), u Švajcarskoj-Italiji (Materhorn 4478 mnv), u Italiji (Grand Paradiso 4061mnv), u Austriji (Grossvendinger 3666 mnv), u Bugarskoj na Rili (Musala 2925 mnv, Mala Musala 2902 mnv, Iriček 2864 mnv, Bezimeni vrh 2807 mnv, Deno 2790 mnv, Aleko 2725 mnv i Vazov 2669 mnv, u Bugarskoj (Pirin 2914 mnv), u Sloveniji na Julijskim alpima (Triglav 2864 mnv), u Crnoj Gori na Durmitoru (Bobotov kuk 2523 mnv, Šljeme 2455 mnv, Minin Bogaz 2387 mnv, Savin kuk 2313 mnv, Terzin Bogaz 2303 mnv, Veliki Međed 2287 mnv i Mali Međed 2170 mnv), u Makedoniji (Golemi Korab 2764 mnv, Titov vrh 2747 mnv, Piribreg 2522 mnv i Magaro 2255 mnv), u Crnoj Gori na Prokletijama (Hajla 2403 mnv), na Bogićevića planini (Krš Bogićevića sa 2374 mnv i Hrdski krš 2358 mnv), na Moračkim planinama (Lastva 2226 mnv, Stožac 2141 mnv, Suvi Vrh 2058 mnv i Krstac 2098 mnv), na Visitoru vrha (Bandera 2211 mnv), u Bosni i Hercegovini na Prenju (Lupoglav 2102 mnv) i na Treskavici (Đokin toranj 2086 mnv), u Srbiji na Staroj planini (Midžor 2169 mnv), na Kopaoniku (Velika Gobelja 1936 mnv, Mala Gobelja 1845 mnv, Vučak 1936 mnv, Nebeska stolica 1913 mnv, Mali Karaman 1902 mnv, Kukavica 1783 mnv, Bezimeni vrh 1777 mnv, Žljeb 1772 mnv i Oštri krš 1741 mnv), na Goliji (Jankov kamen 1833 mnv), na Suvoj planini Trem 1810 mnv, Ruj 1706 mnv, Rtanj 1560 mnv, na Velikom Jastrebcu (Zmajevac 1381 mnv, Bela stena 1256 mnv i Sokolov kamen 1025 mnv), na Stolovima (Usaovica 1375 mnv, Stol 1156 mnv), na Divčibarama Crni vrh 1096 mnv, Straža 1061 mnv, Pitomine 1050 mnv, Golubac 1044 mnv, Velika pleća 1037 mnv i Ljuti krš 962 mnv, Krstac 1070 mnv, na Homoljskim planinama Štubej 940 mnv i Veliki Vranj 884 mnv, na Gledićkim planinama Samar 922 mnv i Crni vrh 897 mnv, Morič 877 mnv, Vujan 857 mnv, na Juhoru Crni vrh 705mnv, Bukulja 696 mnv, na Vršačkim planinama Gudurički vrh 641 mnv, Kosmaj 576 mnv, na Fruškoj Gori Isin Čot 522 mnv i Zmajevac 465 mnv, Avala 506 mnv i Karaula 297 mnv.

U inostranstvu je postignuta ukupna visina 86.239, a u Srbiji 48.981 metara. Da je na svaki od pomenutih vrhova izašao samo jedan član, postignuta je visina od ukupno 135.220 metara. Zato je Čelikova visina zbir svih visina članova i dostiže cifru višestruko veću od 132.473 metara. Zapisi o usponima na vrhove nalaze se u arhivi PK Čelik i članova kluba.

Najviši vrh na koje je stupila noga planinara Čelika je Mon Blan 4810 mnv, na koji je izašao naš član Ljubomir Lukić. Međutim PK Čelik smatra najznačajnijim rezultatom izlazak na Materhorhorn 4478 mnv. Izlazak na ovaj vrh ostvario je Dragan Pavlović.  Evo kako je Dragan doživljavao svoj san.

“San svakog alpiniste, popeti se na stenovitu piramidu, na prepoznatljivi detalj sa omota čuvenih švajcarskih čokolada, na najviši vrh Peninskih Alpa – Materhorn. Od trenutka kada sam 2010. godine prvi put ugledao kako se ponosno uzdiže iz švajcarskog gradića Zermata i onda mu se opet približio 2013. godine sa italijanske strane, više se nije postavilo pitanje da li ću probati da se popnem na ovaj veličanstveni vrh, već se samo postavljalo pitanje kojom rutom će uspon i san biti ostvaren. Čovek se priprema ceo život za ovakav uspon, u mislima u snovima u pripremnim akcijama u treninzima u svemu što će omogućiti šansu za uspon, uspon za nezaborav.  Od trenutka kada sam  prvi put stavio alpinistički pojas na sebe, svaki moj korak, svaki uspon, sve sam činio da se pripremim za Materhorm. Usponi dužine preko 500m, usponi po ledu, snegu, u navezama, usponi na Mon Blan i ostale vrhove Alpa iznad 4000m, sve su to bili delovi slagalice zvane Materhorn. Za ovako nešto potrebno je da imate savršenu tehniku u prstima, snagu u svakom mišiću, i trezvenost u mislima. Ponedeljak, 28 avgust, 6 sati ujutru, krećemo na završni uspon. Dvojna naveza se vešto kreće. Olakšava i to što ne mora da se mimoilazi sa drugima jer nema ljudi, samo još dve naveze koje su otišle ispred nas. Nije bilo apetita pa je doručak takoreći preskočen, samo jedan zalogaj sendviča. Nije bilo apetita zbog velikog uzbuđenja. Srećom vode je bilo dovoljno i sa njom gašena žeđ i glad. Izlazi se na Pic Tyndall 4240 m. i tu smo napravili prvu pauzu, ovo posle tri sata konstantnog penjanja. Umor, ali i glad stižu, te je pola sendviča dobrodošlo. Nije mi bilo ni do slikanja, ni do razgledanja okoline. Samo da se malo odmorim i skupi snaga za dalje, za ostvarenje cilja. Najteže je palo kad smo posle par sati konstantnog penjanja morali malo da se spustimo, otpenjavanje na Col Felicite („Kuloar sreće“ – ko li mu dade takvo ime), da bi se posle toga opet peli. Tokom uspona prati nas promenljivo vreme. Kad se oblaci sklone, vide se kao na dlanu doline Zermata i Červinje i okolni vrhovi obavijeni snegom, ali kada se navuku, ne vidi se ni Boris na drugom kraju užeta. Temperatura konstantno ispod nule, ali se makar ne znojimo. Konačno, u 12:10, izlazimo  na vrh, 4478m. Pada na kolena od sreće, jer se umor više i ne oseća. U tom trenutku svet je stao, i trenutak je bio samo moj. Nije najviši vrh na kojem sam bio, popeo se, ali je definitivno najteži. Najduže sanjan. A onda malo razgledanja. Stojim na vršnom grebenu, jedna noga u Švajcarskoj, a druga u Italiji. Prilazim metalnom krstu, prepoznatljivom obeležju, razvijam klupsku zastavu planinarskog kluba Čelik iz Smedereva”, deo je impresija Dragana Pavlovića na prezentaciji uspona u prostorijama PK Čelik.

Ljubomir Lukić je bio najproduktivniji, jer je ispenjao 23 vrhova sa ukupnom visinom od 51.844 m. Među najznačajnijim i najvišima su: u Francuskoj Mon Blan 4810 mnv; u Italiji na Grand Paradiso 4061mnv; u Austriji Grossvendinger 3666 mnv; u Bugarskoj na Rili: Musala 2925 mnv, Mala Musala 2902 mnv, Iriček 2864 mnv; u Crnoj Gori na Prokletijama, Hajla 2403 mnv; u Crnoj Gori na Bogićevića planini Krš Bogićevića sa 2374 mnv; u Bosni i Hercegovini na Prenju Lupoglav 2102 mnv i na Treskavici Đokin toranj 2086 mnv; u Srbiji na Suvoj planini Trem 1810 mnv, Rtanj 1560 mnv…

PK Čelik je učestvovao na pohodima kojima se obeležavaju datumi iz herojske prošlosti naših predaka. To su masovne akcije u kojima po svakoj akciji ima po 20 i više učesnika. To su akcije: Obeležavanje 213-te godišnjice Prvog srpskog ustanka; Tragom Vardarskog puka iz 1915.godine, obeležavanje 102 godine od Cerske bitke i 102 godine od Kolubarske bitke.

 

Fotografije iz arhive članova kluba.

Čitaj dalje...

PK Čelik: Vikend bogat aktivnostima

SMEDEREVO, 27. novembar 2017 – Planinarski klub Čelik je proteklog vikenda imao nekoliko akcija: Orijentiring kao školski sport, Stazama Kolubarske bitke, PK Vukan na stazama u okolini Smedereva i učešće na Sajmu sporta. Na početku, segment posvećen najmlađima.

Orijentiring kao školski sport

U saradnji sa Savezom za školski sport Smederevo, a s obzirom da je orijentiring zvanično ušao u škole i postao školski sport, Planinarski klub Čelik je organizovao prezentaciju Orijentiringa. PK Čelik u svojim aktivnostima ima orijentiring kao posebnu oblast rada i delovanja i više od 40 godina iskustva u ovoj oblasti. S obzirom na tu činjenicu, PK Čelik je ponudio saradnju kako bi školskoj deci iz Smedereva i okoline približio ovaj divni sport. Kroz obuku i takmičenja u okviru škola, stvorili bi se uslovi da se izaberu najbolji takmičari, iz svake od škola, koji bi bili reprezentativci škole na prvenstvu škola Srbije. Prvenstvo škola u Orijentiringu na nivou Srbije, planom je predviđeno za 11. maj 2018. godine na Divčibarama.

Stazama Kolubarske bitke

PK Čelik je i ove godine učestvovao u tradicionalnoj akciji “Stazama kolubarske bitke“. Akciju je ove, kao i prethodnih godina, organizovao PK Ćira iz Lajkovca. U ovoj akciji učestvovalo je 16 članova Čelika koji su sa ostalim planinarima odali poštu palim borcima Kolubarske bitke. Pošta je odata u manastiru i spomen kosturnici Ćelije. Otvaranje akcije bilo je u Lajkovcu nakon čega se kolona od 420 planinara iz 35 klubova uputila na stazu dugu 16,5 kičometara.  Od Lajkovca najpre se stiže do arheološkog naselja Anine. Ovo nalazište je spomenik kulture i pod zaštitom je države. Na teritoriji je mesta Ćelije, na oko kilometar od ušća reke Ljig u Kolubaru. Kompleks je nastao krajem trećeg i početkom četvrtog veka nove ere i izgrađen je od Rimljana.  Ovi otkriveni nalazi su najbolje očuvani ostaci ruralne arhitekture  rimskog perioda na teritoriji zapadne Srbije. Ovo dobro nestalo je tokom pohoda Gota. Nakon podsećanja na period života ovog nalazišta put je nastavljen do brda Čovka 272 metara nadmorske visine (mnv). Na ovom mestu na 100-godišnjicu obeležavanja od čuvene bitke podignut je spomenik srpskim junacima. Potom se pešačenje nastavlja ka manastiru i spomen kosturnici Ćelije, naziva ‘Spomen Crkva Svetog Đorđa’. Spomen kosturnica  je sagrađena 1923-1924.godine, kao kosturnica srpskih i austrougarskih ratnika izginulih u Kolubarskoj bici 1914. Kosturnica je sazidana na zidovima stare srednjovekovne crkve. Mnogo kasnije, 29.7.2006.god., na dan osvećenja obnovljenog hrama i novopodignutog konaka uspostavljen je manastir Svetog Velikomučenika Georgija. Posle, pauze i predaha za poklon žrtvama bitke nastavlja se pešačka tura. Planinari su stigli do Vrapčeg brda, mesta gde je u Prvom svetskom ratu poginuo (rezervni) oficir srpske vojske Dimitrije Tucović. Na spomeniku u čast ovom velikom čoveku i patrioti, odaje se pošta, pa se nastavlja dalje.  Tako se kolona planinara, nakon šestočasovnog pešačenja sa odmorima i odavanjem počasti vratila u Lajkovac na nastavak druženja.

PK Vukan na stazama u okolini Smedereva

Nastavlja se višedecenijska saradnja planinarskih klubova Vukan iz Požarevca i PK Čelik. Ovog puta domaćin je Čelik, a planinare iz Požarevca poveo je na staze u okolini Smedereva. Išlo se stazama koje su pripremljene za dan pešačenja u Srbiji septembra ove godine. Domaćin pešačke ture bio je predsednik PK Čelik Gojko Savić. Po prohladnom vremenu, pomalo i kišnom, što nije pokvarilo raspoloženje planinara, išlo se poznatim stazama koje uključuju obilazak Ćir Antine česme, vile Obrenovića i Zapisa. Učestvovalo je 30 planinara, koji su se nakon druženja rastali sa željom da sledeći susret bude na terenima Požarevca.

Sajam sporta

Tokom vikenda, u Beogradu je održan Sajam sporta. Svoj kutak imao je i Planinarski savez Srbije. U okviru sajma, kao promocija planinarske orijentacije uručena su priznanja najuspešnijim takmičarima  tokom 2017. PK Čelik je dobio priznanje za osvojeno drugo mesto u ligi Srbije. Čelik je u konkurenciji 21 kluba bio iza prvoplasirane Pobede iz Beograda,  a ispred trećeplasiranog Tornika iz Čajetine. Posebna priznanja dodeljena su veteranima PK Čelika, pobednicima lige koja je imala osam takmičarskih kola, od kojih su naši veterani u sedam kola bili najbolji, a jednom drugoplasirani. Veterani su dobili priznanje i za pobedu na posebnoj trci za prvenstvo Srbije. Priznanje su dobili i seniori Čelika, koji su u svojoj konkurenciji zauzeli treće mesto u Srbiji.  Priznanje je dodeljeno i ekipi Srbija 1, koja je na Balkanskom prvenstvu u oktobru ove godine, bila pobednik. U reprezentaciji Srbije nastupio je i član PK Čelik Dragan Pavlović, koji  je u ime Čelika primio i priznanje za klub.

(Fotografije iz arhiva Dragana Pavlovića i Vladimira Milovanovića članova kluba i učesnika nekih od akcija ovog vikenda)

Čitaj dalje...