You are here

Kula 11 Smederevske tvrđave ostaje kriva

SMEDEREVO, 13. april 2019 – Nedavno završeni radovi na statičkoj sanaciji kule 11 Smederevske tvrđave one koji su ovih dana tuda prolazili ostavili su u nedoumici: šta je tu u stvari urađeno, zašto je kula još uvek kriva? U nekoliko reči odgovor bi glasio; nije ni postojala namera ispravljanja kule, niti će to u narednim fazama biti rađeno, a šta jeste urađeno i šta će tek biti – objašnjava Dejan Radovanović, prvi čovek Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

– Ovo je bila prva faza i, zaista, to se ništa ne vidi, jer su to šipovi koji su pobijani u nivou ispod današnjeg terena. To je bilo neophodno uraditi da bi se pristupilo restauraciji nadzemnog dela kule, statički je obezbediti i sanirati tlo neposredno oko i ispod kule. Po projektu koji smo radili sa Građevinskim fakultetom, ako dobijemo sredstva ove godine, trebalo bi da realizujemo sanaciju i nadzemnog dela – kaže Radovanović.

Ukoliko ta sredstva budu odobrena od Ministarstva kulture i informisanja, koje je dalo i najveći deo novca za ovo što je do sada urađeno, objašnjava Radovanović, to ne znači da će kula 11 biti ispravljena, kako su mnogi Smederevci i posetioci Tvrđave verovatno pomislili.

– Kula neće biti obnavljana, sa zupcima kako su one duge urađene, faktički će se konzervirati u postojećem stanju. Utegnuće se zategama u masi zidova kule, i iz bezbednosnih i praktičnih razloga, jer postoje novi rizici ukoliko bi se radilo na njenom ispravljanju. Na ovaj način će biti sačuvano sećanje na njeno stradanje u savezničkom bombardovanju – kaže on.

Kula je oštećena, i stoji u položaju u kojem je sada, od savezničkog bombardovanja 1943-1944. godine, kada je pogođena avionskom bombom u zoni temelјa sa južne strane, što je uzrokovalo naginjanje prema jugu za više od pet stepeni. O tome svedoči i deo kule pri osnovi koji nedostaje, baš tamo gde je bomba udarila, a i to bi trebalo da bude sanirano u sledećoj fazi radova.

Započeta krajem prošle godine, u organizaciji i pod nadzorom Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo, prva faza radova na statičkoj sanaciji kule 11 završena je u martu ove. Vrednost izvedenih radova je 15.829.758 bez PDV-a, a finansijska sredstava za realizaciju projekta obezbedio je Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo na кonkursu Ministarstva kulture i informisanja RS za finansiranje/sufinanasiranje projekata u oblasti istraživanja, zaštite i korišćenja nepokretnog kulturnog nasleđa u 2018. godini, uz učešće Grada Smedereva.

Foto. podunavlje.info

Čitaj dalje...

Hakovan sajt smederevskatvrdjava.com

SMEDEREVO, 6. april 2018 – Sve koji pokušaju da posete Internet stranicu smederevskatvrdjava.com čeka neprijatno iznenađenje, jer umesto poznatog prizora Tvrđave piše: „Hacked By Fr13nds Team“.

Ko su „frendovi“ i zašto su to učinili  – naravno da nije poznato, ta bratija se baš i ne predstvalja imenima, prezimenima i adresama. Fr13nds Team ovo rade već nekoliko godina, očigledno iz neke vrste bolesne zabave, a na meti su im različiti sajtovi, s raznih meridijana, od evropskih, američkih do arapskih. Uostalom, za one kojima engleski jezik nije stran dovoljno govori njihov moto: „ If u cant protect ur shit dont do it “.

Da podsetimo, sajt smederevskatvrdjava.com nastao je pre pet godina i predstavlja virtuelnu šetnju kroz ovaj kulturno-istorijski objekat, sa panoramskim razgledanjem od 360 stepeni smederevske tvrđave iz ukupno 19 različito pozicioniranih tačaka koje u potpunosti pokrivaju 10,5 hektara koliko je pod Tvrđavom.

Realizaciju projekta izrade sajta finansirala je švedska Vlada kroz agenciju SIDA, a partneri su bili švedska nezavisna međunarodna organizacija za očuvanje kulturnog nasleđa Cultural Heritage without Borders i Balkan Museum Network. Autor projekta je istoričar Miroslav Lazić, kustos smederevskog Muzeja, najveći deo tekstova na sajtu je napisao Dejan Radovanović, u to vreme savetnik a sada direktor u Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, a partner i izvršilac projekta je bio Studio za kreativni marketing Art Net.

Ova Internet stranica trebalo je da omogući popularizaciju najvažnijeg turističkog resursa Smedereva – smederevske tvrđave i zbog toga je kreirana u dvojezičnoj varijanti: na srpskom i engleskom jeziku na dve veb adrese: www.smederevskatvrdjava.com i www.smederevofortress.com

Čitaj dalje...

Tribina o javnim prostorima u gradu

SMEDEREVO, 5. februar 2018 – Tribina o javnim prostorima u gradu, povodom studije arhitekte Aleksandra Stanojlovića „Pešačke zone u starim gradskim jezgrima“,  u kojoj je pažnja, pored odabranih evropskih i gradova u Srbiji, posvećena i Smederevu, biće održana ovog utorka, sa početkom u 19 sati.

U programu, koji zajednički organizuju Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture i Centar za kulturu Smederevo, učestvovaće arhitekta Aleksandar Stanojlović, Dejan Radovanović, arheolog i direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo, Vladislava Živanović Ristović, arhitekta i glavni urbanista grada Smedereva i Nemanja Vujić, grafički dizajner. Ulaz je slobodan.

Tematizacija će obuhvatiti pitanja uloge javnih prostora u građenju urbanih identiteta i njihov značaj i smisao za ljude koji nastanjuju gradove. Učesnici programa govoriće o problematici odnosa autentičnih vrednosti neke gradske sredine i trendova u modernom društvenom  razvoju, kao i odnosu nasleđenog ambijenta starog gradskog jezgra i uvođenja novih formi, materijala, rešenja. Publika će biti upoznata sa razlozima nastanka pešačkih zona u gradovima i načinima na koje se vrši saobraćajna regulacija pri izgradnji i opremanju pešačkih prostora, a biće reči i o potrebi da se usaglase razni aspekti pri planiranju javnih prostora- saobraćajnih, konzervatorskih, ekonomskih, društvenih, ekoloških. Tokom obrade teme biće zahvaćeno i pitanje čovekomernosti javnih prostora i poređenje konzervatorskog i autorskog pogleda na javne površine.

Čitaj dalje...

Završena obnova kule 9 Smederevske tvrđave

SMEDEREVO, 31. decembar 2017 – Sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije završena je kompletna obnova Jezavskog bedema Smederevske tvrđave, koja je u kontinuitetu trajala od 2006. do 2017. godine, potvrdio je za Podunavlje.info Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo.

“Komisijskim prijemom radova 18. decembra,  završena je obnova kule 9 i time je u celosti realizovan Glavni projekat obnove Jezavskog bedema od kule 7 do kule 10 Smederevske tvrđave koji je Regionalni zavod izradio 2010. godine”, rekao je Radovanović.

Prema njegovim rečima, izvedeni radovi na kuli 9 obuhvatili su sanaciju i potpuno ili delimično preziđivanje postojećih, kao i obnovu nedostajućih zubaca i parapeta.

Izvedena je i sanacija svih oštećenih i obnova svih nedostajućih delova severnog, istočnog i južnog lica kule, obnova nedostajućih delova unutrašnjih lica (u otvoru) kule, blokovanje i dersovanje svih zidova kule. Postojeći deo svoda kule je prezidan, a nedostajući deo obnovljen.

Urađena je i sanacija svoda u obe poterne, blokovanje lica zidova i obnova poda u njima. Izvršeno je injektiranje pukotine na severnom licu kule, i izrada poda od lomljenih kamenih ploča na armirano betonskoj ploči sa hidroizolacijom.

Vrednost izvedenih radova je 7,7 miliona, odnosno 9,2 miliona dinara sa PDV-om, a finansijska sredstava za realizaciju projekta obezbedio je Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije za finansiranje ili sufinanasiranje projekata u oblasti istraživanja, zaštite i i korišćenja nepokretnog kulturnog nasleđa u 2017. godini.

Čitaj dalje...

„Nemanjići“ otišli – kulise ostale

SMEDEREVO, 31. MAJ 2017 – Ekipa serije o Nemanjićima napustila je Smederevsku tvrđavu, ali dekor koji je za snimanje napravljen i dalje tu stoji.

Ko se ovih dana šetao po Smederevskoj tvrđavi tražeći ekipu serijala „Nemanjići  – stvaranje kraljevine“ bio je razočaran; prošlog petka su otišli. O tome da su uopšte bili svedoče kulise. U Malom gradu je ostalo nešto što bi trebalo da predstavlja srednjevekovni Ras, Vukanov dvor i ulice vizantijske prestonice, sve u jednom. Pored ostataka crkvice iz 15. veka, one prave, čiji su temelji i deo zidova ne tako davno restaurirani i dati na uvid javnosti, stoje kuliea crkve koja bi trebalo da reprezentuje zdanje sa Hilandara. Sve je tu, samo nema glumaca, režisera, snimatelja, statista, pratećeg osoblja…

– Dekor sa snimanja serije o Nemanjićima je postao svojevrsna atrakcija i neko vreme će ostati tu, dok nadležne službe ne odluče šta s tim – kaže Goran Jovšić, v.d. direktora JP Smederevska tvrđava.

Sledi i objašnjenje, da će se, po planu snimanja, ekipa vratiti krajem jula ili početkom avgusta, da uradi još neke kadrove, a moguće je da su kulise neophodne za još po koji dodatak, kada bude rađena postprodukcija. Naime, snima se do septembra, potom materijal ide u definitivnu montažu, pa možda nešto usfali. Serijal treba da počne da se emituje do kraja godine, ne bi bilo u redu da se propusti jubilej, jer ovo je ta godina – osam vekova od krunisanja prvog srpskog kralja.

– Razmišljamo da sve to malo učvrstimo, jer nije ni bezbedno, to je od siporeksa, sunđera, šper-ploča… Do Smederevske jeseni će sigurno biti tu, a zimu, kad krenu kiše, snegovi, oluje, dekor ionako sigurno neće preživeti ako nešto ne uradimo – objašnjava Jovšić.

Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda, kaže da je ekipa serije dobila dozvolu od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, uz obavezu da po završetku snimanja sve ukloni. Tako su se obavezali, tako bi trebalo da bude, a oni, na njihovu sreću, s tim ništa nemaju.

U međuvremenu, brojne ekskurzije koje obilaze Tvrđavu osim autentičnih starina mogu da vide i ove, patvorene. Autor ovog napisa je bio prisutan kada je jedna učiteljica objašnjavala deci da „to nije ta crkva što tu piše“., pokazujući tablu na kojoj stoji da je reč o ostacima sakralnog objekta iz 15. veka, a kulise predstavljaju najmanje dva veka stariju crkvu. Dobro te je učiteljica znala, i potrudila se, ali verovatno ima i onih koji/e ne znaju, ili im manjka volje da se s decom raspravljaju kada ovi već povade mobilne telefone da se slikaju pored „vidi kako lepe crkve“ ili „tu su snimali Nemanjiće“.

Nemale muke ima i vodička služba i obezbeđenje Tvrđave, jer mora da prati posetioce i ne dozvoli im da se, ne daj Bože, ispnu na objekte koji, zaista verno urađeni, liče na prave. Nije bezbedno, nije pravljeno za tu namenu, naravno, kako reče i direktor.

Uskoro stiže i festival „Teatar u Tvrđavi“, koji se po tradiciji, i po imenu, tu odigrava. Trenutno, kako sada stvari sa dekorom stoje, mesto za gledalište, pa i ono za binu, znatno je smanjeno, ako uopšte može da se tu instalira pored kulisa.

Na koncu, ne i najmanje važno, kulise su velikim delo zaklonile i čuvene dvodelne prozore na dvoru, u Malom gradu. Tako je taj zaštitni znak Tvrđave sada nedostupan pogledima posetilaca. Dokle? Videće se.

Čitaj dalje...

Muzej u Smederevu obeležio 67 godina postojanja

SMEDEREVO, 12. april 2017 – Povodom Dana Muzeja u Smederevu, večeras je održano predavanje o ovoj ustanovi kulture i prezentacija pod nazivom Smederevske zlatne naušnice – plemeniti tragovi naše prošlosti, na kojoj su prvi put smederevskoj javnosti detaljno predstavljeni ovi nalazi, izuzetno značajni po materijalnoj i istorijskoj vrednosti.

Muzej u Smederevu, jedna od najstarijih i najreprezentativnijih smederevskih ustanova u kulturi, obeležio je 67 godina rada zanimljivim programom u okviru kojeg su brojnoj publici ekskluzivno predstavljene najvrednije muzealije pronađene u Smederevskoj tvrđavi.

Uoči obeležavanja Dana Muzeja u Smederevu, Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevio izvršio je predaju para zlatnih naušnica sa grbom i monogramom, koje su pre pet godina pronađene prilikom arheoloških istraživanja sakralnog kompleksa–crkve u jugoistočnom uglu Smederevske tvrđave i predstavljaju jedinstveni primerak srpskog srednjovekovnog zlatnog nakita. Od nedavno, ova vredna muzealija postala je deo arheološke zbirke Muzeja u Smederevu.

U programu, koji je obuhvatio predavanje i prezentaciju Smederevske zlatne naušnice – plemeniti tragovi naše prošlosti, učestvovali su Tatjana Gačpar, arheolog i direktor Muzeja u Smederevu i Dejan Radovanović, arheolog i direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo.

“Smederevske zlatne naušnice sa grbom i monogramom predstavljaju jedan redak i važan nalaz, ne samo zbog materijala od koga su sačinjene, već zbog činjenice da na njima imamo retku priliku da se sretnemo upravo sa tim obeležjima dinastije, u ovom slučaju, dinastije Paleologa. Njihov grb (dvoglavi orao) i monogram ukazuju da je žena koja je nosila te naušnice bila iz najužeg kruga dinastije Paleologa”, rekao je pored ostalog Radovanović opisujući detaljno nalaze, i dovodeći u istorijski kontekst dva geografski udaljena lokaliteta sa skoro identičnim  nalazima, ali i povezanost Smedereva i poslednjeg vizantijskog cara Konstantina XI Dragaša.

„Naušnice pripadaju lunolastom tipu – šuplje livenje, ornamenti odrađeni urezivanjem. Na bočnoj strani, u elipsoidnom krugu nalazi se grb sa dvoglavim orlom i monogramom. U Smederevskoj tvrđavi ranije je slučajno otkrivena jedna zlatna naušnica“, rekao je Radovanović i dodao da je jedini takav par pronađen u okolini Prilepa.

Radovanović  je izrazio uverenje da Smederevska tvrđava krije još mnogo vrednih nalaza i da je ovo uvod u neka buduća obimnija, sistematska istraživanja koja će “na svetlo dana” doneti još nalaza, možda ne tako vrednih na prvi pogled, ali značajnih zato što će upotpuniti naš mozaik saznanja o prošlosti Smedereva, Srbije u srednjem veku i, uopšte, naše istorije.

Tokom trajanja programa u ulaznom holu Muzeja posetioci su bili u prilici da ekskluzivno vide par zlatnih naušnica sa grbom i monogramom, ali i još jedan vredan predmet – zlatnu naušnicu sa biserima, rubinom i smaragdom pronađenu u Malom gradu Smederevske tvrđave 1968. godine.

Čitaj dalje...