You are here

APR počeo sa prinudnom likvidacijom oko 23 hiljade privrednih društava

BEOGRAD, 30. maj 2019 – Agencija za privredne registre juče je, kako je ranije najvlejno, pokrenula prinudnu likvidaciju kod 7.500 privrednih društava, kod kojih su se ispunili razlozi za to propisani Zakonom o privrednim društvima, zbog toga što nisu dostavili godišnje finansijske izveštaje za dve uzastopne godine (2015. i 2016. godinu) do kraja poslovne 2017.

I u narednim danima, kako se navodi na zvaničnom sajtu Agencije, APR će nastaviti da pokreće postupke prinudne likvidacije, sličnim tempom, i kod preostalih 15.500 privrednih društava koja ispunjavaju razloge za pokretanje tog postupka. 

U skladu sa članom 547. Zakona o privrednim društvima, postupak prinudne likvidacije po službenoj dužnosti sprovodi registrator privrednih subjekata, donošenjem rešenja o pokretanju prinudne likvidacije za svako pojedinačno privredno društvo, na osnovu koga se društvo  prevodi u status „u prinudnoj likvidaciji“, koji se objavljuje uz poslovno ime društva. Istovremeno se objavljuje oglas o pokretanju prinudne likvidacije za svako pojedinačno društvo u neprekidnom trajanju od 60 dana, na sajtu APR-a, u Registru privrednih subjekata, u odeljku: Pretraga podataka, na linku: Pretraga oglasa i obaveštenja.

Tek nakon isteka propisanog roka od 60 dana, registrator će preduzeti sledeći korak i u narednom roku od 30 dana brisaće navedena društva po službenoj dužnosti.

Od datuma prelaska u status društva u prinudnoj likvidaciji, odnosno od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, organi društva mogu da nastave sa radom, ali društvo ne može da preduzima nove poslove već samo može da završava započete poslove, uključujući i izmirenje dospelih obaveza, kao i plaćanja za tekuće obaveze društva i obaveze prema zaposlenima.  

Za vreme prinudne likvidacije društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividenda, niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre brisanja društva iz registra.

Od dana pokretanja postupka prinudne likvidacije, svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji, prekidaju se.

Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, društvo ne može da registruje promene podataka u Registru privrednih subjekata. 

Foto:  APR, apr.gov.rs

Čitaj dalje...

Knežević pozvao vlasnike da razgovaraju o rešavanju problema u „Goši“

Beograd, izvor: Vlada Srbije – 3. avgust 2017. godine – Ministar privrede u Vladi Republike Srbije Goran Knežević uputio je poziv direktoru firme „Lisnart Holdings Limited“ Elefteriju Kiriakou, koja je prema podacima APR-a vlasnik „Goše – Fabrike šinskih vozila“, na sastanak u što skorijem roku, kako bi se razgovaralo o aktuelnoj situaciji u toj fabrici.

Knežević je u pismu direktoru te firme izneo uverenje da će njegova poseta biti korisna, kao i da će se kroz razgovor doći do više mogućnosti za regulisanje situacije u fabrici „Goša“. Ministarstvo, koje je u proteklom periodu, u više navrata i na više načina, pokušavalo da stupi u kontakt sa vlasnicima kompanije koja je vlasnik „Goše“, izražava nadu da će ovaj poziv doprineti bržem rešavanju problema u toj fabrici, navodi se u saopštenju Ministarstva privrede.

Čitaj dalje...

Država plaća, dugovi se gomilaju

Piše: Vesna Radojević, ISTINOMER, 26. jul, 2017 – Iako ima sve državne pogodnosti, smederevska fabrika ”PKC Wiring Systems” koja zapošljava oko 1500 radnika, prošlu godinu završila je sa gubitkom od oko šest miliona evra.

Tako je, praktično, nastavljen niz loših poslovnih rezultata iz prethodnih godina. Kao i u drugim brojnim intervjuima jedan na jedan sa Milomirom Marićem, urednikom Hepi televizije, Vučić se hvalio ekonomskim uspesima srpskih vlada pod njegovim vođstvom. Tada je rekao da finska kompanija PKC u Smederevu, čiji radnici proizvode kablove, ima već gotovo 1600 zaposlenih ljudi.

”U Smederevu, PKC ima već gotovo 1600 ljudi zaposlenih, to je ona finska kompanija, sećate se, gde sam postavio kamen temeljac, za tri meseca smo izgradili halu, onda su Finci došli, ići će preko 2000 zaposlenih.”

Da je ovo Istinomer ocena Vučić bi dobio istinu za pogođen broj radnika u finskoj kompaniji jer je i sam Ugovor o podsticajima sa ovom kompanijom podrazumevao investiciju od osam miliona evra, zapošljavanje 1500 radnika do kraja 2016, a sve to uz subvencije od 7,5 miliona evra.

Prema podacima Centralnog registra za obavezno socijalno osiguranje ova kompanija je u martu ove godine (2017) imala 1494 radnika.

Kao što smo i navikli, iza istinitih izjava nekadašnjeg premijera, a današnjeg predsednika Republike uvek ima neko ali, jer ima mnogo važnijih stvari u vezi sa PKC-om koje otkrivaju lutanja države kada su u pitanju subvencionisana preduzeća.

To “ali” za ovu finsku kompaniju krije se u činjenici da su, uprkos svim dobijenim subvencijama, u finansijskom izveštaju objavljenom na sajtu APR – iskazali gubitak nešto veći od šest miliona evra samo za prošlu godinu. Preduzeće kojim se Vučić hvali imao je gubitke i u 2015. godini od četiri i po miliona evra, a u 2014 – oko 1.800.000 evra. Paradoks je tim veći što i u samom rešenju o dozvoljenosti podsticaja, Komisija za kontrolu državne pomoći tvrdi da je proizvodnja kablova specifična delatnost ”koja ima dobar plasman na tržištu i koja ima potencijala, te je važan segment ekonomske strukture i stabilnosti ukupnog privrednog razvoja Republike Srbije”. Na osnovu kojih analiza i istraživanja su iznete ovakve tvrdnje iz Rešenja Komisije nije jasno.

Dalje, propisi ove zemlje izgleda da ne važe za strane investitore – smederevska fabrika PKC obavezala se ugovorom sa Vladom Srbije da će u periodu od 24 meseca od kada počne da radi što se desilo krajem 2014. godine zaposliti 1500 radnika. Finansijski izveštaj objavljen na sajtu Agencije za privredne registre pokazuje da je na kraju prošle godine, odnosno po isteku 24 meseca, broj zaposlenih u PKC-u iznosio nešto iznad 1200. Iako je kao što smo na početku članka rekli broj radnika povećan u ovoj godini, nije poznato da li je Ministarstvo privrede pokrenulo neki postupak zbog očiglednog probijanja roka u ispunjavanju ugovornih obaveza. Istinomer je uputio Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa ovim slučajem, nakon čega ćemo obavestiti i javnost.

Takođe, kako je već ranije pisala organizacija Transparentnost Srbija, pri dodeljivanju ugovora o podsticajima, država je primenila kreativnu matematiku kako bi utvrdila da li je iznos državne pomoći koji je Vlada Srbije dodelila komapniji PKC dozvoljen i u skladu sa zakonom.

Naime, obaveza PKC koja proizilazi iz potpisanog ugovora je investicija od u iznosu ne manjem od osam miliona evra i zapošljavanje 1500 radnika. Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći propisuje da se „visina regionalne investicione državne pomoći koja se dodeljuje velikim privrednim subjektima utvrđuje do 50% opravdanih troškova za početna ulaganja“. Za srednje privredne subjekte može biti 60%, a za male 70%.

Pošto se država Srbija u ime poreskih obveznika obavezala da pomogne PKC sa 7,5 miliona evra jasno je da to nikako ne može da se uklopi u ograničenje visine (intenziteta) državne pomoći u odnosu na početna investiciona ulaganja (do 50%, odnosno 60 ili 70%) pošto se radi o cifri koja predstavlja 93% predviđene investicije.

Fotografija: www.pkcgroup.com

Zbog toga se, piše TS, država odlučila da kao parametar dozvoljenosti državne pomoći uzmu troškovi novih radnih mesta. Pomenuta Uredba, naime predviđa i takvu mogućnost.

”Iako će tokom te dve godine, od 11. decembra 2014. do 11. decembra 2016. godine broj zaposlenih postepeno rasti, kako bi dosegao 1.500, Komisija obračunava ulaganja u zarade u dvogodišnjem periodu računajući da će tokom te dve godine PKC isplaćivati zarade za svih 1.500 zaposlenih. Tom računicom (1.500 zaposlenih x 24 meseca x 350 evra bruto plata = 12,6 miliona evra) dolazi se do iznosa od 12,6 miliona evra investicije i zaključuje da je 60% od tog iznosa 7,56 miliona evra, što znači da se subvencija od 7,5 miliona evra uklapa u zakonsko ograničenje”, navela je TS u svom izveštaju o svrsishodnosti subvencionisanja stranih investitora.

Pored subvencija za nova radna mesta, poreski obveznici Srbije potrošili su i dodatnih 5,6 miliona evra i to za izgradnju hala u kojoj PKC radi. Finska kompanija ovu halu iznajmljuje od Grada Smedereva koji ju je izgradio, specijalno za potrebe PKC-a, uz pomoć kredita, a na koji je Vlada Srbije dala saglasnost, odnosno garancije Grada. Prostor na kome je hala sagrađena proglašen je Slobodnom zonom. To znači da se na uvoz sredstava potrebnih za proizvodnju ne plaća carina i druge uvozne dažbine, ne plaća se ni porez na dobit preduzeća. Takođe, ne plaća se PDV na energente kao ni na unos dobara i pružanje prevoznih i drugih usluga u slobodnoj zoni.

Uprkos svim ovim pogodnostima, kao što smo već rekli, PKC je sve tri godine poslovanja u Srbiji poslovao sa gubitkom, a samo prošlu godinu ova kompanija je završila sa gubitkom od šest miliona evra.

Postavlja se pitanje – kako je moguće da se novac poreskih obveznika daje onima koji očigledno, prema podacima iz poslovanja, ne mogu da odgovore izazovima tržišta, čija se dugovanja povećavaju iz godine u godinu, a što na koncu može značiti da su i plaćena radna mesta ugrožena. Ista kompanija oslobođena je brojnih taksi i naknada koje opterećuju druge kompanije, uglavnom domaće, pa nije jasno šta to još država može da učini kako bi se dodvorila interesima stranog investitora?

Čitaj dalje...