You are here

Nema oslobađajućih presuda za nasilnike

SMEDEREVO, 30. septembar 2018 – Činjenica da je nasilje u porodici relativno često zastupljena pojava u našem društvu, zahtevala je da se država aktivnije uključi u rešavanje problema, a pre svega kroz prevenciju i bolja zakonodavna rešenja. Do sredine prošle godine, sudstvo i policija su na ovom polju delovali u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku – na osnovu prijave žrtve da je doživela nasilje. Međutim, usvajanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji se primenjuje od 1. juna 2017. institucije su dobile mogućnost da potencijalnu žrtvu zaštite i pre nego što do samog nasilja dođe.

– U toj ranijoj praksi, jedno je kad već dođe do krivičnog dela, reaguje policija i tužilaštvo, sud, Centar za socijalni rad, ukoliko postoje osnove određivao se pritvor. Međutim, svi smo mi videli da i dalje dolazi do problema. Žene su govorile da ostaju nezaštićene i dalje i pored reakcije državnih organa. Zato je ovaj Zakon bitan, što državni aparat reaguje u trenutku kada žena samo pozove policiju i kaže: „Imam problem. Dešava se nešto“. Uopšte ne mora da dođe do krivičnog dela, dovoljna je naznaka da će možda doći do toga, da postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici ponašanjem tog mogućeg učinioca. Vidite, i zakonodavac ne kaže okrivljeni ili osumnjičen već mogući učinilac – kazala je na tribini povodom Dana borbe protiv nasilja nad ženama, Dragana Popović, javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu.

U skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, to tužilaštvo postupa po krivičnim prijavama podnetim od strane policije, kao i oštećenih lica. Po predmetima nasilja u porodici postupa se hitno i bez odlaganja. Dakle, cilj je da se na jedinstven način uredi organizacija i postupanje državnih organa i ustanova i omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici. Zbog toga je na području Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu formirana Grupa za koordinaciju i saradnju, odnosno, obrazovane su dve podgrupe. Jedna za područje Grada Smedereva i druga za područje opštine Kovin. Podgrupe su sastavljene od predstavnika OJT u Smederevu (zamenika javnog tužioca koji je završio specijalizovanu obuku), predstavnika Policijske uprave u Smederevu, odnosno Policijske stanice Kovin i predstavnika nadležnih Centara za socijalni rad. Grupa za koordinaciju i saradnju razmatra svaki slučaj nasilja u porodici koji nije okončan pravosnažnom sudskom odlukom, slučajeve kada treba da se pruži zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela iz ovog zakona, izrađuje individualni plan zaštite i podrške žrtvi i predlaže javnom tužilaštvu mere za okončanje sudskih postupaka. Sastanci podgrupa se održavaju na svakih 15 dana, odnosno dva puta mesečno za svaku podgrupu, a predsedava im zamenik javnog tužioca.

Kada su u pitanju statistički podaci, u periodu od 1.6.2017. do 1.6.2018. OJT je predložilo produženje 270 hitnih mera (u odnosu na 270 lica) izrečenih od strane policijskih službenika. Od toga, od strane suda usvojeno je produženje svih 270 hitnih mera. U više od 90% slučajeva postupajući zamenik javnog tužioca predlaže produženje hitne mere nakon postupanja nadležnog policijskog službenika. Kada je u pitanju vrsta hitne mere koja se izriče, u navedenom periodu, izrečene su 204 mere zabrane prilaska i komuniciranja sa žrtvom nasilja i 66 mera privremenog iseljenja iz stana.

Ukoliko se dogodi kršenje ovih hitnih mera (dolazak u stan iz koga je počinilac privremeno udaljen ili kontaktiranje i prilazak žrtvi), reaguje Prekršajni sud. Od početka primene novog Zakona, zavedena su 104 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Od toga 36 u Smederevu, (21 u samom gradu, 15 u okolnim selima) u Smederevskoj Palanci 24 zahteva (19 u gradu, ostalo u selima), a u Velikoj Plani čak 44 (po 22 i gradu i selima).

„Najviše zahteva prema mestu izvršenja bilo je u Miloševcu (9) i Lozoviku (4).Donete su 102 osuđujuće i jedna oslobađajuća presuda, a u jednom predmetu još nije presuđeno jer je prebačen u redovni postupak. Izrečeno je 100 kazni zatvora u trajanju od 5 do 60 dana i dve novčane kazne. Najviše zatvorskih kazni, 28, izrečeno je za period od mesec dana. Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici predviđeno je obavezno izricanje zatvorske kazne u slučajevima kada se prekrše hitne mere. Postoje i olakšavajuće okolnosti, ako se utvrdi da prekršajem nisu prouzrokovane teže posledice i da se svrha postiže i blažim kažnjavanjem. Tada se propisana kazna može ublažiti izricanjem novčane kazne ili rada u javnom interesu, ali ne ispod zakonskog minimuma te vrste kazne“, napominju iz Prekršajnog suda u Smederevu.

Prema podacima tog suda, nije zanemarljiv ni broj „povratnika“ odnosno nasilnika koji isto delo ponove. Tako ih je u tri podunavske opštine bilo 10 (iz Smederevske Palanke tri, dva iz Miloševca, po jedan iz Lipa, Smedereva, Velike Plane, Velikog Orašja i Krnjeva).

Kada je u pitanju postupanje nadležnih organa i ustanova, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa da svako mora bez odlaganja da prijavi nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega.

– To je nešto novo. Bitno je i da su svi drugi državni organi, na bilo koji način da saznaju da postoji nasilje, da li je to školski psiholog, radnik u bolnici, kolega na poslu, rukovodilac, svako mora da prijavi policiji ili tužilaštvu nasilje u porodici – napominje javni tužilac Dragana Popović.

Tako je, odredbama člana 36, osim kazne za prekršioce hitnih mera, propisana i novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara protiv odgovornog lica u državnom ili drugom organu, organizaciji ili ustanovi koje policiji ili javnom tužilaštvu neodložno ne prijavi ili ne reaguje na prijavu ili je opstruira.

Inače, u 2017. od strane OJT u Smederevu, zbog nasilja u porodici podneta su 73 optužna predloga protiv isto toliko lica. Od strane Osnovnog suda u Smederevu doneto je 35 osuđujućih presuda. Od toga je u 10 predmeta izrečena kazna zatvora, a u 25 predmeta uslovne osude. Nema oslobađajućih presuda, a doneta je jedna odbijajuća.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Čitaj dalje...

Kako je Smederevo ostalo bez SOS telefona

SMEDEREVO, 23 septembar 2018 – SOS linija kao prva podrška žrtvama nasilja u Smederevu počela je da radi 2002. godine. To je ujedno i vreme kada se društveni aktivizam kod nas masovno širi, pa se, osim u prestonici, širom Srbije osnivaju različite mreže, nevladine organizacije, koordinacioni odbori za preventivno delovanje… Lidija Topić, magistar sociologije i penzionisana naučna saradnica u Institutu društvenih nauka u Beogradu, bila je među najangažovanijima kada je reč o radu SOS linije u Smederevu. Formiran je na inicijativu jednog kruga žena u Smederevu, sa namerom da se bave konkretnim problemima i pruže pomoć žrtvama nasilja. Radilo se tri sata dnevno, od 18 do 21 sat, a ženama su, tokom nešto manje od deset godina, pružale psihološku podršku, savete ili informacije o tome kako da postupe i kroz institucije potraže pomoć i zaštitu. Po pravilu, angažman je bio volonterski, u uslovima toliko lošim da je na kraju zbog toga linija i ugašena:

– Dobijali smo od opštine prostor, sredstva za račune za struju, vodu i telefon što nije bio problem jer su uglavnom zvali nas. Došli smo u situaciju da u tom prostoru u kome smo radili nismo više mogli da sedimo, bila je opasnost da ćemo poginuti od struje, pošto je kišnica prolazila kroz sijalicu… To je pucalo, a grejale smo se električnom grejalicom. Na kraju je ispalo da je prostor nemoguć za rad, neuslovan… Išli smo za pomoć kod gradonačelnika, da nam zameni prostorije sa onima koje je imao ASNS, bili smo u istom Tržnom centru Nadvožnjak. Oni nikada nisu bili tamo. I kada su imali sporadične sastanke pozajmljivali su naš sto. Definitivno nisu bili u nekoj velikoj akciji. Gradonačelnik nam je rekao da smo mi nevažne, da je nas malo, misleći na nas volonterke, ni ne videći uopšte celu priču, a da su oni vrlo važni (ASNS) i da imaju 7.000 članova sindikata, da idu izbori i da ne može da prokocka takvu mogućnost. I tako se jednostavno ugasimo – seća se Lidija Topić.

Kako je bila zadužena za odnose sa javnošću na neki način, ona je ostala upamćena kao znak prepoznavanja SOS linije u Smederevu. I dan danas, kako kaže, prilaze joj žene. Frustrirajuće je kada žrtvama ne možete da pomognete, dodaje Lidija Topić i tvrdi da je takva linija i dalje potrebna jer telefoni tog tipa rade u čitavom svetu i sigurno imaju svrhu.

– Mnogo žena nema kome da se obrati. Ne mogu kod advokata, Centar za socijalni rad takođe očigledno ne može sam da obuhvati sve potrebe. Pri tom, SOS linija nije ona klasična ustanova. To je telefon, gde se mi ne vidimo, samo pričamo. Nema straha, razmišljanja žrtve o tome šta će i kako da kaže. Pre svega, važno je osnaživanje nje, kao žene. Da joj poručimo: Nisi ti bez ikakvog značaja, važna si. Zato što si ti majka, ti radiš, znaš šta treba. Ti možeš. U tom smislu je važno, da ona čuje nekoga ko je razume i hoće da je razume – objašnjava Topić.

Istorije i postignuća nekadašnje SOS linije u Smederevu, svestan je i Dragan Stanić, član aktuelnog Gradskog veća zadužen za resor socijalne politike i dodaje da lično smatra da je gradu potrebna takva podrška žrtvama nasilja. I to pre svega kako bi se reagovalo pre nego što se najteže posledice već dogode.

– Radili su volonteri koji su prethodno imali obuku, dakle ljudi koji su znali kako da prime tu poruku, kako da saslušaju sagovornika. Bez obzira što onaj sa druge strane nije imao obavezu ni da se predstavi, oni su bili tu da saslušaju problem, da eventualno pomognu odmah, da umire takvu osobu i da posavetuju, usmere do nekog nadležnog organa koji će dalje time da se bavi… Nije to uvek samo SUP, ni samo Centar za socijalni rad, postoje i druge službe.  Radilo se nekada na tom polju i u Centru za socijalni rad, aktivisti su radili sa mladima, možda treba te ljude koji su prošli obuku da pitamo šta su oni tada radili, da vidimo gde su sada ti koji su bili na edukaciji. Ne moramo sve da menjamo, možemo i da se vratimo na nešto što procenjujemo da je bilo dobro. Ne mogu u ovom trenutku da kažem da li bi ponovo mogao da se pokrene SOS telefonom, ali s obzirom na to da ne iziskuje neke velike troškove, mislim da bi trebalo da se razume potreba za ovakvim načinom komunikacije sa ljudima kojima je takva vrsta socijalne zaštite potrebna. U tom smislu, dobrodošla je svaka vrsta pomoći, naročito medija, koji to treba da promovišu, da se objasne javnosti šta je SOS telefon. Da to nije nešto što radi 24 sata, na primer. I ranije je trajalo tri sata dnevno i bilo je sasvim dovoljno da oni koji imaju potrebu za tim se jave, kažu svoj problem i čuju šta misli još neko, a pogotovo ko je stručan i osposobljen da to radi – zaključuje Stanić.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

SOS telefon – prva pomoć za žrtve nasilja

SMEDEREVO, 16. septembar 2018 – Ni pred kraj 2018. koju su mnoge državne institucije proglasile godinom borbe protiv nasilja u porodici, nacionalni SOS telefon, kao značajan vid podrške žrtvama još uvek ne funkcioniše. Otuda su za rad postojećih, od presudnog značaja nevladina udruženja, inače pioniri u ovoj oblasti delovanja i društvenog aktivizma.

Mirjana Mitić iz Autnomnog ženskog centra

– Među najznačajnijima u čitavoj Srbiji je Autonomni ženski centar, najstarija NVO koja se bavi podrškom ženama žrtvama nasilja. Centar je osnovan 1993. i od tada pruža uslugu SOS telefona. Prvobitno je bio namenjen ženama koje su preživele seksualno i rasno nasilje, ali se ubrzo ispostavilo da je potrebna podrška svim ženama koje su izložene bilo kojoj vrsti muškog nasilja. Od osnivanja, pruženo je više od 35.000 usluga preko našeg SOS telefona, što je zaista mnogo – kaže Mirjana Mitić iz Autonomnog ženskog centra u Beogradu.

Mreža ove organizacije „Žene protiv nasilja“ pokriva SOS službe u 25 gradova i opština, u kojima su, tokom 2017. godine, telefoni zazvonili 15.443 puta, 4.753 žene su zatražile podršku, a pruženo im je 20.765 različitih usluga.

Ana Stojanović na jednoj od edukacija Femine

Deo te mreže je i Udruženje „Femina“ iz Smederevske Palanke, osnovana upravo zbog SOS linije, trenutno jedine u čitavom Podunavskom okrugu. Radi se mahom volonterski. Lokalna samouprava ustupa telefonsku liniju i broj i pronalazi prostorije za rad. Adekvatne su, što je jako retko, dodaje Ana Stojanović zakonita zastupnica Udruženja „Femina“ objašnjavajući da im se za pomoć, osim Palančanki, obraćaju i žene iz Smedereva, Velike Plane, pa i Požarevca.

– Mi radimo svakog radnog dana, u trajanju od tri sata. Termini su ponedeljak i petak pre podne, od 10 do 13 časova, a utorkom, sredom i četvrtkom, popodne od 17 do 20 časova. Sredom radi i besplatno pravno savetovalište. Nama se žene mogu obratiti putem telefona ili lično. Pozivi su otvoreni i za žene van Smederevske Palanke, jer takvih službi nema u gradovima okruženja i ja pozivam sve žene koje imaju problem, da se jave na 026/310 841 – poručuje Stojanović.

Prema njenim iskustvima, javljaju se žene različitih starosnih dobi, u podjednakoj meri iz gradskih i seoskih sredina. Obično su to majke sa bar jednim detetom i imaju iskustva sa različitim vrstama nasilja, a većina je nezaposlena.

– Pre svega, kod nas mogu da dobiju jedan prijateljski razgovor, u kome neće biti osuda za nasilje koje trpe. Poverljivost je takođe važna, mi verujemo ženinom iskazu i smatramo da nije kriva za nasilje. Vrlo je važno da kažemo da mi ne dajemo savete, iako praksa pokazuje da one baš to očekuju. Dajemo informacije kako da ostvare svoja prava jer svaka žena zna šta je najbolje za nju samu. Ohrabrujemo ih u smislu da svaka situacija ima rešenje i da izađu iz nasilja, jer takav život niko ne zaslužuju – objašnjava Ana Stojanović.

U Smederevu, gradu od 110 000 stanovnika, SOS telefon ne postoji već godinama. Ostalo je upamćeno da je prvi aparat za rad te linije 2002. godine lično uručio tadašnji premijer Zoran Đinđić. Na žalost, vremena koja su usledila pokazuju, najblaže rečeno, nemar lokalnih vlasti po ovom pitanju. O tome, kako je i zašto ugašen SOS telefon, kao i stavu člana aktuelnog Gradskog veća, zaduženog za socijalnu politiku i mogućnostima da se obnovi rad SOS linije, detaljnije u našem narednom tekstu u okviru projekta „Zidovi ćute, ti nemoj –  prijavi nasilje“.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Porodično nasilje – rezultat neravnoteže moći

SMEDEREVO, 9. septembar 2018 – Nasilje je, u nekom obliku, prisutno svuda oko nas, ali često toga nismo svesni. Agresija i nasilje deo su čovekove svakodnevice od postanka do danas. Ništa nije kraća istorija porodičnog nasilja, koje sagovornica našeg portala u okviru projekta „Zidovi ćute, ti nemoj – prijavi nasilje“ dočarava na sledeći način:

– Porodično nasilje je uvek rezultat neravnoteže moći. Uvek je jedan od partnera moćniji, snažniji i želi da svoju dominaciju iskaže tako što je verbalno, fizički ili na drugi način agresivan prema žrtvi. Najčešće je žrtva žena, mada moja praksa pokazuje da su i muškarci često žrtve, tako što su izloženi verbalnom ili emocionalnom nasilju. Neretko, iz žrtve prerastaju u nasilnika, i ono što je u poslednje vreme meni privuklo pažnju jeste da deca i unuci budu nasilni prema roditeljima, odnosno babama i dedama. To se sve češće dešava, kao i agresivnost roditelja prema deci. Na sve to, kao društvo, treba da obratimo pažnju – kaže Vesna Emeršić, sociolog u Domu zdravlja Smederevo.

Pre dve decenije, kada je nasilje u porodici, uz druge probleme društva, stiglo u žižu interesovanja javnosti, mnogo toga se prvenstveno moralo učiniti na edukaciji – šta sve zapravo predstavlja nasilje i kako ga prepoznati. Godinama kasnije, pomaka ima, ali i prostora za dalji rad na ovu temu:

– Menja se svest žena o tome šta je sve nasilje, šta se danas prepoznaje kao nasilje u odnosu na period od pre recimo deset godina. Napokon smo došli do toga da se i jedan šamar prepoznaje kao nasilje, prepoznaje se i psihološko nasilje. I institucije su počele da se bave ovom temom što je veoma značajno. Naravno, još toga mora da se promeni, pre svega po pitanju verovanja iskustvu žene kako bi se na nasilje na vreme reagovalo. Nažalost, ove godine i sa primenom novog Zakona o sprečavanja nasilja u porodici, 23 žene su ubijene, tu je još jedna za koju se još uvek ne zna da li je u pitanju femicid, što je užasna brojka – kaže Mirjana Mitić iz Autonomnog ženskog centra u Beogradu, angažovana u radu podrške SOS telefona ove organizacije.

Kada je reč o oblicima i prepoznavanju nasilja, najmanje dilema ima oko toga da li je neko žrtva fizičkog nasilja ili ne, jer ono predstavlja svaki fizički kontakt učinjen u nameri da povredi drugu osobu. Ali, postoje psihičko, seksualno i ekonomsko nasilje. Psihičko karakterišu pretnje, zastrašivanje, neprestano kritikovanje, potcenjivanje, optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, verbalno zlostavljanje, maltretiranje… Seksualno nasilje podrazumeva svaku povredu polne slobode i morala, degradiranje i ponižavanje na seksualnoj osnovi, prisiljavanje na seksualni odnos (i u braku), silovanje. Često ga prate i fizičko i psihičko nasilje. Ekonomsko se održava kroz oduzimanje novca i vrednih stvari, kontrolisanje zarade i primanja, zabranu članu da raspolaže svojim i zajedničkim prihodima, zabranu zasnivanja radnog odnosa, nametanje obaveze stalnog podnošenja detaljnih izveštaja o trošenju porodičnog budžeta… Ukoliko je izložena bilo čemu od svega ovoga – osoba je žrtva nasilja. A nasilje ne poznaje ni pol ni godine, pa žrtve mogu biti svi (žene, muškarci, deca, starije osobe) ali su po pravilu najugroženije žene.

– Skoro svakodnevno dođe neko ko prijavi neku vrstu nasilja. Ja volim da nasilnike suočim sa tim da je to što čine nasilje. Mnogi ne shvataju da je lupanje, zastrašivanje, lomljenje stvari po kući – nasilje. Kada dođe takav muškarac on kaže: „Pa šta, nisam je udario“. Ali, psihičko nasilje ostavlja ogromne posledice, jer žrtvi, vremenom, potpuno uništava samopouzdanje, time što joj stalno ponavlja da ona ništa ne vredi, ništa ne ume, niti može da uradi sama i da bi propala bez nasilnika. Kada joj se to ponovi milion puta, ona u jednom trenutku zaista počinje da veruje da je toliko slaba da samostalno, neće biti sposobna ni za šta. Time se psihički potpuno izmeni žrtva. Najvažnija stvar je prepoznati taj trenutak, kada se u braku dešavaju neke stvari koje vam ne prijaju. I obratiti se stručnom licu za pomoć pre nego što se iskomplikuje, jer retko se dešavalo da je prvi nasilni incident „veliki“, obično tu ima drugih najava. Obično to traje godinama, povećava se intenzitet nasilja i ono se pojavljuje sve češće. I u Smederevu su žrtve mahom žene, i to mlađe, mada ima i drugačijih situacija. Mnoge vrste nasilja mi prosto i ne vidimo. Na primer, kada dete postane odrasla osoba, ali ne želi da radi, živi sa roditeljima, s punim pravom očekuje da ga i dalje izdržavaju i ljuti se kada mu potrebe nisu zadovoljene. Ali, nasilje je i kada deci ne dozvoljavate da se bave vannastavnim aktivnostima koje su njima interesantne. Kažu da nasilje nad decom nije samo činjenje, već i nečinjenje, jer se time onemogućava da se dete razvije najviše što može prema svojim prirodnim sposobnostima – poručuje Emeršić.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Najava projekta „Zidovi ćute, ti nemoj – prijavi nasilje“

SMEDEREVO, 1. septembar 2018 – Ministarstvo kulture i informisanja, Sektor za informisanje i medije, podržalo je projekat Udruženja za promovisanje slobode izražavanja – Podunavska inicijativa, koji će pod nazivom „Zidovi ćute, ti nemoj – prijavi nasilje“, biti realizovan od početka septembra do kraja novembra ove godine na portalu Podunavlje.info.

Tema je analiza jednog od najizraženijih društvenih problema – nasilja u porodici, svih njegovih oblika i među svim generacijama, bez obzira na pol žrtve. U fokusu je nasilje nad ženama, ali i nad osobama sa invaliditetom (OSI), starima i decom.

Svrha projekta je da žrtve osnaži da prepoznaju nasilje, da se pospeši uspostavljanje poverenja u institucije i zakon koji je i izmenjen kako bi zaštitio one koji su trpeli ili još uvek trpe nasilje ili su potencijalne žrtve. Rečju, ohrabrenje žrtvama kojima je potrebna pomoć i podrška da se, uprkos čeesto složenih porodičnih okolnosti i patrijarhalnog vaspitanja i načina života, odluče na to da nasilje prijave.

Ciljna grupa su svi građani izloženi nasilju, a u širem kontekstu je i neposredno okruženje koje nasilju svedoči. Plan nam  je da na portalu Podunavlje.info objavimo 10 medijskih sadržaja (tekstova sa fotografijama, različitih informativnih žanrova, intervjua, analiza slučajeva, reportaža potkrepljenih anketama, grafičkim prikazima) i 10 audio objava kao prateći sadržaj, kako bi se projekat učinio dostupnim i osobama sa invaliditetom. Planirano je i organizovanje tribine, kao završnice, na kojoj će javnosti biti prezentovani rezultati projekta.

Samo u prvih šest meseci od primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Osnovno javno tužilaštvo u Smederevu je od policije dobilo predlog za izricanje hitnih mera u 147 prijava za nasilje u porodici, što je i učinjeno u 131 slučaju. Članovi tima koji se bavi ovom problematikom iz Tužilaštva, Policije, Centra za socijalni rad i Doma zdravlja saglasni su u oceni da, iako oblici nasilja mogu biti različiti, zajedničko svakom od njih je da dugo ostaje nevidiljivo.

Zakonske izmene imaju efekta, ali se i dalje, nasilje u porodici u najvećem broju slučajeva prikriva. Zato, ovaj projekat pre svega ima za cilj da ohrabri sve one koji su izloženi bilo kojoj vrsti nasilja da ga prijave, a kako bi to bilo učinjeno, kroz tekstove će ciljnim grupama biti predočeni svi detalji, procedure i smernice, životne priče žena koje su prekinule život u nasilju. Posebno će biti analizirano kome se sve žrtve nasilja mogu obratiti za pomoć i podršku i šta mogu da očekuju od državnih i lokalnih institucija.

Projekat ukazuje da je nasilje u porodici često uslovljeno ekonomskom zavisnošću žrtve, najčešće žene, od nasilnika, što dodatno otežava prijavljivanje. Projekat će se baviti i posledicama nasilja po indirektne žrtve, odnosno, pošto je nasilje model ponašanja koji deca usvajaju, svaka porodica u kojoj nasilje već postoji, ima mnogo veće predispozicije da se nasilje nastavi – sin koji je gledao oca nasilnika, u velikom broju slučajeva, i sam će postati nasilan, a devojka koja je gledala kako majka trpi nasilje, stasavaće misleći da je to normalno ponašanje, pa sutra, ukoliko i sama bude izložena nasilju od strane supruga, neće ništa preduzeti…

U fokusu projekta biće nasilje nad ženama, kao najzastupljeniji vid kod nas, po čemu se Smederevo ne razlikuje od drugih sredina (naprotiv, u vreme trajanja ovog javnog poziva Srbiju je obišla vest o tome da su majka i ćerka brutalno ubijene, a potom zapaljene od strane vanbračnog supruga, odnosno zeta), ali će detaljno biti analizirani i problemi nasilja nad osobama sa invaliditetom, zatim starijom populacijom koja izraženo trpi fizičko, ekonomsko i psihičko zlostavljanje, kao i pitanje nasilja i zanemarivanja dece u porodičnim odnosima.

Smederevo od prošle godine nema Sigurnu kuću, pa bi projekat takođe trebalo da pruži odgovore na pitanja kako se u tim situacijama organizuje privremeni smeštaj i podrška za žrtve nasilja.

Kako je Osnovno javno tužilaštvo u Smederevu nadležno za opštine i gradove Podunavskog upravnog okruga (Smederevo, Velika Plana i Smederevska Palanka) ali i za Opštinu Kovin, projekat će pomenute teme sagledati i iz ugla ove tri manje sredine uz pretpostavku da je nasilje, kao i u većini drugih manjih mesta, realno izraženija pojava koja se, nažalost, ili prikriva ili u javnost dospeva nakon tragičnih događaja kada je i za žrtvu i za počinioca već kasno.

Na kraju, sve zainteresovane da učestvuju u našem projektu, pozivamo da se jave na naš mejl redakcija@podunavlje.info, ukoliko su u pitanju žrtve nasilja garantujemo anonimnost i apsolutnu diskreciju, baš kao i onima koji će prijavljivanjem nasilja u svom okruženju pomoći da se ono spreči.

(Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)

Čitaj dalje...