You are here

Deda Mraz i paketići u Udruženju paraplegičara

SMEDEREVO, 30. decembar 2017 – Tradicionalno, pred kraj svake kalendarske godine, u smederevskom Udruženju paraplegičara je posebno veselo.

“Udruženje paraplegičara svake godine poklanja novogodišnje paketiće deci naših članova i najbližih rođaka. Tako smo i danas upriličili ovu proslavu i deci omogućili da im Deda Mraz uruči novogodišnje paketiće”, rekao je za Podunavlje.info Predrag Nikolić, predsednik.

Današnjoj proslavi prisustvovali su i predstavnici drugih organizacija osoba sa invaliditetom iz Smedereva, kao i roditelji mališana.

Naravno, kad su najmlađi sa njima, svima je puno srce, a deci pune ruke poklona. Nekima i pune oči suza…

Čitaj dalje...

Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom

SMEDEREVO, 30. decembar 2017 – Za poslednji programski sadržaj u okviru projekta  ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’, koji je od 1. oktobra do kraja decembra 2017. godine realizovalo Udruženje za promovisanje slobode izražavanja – Podunavska inicijativa, na Internet portalu podunavlje.info (www.podunavlje.info), projektni tim je planirao detaljni prikaz Lokalnog akcionog plana (LAP) u oblasti invalidnosti za 2018/2019. godinu. Međutim, to se ovoga puta neće dogoditi, iz objektivnih razloga.

Lokalni akcioni plan u oblasti invalidnosti za period 2018/2019. godine je izrađen, ali nije usvojen, tako da. jednostavno rečeno, nemamo dokument u rukama. Radna grupa je, naime, završila izradu ovog dokumenta, ali se sa njegovim usvajanjem stalo zbog proceduralnih razloga. Kako saznajemo, ostalo je da se sazove nova sednica novog Lokalnog saveta za socijalnu zaštitu, koja bi trebalo da se saglasi sa konačnom verzijom LAP-a i preda ga Skupštini grada na usvajanje, što bi trebalo da se dogodi u prvom kvartalu 2018. godine. Delovi ovog LAP-a već su ugrađeni u budžet Grada Smedereva za 2018. godinu, tako da se može reći da je njegova realizacija praktično počela. Ostalo je samo još da se i formalno usvoji ovaj značajan dokument, pretpostavka je, to će se dogoditi početkom godine, odnosno možda već na prvoj narednoj sednici lokalnog parlamenta.

Podsećamo, novim budžetom je za ove namene predviđeno dva miliona dinara više u odnosu na ovu godinu. U 2017. godini je bilo planirano devet miliona dinara, koliko je i realizovano, a budžetom za 2018. godinu projektovano je 11 miliona dinara. Dodatno, u budžet su ponovo ušle i usluge socijalne zaštite, personalna asistencija, pomoć u kući, prevodilački servis, lični pratioci dece, sve je to projektovano gradskim budžetom, ali je pretpostavka da će se sa realizacijom sačekati prvih nekoliko meseci, zbog namenskih transfera koji se dobijaju od strane nadležnog ministarstva, saznaje Podunavlje.info.

Toliko o LAP-u, ovom prilikom, a ostatak poslednjeg programskog sadržaja u okviru projekta „Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom“ posvećujemo upravo našem radu. Namera nam je bila da transparentno i sasvim otvoreno prenesemo kako drugi vide naš tromesečni rad i, konačno, da li je u tom smislu ostvaren javni interes i opravdana budžetska sredstva opredeljena za projektno sufinansiranje medija u našem slučaju.

Predrag Nikolić, predsednik Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija

„Vrlo je bitno što je uopšte pokrenut i podržan finansijski od strane gradskih vlasti projekat digitalne platforme Podunavlje.info pod nazivom ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’. Pored svakodnevnog izveštavanja o različitim dešavanjima u gradu i šire, velika pažnja je tokom tri meseca trajanja projekta posvećena osobama sa invaliditetom i radu organizacija, što je vrlo bitno. Naime, značajno je da se naš rad promoviše, da građani budu upoznati sa svim našim aktivnostima. Pokretanjem ovog projekta, inicirane su važne teme ali i inicijative, primer je uklanjanje arhitektonskih barijera. Upravo u periodu realizacije projekta ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’, na 26 pešačkih prelaza napravljene su rampe koje znatno olakšavaju kretanje i, naravno, poboljšavaju život osoba sa invaliditetom. Smatram da bi bilo veoma važno da se ovaj projekat na portalu Podunavlje.info nastavi i u sledećoj godini, zato što imamo odličnu, ako ne i najbolju saradnju, ali i zato što su dosadašnjim temama, profesionalno obrađenim, pokazali da nam nedostaju kvalitetni medijski sadržaji o svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom i problemima sa kojima se susreću.“

Ivana Gvozdenović, sekretar Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija

„Smatramo da je projekat značajno doprineo poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom, a rezultate, zapravo, tek očekujemo u 2018. godini, jer se sprovodio krajem 2017. godine. Pokrenute su veoma važne teme i ukazano je na velike probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju u svakodnevnom životu. Nešto se od toga u ovom periodu i rešilo kao što je na primer problem pristupačnosti. Eto, radio se centar grada, sanirani su ivičnjaci koji su bili problematični, ukazano je i svim javnim ustanovama i institucijama na to šta ne valja kada je u pitanju pristupačnost. Ono što je za nas bilo iznenađenje (prijatno), prošle nedelje nam je Više javno tužilaštvo tražilo da podnesemo zahtev za ugradnju lifta, jer će to verovatno da se ostvari u toku naredne godine. To smatram rezultatom cele kampanje koja je pokrenuta ovim projektom. Takođe, pokrenuta su i pitanja zdravstvene zaštite, kupovina hidraulične ginekološke stolice. Imamo naznake da će i to u 2018. godini biti rešeno. Ne može sve preko noći da se uradi, ali nadamo se da će se rezultati ovog projekta značajno osetiti u 2018/2019. godini. Mišljenja smo da bi i u toku naredne godine trebalo nastaviti rad na ovim temama, intenzivno. Saradnja sa projektnim timom je ova tri meseca bila zaista odlična, nadamo se da će se nastaviti, pa smo pripremili i nacrt ugovora o poslovno tehničkoj saradnji, kako bi to i ozvaničili, a razmišljamo i o zajedničkim projektima u narednom periodu.“

Dragan Stanić, član Gradskog veća grada Smedereva zadužen za socijalna pitanja

 „Udruženje ‘Podunavska inicijativa’ je tromesečnim projektom ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’ pokazalo kako na profesionalan način, uvažavajući sve aktere, može da se izveštava, ali i da se pokrenu važna pitanja za ovu populaciju, iznova podsećajući javnost na ove teme, sve dok se ne postigne boljitak. Posebno bih želeo da istaknem značaj pokrenutih inicijativa od strane ove organizacije, uporedo sa realizacijom projekta, a sve sa ciljem unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Ispratiti sve to, prema projektnom zadatku, pa i više od toga, potrebna su i određena budžetska sredstva koja će to da omoguće, onoliko koliko su se aplikanti angažovali u praćenju problema koje imaju osobe sa invaliditetom. Moje mišljenje je slično onome koje imaju i same organizacije osoba sa invaliditetom, tačnije njihovi predstavnici sa kojima sam o tome polemisao – projekat ‘Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom’ opravdao je ciljeve i očekivanja i verujem da će sa takvim angažovanjem nastaviti rad i u 2018. godini.“


Projektni tim se zahvaljuje svima koji su svojim sugestijama, predlozima i kritikama, pomogli da svakoj od obrađenih tema u okviru projekta „Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom“, pristupimo krajnje ozbiljno, ne bi li i posredno ukazali na populaciju OSI, koja zapravo živi, ne pored nas, već sa nama i ima sva prava i obaveze kao i svi.


Projekat “Za život bez prepreka OSI” je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava iz budžeta grada Smedereva za projekte kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj 400-7077/2017-07 od 16. septembra 2017. godine (Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva).

 

Čitaj dalje...

Obrazovanje i zapošljavanje II deo

SMEDEREVO, 23. decembar 2017 – Nedavno usvojenim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (član 3. stav 3),  osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, a u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

U ostvarivanju opštih principa obrazovanja i vaspitanja, posebna pažnja, navodi se pored ostalog u ovom zakonu, posvećuje se mogućnosti da deca, učenici i odrasli sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz osetljivih grupa, bez obzira na sopstvene materijalne uslove, imaju pristup svim nivoima obrazovanja i vaspitanja u ustanovama, a lica smeštena u ustanove socijalne zaštite, deca, učenici i odrasli sa zdravstvenim problemima ostvaruju pravo na obrazovanje za vreme smeštaja u ustanovi i tokom bolničkog i kućnog lečenja. To kažu propisi, a šta kaže život.

Primeri iz iskustva studenata i (ne)zaposlenih

Projektni tim se saglasio da ovom prilikom obradimo nešto za šta se može reći da je najživotnije – ljudske priče. O predrasudama, barijerama, dobrim i lošim iskustvima, govorimo sa akademskim građanima, koji su po mnogo čemu jedinstveni. Uostalom, uverite se i sami.

Član Upravnog odbora Gradske organizacije slepih u Smederevu Miloš Pržić, master filolog, za sebe kaže da je jedan od retkih njegovih kolega koji je uspeo da studira u inostranstvu. Prema njegovim rečima, sve je počelo posle osnovne škole, kada je pored muzike, počeo da se interesuje za jezike, ali nije mislio da će od toga, kako kaže, „nešto da bude“.

Završio je Osnovnu školu za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ u Zemunu, potom filološki smer u smederevskoj Gimnaziji. U Beogradu upisuje studije na Filološkom fakultetu na odseku za italijanistiku. Fakultet je završio u roku, zatim upisao master studije na Fakultetu za pisano i usmeno prevođenje u Trstu, lepom evropskom gradu – bez ijednog zvučnog semafora.

„Ako postoji, postoji jedan na tako ’važnoj’ raskrsnici da sam tuda prošao samo jednom za tri godine. Nisam ga ni čuo, neko mi je rekao za njega, verovatno je smanjen da ne smeta ljudima. Tako, ima i tamo svega onoga što ima i ovde. U tehničkom smislu, studije su mi bile organizovane dobro, jer mi je Univerzitet obezbeđivao asistenciju na svakodnevnom nivou, pomoć oko odlaska na predavanja i povratka u studentski dom, pomaganja u menzi koja je ogromna i slep čovek tamo nikako ne može da se snađe. Literatura se nabavljala na razne načine. Prevođenje, kao glavni koncept tih studija, podeljen na mnogo predmeta, ispita i išlo je sve besprekorno dobro. S obzirom da razvijam memoriju, bar kada se radi o usmenom prevođenju, razvijate neke jezičke mogućnosti. Kod pisanog prevođenja – već poznata kombinacija: kompjuter sa govornim programom. Završio sam te studije uradivši master rad, prevod tekstova na temu dizajna i projektovanja ratnih brodova i podmornica. Rešio sam posle toga da se vratim u Srbiju, jer je tokom studija bilo priče da je ova struka potrebna, jezici se traže, kao i da mladi odlaze iz zemlje a da nam baš ovakvi trebaju. Onda je usledio period od oko dve godine uspona i padova u nalaženju mogućnosti za posao. Za to vreme, već nekoliko meseci preko neke japanske onlajn škole držim časove engleskog jezika. Nije neka zarada i nije to neki životni izbor, ali dobro dođe za dopunu i iskustvo i neki dinar više. Mogu vam reći da koliko god u državnim institucijama i lokalnim samoupravama vidimo primere dobre prakse, još uvek je teško i samo ovako možemo nešto da postignemo. Kad više ne bude bilo nas i njih, kada dođemo u situaciju da slepi muzičar ili lingvista ili arhitekta mogu da govore o svojoj struci, u kontekstu toga čime se bavi, bez akcenta na njegov invaliditet, tad ćemo znati da smo postali jednaki članovi društva. Tada više predrasuda neće biti, ako je to ikako moguće. Mislim da je moguće, ako išta može da bude savršeno, iako kažu da ništa nije, mislim da ovo može da se postigne. Samo zajedno, dopunjujući se i radeći kao jedan veliki tim, to ćemo uspeti“, kaže Miloš Pržić.

Mara Ožegović je diplomirani defektolog psiholog, završila je Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Njene koleginice i kolege za nju kažu da je jedinstven primer u Srbiji – ima problem sa vidom, a pomaže devojčici koja je slepa.

„Član sam Upravnog odbora Gradske organizacije Saveza slepih Srbije i zadužena sam za rad sa mladima. Inače, završavam master na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, smer Psihologija. Moja tema za master rad je vezana za mlade – ’Fizičke aktivnosti za slepu i slabovidu omladinu i decu’. Defektologiju sam i upisala zato što sam želela da pomažem slepim i slabovidim ljudima. Zvuči čudno, kako ja kao slepa mogu da pomažem. Mislim da mogu na pravi način da prenesem znanje, da priđem slepoj i slabovidoj deci. Tokom studiranja u Beogradu bila sam dosta samostalna, što se tiče kretanja, do doma i fakulteta, išla sam uglavnom sama uz pomoć belog štapa. To mi je mnogo značilo, da se osećam samostalno i korisno. Nastojim da što manje opterećujem druge ljude, da što više budem nezavisna i što više stvari radim sama. Mnogo mi je pomogla praksa na fakultetu za posao kojim se sada bavim. Uglavnom nisam imala problem što se tiče literature, na fakultetu su se trudili da mi pomognu i olakšaju, a naročito kolege, kad sam nailazila na neki problem. Po završetku studija vratila sam se u Smederevo i radila u Savezu slepih, preko javnih radova, i mogu da kažem da je to zaista dobar projekat, koji mi je dosta pomogao i danas pomaže ostalim članovima. To je neka prva šansa za slepe i slabovide ljude, odskočna za dalje. Posle sam upisala master i sada treba da odbranim taj master rad. Inače, angažovana sam kao lični pratilac jednoj slepoj devojčici koja ide u drugi razred. To je možda jedinstven primer, imam problem sa vidom a pomažem devojčici koja je slepa. Mislim da imamo dobru saradnju, pomažem joj pri izradi domaćih zadataka, radim s njom kod kuće sve što je potrebno i pomažem joj za rad na času. Radim nešto što volim i što me ispunjava. Osećam se korisno, jer znam šta znači biti mala devojčica i imati problem sa vidom. Želela bih da kažem svima da se bore sa predrasudama i da ih to ne sputava u njihovom napredovanju, da dokažu sebi šta i koliko mogu, da budu jaki i hrabri. Poruka za ljude koji vide je da kada prilaze slepoj osobi ne stavljaju u prvi plan šta slepa osoba ne može, već šta ona može i da se slobodno obraćaju slepoj osobi a ne pratiocu koji je sa tom osobom.“

Obrazovanje i zapošljavanje iz ličnog iskustva Slobodana Stankovića

Rođen 25. februara 1956. godine u Ralji kod Smedereva, prema sopstvenim rečima, Slobodan Stanković prve godine života uglavnom je provodio na lečenju i kod kuće, a sa četiri godine zakašnjenja, zbog problema sa finansiranjem internatskog smeštaja, polazi u Školu za učenike oštećenog vida “Veljko ramadanović” u Zemunu, gde je završio osnovnu školu i školu za telefoniste. Tamoje  naučio Brajevo pismo i stekao druge veštine značajne za slepe.

“Inspirisan primerima slepih koji su, zahvaljujući obrazovanju, stekli visok ugled u društvu, 1980. godine upisao sam Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu i stekao status redovnog studenta. Kako sam od 1979. godine radio na telefonskoj centrali u tadašnjoj Podunavskoj međuopštinskoj regionalnoj zajednici, odlučio sam se za vanredno studiranje, ali se ispostavilo da sam izabrao mnogo teži put. U to vreme imao sam Brajevu pisaću mašinu i magnetofon Filips koji je bio glomazan, ali veoma kvalitetan. Kako sam prilično dobro kucao na standardnoj pisaćoj mašini, to mi je pomoglo da samostalno radim pismene zadatke na Fakultetu. Na ovoj mašini kucao sam i prve novinarske tekstove i magistarski rad. Gradivo na Fakultetu političkih nauka je bilo obimno, a najveći problem mi je bio da pronađem odgovarajuću osobu koja bi mi čitala udžbenike i potrebnu literaturu koja je u zavisnosti od predmeta varirala od nekoliko stotina do nekoliko hiljada stranica. Tadašnji profesori Fakulteta političkih nauka su mi ostali u lepom sećanju. Nikada za sebe nisam tražio privilegije, već sam nastojao da ispite spremim korektno. U par slučajeva sam procenio da nisam dovoljno spreman za ispit i odustao sam. Nakon što sam 1986. godine završio osnovne studije, upisao sam poslediplomske studije u nadi da ću možda da pronađem posao u struci. Najpre sam želeo da obradim temu društvenih organizacija i udruženja građana sa posebnim osvrtom na socijalno-humanitarne organizacije i u tome sam bio dosta odmakao, ali sam kasnije u dogovoru sa profesorima odabrao drugu temu “Lokalna samouprava u Srbiji”, što je Fakultet i prihvatio. Rad sam odbranio 25. februara 1994. godine pred komisijom u sastavu prof. dr Balša Špadijer, prof. dr Radivoje Marinković i prof. dr Mijat Damjanović. Da bi slepa osoba mogla da završi fakultet, mora da uloži daleko više napora od ostalih. To treba više da se ceni i da se slepima pomogne da ostvare ustavno pravo na rad, ali i da mogu da planiraju mnogo toga od značaja za svoju budućnost”, pojašnjava Stanković za Podunavlje.info.

Od 1995. počinje da radi kao honorarni saradnik za smederevski Radio S, kako kaže, zahvaljujući razumevanju tadašnjeg direktora i glavnog i odgovornog urednika Vase Bojčića. “Najpre sam pripremao emisiju o humanitarnim organizacijama, a zatim sam pratio rad seoskih mesnih zajednica. Bio sam saradnik i Radio Smedereva i lista “Naš glas” kao i Pan radija iz Novog Sada, časopisa Crvenog krsta Srbije i drugih. Dugo godina sam bio saradnik časopisa “Zvučna revija” koji izdaje Savez slijepih Crne Gore u vreme dok je glavni i odgovorni urednik bio Fadil Mučić, diplomirani pravnik i sekretar Saveza. Saradnja sa ovim, ali i drugim redakcijama, pomogla mi je da upoznam mnoge interesantne ljude kao i humanitarne organizacije. Sa nekim ljudima ostao sam u kontaktu i kada su promenili posao, odnosno otišli u penziju. Prateći rad Crvenog krsta Smederevo za potrebe medija za koje sam radio, upoznao sam mnoge humaniste Crvenog krsta Smederevo koji su mi pokazali lepši humaniji put. Vođen njihovim primerom, želeo sam i sam da što više doprinesem radu ove humanitarne organizacije. Tako sam 2009. godine predložio da pokrenemo mesečni bilten u kome bismo pisali o radu Crvenog krsta i promovisali humane vrednosti. Elektronski bilten Crvenog krsta Smederevo objavljujemo jednom mesečno na ćirilici i latinici i šaljemo ga putem e-mail adresa prijateljima i saradnicima organizacije kao i donatorima. Nedavno smo u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, tribinom o značaju informisanja za organizacije Crvenog krsta i humanitarne organizacije, obeležili 100-ti broj Biltena. Pored toga, govorili smo i o međugeneracijskoj solidarnosti i suzbijanju nasilja nad starima. Smatram da su danas, zahvaljujući napretku tehnologije i obrazovanja, mogućnosti osoba sa invaliditetom veće da završe fakultete i da uspešno rade mnoge poslove kao i da ih treba ceniti prema preostalim sposobnostima, a ne prema onome što ne mogu”, zaključio je Stanković u razgovoru za Podunavlje.info.

 Šta su rekli donosioci odluka (tokom obeležavanja Međunarodnog dana slepih)

Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije:

„Nijedan grad neće postati velegrad zato što će izgraditi fabrike, puteve, mostove, pruge, obilaznice… On će to postati zato što će izgraditi korektan odnos prema osobama sa invaliditetom. To je jako bitno i to Smederevo radi na najbolji mogući način. Prezadovoljan sam kako je to u Smederevu, kako radi Požarevac i još mnogo gradova u Srbiji i to je važna činjenica. Neće lokalna samouprava osiromašiti ako pomogne osobe sa invaliditetom. Ona će biti humanija“, rekao je pored ostalog Stošić i kao pozitivan primer naveo zapošljavanje Nikole Radojlovića u Ministarstvu za rad, koji će sada da pohađa i Diplomatsku akademiju i istakao da to treba da bude podstrek i drugim ministarstvima i državnim institucijama i lokalnim samoupravama da se osobe sa invaliditetom zapošljavaju.

Pomoćnica ministra za rad i rukovodilac Sektora za zaštitu OSI Biljana Barošević:

„Krenuli smo zajednički da realizujemo određene projekte, sledeće godine ćemo budžet opredeliti za strateške projekte. Ono što je bitno jeste da pokušamo zajednički da prevaziđemo sve prepreke koje nas očekuju u narednom periodu i da napravimo sistem da takvih prepreka ne bude. Da bude što više značajnih projekata, a mi ćemo podržati sve ono što smatrate da je prioritetno. Možete računati na nas u svakom trenutku da uklonimo barijere koje to onemogućavaju, ne samo participaciju OSI u društvenim zbivanjima, već i njihov pun doprinos zajednici čiji su punopravni članovi. Želim da afirmišem ono što je dogovoreno na sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Ministarstvo će kupiti dva štampača za Brajevo pismo za štampanje udžbenika i časopisa za slepe i slabovide osobe.“

Gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović:

„U Smederevu danas (oktobar) ima 6950 nezaposlenih, u odnosu na 120.000 stanovnika to je oko 7 procenata, što je prosek bolji nego u Evropi. Poređenja radi, 2013. godine imali smo 12.000 nezaposlenih na evidenciji NSZ. Među osobama sa invaliditetom, ko je želeo da studira, dobijao je od Grada stipendiju, jer želimo da svi imaju ista prava na školovanje. Samo školovani mogu lakše da nađu svoje mesto u društvu. Što se tiče Jeleninog (Jelena Stojanović) upražnjenog mesta  od 1. novembra iz lokalne samouprave prelazi na mesto sekretara Saveza slepih Srbije) imamo još osoba sa invaliditetom, sa fakultetom. Pržiću, dođi sutra da razgovaramo o tvom angažovanju, a devojka koja je završila Ekonomski fakultet zameniće na tom mestu Jelenu Stojanović.“

Takvo je bilo obećanje, na licu mesta. Šta je bilo dalje – u nekom sledećem nastavku ove priče.

Projekat “Za život bez prepreka OSI” je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava iz budžeta grada Smedereva za projekte kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj 400-7077/2017-07 od 16. septembra 2017. godine (Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva).

 

Čitaj dalje...

Izložba likovnih radova dece sa smetnjama u razvoju

SMEDEREVO, 22. decembar 2017 – U galeriji Centra za kulturu Smederevo danas je otvorena tradicionalna likovna izložba „Ne secimo jelke, već ih crtajmo i bojimo“.

Ustanova za dnevni boravak dece, mladih i odraslih osoba sa smetnjama u razvoju „Sunce“ je nosilac izložbe, koja se, prema rečima direktorke Biljane Milošević, organizuje već 13 godina. Radovi su zanimljivi i izrađeni u raznovrsnim tehnikama, uz korišćenje različitih materijala, a autor postavke je Mara Adamov Karapandža, vaspitač.

“Tehnike su vrlo jednostavne, koje su svima dostupne: boje, papiri i razni reciklažni materijali. Učesnici su svi ovde prisutni. Oni su radili na stvaranju ovih lepih, jedinstvenih i unikatnih dela. Pored njih, učestvovala su i deca iz Predškolske ustanove, kao i deca iz OŠ Dimitrije Davidović, iz volonterske grupe Zvezdice, zatim deca iz OŠ Dositej Obradović, kao i specijalni razredi iz OŠ Jovan Jovanović Zmaj i OŠ Branislav Nušić”, rekla je pored ostalog Karapandža.

Izložba je otvorena do kraja januara 2018. godine.

Čitaj dalje...

Zloupotrebe kartica za parkiranje osoba sa invaliditetom

SMEDEREVO, 17. decembar 2017 – Podunavska inicijativa, u okviru projekta „Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom“ koji se realizuje na portalu www.podunavlje.info, ukazuje na jedan od oblika sekundarne diskriminacije osoba sa invaliditetom, zloupotrebe koje se vrše u njihovo ime i na njihovu štetu, korišćenjem neregularnih parking kartica za osobe sa invaliditetom na teritoriji grada Smedereva.

Upravnik JP Parking servis Smederevo Dejan Bosić je u izjavi za Podunavlje.info rekao da je nepravilnost, odnosno zloupotreba kartica za parkiranje osoba sa invaliditetom uočena pre nekoliko dana, slučajno, kada su pronašli dve, a sumnjaju i na krivično delo falsifikovanje, o čemu će konačnu reč dati istražni organi, kojima će proslediti kompletnu dokumentaciju.

„Prilikom interne provere, pronašao sam dva identična matična broja na dva uverenja koje je meni dostavio podnosilac zahteva za izdavanje ove kartice. Kada sam tražio proveru po matičnom broju, dobili smo ime druge osobe koja je preminula 2015. godine. Međutim, proveravajući po tom zavodnom broju, došli smo do imena druge osobe. I kod drugog zahteva je uočena nepravilnost oko forme pisanja, koji se radi po istoj formi obrasca, samo se unose drugi lični podaci. Tu je izostavljen matični broj, a proverom te druge osobe, utvrdili smo da ne ispunjava uslov, procenat invaliditeta, za dobijanje kartice i koji je u zahtevu naveden od 80 odsto, a stvarno je 50 posto. Nisam još uvek uspeo da proverim nekoliko spornih godina, koliko su ove osobe koristile, tačnije zloupotrebljavale pravo na besplatno parkiranje, ali je zloupotreba evidentno vršena u ovoj godini. Takođe je uzurpirano mesto kome je namenjeno i zaista potrebno, osobi koja je ili nepokretna ili teško obolela“, pojasnio je Bosić.

Upravnik je pre dve godine, uz saglasnost direktora i osnivača preduzeća, doneo odluku da se korisnici ovih kartica sa smederevskim registracionim oznakama, parkiraju na svim dozvoljenim mestima, a ne samo na obeleženim.

„Time smo hteli da, kao preduzeće,  izađemo u susret osobama sa invaliditetom, da pomognemo tim ljudima koji imaju realan problem u vezi sa parkiranjem, na primer kod ulaza u bolnicu i na drugim mestima gde im je to pravo do tada bilo onemogućeno ili veoma komplikovano.“

Do donošenja ove odluke, preduzeće je početkom svake godine trebovalo oko 200-250 kartica za osobe sa invaliditetom. Od tada je broj zahteva skoro udvostručen, pa je poslednji put naručeno oko 450, navodi upravnik i dodaje da osim ovih drastičnih primera, ima i drugih zloupotreba. Na primer, vozilo se registruje na osobu sa invaliditetom, drugo lice uzme ovlašćenje i automatski stiče pravo na besplatno parkiranje, kaže Bosić i dodaje da su u takvim situacijama nemoćni.

On izražava spremnost da se pomogne osobama sa invaliditetom, pri tome je, kako je rekao, zgrožen kakvim se sve prevarnim radnjama služe takozvane „normalne“ osobe iz ličnih interesa, a na očiglednu štetu osoba kojima je pomoć zaista potrebna.

„Najblaže rečeno, sramota je čime se sve ljudi služe. Sada ćemo sve ove zahteve, od 2015. godine do danas, ima ih više od 1000, detaljno da pregledamo i sve predmete na koje sumnjamo da je učinjeno krivično delo, ili prekršaj, prosledimo nadležnim organima. Takođe, primorani smo da nadalje budemo veoma rigorozni, kako ne bi više dolazilo do ovakvih zloupotreba“, zaključuje Bosić.

Inače, na osnovu Pravilnika preduzeća JP Parking servis, u smederevskom slučaju osnov za dobijanje ove kartice iznosi 60 odsto invaliditeta, za razliku od Beograda i drugih gradova, kod kojih je taj prag, procenat invaliditeta viši i iznosi najmanje 80 odsto.

Parking karta za osobe sa invaliditetom omogućava besplatno parkiranje korisnicima na svim parking mestima na teritoriji grada Smedereva, a važi i za korišćenje obeleženih mesta za parkiranje OSI na nivou cele Srbije i Evrope.

Čitaj dalje...

Diskriminacija i osobe sa invaliditetom

SMEDEREVO, 16. decembar 2017 – Podunavska inicijativa, u saglasju sa projektnim timom “Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom”, ovonedeljni programski sadržaj u celosti posvećuje diskriminaciji osoba sa invaliditetom. Neposredan povod bila je tribina „Prepoznaj diskriminaciju“, koja je pokazala značaj i potrebu informisanja samih osoba sa invaliditetom o diskriminaciji i različitim predrasudama u vezi sa diskriminacijom. Tribinu su organizovali Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom i Gradski savez socijalno humanitarnih organizacija Smederevo, povodom 3. decembra, međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.

– Naš cilj je bio da i predstavnike institucija i same osobe sa invaliditetom uputimo na pojam diskriminacije, da shvate šta je to a šta nije diskriminacija. Često se, na žalost, događa da osobe sa invaliditetom prijavljuju kao diskriminaciju što to nije, a s druge strane dešava se da je ne prijave tamo gde je ima jer ne znaju kako da postupe u takvoj situaciju – kazala je u uvodu ovog skupa Ivana Gvozdenović, sekretar Gradskog saveza socijalno humanitarnih organizacija.

I rukovoditeljka Grupe za pritužbe u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Tijana Milošević na tribini je svoje izlaganje počela time;  kako prepoznati diskriminaciju i šta je diskriminacija o kojoj se mnogo govori, a kako je primetila, mnogi zapravo ne znaju o čemu se radi.

– Mislimo da znamo šta je diskriminacija jer se često s njom susrećemo u svakodnevnom životu, ali treba da naučimo kako da je prepoznamo jer neke druge pojave, koje jesu povrede prava, ne mora da znači da su istovremeno i diskriminacija. Da bi neko postupanje bilo diskriminacija moraju da budu ispunjena dva uslova. Prvi se lako prepoznaje, a to je da ste stavljeni u nejednak položaj u odnosu na nekog drugog, da je nekom drugom dato neko pravo koje vama nije omogućeno. Rečju, da ste doživeli neku nepravdu. To se nikada ne zaboravlja, a svi smo nekada bili u prilici da to doživimo. Najviše se, ipak, greši kod drugog uslova koji mora biti ispunjen da bi bila u pitanju diskriminacija, a to je da to nejednako postupanje mora da bude zasnovano na nekom našem ličnom svojstvu. To su naše lične karakteristike, sa većinom smo se rodili, nismo mogli da ih biramo, neke smo stekli tokom života, a karakteristično je za njih da su važan deo našeg identiteta, da za njih postoji niz stereotipa i predrasuda u društvu, što vi znate mnogo bolje od mene Onda se dešava da većinska populacija prema pripadnicima tih grupa koje imaju to svojstvo postupa drugačije – objasnila je prisutnima sam pojam diskriminacije Tijana Milošević.

U diskriminaciju spada, napomenula je, i ne tako u javnosti retko nazivanje osoba sa invaliditetom „osobama sa posebnim potrebama“ ili „osobama sa hendikepom“ ili „invalidima“. Ipak, najveći broj pritužbi koji je do službe Poverenika stigao odnosio sa na pristupačnost.

– Kada imate recimo stepenice koje ne može da savladate onda je potpuno jasno da ste vi diskriminisani – kazala je rukovoditeljka Grupe, navodeći konkretne primere iz prakse.

Ona je rekla da je tokom 2016. godine, invaliditet kao lično svojstvo zbog koga su podnošene prijave, bio na prvom mestu, zajedno sa polom, kao osnovom diskriminacije.

Na tribini je bilo reči i o nadležnostima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i kako koristiti ovaj važan mehanizam da se građanke i građani obrate kada smatraju da su diskriminisani.

– Mi nismo sastavni deo nikakvog ministarstva ili Vlade, mi smo nezavisan državni organ. To znači da mi možemo da postupamo protiv svake osobe za koju se tvrdi da je izvršila diskriminaciju, od predsednika, države, predsednika Vlade, ministara, pa do vašeg prvog komšije. Pritužba može da se podnese protiv svakoga i svako može da je podnese, svako od nas može da bude diskriminator ali može da bude i diskriminisan – pojasnila je Miloševićeva.

Tribina je prvenstveno bila namenjena osobama sa invaliditetom, koji su aktivno učestvovali u polemici, ali i predstavnicima institucija i ustanova, lokalne samouprave, Osnovnog suda, Doma zdravlja i Nacionalne službe za zapošljavanje u Smederevu.

Prisutni su naveli nekoliko primera koji jasno ukazuju da ni Smederevo nije izuzetak, da i ovde ima diskriminatarskog odnosa prema osobama sa invaliditetom. Miloševićeva ih je uputila da ne čekaju kada se tako nešto desi, da se u 90 posto slučajeva postupa po preporukama Poverenika. Naime, takav je postupak, ukoliko se utvrdi da je u pitanju diskriminacija, daje se preporuka kako da se otkloni, rok od 30 dana da se postupi po preporuci, a ukoliko se to ne učini, ili Poverenik ne bude obavešten o merama koje su preduzete da se konkretna situacija prevaziđe, donosi se rešenje o opomeni. Tada počinje da teče rok od novih 30 dana, a ukoliko se ni tada ne postupi po preporuci, krajnja mera je obaveštavanje javnosti. Poverenik ne može, baš kakva je praksa i u drugim državama Evrope, ne može da kažnjava diskriminatore, to može samo sud, objasnila je.

– Ako vam to deluje kao blaga mera, ona to uopšte nije. Nikome nije svejedno da u tom kontekstu osvane u novinama, pogotovo kada su u pitanju kompanije, koje rade na svom imidžu, ili institucije ili lokalne samouprave – kazala je na kraju Miloševićeva.

Na tribini je bio i u njenom radu vrlo aktivno učestvovao i član Gradskog veća resorno zadužen za socijalna pitanja Dragan Stanić.

– Za ovo vreme od kada sam na ovoj funkciji, od 10.158 osoba sa invaliditetom koliko ih ima u Smederevu, ja sam uspeo da upoznam oko hiljadu. Devet hiljada može da nam kaže „da niste malo zakasnili sa ovom tribinom ’Prepoznaj diskriminaciju?“, jer „nešto ih ne vidimo da se druže sa nama“. To ćemo morati da ispravimo, moraćemo da se spustimo u naša sela, da imamo mnogo više ovakvih sastanaka, da obiđemo sve škole, da upoznamo mnogo ljudi koji verovatno čekaju naš dolazak u njihovu sredinu. Hvala bogu, počeli smo o nekim stvarima da pričamo otvoreno, a ono što je dobro, sredstva javnog informisanja, bilo elektronska bilo štampana, tome posvećuju sve više pažnje. Da bismo se borili protiv diskriminacije, moramo da je upoznamo, a jedan od načina su ovakve tribine, koje ćemo sigurno iduće godine da organizujemo češće – rekao je Stanić.

 

Projekat “Za život bez prepreka OSI” je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava iz budžeta grada Smedereva za projekte kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj 400-7077/2017-07 od 16. septembra 2017. godine (Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva).

Čitaj dalje...

Milovan Vržina i Milan J. Mihajlović za kraj

SMEDEREVO, 14. decembar 2017 – Veče humora i satire u Narodnoj biblioteci, na kome su ovog četvrtka učestvovali Milovan Vržina i Milan J. Mihajlović, bilo je poslednji događaj kojim je obeležen Međunarodni dan osoba sa invaliditetom u Smederevu. Dvojica naših poznatih humorista i satiričara, kako je objasnio moderator programa Radivoje Rale Damjanović, bila su tu da prisutne nasmeju, ali i da zamisle. S puno duha, u tri kruga, smenjujući se za mikrofonom, oni su to i učinili.

Vržina, urednik nekada čuvenog „Ošišanog ježa“, prvi je krenuo sa aforizmima.

Da su živeli u slozi i ljubavi za Kaina i Avelja istorija ne bi ni znala.

Pošto teškoće čeliče ljude, mi se trenutno nalazimo u fazi nacionalnog očeličenja.

Ne znam kuda sve ovo vodi, ali ide pravo na nas.

Danas nam u zvaničnu i prijateljsku posetu dolazi iz dupeta u glavu.

Nije važno što smo izgubili na Kosovu, boli što im ovoga puta ne sjebasmo Murata.

Vođa je razgovarao sam sa sobom. Detalji razgovora nisu saopšteni.

Znam da nas ništa ne može iznenaditi, ali nešto prijatno bi baš i moglo.

Mi idemo grlom u jagode, a vi dođite kasnije.

Ako kažem da je predsednik lopov, ne znam da li sam nekog uvredio ili sam odao državnu tajnu.

 

„Trenutno sam zaposlen u Visokoj školi modernog biznisa iz Beograda. Pa niste mislili, valjda, da jedan diplomirani ekonomista, može da živi od satire“, kaže za sebe Milan J. Mihajlović. Svoje obraćanje Smederevcima počeo je ipak ozbiljno, pesmama, među ostalim i onom „Manastirsko vino“.

Pitam se uz čašu manastirskog vina,

koliko u meni još ima Srbina.

K’o trunka prašine u podnožju trna,

srpstvo mi je manje od makovog zrna.

Nizak, bedan, pijuckam po strani,

a na flaši piše “Visoki Dečani”.

Dok na freske, ikone, kidišu vampiri,

očekujem da me rujno vino smiri.

Dok sopstvene misli o Kosovu ginu,

da li da u vinu potražim istinu.

Il’  da čekam samo da protekne bdenje,

možda će mi više reći otrežnjenje.

A kako nam ide, na državnom nivou, možda najbolje govori njegov aforizam: „Rezultati vlade su pozitivni. Ali, lek za to još nije izmišljen.“



Poslednje veče obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom bilo je i prilika da bude uručena sada već tradicionalna nagrada Udruženja paraplegičara Smederevo društveno najodgovornijim organizacijama i pojedincima u gradu. Ove godine to priznanje je pripalo Štampariji „Newpress“, a primili su ga direktori ove firme Aca Simić i Saša Nikolić.


 

Čitaj dalje...

Više novca za socijalnu zaštitu OSI

SMEDEREVO, 14. decembar 2017 – Budžetom za 2018. godinu planirano je dva miliona dinara više za sufinansiranje programa u oblasti socijalne zaštite osoba sa invaliditetom, izjavila je gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović, obraćajući se učesnicima tribine “Prepoznaj diskriminaciju”.

To bi trebalo da znači da će budžetska izdvajanja u 2018. godini za ove namene iznositi 11 miliona dinara.

Budžet grada Smedereva kako u 2016. tako i u 2017. godini, učestvovao je u sufinansiranju programa u oblasti socijalne zaštite za 17 udruženja osoba sa invaliditetom na teritoriji Grada u iznosu od po devet miliona dinara.

Podunavlje.info nezvanično saznaje da će se predlog budžeta za narednu godinu naći pred smederevskim odbornicima na sednici koja bi trebalo da bude održana 22. decembra.

Čitaj dalje...

Održana tribina “Prepoznaj diskriminaciju”

SMEDEREVO, 13. decembar 2017 – Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Smedereva i Gradski savez socijalno humanitarnih organizacija Smederevo organizovali su danas tribinu „Prepoznaj diskriminaciju“, na kojoj je govorila Tijana Milošević, rukovoditeljka Grupe za pritužbe u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Ona je ukazala na osnovni problem – kako prepoznati diskriminaciju, šta je diskriminacija o kojoj se mnogo govori, a kako je primetila, mnogi zapravo ne znaju o čemu se radi.

Takođe, bilo je reči o nadležnostima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i kako koristiti ovaj važan mehanizam da se građanke i građani obrate kada smatraju da su diskriminisani.

Ona je rekla da je tokom 2016. godine, invaliditet kao lično svojstvo zbog koga su podnošene prijave, bio na prvom mestu, zajedno sa polom, kao osnovom diskriminacije.

Tribina je prvenstveno bila namenjena osobama sa invaliditetom, koji su aktivno učestvovali u polemici, ali i predstavnicima institucija i ustanova, lokalne samouprave, Osnovnog suda, Doma zdravlja i Nacionalne službe za zapošljavanje u Smederevu.

Čitaj dalje...

Tribina o diskriminaciji

SMEDEREVO, 12. decembar 2017 – Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Smedereva i Gradski savez socijalno humanitarnih organizacija Smederevo organizuju tribinu „Prepoznaj diskriminaciju“, u sredu, 13. decembra od 12 časova  u Skupštinskoj sali Gradske uprave Smederevo.

Na tribini će govoriti predstavnici instituta Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Tribina je namenjena osobama sa invaliditetom i predstavnicima institucija i ustanova, a organizuje se u sklopu brojnih aktivnosti povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom u Smederevu.

Čitaj dalje...