You are here

Šta će nam reći oznake na jajima?!

Izvor: agroklub.rs, 20. maj 2019 – Za nešto više od mesec dana na svakom jajetu koje budemo kupili biće odštampane oznake. Šta iz njih možemo da saznamo, koja je nova klasifikacija jaja, koliko stara jaja će se naći u radnjama, i koliko će farmere novi pravilnik odvesti u novi trošak?! O tome priča dr Miroslav Blagojević, predsednik Grupacije za živinsko meso i jaja Privredne komore Srbije.

Novi pravilnik o obaveznom obeležavanju jaja u Srbiji trebalo bi da počne da se primenjuje od 1. jula ove godine, izjavio je u Aranđelovcu na Forumu o živinarstvu dr Miroslav Blagojević, predsednik Grupacije za živinsko meso i jaja Privredne komore Srbije.

On kaže da je ova grupacija PKS tražila pojedine izmene u oznakama, ali, iako je ostao nešto više od mesec dana do početka primene usvojenog pravilnika, još uvek čekaju odgovor od Uprave za veterinu. Međutim, većina novih pravila već je poznata.

Novi pravilnik o kvalitetu konzumnih jaja podrazumeva novu klasifikaciju jaja. Ona će biti podeljena u A klasu do 28 dana starosti i obavezno su neoplođena. A klasa se čuva na temperaturi do pet stepeni. Jaja B klase mogu da budu starija od 28 dana i mogu da budu oplođena, ali će ona ići u preradu“objašnjava dr Miroslav Blagojević.

Svako jaje imaće brojeve i slova

Kupac će na licu mesta u svakom momentu  znati na kojoj farmi je jaje proizvedeno, pod kojima uslovima i ko je farmer. To ćemo prepoznavati po ciframa 0, 1, 2 ili 3 u prvom redu. Šta ove cifre označavaju:

  • 0 – Organski proizvedeno jaje
  • 1 – Jaje u slobodnom ispustu
  • 2 – Jaje iz avijarnog sistema
  • 3 – Jaje iz kaveznog sistema

Sledeća oznaka na jajetu je oznaka države. Kod nas će to biti oznaka SR. A zatim sledi broj od 12 cifara. Upravo smo za taj broj tražili od Uprave za veterinu da ga redefiniše, odnosno da ne bude tako veliki, koji inače predstavlja proizvođača. Suština je da se time identifikuje proizvođač. Znaće se da je jaje proizvedeno, na primer, u Leskovcu, Vranju, Mladenovcu“kaže dr Blagojević.

Ima li datuma proizvodnje?

Još uvek se ne zna da li će na svakom jajetu biti odštampan datum, jer kako navodi dr Blagojević, evropski pravilnici ne predviđaju obavezno stavljanje datuma. Datum se stavlja samo na zahtev kupca. Ako bismo i to štampali na jajetu bilo bi sve to pomalo nečitko. Ali zna se da jaje ne može biti u prodaji ako je starije od 28 dana i ne može da bude čuvano ispod pet stepeni“kaže on.

Dodatni trošak za proizvođače

Kada ovaj pravilnik počne da se primenjuje proizvođači će morati da imaju mašine za obeležavanje jaja, ali i posebne prostorije za pakovanje, sortiranje i obeležavanje, koje zadovoljavaju sigurnosne i higijenske mere.

Za proizvođače nabavka mašina za obeležavanje će biti dodatni trošak. Veliki odgajivači već imaju deo opreme poput klasirke, pokretne trake. Potrebno je samo da dodaju sistem za obeležavanje. Za male proizvođače to će biti značajno ulaganje, jer većina njih nema te posebne prostorije. Oni će morati da prave nove, a obzirom na njihove kapacitete mogu da kupe i ručne mašine za obeležavanje“ističe naš sagovornik. 

Oni koji imaju 30 ili 40 hiljada u više objekata na farmi, moraće kako je dalje rekao u svakom objektu da imaju posebnu prostoriju i posebne mašine. „Njima ostaje i mogućnost da sve objedine na jedno mesto i da kupe jednu mašinu“, kaže on. 

Mašine i do 10.000 evra 

A mašine, kako kaže dr Blagojević, mogu da koštaju i do 10.000 evra za proizvođače od oko 40.000 nosilja.

U Srbiji proizvođača od 10, 20, 30 i 40 hiljada ima oko 50%. Za farmere je ovo novi trošak, svakako. Od 2021. godine moraćemo da poštujemo pravilnik po kome je u kavezu potrebno obezbediti 950 cm kvadratnih po jednoj kokoški. Do sada je bilo potrebno 450 cm kvadratnih“, navodi Blagojević.

U Srbiji nema preciznog broja koliko je koka nosilja. Sistem obeležavanja jaja trebalo bi da uvede red u toj oblasti, u zemlji u kojoj se godišnje proizvede oko 1,4 milijarde jaja.

Autorka: Biljana Nenković

https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/sta-ce-nam-reci-oznake-na-jajima/50873/?fbclid=IwAR1k_PjYixzG1OA6-Hg5_woJwN-pM1-3NMqPx9JROy0LNq8Wicq9Esc3YUM

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Takmičenje u razvoju „zelenih” poslovnih ideja

Izvor: startit.rs. 12. maj 2019 – I ove godine EIT Climate-KIC i Privredna komora Srbije realizuju nacionalno Climate Launchpad takmičenje u razvoju „zelenih” poslovnih ideja. Takmičenje koje omogućava nacionalnom pobedniku učešće na svetskom Grand finalu, biće održano 12. septembra u Beogradu, a rok za prijavu inovativnih ideja u oblasti „zelenog” biznisa ili tehnologija ističe 22. maja.

Kako mnogo odličnih ideja za suprotstavljanje klimatskim promenama i smanjenju emisije štetnih gasova ostane samo na nivou ideje, misija ovog takmičenja je da potencijal čistih tehnologija usmeri ka borbi sa klimatskim promenama.

Climate Launchpad takmičenje omogućava učesnicima da kroz Bootcamp, intezivne treninge i uz mentorsku pomoć steknu znanje o preduzetništvu, biznisu i tome kako da svoju ideju razviju u održiv koncept.

U sklopu takmičenja na nacionalnom nivou primljeni kandidati će prvo proći dvodnevni Bootcamp u Beogradu na kojem će učiti o pokretanju biznisa. Zatim sledi šest intenzivnih treninga koji će biti posvećeni usavršavanju ličnih veština, sposobnosti prezentovanja i razvoju poslovnog modela.

Posle završenog pripremnog dela timovi će biti spremni da svoje biznis ideje predstave pred žirijem na Nacionalnom finalu, a pobednici će dobiti priliku da u novembru ove godine učestvuju na Grand finalu i bore se za novčane nagrade (10.000, 5.000 i 2.500 evra), a deset prvoplasiranih timova na svetu će dobiti i mesto u EIT Climate-KIC akceleratorskom programu.

Uslovi za učešće

Na takmičenju mogu učestvovati svi oni koji imaju perspektivnu inovativnu ideju o čistim tehnologijama ili „zelenom” biznisu, što uključuje studente, istraživače, konsultante, inženjere, javne organizacije i startape starosti do jedne godine.

Inovativna ideja može biti iz oblasti obnovljivih izvora energije, novih pristupa u proizvodnji hrane, urbane mobilnosti ili bilo koje druge oblasti koja doprinosi ublažavanju klimatskih promena.

Prijave

Nacionalno Climate Launchpad takmičenje će biti održano 12. septembra u Beogradu, Bootcamp koji je posvećen razvoju biznis ideja, biće održan 12. i 13. juna, a niz intenzivnih treninga tokom jula i avgusta.

Svi zainteresovani za učešće u ovom takmičenju se mogu prijaviti do 22. majapopunjavanjem ovog formulara.

https://startit.rs/otvorene-prijave-za-climate-launchpad-takmicenje-u-oblasti-zelenih-poslovnih-ideja/

Čitaj dalje...

Zašto proleće kvari vino?

Izvor: agroklub.rs, 11. maj 2019 – Ukoliko je vino od jesenje berbe grožđa tokom zimskih meseci pravilno negovano (pretakanje, redovno dolivanje buradi i sumporisanje), ne bi trebalo da topliji prolećni dani utiču na pogoršanje njegovog kvaliteta. Ipak, neophodna je kontrola svakog bureta da bi se videlo da li je i koliko vino isparilo.

U prolećnom periodu, najčešće u maju, zbog intenzivnog porasta dnevnih temperatura, moguće su neželjene pojave koje utiču na smanjenje kvaliteta vina. Vinski sudovi, a naročito drvena burad se proveravaju da li je u njima vino isparilo i tako stvorilo otpražnjen prostor.

Vazduh u otpražnjenom prostoru bureta je veoma štetan za vino i ako se blagovremeno bure ne dopuni ili vino pretoči u manji sud, nastaju negativne promene. Dešava se da vino oksidiše i dobija zatvoreno ćilibarnu do mrku boju, a miris i ukus je zastareo (izvetreo). Formira se vinski cvet na površini vina kojeg razmnožavaju divlji kvasci. Oni narušavaju ukus i miris, a vino se često i zamuti. Vino gubi svežinu i pitkost, a moguće je i razmnožavanje bakterija sirćetne kiseline i ukiseljavanje vina.

Četiri načina da se spasi kvalitet vina

Jedan od načina je nalivanje parafinskog ulja na površinu vina u otpražnjenom buretu. Parafinsko ulje je lakše i pliva na površini i tako sprečava da vino dođe u dodir s vazduhom. Debljina sloja parafinskog ulja zavisi od veličine otpražnjenog prostora u buretu i obično je od pet do osam centimetara.

Drugi način je da se na pet litara otpražnjenog prostora ubaci deset grama vinobrana i pet grama limunske kiseline. Stave su u platnenu kesu zavezanu kanapom i kroz otvor za vranj (gornji otvor) ubaci u bure i nakvasi vinom, a zatim priveže ili pritisne čepom za vranj tako da lebdi iznad površine vina.

Treći način je spaljivanje sumpornih traka na azbestboj podlozi u otpražnjenom prostoru bureta (dve trake na 100 litara otpražnjenog prostora).

Četvrti način je ubacivanje gasovitog azota ili ugljendioksida iz čeličnih boca u otpražnjeni prostor bureta kako bi se istisnuo vazduh.

U prolećnom periodu je moguća i naknadna fermentacija

Neka vina su u proleće podložna naknadnoj fermentaciji. Ona se opaža po tome što se vino koje je bilo bistro u toku zime, sada zamuti i na ukusu rezi. Razlog ovih promena je zaostala količina šećera u vinu i povišena temperatura.

Vina sa određenom količinom šećera je moguće sačuvati od naknadne fermentacije – povećanom dozom sumporisanja tokom zimskih meseci. Ukoliko je naknadna fermentacija već počela, treba je intenzivirati da se što pre okonča. Ovo se postiže zagrevanjem vina na 20 do 25 stepeni, njegovim provetravanjem (otvorenim pretakanjem) da bi se vinski kvasac što bolje aktivirao. Praktikuje se i dodavanje čistog vinskog kvasca u količini od tri do pet odsto,“ savetuje profesor dr Slobodan Jović.

https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/zasto-prolece-kvari-vino/50470/

Foto/ilustracije:pixabay.com

Čitaj dalje...

U Novinarskoj kući uručena nagrada za najbolji feljton „Pera Todorović“

Izvor: und.org.rs, 9 maj 2019 – Novinarki „Večernjih novosti“ Jovanki Simić uručena je novinarska nagrada za felјton „Pera Todorović“ u Novinarskoj kući u Vodicama kraj Smederevske Palanke, rodnom mestu ovog novinara, književnika i političara.

Mića Zagorčić, Nino Brajović, Jovanka Simić i Dragoljub Janojlić (foto: UNS)

„Uzbuđena sam zbog ove divne nagrade. Zahvalna sam članovima žirija, Udruženju novinara Srbije koje je pokrenulo ovu nagradu, mojim ‘Novostima’ koje su jedan od retkih dnevnih listova koji je nastavio predano da neguje žanr felјton, a koji, kao i nažalost neki drugi žanrovi savremenog novinarstva, odumiru“, rekla je na uručenju nagrade Simić.

Ona je kazala da je impresionara idejom obnavlјanja rodne kuće Pere Todorovića koja je dobrim delom realizovana, kao i da će se potruditi da animira lјude koji bi pomogli da se kuća dovrši.

U ime članova žirija Dragolјub Janojlić rekao je su ocenili da, iako je bio mali broj predloga za nagradu, svega četiri, felјtoni novinarke Jovanke Simić ističu se izuzetnim novinarskim naporom, a da je stil kojim se koristila živopisan i dovolјno moćan da čitaoca vrati 170 godina unazad.

„Oni su iscrpno svedočanstvo o važnim datumima iz istorije severne srpske pokrajine, kao što je 25. novembar 1918. godine, dan kada je proglašeno njeno prisajedinjenje matici ili još 70 godina ranije kada su na Majskoj skupštini postavlјeni temelјi za taj događaj“, rekao je Janojlić.

Dodao je da Simić vešto uspeva da čitaoca poveže sa važnim dešavanjima iz naše prošlosti koristeći se obimnom istorijskom građom, ali i do sada neobjavlјenim podacima i fotografijama pojedinih ličnosti gde do izražaja dolazi njen istraživački rad.

Janojlić je kazao da je Jovanka Simić kao pisac felјtona „pokazali izuzetnu posvećnost temi i neviđenu upornost da do detalјa istraži niz istorijskih događaja o kojima se decenijama nije govorilo“.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović rekao je da to što je radio Pera Todorović će ostati večno.

„Pera Todorović je od 1883. do 1903. godine uređivao i izdavao najtiražniji tabloid u ovom delu Evrope koji je po svemu ličio na današnje savremene novine. Imao je umesto političkih uvodnika aktuelne vesti, na naslovnoj strani reklame, informacije o vremenu, izveštaje sa lutrije. Bio je u punom smislu reči moderan list“, kazao je Brajović.

On je istakao da je Pera Todorović bio vanserijski i ugledni novinar, kao i da je bio drugi po redu predsednik i obnovitelј UNS-a.

„Uspeli smo da Peri vratimo mesto koje mu pripada u srpskom novinarstvu, kulturi i javnom životu. Kako kaže Latinka Perović, inače najveći poznavalac života i rada Pere Todorovića, radi se o jednoj izuzetno obdarenoj i plodnoj ličnosti koja je svojom energijom radila kao čitave institucije“, rekao je Brajović.

Novinarska kuća „Pera Todorović“ (foto: UNS)

Govoreći o izgradnji kuće Pere Todorovića predsednik Zavičajnog društva „Vidovača“ Mića Zagorčić rekao je da ima dosta problema, ali da su oni zadovolјni postignutim. On je rekao da očekuje da Novinarska kuća do 2020. godine, kada obeležavaju 170 godina od rođenja Pere Todorovića, bude završena u kojoj će se okuplјati novinari iz cele Srbije i da će biti postati značajno mesto na kulturnoj mapi ovog dela Šumadije.

Žiri u sastavu Dragolјub Janojlić, Dragoslav Simić, Višnja Aranđelović, Dušica Milanović i Milorad Đoković (dobitnik nagrade 2017. godine) nagradili su Jovanku Simić za dva felјtona objavlјenih prošle godine u „Večernjim Novostima“: „Vojvodina od Majske skupštine do prisajedinjenja“ i „Vojvodina–čedo umnih i upornih predaka“.

Jovanka Simić je od 2001. godine šefica dopisništva „Večernjih novosti“ za Vojvodinu u Novom Sadu. Bila je dopisnica ovog lista iz Sombora i Sremskobaranjske oblasti. Osim priznanja koja joj je više puta dodelio matični list, među kojima je i nagrada za životno delo „Slobodan Glumac“, Simić je dobitnica i Interferove bronzane medalјe za reportažu.

http://www.uns.org.rs/sr/desk/UNS-news/80172/nagrada-za-feljton-urucena-jovanki-simic-video.html

Čitaj dalje...

Za devet godina Srbija dala dve milijarde evra subvencija za privlačenje investitora

Izvor: novaekomija.rs, 6. maj 2019 – Od izbijanja svetske ekonomske krize 2008. do 2017. Srbija je dala 2 milijarde evra za regionalnu državnu pomoć, koja u dobroj meri obuhvata podsticaje za privlačenje investitora, pokazala je analiza CEVES objavljena u najnovijem broju Nove ekonomije.
Samo u 2017. ovi podsticaji su dostigli oko 250 miliona evra odnosno 0,6% BDP-a, naspram samo 0,2% u zemljama centralne i istočne Evrope. 
Suočena sa „požarom“ nezaposlenosti u ekonomskoj krizi, Srbija se, kao i mnoge druge zemlje, odlučila za podsticaje stranim investitorima. Broj nezaposlenih u Srbiji od početka krize 2008. do 2012. porastao je za bar 200.000 osoba. 
Kako se ocenjuje u analizi CEVES-a, ova podrška koju je Srbija pružala, po svemu sudeći bila je fokusirana na generisanje radnih mesta, kroz podsticanje investicija u kojima je potreban veliki broj radnika relativno niže ili srednje kvalifikacije. 
Kako se navodi, Uredba o uslovima i načinima privlačenja direktnih investicija određuje iznose subvencija u zavisnosti od broja zaposlenih, stepena razvijenosti lokacije, te veličine kapitalnih ulaganja. Njeni rezultati su u određenoj meri uspešni: prema podacima APR-a i procenama CEVES-a, zaposlenost u firmama sa stranim vlasništvom je u periodu od 2010. do 2018. porasla za najmanje 70.000 osoba. 
Autori analize postavljaju pitanje u kojoj meri je nastavak ovakve strategije opravdan. Usredsređenost na broj radnih mesta, rezultirao je i privlačenjem, u dobroj meri (ali ne isključivo), kompanija sa radno intenzivnim tehnologijama, niskom radnom produktivnošću, pa prema tome i niskim zaradama. 
Kod značajnog dela ovih investicija nije došlo ni do stvaranja značajnijih poslovnih veza sa domaćim dobavljačima, a zaposleni ostaju na relativno niskim nivoima obuke. 
Uz to, usled snažnog pada nezaposlenosti u poslednjim godinama, u pojedinim sredinama u Srbiji izazov sada je doći do relativno značajnijeg broja kvalifikovane radne snage potrebne za nove investicije.

https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/srbija-dala-dve-milijarde-evra-subvencija-za-privla%C4%8Denje-investitora

Foto/ilustracija: pixabay.com

Čitaj dalje...

Cena jabuke najniža u poslednjih 13 godina

Izvor: agroklub.rs, 3. maj 2019 – Cena ovog voća najniža je u poslednjih 13 godina, a uz to će nažalost i velike količine završiti u industriji za oko četiri dinara po kilogramu.

Još prošle godine se moglo naslutiti da dolaze promene u trgovanju sa Rusijom. U odnosu na 2017. godinu izvoz svežih jabuka pao je sa 166.522 tone na 124.371 tonu.

Cena jabuka najniža je u poslednjih 13 godina, a velike količine ovog voća završiće u industriji za oko četiri dinara – što je jeftinije od plastične kese u supermarketima. Profesor Zoran Keserović, s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je dosta niska cena za industrijsku klasu, kao i to da su proizvođači uplašeni.

Uredba o izvozu voća i povrća na rusko tržište takođe je dosta doprinela tome jer sada imamo značajno manji broj izvoznika. Možda treba razmišljati o suspendovanju tog propisa. Sa druge strane, ni proizvođači nisu vodili računa o strukturi sortimenta i kvalitetu jabuka“, kaže Keserović za Politiku. 

Rusija podiže sopstvene zasade u Krasnodarskoj oblasti 

Prošle godine se kako dalje navodi ovaj list moglo naslutiti da dolaze promene u trgovanju sa Rusijom. U odnosu na 2017. izvoz svežih jabuka pao je sa 166.522 tone na 124.371 tonu. Prihod od 103 miliona evra oboren je na oko 78 miliona. Negde u to vreme zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila i revidira spisak izvoznika.

Rusija je kako dalje prenosi Politika rešila da smanji zavisnost od uvoznih jabuka tako što će podizati sopstvene zasade u Krasnodarskoj oblasti. Iako postoje i mišljenja da zbog klimatskih uslova ne mogu da dostignu najviši kvalitet jabuke, njihova prednost su niska cena zemljišta i energenata tako da svoj cilj polako ostvaruju i uvoz je već gotovo prepolovljen.

Ova godina još je karakterističnija jer smo u januaru izvezli više jabuka u Rusiju nego u istom mesecu prošle godine. Problem je što je ostvareni prihod bio značajno niži. Rusko tržište je godinama bilo jedini cilj domaćih proizvođača gde je naša jabuka postizala cenu i 60 do 70 evrocenti, a sada je od 22 do 25 evrocenti u proseku. Sortiment će, kaže Keserović, biti ključan u budućnosti ali i ispunjavanje standarda kvaliteta država Evropske unije.

Sorta gala se kako kaže Keserović i dalje visoko kotira kao i crveni i zlatni delišes. „Treba da se skoncentrišemo i na klupske sorte, kao što je pink lejdi. Problem je što kod pojedinih proizvođača i 50 odsto roda odlazi u industrijsku proizvodnju, a tu su cene izuzetno niske,“ kaže Keserović. 

Svega petina ukupnog izvoza plasirano u regionu i EU  

Sada se pokazalo da je problem što je proteklih godina svega petina ukupnog izvoza plasirano u regionu i pojedine zemlje Evropske unije. Do 2017. najveći kupci srpskih jabuka na evropskom tržištu bili su: Mađarska, Nemačka i Italija ali prošle godine i ovde smo imali pad prodaje. Izvoz u Nemačku je sa 6.918 tona pao na 538 tona. 

Manje količine jabuka izvozili smo i van evropskog tržišta (Maldivi, Malezija, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija, Kina). Jasno je da je favorizovanje isključivo ruskog tržišta bila greška koju su svojevremeno skupo platili i Poljaci.

Kada su, zbog embarga, iznenada ostali bez šanse da svoj najvredniji poljoprivredni proizvod prodaju Moskvi. Sorte jabuka koje su namenski gajili za rusko tržište nisu imale prođu u Evropskoj uniji. 

Ni prošla godina nije bila ništa bolja 

Podsećamo kao što smo već pisali u vreme berbe prošle godine prva klasa jabuke plaćala se 18 dinara, a druge 5. Već tada je bilo nagoveštaja da se sezona neće dobro završiti.  

Recimo Topola je ranijih godina sa preko 4.000 hektara voćnjaka izvozila za Rusiju voće čija je vrednost dostizala 20 miliona evra. Prošle godine taj izvoz, bio je manji za trećinu. Osim čestih gradonosnih oblaka, koji gotovo po pravilu svake sezone, čine ogromnu štetu u voćnjacima, sustigla ih je i drastično niska cena jabuke, pod kojom je, prema podacima Uprave za trezor tačno 652,2 hektara sa ukupnim prinosom od oko 23.000 tona.

https://www.agroklub.rs/vocarstvo/cena-jabuke-najniza-u-poslednjih-13-godina/50554/

Forto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Misteriozna investitorka nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu pojavila se pred tužilaštvom, ali je niko nije video (VIDEO)

Izvor: insajder.net, 2. maj 2019 – Više od godinu dana, od kada je Ministarstvo građevinarstva donelo rešenje o rušenju nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu, objekat i dalje nije uklonjen. Sve to ukazuje na to da država ili ne želi ili nije sposobna da sprovede zakon. U međuvremenu se misteriozna investitorka Snežana Mitković iz Smedereva, protiv koje su podnete krivične prijave za nelegalnu gradnju i falsifikovanje zahteva, konačno pojavila pred tužilaštvom.

Nelegalni objekta na Pančićevom vrhu

Iako su je očekivali na zakazanom saslušanju u Brusu, gde se vode postupci protiv nje, ona je iskaz dala u Smederevu. Istovremeno, kako je otkrio Insajder, po zahtevu Snežane Mitković, u katastar je upisan deo nelegalnog objekta i to bez napomene da je izgrađen bez građevinske dozvole.

https://insajder.net/sr/sajt/tema/14305/Misteriozna-investitorka-nelegalnog-objekta-na-Pan%C4%8Di%C4%87evom-vrhu-pojavila-se-pred-tu%C5%BEila%C5%A1tvom-ali-je-niko-nije-video-%28VIDEO%29.htm

Čitaj dalje...

Zašto slavimo Prvi maj? Šta se u stvari zbilo 1. maja 1886?

Izvor: naukakrozprice.rs, 1. maj 2019 – Mada je taj istorijski slučaj danas nedovoljno poznat, čak i u zemljama koje kao Srbija obeležavaju 1. maj, zbivanja koja su mu prethodila, a posebno ona koja su usledila, leže u korenu tradicije obeležavanja i praznovanja Prvog maja kao dana radničkih prava.

Naime, nakon duge i burne predistorije radničkih protesta u borbi za osmočasovno radno vreme, američka Federacija trgovačkih i radničkih sindikata, na velikoj konvenciji u oktobru 1884. godine donela je odluku da se odredi datum na koji će osmočasovni radni dan postati standard i posle koga neće više biti kompromisa sa poslodavcima oko tog pitanja. Za taj dan je izabran 1. maj 1886. godine.

Kako se ovaj datum približavao, sindikati su se spremali za odsutni generalni štrajk širom Sjedinjenih država, da bi u subotu, prvog maja, organizovali impresivne marševe više desetina hiljada radnika u Njujorku, Detroitu, Milvokiju i drugim gradovima. Glavni marš sa više od 80.000 demonstranata organizovan je u Čikagu, tadašnjem američkog središtu najveće industrije i istovremeno, najvećih sindikalnih organizacija.

Protesti u Čikagu su trajali više dana i u skladu sa planom organizatora koji nisu želeli da kompromituju ideju uličnim sukobima, sve je delovalo mirno – radnici su samo burno marširali ulicama i slušali vatrene govore sindikalnih vođa, među kojima su se kao govornici posebno isticali tapetar i anarhistički vođa Avgust Spajs i borac protiv ropstva i urednik anarhističkog lista Alarm, Albert Parsons.

Trećeg dana demonstracija za osmočasovno radno vreme, došlo je do incidenta ispred Mekormikove fabrike u kojoj je odranije podignut štrajk, ali je vlasnik uspeo da zameni zaposlene. Mada je Spajs pozivao na smirenost, pred kapijom fabrike su se sukobili otpušteni Mekormikovi radnici sa štrajkbreherima, posle čega je 400 policajaca izašlo iz kruga fabrike i pucalo u masu. U krvavom incidentu je poginulo šest demonstranata.

Ljuti zbog nasilja policije, anarhisti su zakazali veliko okupljanje za dan kasnije, 4. maja, na trgu Hajmarket. Isprva su odštapani leci sa pozivom radnicima da dođu naoružani, ali su na inicijativu Avgusta Spajsa povučeni i zamenjeni sa 20.000 letaka koji su pozivali da se štrajkači okupe na mirnim protestima.

Na ovaj istorijski protest nije se odazvalo tako mnogo štrajkača, a isprva je bilo toliko mirno da se na njemu pojavio i gradonačelnik Čikaga. I onda je nikada otkriveni počinilac bacio bombu na policiju i u eksploziji usmrtio policajca Matijas Degana.

Nakon eksplozije, policija je otvorila vatru na radnike, na šta im je nekoliko naoružanih demonstranata odgovorilo. U petominutnom sukobu na trgu Hajmarket, u kome su pored radnika, policajci pucali i sami na sebe u takozvaoj „prijateljskoj vatri“ usmrćeno je sedam policajaca, a 67 je ranjeno. Nastradalo je i više desetina štrajkača, ali tačan broj nije ustanovljen.

Nakon masakra na Hajmarketu, uhapšeno je osam anarhističkih vođa, među kojima su bili i Spajs i Parson. Usledilo je suđenje koje je ušlo u istoriju kao jedan od najočiglednije montiranih političkih procesa. Suđenje je privlačio pažnju medija u celom svetu, a u njemu je bilo više teškozamislivih nepravilnosti, kao što je detalj da su u poroti sedeli rođaci nastradalih policajaca.

Sud je brzo ustanovio da nijedan od uhapšenih anarhista nije odgovoran za bacanje bombe, niti je to naredio, niti pripremao eksploziv. No, uprkos tome, svih osam osumnjičenih proglašeni su krivim zbog „krvavog voća“ koje su u svom anarhističkom delovanju posejali.

Sedam anarhista je osuđeno na smrt vešanjem, a jedan na zatvor od petnaest godina. Jedan od osuđenih je uspeo da sebe sam usmrti neposredno pred izvršenje kazne, a ostala šestorica, uključujući i Spajsa i Parsonsa, obešeni su 11. novembra 1887. Njihova smrt je izazvala gnev i tugu širom sveta, a samo Parsonsovoj sahrani je u Čikagu prisustvovalo 250.000 ljudi.

U znak sećanja na masakr na Hajmarketu, protesti radnika širom Amerike za osmočasovno radno vreme narednih godina su organizovani upravo prvog maja. U međuvremenu, anarhistička ideja je u svetlu bombaškog incidenta sticala sve više neprijatelja kao izrazito agresivna i rušilačka, ali je priča o masakru na trgu Hajmarket bez sumnje doprinela da se prvi radnički globalni pokret ujedini oko jednog datuma.

Na prvom kongresu Druge Internacionale u Parizu 1889. godine, komunističke partije i sindikati iz celog sveta su se dogovorili da zbog simbolike izaberu baš Prvi maj kao dan kad će se organizovati prvi sveopšti internacionalni štrajk radnika za osmočasovno radno vreme.

Protest koji je po ovom dogovoru održan 1. maja 1890. doživeo je izvanredan uspeh i mada je nivo komunikacija u to doba bio neuporediv sa današnjim, demonstracije su istovremeno uspešno podignute u stotinama, hiljadama gradova širom cele planete.

Njegove posledice su stigle mnogo kasnije u vidu čitavog spektra socijaldemokratskih prava koje ljudi danas uživaju, kao što je osmočasovno radno vreme, pravo na lični dohodak, pravo na praznike ili penziono i socijalno osiguranje.

Sam 1. maj je već početkom XX veka postao međunarodni simbol borbe za radnička prava, mada se situacija izmenila u seriji revolucionarnih događaja u prvoj polovini XX veka, kakva je bila boljševička revolucija u Rusiji oktobra (novembra) 1917. godine.

Nakon Oktobarske revolucije i početka dominacije Sovjeta nad komunističkim pokretima, 1. maj postaje jedan od osnovnih simbola boljševičke vlasti. Mada ga i veći broj nekomunističkih zemalja pod pritiskom sindikata uvodi kao nacionalni praznik, on postaje i simbol spoljnopolitičke snage i mere uticaja SSSR-a, čiji značaj dostiže vrhunac tokom Hladnog rata.

U Americi, gde se masakr na Hajmarketu i desio, država nikada ne prihvata Prvi maj kao praznik – radnici svoj dan u SAD obeležavaju u septembru. U drugim zemljama, a posebno u Srbiji, 1. maj je praznik ispunjen svakojakim tradicijama i simbolikom, mahom iz jugoslovenske ere, ali ona je vrlo bledo vezana za anarhiste sa Hajmarketa.

S.B.*

Ilustracija: Harper’s Weekly, 15. maj 1886. / Wikimedia

*Prema tekstu istog autora za portal “Male novine”

Čitaj dalje...

Farbanje jaja na starinski način (VIDEO)

Izvor: rts.rs, 26. april 2019 – U Osipaonici kod Smedereva uskršnja jaja farbaju se u prirodi, na starinski način – u lukovini, koprivama, vinu i maslačku.

U voćnjaku na obali Jezave puši se šporet, pucketaju drva. Kuvaju se uskršnja jaja u koprivi, maslačku, vinu i lukovini, uvijena u čarape i bilje.

„Možete da stavite kompletno lukovinu bez čarapa, bez ukrasa. Ranije je tako bilo. Međutim, sad naberemo dosta lišća od koprive, jagode i drugih trava, pokvasimo, zalepimo za jaje i uvijemo čarapomom. Zdravije je kad imamo malu dečicu kad pojede i kad pukne farba“, kaže Ljiljana Đurđević iz Udruženja „Pomoravski vez“.

Ovu tehniku farbanja jaja u prirodi naučile su od svojih baka.

„Tu su bile kolibe, retko koja njiva nije imala po neku kolibu. Onda su tu bake kupile svoje unučiće i farbale su jaja sa ovim travkama. Tada nisu bile čarape, već obična krpa. Vežu i eto tako su šarale“, objašnjava Mirjana Radivojević iz Udruženja „Pomoravski vez“.

Jaja su se nekada farbala i u boji za vunu i prediva. I tada se, kao i danas prvo bojilo crveno jaje, kojim su se zbog zdravlja obeležavala deca po čelu i obrazima.

„Prvo ostavimo za čuvarkuću. To čuvamo do sledeće godine. Onda to jaje, tako su radile, bace ga na raskršće da se razbije, jer stiže novo“, kaže Olga Ivanović iz Osipaonice kod Smedereva.

Dok stižu domaća usrkršnja jaja, niže na reci, pored štapa za pecanje, krčka se riblja čorba. Kako smo svi naučili od naših baka, ništa se ne radi na prazan stomak.

Izvor: RTS, foto: printscreen

Čitaj dalje...

Završena izgradnja vetroparka Čibuk 1, najvećeg u Srbiji

Izvor: balkangreenenergynews.com, 24. april 2018 – Završena je izgradnja vetroparka Čibuk 1, najvećeg vetroparka u Srbiji, navodi se u saopštenju jedne od finansijskih institucija koje su odobrile kredit za ovaj projekat. Vetropark instalisane snage 158 MW, počeo je probnu proizvodnju.

Čibuk 1, vetropark sa 57 turbina, „je potpuno izgrađen“, navodi se u saopštenju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Čibuk 1 i Kovačica, vetropark koji je banka takođe finansirala, „počeli su proizvodnju električne energije i sada su u finalnoj fazi koja prethodi formalnom priključenju na mrežu“, dodaje se u saopštenju i podseća da su oba vetroparka izgrađena u Vojvodini.

Izraelska kompanija Enlight Renewable Energy saopštila je ranije da je započela probnu proizvodnju u vetroparku Kovačica, snage 104,5 MW, kao i da se zvanični početak proizvodnje očekuje u drugom kvartalu ove godine.

Kompanija Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), većinski deoničar firme Tesla Wind, koja je vlasnik projektne kompanije Vetroelektrane Balkana, prethodno je saopštila da se puštanje u rad vetroparka Čibuk 1 očekuje početkom 2019. godine.

Ovaj vetropark je na spisku povlašćenih proizvođača električne energije kojima je odobreno finansiranje u sistemu fid-in tarife.

Kompanija GE Renewable Energy je isporučila 57 turbina za vetropark Čibuk 1.

Investiciju od 300 miliona evra su podržale Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica grupacije Svetske banke, i Evropska banka za obnovu i razvoj kreditima u ukupnom iznosu od oko 215 miliona evra.

Očekuje se da vetropark Čibuk 1 snabdeva 113.000 domaćinstava električnom energijom i spreči više od 370.000 tona emisija ugljen-dioksida godišnje, saopštio je ranije Masdar.

Projektna kompanija Vetroelektrane Balkana je u 100% vlasništvu firme Tesla Wind, zajedničkog preduzeća kompanije Masdar (60%), finske komanije Taaleri Energia (30%) i nemačke investiciono-razvojne kompanije DEG, članice KfW grupe (10%).

Sporazum o otkupu električne energije (PPA) za vetropark Čibuk 1 je potpisan u oktobru 2016. godine.

Foto/ilustracija: pixabay.com

Čitaj dalje...