You are here

Požar u kineskoj robnoj kući u Smederevu

Izvor: RTS, 20. februar 2019 – Na magistralnom putu M-24 u Smederevu sinoć oko 22 časa izbio je požar u kineskoj robnoj kući. Po prvim procenama vatra je zahvatila veći deo prodajnog prostora.

Vatrogasne ekipe iz Smedereva brzo su izašle na lice mesta i kako saznaje RTS još su na terenu kako bi se požar lokalizovao.

Za sada se ne zna uzrok izbijanja požara, kao ni nastala materijalna šteta.

Foto: RTS/printskreen

Čitaj dalje...

Beograd, Smederevo i Valjevo među najzagađenijim gradovima u svetu

Izvor: Insajder, 19. februar 2019 – Prema podacima sa dva najpoznatija svetska sajta koja se bave merenjem zagađenosti vazduha, Beograd, Smederevo i Valjevo često se nalaze među najzagađenijim gradovima u svetu. To za Insajder potvrđuje i Agencija za zaštitu životne sredine. Međutim, iz Agencije kažu da kad se posmatra godišnji prosek, Srbija nije toliko kritična, iako u pojedinim delovima zemlje vazduh jeste prekomerno zagađen.

Prema podacima „AirVisual“ sajta, Beograd je danas bio drugi na listi najzagađenijih velikih gradova, odmah posle Pekinga, jednog od najmnogoljudnijih gradova koji istovremeno spada i u najzagađenije na svetu.

Na dnevnom nivou visoka zagađenost, godišnji prosek daje bolju sliku

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine u izjavi za Insajder kaže da „AirVisual“ preuzima podatke od Agencije, ali da mu nije poznat način na koji oni mere indeks kvaliteta vazduha.

Slični podaci o koeficijentu zagađenja nalaze se i na „World’s Air Pollution: Real-time Quality Index” sajtu, za čije podatke Radović kaže da su tačni, ali i ukazuje da je reč o trenutnim, a ne prosečnim vrednostima na godišnjem nivou.

Zanimljivo je da, prema ovim sajtovima, u Srbiji najzagađeniji grad nije Beograd, već su to Subotica, Smederevo i Valjevo, čiji indeks zagađenosti vazduha najčešće spada u „veoma nezdrav“.

Podatke o zagađenosti ovi sajtovi prikupljaju preko već postavljenih mernih stanica u gradovima, sa kojih merenje vrši i Agencija za zaštitu životne sredine. U njenim godišnjim izveštajima najzagađeniji gradovi u Srbiji su Valjevo i Užice.

Meri se koncentracija mikročestica prašine, odnosno takozvanih „suspendovanih čestica”, koje predstavljaju smešu gasova i teških metala. Ove čestice direktno prodiru u pluća i izazivaju upalne procese i pogoršanje zdravstvenog stanja srčanih i plućnih bolesnika.

Nadležne službe navode da je uzrok zagađenja, čak više desetina hiljada individualnih ložišta, ali i industrija i saobraćaj.  Dodatno zabrinjava podatak da se broj motornih vozila stalno uvećava. Na primer, u Beogradu se taj broj godišnje poveća za 50.000.

Međutim, u Agenciji za zaštitu životne sredine navode da Beograd ima kvalitet vazduha bolji od mnogih gradova u regionu, ali ne na dnevnom nivou, već kada se posmatraju srednje godišnje vrednosti zagađivača. Ipak, to ne menja činjenicu da je vazduh i u Beogradu prekomerno zagađen.

Gde kaskamo za Evropom?

Srbija je usvojila evropske kriterijume za utvrđivanje kvaliteta vazduha i na osnovu njih je utvrđeno da je vazduh zagađeniji u Srbiji nego u većini evropskih gradova.

Kvalitet vazduha u celoj Srbiji prati Agencija za zaštitu životne sredine na ukupno 40 mernih stanica. Samo u Beogradu postoji 18 mernih stanica za koje je delom nadležan i Gradski zavod za javno zdravlje.

Problem je što u pojedinim područjima, za koja se pouzdano zna da zagađenje vazduha potiče od blizine industrijskih postrojenja, nadležni ne raspolažu svim neophodnim informacijama i to zbog nepostojanje mernih stanica ili zato što se mere samo pojedine zagađujuće materije. Takav slučaj je sa Smederevom gde, prema izveštaju Agencije za 2017. godinu, nisu merene sve zagađujuće materije, dok u Kosjeriću u poslednje dve godine uopšte nije utvrđivan kvalitet vazduha.

Osim toga, čak i kada se na mestima gde postoje merne stanice utvrdi da su prekoračene granične vrednosti zagađivača, ne postavljaju se rokovi u okviru kojih bi vrednosti morale da budu vraćene na dozvoljen nivo, iako je zakonom predviđeno da je Vlada dužna da to učini.

Naime, u članu 18. Zakona o zaštiti vazduha piše da Vlada, na predlog Ministarstva, propisuje zahteve kvaliteta vazduha, kao i da se „propisuju i rokovi za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti, u slučajevima kada su one prekoračene“.

Uprkos ovakvoj regulativi, iz Agencije kažu da rokovi za postizanje graničnih vrednosti, u slučaju prekoračenja, nisu propisani. Kako navode, informacije o prekoračenjima, služe za donošenja mera za smanjenje zagađenja vazduha.

Skup raskorak između propisa i prakse

Za kvalitet vazduha u Srbiji su, prema propisima, zaduženi Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Agencija koju je ovo Ministarstvo osnovalo.

Međutim, u Agenciji za zaštitu životne sredine navode da je odgovornost pre svega na lokalnoj samoupravi. Kako dalje objašnjavaju, opštine i gradovi su u obavezi da donesu mere za smanjenje aerozagađenja nakon usvajanja ocene kvaliteta vazduha i da za to odgovaraju Ministarstvu.

Iz Ministarstva nisu, međutim, odgovorili na pitanja Insajdera u vezi sa stanjem kvaliteta vazduha.

Istovremeno, iz Ministarstva pravde najavljuju da bi pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 pregovora s EU, koje se tiče zaštite životne sredine, trebalo da bude gotova do kraja 2019. Poglavlje 27 zasigurno je jedno od najskupljih, s obzirom na neophodna ulaganja u ovu oblast.

Zoran Sretić iz Centra za evropske politike u izjavi za Insajder ističe da Srbija u ovom trenutku nema adekvatan sistem finansiranja politike zaštite životne sredine.

„Operatori industrijskih i energetskih postrojenja nisu dovoljno stimulisani da ulažu u tehnologiju, jer očekuju od države da stalno odlaže primenu EU propisa“, zaključuje Sretić.

On navodi i da su ključni problemi u Srbiji to što se građani u velikoj meri i dalje greju na ugalj, što se koriste zastarela vozila i zastarela tehnologija u industriji.

„Srbija nema funkcionalno finansiranje sistema zaštite vazduha zbog toga što se novac koji država prikupi od zagađivača ne usmerava u sistem zaštite vazduha i subvencionisanja domaćinstava koja su energetski neefikasna”, navodi Sretić.

Nova aplikacija i merne stanice

Za nedelju dana građani Srbije imaće na raspolaganju aplikaciju zahvaljujući kojoj će moći da se pravovremeno informišu o kvalitetu vazduha, kao i da dobiju preporuke šta bi trebalo raditi ukoliko dođe do prekoračenja zagađujućih materija u vazduhu, najavljeno je iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.

www.insajder.net.

Čitaj dalje...

Predstavljena Povelja EFJ-a o medijima

UNS, 12. februar 2019 – U Beogradu je danas predstavljena Povelja Evropske federacije novinara (EFJ) o radnim uslovima za medijske radnike. Povelju je već potpisalo 14 novinarskih organizacija, članica EFJ-a, vodećih novinarskih sindikata iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske. Ova neobavezujuća Povelja od 10 tačaka ima za cilj da se omoguće bolji uslovi za rad medijskih radnika.


Mehmet Koksal, projektni menadžer EFJ-a je ukazao na najčešće probleme medija u ovom delu Evrope. On je istakao da u mnogim zemljama novinari ne smeju da se udružuju kako bi se borili za svoja prava.

„Rade na osnovu ortačkog ugovora, nisu prijavljeni i ne mogu da zaštite svoja prava pred sudom. Diskriminisani su na radnom mestu, a zbog aktivnosti u sindikatima bivaju premešteni na druga radna mesta ili otpušteni. Novinari bi trebalo da imaju pravo na odmor, a posle radnog vremena niko ih ne može kazniti ako nisu reagovali na određeni zahtev poslodavca“, rekao je Koksal.

On je naveo da „svi novinari i fotografi koji izveštavaju iz ratnih područja moraju da dobiju adekvatnu obuku“.

O problemima novinarske profesije govorio je i Rajner Rajšard, predsednik ekspertske grupe Larek za radno zakonodovstvo, koja je u prethodne dve godine radila na ovoj Povelji.

On je istakao da lažne vesti narušavaju poverenje javnosti u novinare.

Rajšard je rekao da „neke vlade zatvaraju novinare, ne dozvoljavaju im pristup informacijama ili raspiruju mržnju protiv njih“.

„Ova Povelja predstavlja smernice, koje već postoje u vašem nacionalnom zakonodavstvu i zalažemo se da se hitno primene. Novinarstvo nije profesija koja služi da podrži interesne grupe u širenju lažnih informacija. Novinarstvo je javno dobro i instument kojim se postižu različiti međunarodni standardi i razvijaju naše demokratije. Mi verujemo u ove principe, u vrednosti Evropske unije, gde je Srbiji mesto, ukoliko ispuni ove uslove“, rekao je Rajšard i dodao da će Povelja biti predata Evropskoj komisiji i Savetu Evrope sa nadom da će biti korišćena za procenu medijskih sloboda u zemljama kandidatima za pridruživanje EU.

Tamara Čausidis, predsednica Sindikata novinara Makedonije istakla je da u ovoj zemlji je honorarno zapošljavanje, koje gotovo da nije prepoznato u njihovom Zakonu o radu. Po njenim rečima, u takvoj situaciji, novinari uglavnom rade kako im manadžment ili urednik nalaže. Ona je istakla da bez slobodnih i kritičkih medija nijedna zemlja ne može da stane na demokratske noge.  

Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara podsetila je da Zakon o javnom informisanju donet 2014. godine nije dao očekivane rezultate, a oko 1.300  novinara je ostalo bez posla tokom privatizacije. Brojni mediji su ugašeni, a drugi, po njenim rečima, „kroz projektno sufinansiranje su kupljeni našim parama, a u njima uglavnom ugašeni sindikati“. Ona se založila da ova Povelja postane obavezujući dokument, deo granskog kolektivnog ugovora, koji postoji u zemljama Zapadne Evrope.   

Komentarišući Čabarkapino izlaganje, Mehmet Koksal je rekao da Evropska unija nije želela da se na ovaj način sprovede privatizacija srpskih medija.

„Jedan od najvećih nedostataka je nemogućnost pristupa vlasničkim strukturama medija. Proces privatizacije je otvorio prostor da vlasnici medija postanu ljudi na vlasti. Umesto slobodnih medija i medijskog pluralizma, imamo centralizovanu medijsku situaciju, a svi mediji izveštavaju isto. Rešenje treba da potekne od srpskog naroda, to ne treba da nametne EU ili bilo ko drugi. Ne možemo da kažemo šta treba da uradite, ali određeni principi ili pravila treba da se primenjuju“, rekao je Mehmet Koksal, dodajući da nova Medijska strategija treba da zaživi, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru..

POVELJA O RADNIM USLOVIMA ZA NOVINARE

Povelja EFJ o radnim uslovima za novinare je neobavezujuće uputstvo o radnim uslovima koje je potpisano u Beogradu, 12. februara 2019. godine od strane predstavnika 14 novinarskih organizacija pridruženih Evropskoj Federaciji Novinara i vodećih novinarskih sindikata iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske.

Povelja je otvorena za potpisivanje za sve novinarske organizacije, privatne ili javne medije ili vlasti koje žele da se obavežu da će poboljšati radne uslove i jačati radna prava novinara i medijskih profesionalaca u Evropi, boriti se protiv cenzure i promovisati slobodan pristup informacijama i izvorima.

Povelja sadrži 10 članova u kojima su navedeni glavni principi koji utiču na radne odnose između novinara, njihovih poslodavaca i javnosti kao krajnjeg korisnika njihovog rada. U njoj su takođe formulisane glavne vrednosti koje privatne ili javne vlasti – uključujući institucije EU – treba da poštuju kada sarađuju sa novinarima.

Ideja o Povelji je lansirana 2018. godine u okviru projekta finansiranog od strane UNESCO-a i EU pod naslovom Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj namenjenoj ojačavanju slobode izražavanja, pristupa informacijama, slobodnim, nezavisnim i pluralističkim medijima, kojom se utvrđuje da su novinari i mediji glavni pokretači demokratskog, održivog i mirnog razvoja u regionu.

Povelja će tokom 2019. godine biti predata Evropskoj Komisiji u Briselu kao i Savetu Evrope u Strazburu, sa namerom da postane referentni dokument o radnim uslovima za novinare za ocenu slobode medija u državama-članicama i državama-kandidatima, i da poveća poverenje između profesionalnih novinara i javnosti širom Evrope.

Član I • Sloboda udruživanja

Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i mirnog udruživanja sa drugima, uključujući pravo na osnivanje i pridruživanje sindikatima ili profesionalnim udruženjima radi zaštite svojih interesa  (kao što je predviđeno u Članu 11 EPLJP). Potpisivanjem ove Povelje kompanija preuzima obavezu da priznaje pravo na slobodu udruživanja i preduzima aktivnosti u skladu sa svojim zakonskim obavezama. Novinari imaju pravo da se organizuju u reprezentativna udruuženja, kao što su radničke komisije i saveti u redakcijama, da sa rukovodstvom kompanije razgovaraju o radnim i uređivačkim pitanjima i da imaju pristup dokumentima i informacijama korisnim za unapređenje radnih uslova u redakcijama.

Član II • Pravo na pisani ugovor

Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo na pisani ugovor u kome su utvrđeni standardi koje postavlja Međunarodna Organizacija Rada i u kome se posebno navodi:

-Svojstvo u kom novinar treba da bude zaposlen u medijskoj organizaciji.

-Iznos nadoknade, metod obračuna, i učestalost plaćanja.

-Uobičajeno radno vreme i periodi dnevnog i sedmičnog odmora.

-Dužina plaćenog godišnjeg odmora.

-Odredba koja se odnosi na autorska prava, hranu i smeštaj, ako je primenljivo.

-Uslovi za okončanje radnog odnosa, uključujući otkazni rok od strane poslodavca ili zaposelnog.

-Zdravstvena, bezbednosna i socijalna zaštita koja se obezbeđuje novinarima.

-Novinar ima pravo da se tretira kao ravnopravan partner u pregovorima sa poslodavcima o uslovima rada.

Član III • Pravo na kolektivno pregovaranje

Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo da slobodno pregovara sa poslodavcima, a sprovođenje ovog prava predstavlja suštinski element slobode udruživanja. Kolektivno pregovaranje je dobrovoljan proces u kome poslodavci i radnici diskutuju i pregovaraju o svojim odnosima, a posebno o radnim uslovima.

Član IV • Zabrana diskriminacije u radnim odnosima

Na svom radnom mestu ni jedan novinar ili medijski radnik ne sme biti izložen diskriminaciji na osnovu pola, verske pripadnosti, nacionalne pripadnosti, rase, boje ili seksualne orijentacije.

Novinari, poslodavci i sindikati treba da budu posebno osetljivi na potencijalnu diskriminaciju ili ugrožavanje pojedinaca na osnovu njihove pripadnosti, fizičkih ili kulturnih karakteristika i odeće, njihovih pogleda ili njihovih veza. U skladu sa principom jednake plate za isti posao, zaposleni na istom radnom mestu treba da dobijaju jednaku platu (platu i beneficije, uključujući osnovnu platu, uplate iznosa koji nisu plata, bonuse i dodatake). Članovi sindikata ne smeju da se diskriminišu zbog svog aktivizma.

Afirmativne aktivnosti (tzv. „pozitivna disktiminacija“) mogu da se primenjuju radi promocije obrazovanja i zapošljavanja članova grupa za koje su zna da su ranije bile podvrgnute diskrikinaciji.

Član V • Pravo na odmor i odvajanje od angažmana

Svaki novinar i medijski radnik ima pravo na odmor i slobodno vreme, uključujući razuman broj radnih sati i povremene plaćene odmore. Po zavšetku svog ugovorenog radnog vremena, novinar ima pravo da se odvoji od svog profesionalnog angažmana (elektronska pošta, internet, društveni mediji, itd.).

Član VI • Pravo zaštite novinarskih izvora

Ni jedan novinar ili medijski radnik ne sme biti prisiljen da otkrije identitet anonimnog izvora za priču, osim ukoliko je oslobođen od ove obaveze posebnim propisom ili izjavom lica koje ima koristi od čuvanja tajne. Ovo uključuje zaštitu radnih odnosa sa uzbunjivačima i  zaštitu podataka i dokumenata koji bi doveli u opasnost lice koje sa novinarom sarađuje u cilju razotkrivanja neispravnosti. Novinar ima dužnost da štiti svoje izvore i sme da otkrije identitet izvora samo ukoliko se dokaže da je izvor lagao ili manipulisao.

Član VII • Pravo odbijanja potpisivanja sadržaja

Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo da odbije nalog urednika da potpiše sadržaj koji je suštinski izmenjen bez odobrenja autora. Novinar ili medijski radnik ne sme se sudski goniti u slučaju da je urednik suštinski izmenio sadržaj njegovog rada. Novinar ili medijski radnik ne sme biti otpušten, ugovor mu ne sme biti prekinut i on ne sme da se nađe u lošijem položaju kada koristi ovo pravo.

Član VIII • Bezbednost i zaštita

Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo na pristup obuci i podizanju svesti radi izveštavanja iz neprijateljskih ili opasnih zona, uključujući ciljanu podršku ženskom osoblju, pohađanje obuke iz prve pomoći koju organizuje poslodavac i zahtev da se poslodavac uključi u praćenje i borbu protiv on-lajn zloupotreba, kao i na alate za izveštavanje o oblicima nasilja, pretnji i uznemiravanja na poslu,  tj. seksualnog uznemiravanja. Novinari imaju pravo da se na njih ne utiče u odnosu na izražavanje i podržavanje mišljenja ili obavljanje profesionalnih zadataka suprotnim njihovoj savesti, niti se protiv njih u slučaju takvog odbijanja mogu pokrenuti disciplinski postupci. U slučaju suštinskih izmena uputstva ili prirode medijskog tela, novinari takođe imaju pravo da okončaju radni odnos sa pravičnim razlogom i imaju pravo na odgovarajuću nadoknadu u skladu sa valžećim radno-pravnim propisima.

Član IX • Dobra uprava i etički standardi

Svaki novinar ili medijski radnik se obavezuje da će se pridržavati izjave o misiji svoje medijske organizacije, postupati u skladu sa kodeksima ponašanja i etičkim standardima koji se odnose na novinare, odoblje i urednike, prihvatiti vladavinu zakona (javnost, zaštita uređivačke nezavisnosti), sarađivati sa spoljnim regulatornim telima (Savet za štampu, itd.) i promovisati integritet putem saradnje sa kolegama.

Član X • Pristojni radni uslovi

Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo da zahteva pristojne radne uslove da bi ispunio svoje profesionalne obaveze. Ovi uslovi predstavljaju deo obaveze poslodavca koji mora da redovno sprovodi svoje zakonske obaveze u odnosu na zaposlene.

Ovu Povelju je sastavila Evropska Federacija Novinara (EFJ) u okviru projekta pod nazivom Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj, koji je finansijski podržao UNESCO. Sve odgovornosti u pogledu sadržaja i aktivnosti se odnose isključivo na autore i ne sme se smatrati da odražavaju poglede organizacije UNESCO.

Čitaj dalje...

EU donirala 2,1 miliona evra malim preduzećima za nabavku nove opreme

Izvor: ekapija.rs, 8. februar 2019 – Stotinu i šest preduzetnika i preduzetnica, kao i mikro i malih preduzeća sa jugoistoka i jugozapada Srbije unaprediće svoju proizvodnju i otvoriti nova radna mesta uz podršku Evropske unije koja je preko razvojnog programa EU PRO opredelila 2.156.379 EUR za nabavku nove opreme sa ciljem da se doprinese povećanju konkurentnosti lokalne privrede, kaže se u saopštenju Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).
Ističe se da će preduzetnici, mikro i mala preduzeća koja se bave proizvodnjom hrane, nameštaja, tekstila i odeće, preradom drveta i metala, informacionim tehnologijama i drugim privrednim delatnostima dobiti opremu koja će doprineti većoj produktivnosti, lancu vrednosti lokalnih dobavljača, poboljšanju kvaliteta i asortimana proizvoda, i najvažnije, otvaranju novih radnih mesta.
– Evropska unija kroz program EU PRO podržava Vladu Srbije u njenim naporima da unapredi poslovni ambijent, konkurentnost naših kompanija i zapošljavanje u nerazvijenim delovima Srbije. Ovim sredstvima obezbeđuje se podrška za unapređenje produktivnosti preduzeća i kvaliteta proizvoda kao i zapošljavanje, što na konkretan način potvrđuje koristi od procesa evropskih integracija – rekla je Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije.
Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, rekao je da Evropska unija pruža podršku sektoru malih i srednjih preduzeća koja kako u Srbiji tako i u zemljama EU čine 90% privrede i imaju vodeću ulogu u ostvarivanju privrednog rasta i povećanja zaposlenosti. 

– Kroz reforme koje se sprovode u okviru procesa pridruživanja i podršku u vidu bespovratnih sredstava iz IPA fondova, mi nastavljamo da podržavamo dobre poslovne ideje, pomažući srpskim kompanijama da razviju svoje potencijale za dalji rast i otvaranje novih radnih mesta – rekao je on.

Kako se očekuje, uz novu opremu preduzeća će već tokom prve godine zaposliti 255 ljudi, što čini povećanje od 25% u odnosu na trenutni broj zaposlenih. Takođe, za godinu dana izvoz ovih firmi na godišnjem nivou treba da bude veći za dva miliona evra, a za tri godine čak za šest miliona evra. Preduzeća će, kako je to javnim pozivom bilo predviđeno, finansijski učestvovati u nabavci opreme sa 1.120.472 EUR.
– Društveni uticaj koji će ova preduzeća imati u svojim zajednicama je takođe značajan pošto će ona kroz aktivnosti društveno-odgovornog poslovanja pružiti podršku ranjivim grupama, deci, kao i organizaciji sportskih i kulturnih manifestacija i zaštiti životne sredine – rekla je Olivera Kostić, menadžerka sektora za mala i srednja preduzeća u programu EU PRO.
Tokom trajanja javnog poziva za nabavku opreme i uvođenje usluga za preduzetnike, mikro i mala preduzeća EU PRO je u prvoj fazi organizovao 14 info sesija koje su okupile 650 učesnika i učesnica, a zatim je od prvobitno pristiglih 468 aplikacija u drugu fazu prošlo 215 preduzeća od kojih je 191 podnelo i pun predlog projekta. Nakon sprovedene administrativne i tehničke evaluacije ovih predloga i terenskih poseta preduzećima, za finansiranje je na osnovu očekivanih rezultata i efekata, održivosti, društvenog uticaja i troškova, odobreno ukupno 106 projekata. Lista odobrenih projekata dostupna je ovde na internet stranici programa EU PRO.
Aktivnosti EU PRO-a, programa koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 mil EUR. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge.

https://www.ekapija.com/news/2398749/eu-donirala-21-mil-eur-malim-preduzecima-za-nabavku-nove-opreme

Čitaj dalje...

Udruženje novinara Srbije: Hitno istražiti ko preti redakciji N1

Izvor: UNS, 5. februar 2019 – Udruženje novinara Srbije (UNS) osuđuje i od policije i tužilaštva traži hitnu istragu pretnji upućenih redakciji televizije N1.

Kako je navela ova televizija, u njihovu redakciju stiglo je pismo u kojem se, između stalog, navodi: „Da li vi imate vaše porodice, ubijate našu decu i unuke, a niste svesni ako dođe do rušenja, vaša zgrada će među prvima otići u vazduh, a može se desiti da ostanete bez svojih najmilijih. I zato vas mi veterani upozoravamo da se ne igrate sa ničijom sudbinom jer je vaša sudbina u našim rukama“.

U pismu je bila knjižica Saveza ratnih veterana Srbije, a pošilјalac se potpisao kao „Beogradski veterani ratova 1999. godine“. Predsednik Saveza ratnih veterana Srbije Želјko Vukelić rekao je za N1 da ovo udruženje ne stoji iza poslatih poruka i da žele da policija ispita slučaj.

UNS podseća da je, prema odredbama Krivičnog zakonika, za ugrožavanje sigurnosti pretnjom osobama koje obavlјaju posao od javnog značaja informisanjem, predviđena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

UNS očekuje da odgovorni za ove pretnje u skladu sa tim budu i kažnjeni.

Čitaj dalje...

Za ljubaznost veća plata


Poželjne su posvećenost i kolegijalnost na poslu Foto P. Milošević

Uredba o vrednovanju radne uspešnosti državnih službenika nedavno stupila na snagu. Zaposlenom koji radni vek provede u jednom zvanju maksimalna povišica 40 odsto

Izvor: novosti.rs, autor: J. Ž. S. | 27. januar 2019 – Za nekvalitetan rad, državni službenici ubuduće će biti premeštani na drugo radno mesto, s nižom platom, a mogu dobiti i otkaz. Šefovi će ocenjivati njihovu savesnost, posvećenost, integritet, način upravljanja ljudima i strateško upravljanje. Ovo su neke od novina koje donosi Uredba o vrednovanju radne uspešnosti državnih službenika, a prvi rezultati biće poznati 2020. godine.

Prvi ciklus vrednovanja odnosi se na ovu godinu, a u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave objašnjavaju da će na početku svake godine biti postavljani ciljevi, dok će se na kraju godine ocenjivati koliko su oni ispunjeni.

– Kako državni službenik ostvaruje rezultate, da li je sklon učenju i promenama, kao i kakve profesionalne odnose gradi, samo su neke oblasti o kojima će se voditi računa – kažu u Ministarstvu. – Uredba utvrđuje šta rukovodioci konkretno treba da cene pri vrednovanju rada državnih službenika, a oni će biti upoznati sa tim šta se od njih očekuje.

Njihov rad ocenjivaće neposredni rukovodilac, dok će konačnu ocenu o vrednosti rada donositi pomoćnik ministra i sekretar ministarstva, i to na predlog neposrednog rukovodioca.

– Državni službenik može da bude nagrađen u istom zvanju za ceo svoj radni vek sa maksimalno 40 odsto većom platom, kako nalaže Zakon o platama državnih službenika i nameštenika – kažu u MDULS. – Izuzetan rad će se nagrađivati povećanjem plate od maksimalno pet odsto na svake dve godine, a ako posao radi standardno očekivano, u tom slučaju može da dobije isto uvećanje na svakih pet godina.

Koliko će država odrešiti kesu za dobre ćate, zavisiće od stanja u državnoj kasi, a Zakonom o budžetu svake godine će se određivati da li i koliko ima novca za uvećanje plata po osnovu rezultata rada.

Kako bi se izbegle moguće zloupotrebe, sve ocene moraju da budu obrazložene navođenjem konkretnih primera ponašanja i rezultata činovnika. Nezadovoljni imaju pravo žalbe i sudske zaštite u slučaju pogrešnog ocenjivanja.

Dosadašnji sistem ocenjivanja vrednovao je samostalnost, stvaralačku sposobnost, preduzimljivost, preciznost, savesnost, saradnju sa drugim državnim organima… Osim kriterijuma, i petostepena skala ocena zamenjena je četvorostepenom.

– Evidentan je bio veoma veliki broj najviših ocena, što je narušilo smisao ocenjivanja državnih službenika – kažu u MDULS. – Razlozi za izmene u načinu ocenjivanja su, između ostalog, i „neuspeh“ koji smo doživeli sa dosadašnjim modelom.

Napominju i da uloga neposrednog rukovodioca ostaje ključna, ali sada osoba koja donosi rešenje o nečijoj radnoj uspešnosti dobija značajniju ulogu.

LIČNI KVALITET NA CENI

USPEH ne zavisi samo od toga šta radimo već i kako to radimo. To su tzv. kompetencije, odnosno skup znanja, veština i ponašanja službenika koji su potrebni da bi se poslovi nekog radnog mesta obavljali na kvalitetan i delotvoran način. Kroz korišćenje kompetencija, pojašnjavaju se lični kvaliteti i načini ponašanja na radnom mestu, objašnjavaju u Ministarstvu.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:773681-Za-ljubaznost-veca-plata

Čitaj dalje...

Sud odlučio: TV Smederevo nije pravdalo projekat, ali ne mora da vrati novac

UNS info, 25. januar 2019 – Privredni sud u Požarevcu odbio je tužbeni zahtev da TV Smederevo d.o.o. vrati dva miliona dinara Gradu Smederevu koliko je ova medijska kuća dobila na Konkursu za sufinansiranje medijskih projekata u 2017. godini.

Kako UNS saznaje Grad je podneo žalbu na ovu presudu.

„TV Smederevo imalo je obavezu da program emituje u trajanju od 138 sati. Dostavljen je medijski sadržaj od 151 minut i 43 sekunde na kompakt disku na kome su snimljena 22 priloga (vesti), pri čemu se ne može nesumnjivo zaključiti da je taj sadržaj i emitovan“, navodi se u tužbi Grada Smedereva.

Dalje se dodaje da se Grad obraćao ovoj medijskoj kući da sadržaje dostave i u dodatnom roku kako bi bio ispoštovan ugovor, koji je potpisalo TV Smederevo sa Gradom, što ono nije uradilo.

Odgovarajući na tužbu, TV Smederevo ističe da je reč o „opstrukciji“ Gradske uprave i da zbog toga projekat pod nazivom „Smederevo danas“ nije opravdan u celosti, stoji u obrazloženju presude suda, u koju je UNS imao uvid.

„TV Smederevo nijednom nije bilo zvanično obavešteno o društvenim dešavanjima u gradu, niti su im bili upućeni pozivi da prisustvuju konferencijama za novinare, manifestacijama i da nije bilo moguće pronaći sagovornike na teme u vezi sa radom lokalne samouprave, jer su pozive ove medijske kuće odbijali svi“,  ističe se u odgovoru na tužbu TV Smedereva.

Suprotno, Grad Smederevo ističe u tužbi da prema obavezama iz ugovora, on nije bio u obavezi da TV Smederevo zove na dešavanja, kao i da ova medijska kuća „nije pružila nijedan materijalni dokaz o opstrukciji od strane lokalnih vlasti“.

Na saslušanju direktora ove medijske kuće Jovica Šešlak, kako stoji u obrazluženju presude, navodi se da se nakon privatizacije TV Smedereva promenio odnos Grada Smedereva tako što je „opstruiran rad televizije“.

„Opstrukcija je bila kroz neblagovremenu primopredaju imovine, koja je započeta u avgustu 2017. godine i do danas nije završena“, navodi se u svedočenju Šešlaka i dodaje da je rezultat toga bila „zaplena kompletne opreme televizije, a koju su nakon toga morali da kupuju iz sopstvenih sredstava“.

On je negirao navode iz tužbe da nije emitovan dovoljan broj minuta programa, već da „vesti traju od tri do pet minuta i da se emituju deset puta dnevno, a dnevnik koji traje 20 minuta, emituje se tri puta dnevno, što znači da je minutaža veća“.

Sud je saslušao i zamenika gradonačelnika Grada Smedereva Bojana Teofilovića koji je naveo da ovaj postupak ne predstavlja pravni, već politički problem.

Gradonačelnica Grada Smedereva Jasna Avramović stanovišta je da je Jovica Šešlak nepoželjna osoba, rekao je na saslušanju Teofilović, stoji u presudi.

Prilikom konsultacije sa Jasnom Avramović, Teofilović je od nje dobio instrukcije da ne gostuje na TV Smederevo, jer ovu televiziju vodi Šešlak „koji je nepoželjna ličnost“. 

Dalje u presudi stoji da je Teofilović izjavio da se to dešavalo nekoliko puta, ali da se on nije mogao setiti kada tačno.

On je izjavio i da je bilo konferencija za medije koje je organizovao Grad, kao i da se skoro svaki dan daju izjave za medije, ali da TV Smederevo nije pozivano i da je „izbegavano za davanje izjava“.

Teofilovićevo svedočenje, sudija Sava Tošić prihvatio je u celosti, smatrajući ga „jasno, objektivno i nepristrasno“, zato što je ostavilo „utisak iskrenosti“.

Sud je utvrdio da je TV Smederevo delimično ispunilo svoje obaveze, zato što je emitovalo informativni program u trajanju od 151 minut i 43 sekundi, iako je prema projektu trebalo da emituje 138 sati programa.

Međutim, sud navodi da 151 minut i 43 sekundi treba da se pomnoži sa brojem deset, zato što je emisija emitovana po deset puta svakog dana, kako je naveo tuženi, pa se tako dobija preko 25 sati programa.

„Sud nije prihvatio kao dokaz izveštaj kabineta gradonačelnice Grada Smedereva da nije održana nijedna konferencija za novinare, s obzirom na to da konferencije mogu da održe i drugi organi i funkcioneri lokalne samouprave, javna preduzeća i institucije“, navodi se u presudi.

Obaveza Grada nije bila samo da TV Smederevu prenese sredstva, već i da svojim aktivnostima omogući tuženom da na svaki način pruži informacije neophodne za pravljenje informativnog programa, istikao je sud u obrazloženju.

TV Smederevo je sudu ukazalo i da ga je Grad sprečio da sprovede projekat, zato što mu je drugu polovinu novca preneo u drugoj polovini poslednjeg meseca realizacije projekta, a da su oni „mala medijska kuća sa velikim finansijskim problemima“, pa nije moglo da ispuni ugovorne obaveze.

U presudi se dalje navodi da je tačno da TV Smederevo Gradu nije „ispunio ni svoju obavezu dostavljenja dokaza o namenskom utrošku sredstava“, ali da je to samo jedan deo ugovorne obaveze.

„Kako Grad Smederevo nije omogućio TV Smederevu ispunjenje glavne ugovorne obaveze-informisanje javnosti, ne može očekivati ni da mu ova medijska kuća dostavi izveštaj za nešto što nije mogao da uradi“, ocenio je sud, a prenosi Udruženje novinara Srbije (UNS).

Čitaj dalje...

Izveštavanje po diktatu – različite televizije, isti sadržaj, iste mete


Naredba svima o čemu da izveštavaju; printscreen

UNS, 23. januar 2019 – Izvor: Južne vesti – Ono što gledaoci različitih televizija koje imaju isti sadržaj u informativnim emisijama već dugo pretpostavljaju – da određene ličnosti targetiraju i istovetno izveštavaju po nečijem nalogu, prvi put je i zvanično potvrđeno – Južne vesti došle su do mejlova koji stižu na adrese više lokalnih medija u Srbiji.

Različiti mediji, ali isti vlasnik. Iz mejlova poslatih svim televizijama koje su u vlasništvu Radoice Milosavljevića, koje su Južne vesti dobile iz jednog, a autentičnost potvrdile iz više izvora, pod nazivom “URGENTNO!”, uredništvo tih televizija obaveštava se da bez obzira na druge sadržaje, u naredna tri dana u udarnim terminima budu samo tri teme.

ĐILAS, HITLER I SERGEJ – TO SU TRI TEME, KOJE TREBA DA NAM ZAUZMU PROSTOR U INFORMATIVI! – piše u uputstvu za lokalne TV stanice.

Izvor Južnih vesti tvrdi, a redakciji su prosleđeni i brojni drugi mejlovi sa uputstvima, da ovo nije prvi put, ali da su ranije ta uputstva bila drugačija – prenositi ceremonije na kojima se pojavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić i direktno prenositi njegove konferencije za novinare i sva obraćanja javnosti.

Međutim, naš izvor objašnjava da se tek sada i lokalni mediji aktivno uključuju u “obračun sa neistomišljenicima i političkim protivnicima vlasti”.

Novinarka Tamara Skrozza kaže da nije iznenađena, jer je i do sada bilo jasno da koordinisanost medijskih hajki nije slučajna.

Ova naredba samo je dokaz da se iza svih tih progona krije jedan „mastermajnd“, jedan „dirigent“ koji pažljivo upravlja delovima tog sistema – brine se čime će počinjati vesti, kakvim će slikama biti „pokrivane“ i šta im je najvažnija poruka – kaže Skrozza.

Na adrese lokalnih televizija, kako se vidi u mejlovima, najčešće stiže obaveštenje da je obavezno emitovati emisiju “Kontravizija” i traži se povratna informacija o terminima, kao i potvrde da je emisija emitovana.


„Kontravizija“ obavezna; printscreen

U juče prosleđenom uputstvu, međutim, pored tri teme i teksta koji moraju da emituju, poslata je napomena o još jednoj obavezi.

Napomena: Sutra (23. 1. 2019.) da se svi uključe u konferenciju za novinare Srpskog telegrafa, koja počinje u 10:30h – napisano je velikim slovima.

Nešto posle 10 časova i 30 minuta program više lokalnih TV stanica opet je izgledao isto.


Isti program u istom trenutku, kako je i naređeno; foto: printscreen


Skrozza: Svi ćemo se stideti


Skrozza kaže da ćemo se svi stideti; foto: lična arhiva

Isto su juče izgledali i prilozi koji su emitovani u informativnim emisijama više televizija sa nacionalnom frekvencijom. Južne vesti nemaju saznanja da li je i njima prosleđeno ovakvo uputstvo, ali su prilozi o tri pomenute teme bili, svedoče oni koji su pratili, identični i kao da jesu pravljeni po ovim instrukcijama.

Ovakve stvari rade se tokom ratova (pa je i za vreme bombardovanja 1999. postojao spisak reči koje bi trebalo koristiti što češće), kao i za vreme diktature, pa je veoma dobro da konačno imamo i dokaz u čemu zapravo živimo. No, mi smo to sve znali, ili bar naslućivali – kaže Skrozza.

Novinarka Tamara Skrozza takođe tvrdi da je ovo uputstvo kojeg će se jednog dana stideti ne samo oni koji su ga poslali i oni koji su ga poslušali, već svi mi koji smo živeli u vremenu u kojem je ovako nešto postalo moguće.

Ko šalje uputstva?

Sami mejlovi kojima Južne vesti raspolažu kao nalogodavca ne identifikuju ni vlast ni stranku na vlasti – SNS, a urednici lokalnih televizija koje smo kontaktirali zvanično o ovoj temi ne žele da govore, niti da odgovore na pitanje ko je Nikola Siljanović ili Šiljanović, potpisan kao pošiljalac. Novinari svoja nezvanična saznanja o pošiljaocu za sada nisu uspeli da zvanično potvrde.

Poznavaoci prilika kao vezu sa Srpskom naprednom strankom, ipak, prepoznaju vlasnika televizija kojima je mejl poslat Radoicu Milosavljevića, bliskog sadašnjem direktoru BIA-a i funkcioneru SNS-a Bratislavu Gašiću.

O njemu se izveštavalo i kada je za 3 godine kupio 8 medija, a na pitanja o poreklu 280 hiljada potrošenih evra, državni organi nisu odgovorili, navodi se u tekstu Južnih vesti koji prenosi Udruženje novinara Srbije.

Čitaj dalje...

Sud odbio krivičnu tužbu predsednika Opštine Grocka

BEOGRAD, 21. januar 2019 – Drugi osnovni sud u Beogradu odbio je krivičnu tužbu predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića za uvredu, koju je podneo protiv urednika „Žig info“ portala Željka Matorčevića, novinara Milana Jovanovića i Srećka Vasića zbog tekstova „izuzetno uvredljive sadržine“ objavljenih na portalu „Žig info“, saopštilo je danas Udruženje novinara Srbije (UNS).

Simonović je tužbu podneo 31. decembra 2018, dvadeset dana nakon što je novinaru portala „Žig info“ Milanu Jovanoviću zapaljena kuća u Vrčinu, za tekstove koji su objavljivani na ovom sajtu od februara do septembra 2018. godine.

Kako je UNS-u rekao Matorčević, Srećko Vasić je bivši komunalni inspektor u Opštini Grocka koji je bio sagovornik u tekstovima objavljenim na ovom sajtu.

U tužbi se navodi da su okrivljeni u tekstovima, kao i u podnesku koji su 3. 9. 2018. godine dostavili Opštinskom pravobranilaštvu Gradske opštine Grocka, Simonovića „okarakterisali epitetima ‘lopov i bahati direktor’“.

Sudija Slavko Žugić u rešenju koje je doneto 15. januara 2019. godine, u koje je UNS imao uvid, ocenio je da nedostaju „potpuni subjektivni elementi koji se tiču krivice i umišljaja okrivljenih“.

U tužbi se navodi da su „okrivljeni bili uračunljivi i svesni protivravnosti dela i hteli su upravo posledicu kakvu i postigli-duševnu patnju Dragoljuba Simonovića izuzetno velikog inteziteta“. 

Međutim, u obrazloženju suda stoji da „delo koje im se stavlja na teret nije krivično delo“.

Inače, protiv ovog rešenja moguća je žalba Višem sudu u Beogradu.

Matorčević kaže da je „interesanto je da je sud odbio tužbu u rekordnom roku, kao i da je pisana nakon svega što se izdešavalo sa Jovanovićem i sa mnom“. On dodaje da se, suprotno navodima iz tužbe, u tekstovima „nisu služili rečima ‘lopov i bahati direktor’, već da je predsednik Opštine Grocka sam to zaključio“.

Podsetimo, u oktobru Matorčević je u Leštanima fizički napadnut kada su mu nanete lakše telesne povrede. On je ovaj incident prijavio policiji, kako je tada rekao UNS-u.

Dva meseca nakon toga, novinaru portala „Žig info“ Milanu Jovanoviću zapaljena je kuća u Vrčinu. Jovanović je tada UNS-u rekao da mu je plaćene ubice poslao predsednik Opštine Grocka.

Osumnjičeni za paljenje kuće Aleksandar Marinković i Bojana Cvetković-Šijacki 23. 12. 2018. godine uhapšeni su. Osim njih uhapšen je i Igor Novaković zbog sumnje da ih je angažovao za novac.

Kako je saopštilo Tužilaštvo Bojana Cvetković-Šijacki priznala je da je dovezla Marinkovića do Jovanovićeve kuće. Marinković je razbio ciglom prozor, polio benzinom Jovanovićev automobil „mercedes“ i zapalio ga. Požar se proširio na celu Jovanovićevu kuću. Bojana Cvetković-Šijacki je zaključila sporazum o priznanju krivičnog dela s Drugim osnovnim tužilaštvom u Beogradu.

Ona je na osnovu sporazuma osuđena na šest meseci kućnog zatvora i novčanu kaznu od 50.000 dinara.

Tužilaštvo još uvek nije saopštilo rezultate istrage u vezi sa drugim osumnjičenima.

Čitaj dalje...

Od putarine za praznike blizu milijardu dinara

Izvor: ekapija.rs, 20. januar 2019 – Javno preduzeće Putevi Srbije saopštilo je da je tokom prazničnih dana, od 21. decembra do 8. januara, srpskim autoputevima prošlo ukupno 2.478.810 vozila. Kako navode, ukupan prihod ostvaren u vreme praznika iznosi blizu milijardu dinara.

Iz ovog preduzeća kažu da 283.000 uređaja za ENP (elektronsku naplatu putarine) doprinosi brzom prolasku vozila kroz naplatne stanice, te apeluju na vozače da koriste ovu uslugu, jer omogućava najbrži prolazak kroz naplatne stanice bez zaustavljanja, značajno skraćuje vreme putovanja i predstavlja jeftiniji vid plaćanja putarine.

https://www.ekapija.com/news/2375233/tokom-praznika-od-naplate-putarina-ostvaren-prihod-blizu-milijardu-dinara

Čitaj dalje...