You are here

Ima novca, ali nema znanja da se reši problem grada

Izvor: Danas.rs, 23 jun 2019 – Srbija zbog loše protivgradne zaštite pretrpela 6,18 milijardi dinara štete za tri godine. Od početka ove u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, samo prošle sedmice ispaljene su 1.932 protivgradne rakete, a u RHMZ za Danas kažu da je s obzirom na to koliko teritorije brane načinjena šteta minimalna.

Na pitanje da li je tačno da u pojedinim delovima zemlje nisu ispaljivane rakete uprkos jakom gradu i to zbog aviona, u RHMZ napominju da je samo u četvrtak na snazi bila zabrana dejstvovanja iznad teritorije opštine Sokobanja. „To je sastavni deo našeg posla i procenjeni rizik u okviru dostignute efikanosti rada. Obavezno se mora voditi računa o bezbednosti vazdušnog prostora kako ne bi bio ugrožen život ljudi u vazduhoplovima“, ističu u RHMZ i napominju da i prema podacima iz sveta nema efikasnijeg načina od raketnog u borbi sa gradom.

U RHMZ kažu da je prema prvim procenama šteta u poslednjih sedam dana registrovana na 885 hektara sa različitim intenzitetima oštećenja na poljoprivrednim kulturama. „S obzirom na to da su nepogode zahvatile čitavo područje Srbije i da branimo pet miliona hektara, štete su minimalne“, naglašavaju u Zavodu. Za operativno funkcionisanje protivgradne zaštite, ističu u RHMZ, ove godine izdvojeno je iz budžeta više od 738 miliona dinara.

Svakog proleća vremenskih nepogoda bilo je, čini se, više nego ranije, a sistem ispaljivanja protivgradnih raketa zakazao je u mnogim opštinama, što nas vraća na staru temu ima li uopšte smisla i dalje forsirati ga, odnosno nameće pitanje da li postoji nešto što bi efikasnije štitilo, pre svega, poljoprivredne useve od naleta kiše i grada.

Da su rakete i dosadašnji sistem, koji su od 2015. ponovo u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, neefikasni potvrđuju i podaci Državne revizorske institucije. Prema analizi koju je uradio DRI, za samo tri godine od 2015. do 2017. grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara. RHMZ je 2017. (poslednje godine obuhvaćene analizom DRI) odbranu od grada sprovodio na više od 7,7 miliona hektara, od čega je 5,1 milion poljoprivredno zemljište.

Podaci DRI pokazuju da je u periodu od 2015. do 2017. država u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.

U Srbiji postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po analizirane godine RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ tokom tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa.

Veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština, koordinacija sa nadležnima, 70 opština uopšte nije doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u tek 70 opština.

Situacija se ni posle 2017. nije mnogo promenila, a agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da je taj problem isti svake godine od kako on radi – gotovo četiri decenije.

– Uvek nas iznenadi kiša, sneg, led. Nema dovoljno raketa, problemi sa pucanjem, da li sme ili ne. Ako padne grad na Loznicu vi ne smete da pucate zbog granice. Tako da je kod nas sve problem – kaže Gulan. On ističe kako ne zna da li je to tako zbog nedostatka novca, ali pre veruje da je to zato što mi ne znamo da rešimo taj problem. „Uvek pričamo o mogućnostima, šta može da se uradi, a nikako da iskoristimo te mogućnosti“, napominje Gulan.

Pre nekoliko dana načinjen je jedan korak, jer su ministri poljoprivrede Srbije i Srpske Branislav Nedimović i Boris Pašalić potpisali memorandum o izgradnji mreže automatskih protivgradnih stanica na teritoriji Republike Srpske. Plan je da se Izgradi 25 automatskih protivgradnih stanica od Zvornika do Višegrada i Ruda. Kako je Nedimović rekao, to bi trebalo Vladu Srbije da košta od 700.000 do 800.000 evra.

– Trebalo je puno vremena da prođe da se neko seti da su nam neophodni sporazumi sa BiH i Hrvatskom. Tek sada je potpisan jedan takav ugovor sa BiH. Kao da smo zaboravili da su se severni delovi naše zemlje nekada od grada branili raketama iz Slavonije, dok se zapadna Srbija štitila iz BiH – kaže za naš list agroekonomski analitičar Milan Prostran. On podseća kako je bilo raznih sistema odbrane od grada ranije, višecevnih bacača i mlaznih aviona, ali da sada toga nema.

– Najbolji sistem odbrane u ovom trenutku je dobar sistem osiguranja useva i postavljanje protivgradnih mreža. Veliki investitori to uveliko rade i to je ono što bi bilo najefektnije u ovom trenutku – napominje Prostran.

Međutim, iako gotovo svake godine padavine unište dobar deo prinosa poljoprivrednicima osiguranje useva u Srbiji i dalje je vrlo slabo, na nivou je između 10 i 15 odsto.

https://www.danas.rs/ekonomija/ima-novca-ali-nema-znanja-da-se-resi-problem-grada/

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Srbija prerađuje samo 16 posto otpadnih voda

Izvor: euractiv.rs – 20. Jun 2019 – U Srbiji se godišnje prečisti samo 16 odsto otpadnih voda, ispuštenih u kanalizaciju, a u 168 gradova i opština postoji samo četrdesetak pogona za prečišćavanje od kojih je većina zastarela. U narednim godinama biće potrebno oko pet milijardi evra za izgradnju nedostajućih kapaciteta kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje građana pitkom vodom i zaštitila životna sredina, rečeno je na stručnom skupu „Tretman otpadnih voda i vode za piće“.

Na skupu koji su u Novom Sadu organizovali Pokrajinska vlada, ambasada Izraela i   Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam istakla je da je ta zemlja investirala velika sredstva u infrastrukturu i da danas prečišćava gotovo 90 posto otpadnih voda. To je, prema njenim rečima, svetski rekord imajući u vidu da je druga Španija sa tek petinom prerađene vode.

„U Izraelu radi više od 150 pogona za tretman otpadnih voda i posle obrade tu vodu koristimo za navodnjavanje, a ostatke za proizvodnju đubriva“, rekla je Fišer Kam.

Gubitke vodovodne mreže, kako je rekla, „smanjeni su na samo sedam do osam odsto što je najniži nivo gubitaka u svetu“, saopštio je NALED.

„Danas Izrael vodom može da snabdeva i svoje susede, a znanje i iskustvo spremni smo da podelimo i pomognemo zemljama kao što je Srbija“, rekla je Fišer Kam.

Na stručnom skupu su se predstavili izraelska Služba za upravljanje vodom i šest izraelskih kompanija (Aqwise, Danbar, Avital, DHV MED, Amlad, Odis Filtering) sa najnovijim tehnologijama u oblasti prečišćavanja voda, u kojoj je Izrael globalni lider.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović kazala je da će za kvalitetno dopremanje pitke vode do domaćinstava i usmeravanje otpadnih voda u pogone za prečišćavanje biti potrebna značajna ulaganja jer svakom petom stanovniku Srbije nije dostupna voda iz vodovoda, a svaki drugi nema kanalizaciju.

„U poslednjih pet godina dužinu vodovodne mreže povećavali smo u proseku samo 2,5% godišnje, a dužinu kanalizacije 1,7 posto godišnje“, rekla je Jovanović.

Ona je naglasila je da je tretman otpadnih voda i vode za piće  ključno životno pitanje za građane, ali i veoma važno razvojno pitanje.

„Postojanje pogona za prečišćavanje u gradu ili opštini investitorima štedi milionske iznose na razvoju sopstvenih postrojenja i time lokalnim samoupravama daje veliku prednost u procesu privlačenja ulaganja“, rekla je Jovanović.

Ona je pojasnila da je oko 80 projekata realizovanih u okolnim zemljama po pravilu finansirano kroz pozajmice ili grantove Svetske banke, kreditne banke KfW, Evropske investicione banke, pretpristupnih IPA fondova EU i drugih finansijskih instrumenata.

„Trebalo bi da sagledamo najbolje modele kako da i mi realizujemo ove vredne investicije“, rekla je Jovanović.

Predsednik vojvođanske vlade Igor Mirović rekao je da je ta vlada u prethodne tri godine u prečišćavanje voda uložila 1,1 milijardu dinara kroz 123 projekata u 39 opština. Dodao je da je „realnost takva da se u Vojvodini preradi tek deset odsto otpadnih voda, a da više od 65% industrijskih postrojenja ne prečišćava svoje otpadne vode“. To je, kako je kazao, posledica višedecenijske nebrige i nedovoljnih ulaganja i biće potrebno puno vremena da se situacija promeni.

„U ovoj godini pripremili smo projekte za izgradnju tri velika prečistača ukupne vrednosti deset miliona evra“, kazao je Mirović.

www.euractiv.rs/odrzivi-razvoj/13903-srbija-prerauje-samo-16-odsto-otpadnih-voda.html

Foto: podunavlje.info, arhiva

Čitaj dalje...

Sputniknews: Kinezi nisu došli u Srbiju da bi ostali samo jedno leto

Izvor: sputniknews.com, autor: Mira Kankaraš Trklja – 12. jun 2019 – Teško da će  Srbija, odnosno kineska Železara u Smederevu, moći da računa na izuzeće od kvota EU na uvoz čelika, ali to nije drama, niti treba očekivati da će ozbilјnije smanjiti proizvodnju čelika.

Kvote koje je EU u februaru uvela na uvoz čelika iz trećih zemalјa, kakve su Rusija, Kina, Turska, Brazil, oročene su do kraja ovog meseca i početkom jula znaćemo da li će bez carine EU iz takvih zemalјa i dalјe uvoziti ukupno 3,3 miliona tona čelika. Još nema najava u kojem pravcu razmišlјaju u Briselu, hoće li možda biti još restriktivniji, što se sigurno ne bi dopalo kineskoj kompaniji „Hbis grupi“ koja je vlasnik Železare u Smederevu, a koju je vrlo brzo vratila iz mrtvih i sada dobro posluje.

Smederevska železara, koja je godišnju proizvodnju podigla na blizu dva miliona tona čelika, nema veliku zastuplјenost na evropskom tržištu, gde učestvuje sa 1,3 do 1,5 odsto u ukupnom uvozu čelika u EU. Ipak, sa 750 miliona evra prošle godine je bila najveći izvoznik u Srbiji upravo zahvalјujući rastu izvoza u Evropu od 38 odsto.

Februarska kvota je ipak učinila da ovogodišnji izvoz bude manji nego u istom periodu prošle godine, ali se kvote nisu odrazile na proizvodnju.

Koliko Srbija, a pre svega oko 5.000 zaposlenih u Železari, ima razloga za brigu, iščekujući novu odluku EU o kvotama iznuđenu tarifama koje je SAD uvela na čelik iz uvoza, pa i onaj iz EU, na šta je Brisel reagovao svojim merama. Prema nezvaničnim informacijama, srpski pregovarački tim ovih dana je boravio u Briselu u pokušaju da ispregovara dodatno povećanje kvote, što mu nije uspelo prošli put uoči februarske odluke o kvotama.

Profesor ekonomike industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Ljubodrag Savić za Sputnjik kaže da ne gaji preterani optimizam da bi Srbiju, odnosno kinesku kompaniju, mogle da zaobiđu kvote. On, međutim, ukazuje na podatak da je proizvodnja u Smederevu nešto manja od dva miliona tona čelika, a da je ukupna kineska proizvodnja čelika veća od polovine svetske proizvodnje. Od oko 1.600 miliona tona ukupno proizvedenih u svetu, oko 870 miliona tona proizvede Kina, i ovih naših dva miliona zaista je kap u moru, kaže Savić.

„Nisu Kinezi došli u Srbiju da budu samo jedno leto“, ističe sagovornik Sputnjika, podsećajući da oni imaju posebne planove za ovaj deo Evrope, jer Balkan i Srbija za EU predstavlјaju meko tkivo i to je način da se ubace u EU, ne samo prodajom čelika.

On, uz to, napominje da iza velikih kineskih kompanija stoji moćna kineska država.

„Ja ne doživlјavam to kao dramatičnu stvar da će se sada možda desiti da kineska strana obustavi proizvodnju čelika u Srbiji i da veći deo radnika ostane bez posla. Mislim da će oni, uz manje ili veće teškoće, pronaći druga tržišta. Ako ne može da se proda na evropskom tržištu, pa nije to jedino tržište u svetu“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta.

On čak ne očekuje da će „Hbis grupa“ u Smederevu ozbilјnije smanjiti proizvodnju, ako je uopšte i smanji.

„Imaće određenih problema, određenih zastoja. Mi u ovom trenutku ne znamo kolika će biti kvota, koliko će to njih pogoditi i koju količinu njihove proizvodnje, ali, bez ikakve dileme, potpuno sam uveren da će kineska kompanija pronaći rešenje koje će biti dobro i za Srbiju i za radnike zaposlene u Železari“, nema dilemu Savić.

Tim pre što imaju poslove širom regiona, ne samo u Srbiji. Započeli su velike infrastrukturne projekte, a opšte je poznato da oni uglavnom koriste svoj repromaterijal neophodan za te radove. On podseća da je kineska kompanija koja je gradila Pupinov most najveći deo onoga što je ugradila dopremila iz Kine. Sad, međutim, pored Smederevske železare, nema potrebe da čelik, koji je nezaobilazan u svim tim projektima, dovoze iz Kine.

Postojanje interesa Kine za Srbiju on je potkrepio i činjenicom da su osnovali filijalu Kineske razvojne banke u Beogradu koja se ne bavi poslovima stanovništva.

„Ona je došla, pre svega, da isprati kineske projekte u Srbiji, pa je to još jedan argument“, kaže Savić.

Tu će se, kako napominje, trošiti i cement i gvožđe, pa i bakar iz RTB Bora. Na dugi rok to samo potkreplјuje tezu da će kineska kompanija, uz manje ili veće teškoće, rešiti taj problem i da radnici u Smederevu ne bi trebalo da osete velike teškoće bez obzira kako bude razrešen problem koji postoji, pre svega, na relaciji Kina i EU, smatra Savić.

https://rs.sputniknews.com/analize/201906121120068814-kinezi-nisu-dosli-u-srbiju-da-bi-ostali-samo-jedno-leto-/

Foto: podunavlje.info

Čitaj dalje...

Vizitor centar u tvrđavi Fetislam kod Kladova uz pomoć sredstava EU

KLADOVO, 10. jun 2019 – Povodom završetka projekta „Nasleđa na granici Dunava“, u srednjovekovnoj tvrđavi Fetislam kod Kladova krajem prošle nedelje članovi međunarodnog projektnog tima obišli su novosagrađeni Vizitor centar na ovom srednjevekovnom objektu. Projekat „Nasleđa na granici Dunava“ iz IPA fondova sufinansirala je Evropska unija u okviru prekogranične saradnje Rumunija–Srbija. Ukupan budžet projekta je 2,3 miliona evra, donacija EU za njegovu realizaciju u opštini Kladovo 1.039.000 evra, uz učešće lokalne samouprave od 15 posto, a novi Vizitor centar ima tri lamele površine 1.200 kvadratnih metara.

Projekat je započet u junu 2017, aokončan u junu 2019 godine. Lider na projektu je opština Kladovo, dok su partneri Episkopija iz Turn Severina, opština Brošteni i Asocijacije iz Lupše. Očekuje se da se izgradnjom viztorskog centra na ulazu u tvrđavu iz šesnaestog veka upotpune turistički sadržaji koji mogu doprineti afirmaciji turističke mreže u prekograničnim zonama dve susedne zemlje.

Foto: zvanični sajt Opštine Kladovo – kladovo.org.rs i Wikimedia Commons

Čitaj dalje...

PARSEC program – dva i po miliona evra za startap, mala i srednja preduzeća iz Srbije

Izvor: Agrosmart.net, 9. jun 2019 – Startap, mala i srednja preduzeća iz Srbije, koja se bave proizvodnjom hrane, energijom i životnom sredinom, imaju priliku da učestvuju u velikom evropskom programu PARSEC, vrednom 2,5 miliona evra, u kojem je jedan od partnera novosadski institut Biosens.

Reč je o projektu finansiranom iz Horizon2020 programa za istraživanja i inovacije koji ima za cilj da inovatorima – startap, malim i srednjim preduzećima obezbedi neophodne resurse kako bi razvijali, i na tržištu nudili proizvode i usluge zasnovane na tehnologijama osmatranja Zemlje (tzv. Earth Observation – EO).

Kako kažu u Biosensu, ovaj cilj biće ostvaren pokretanjem sveobuhvatnog biznis akceleratora, nudeći ukupno 2,5 miliona evra bez udela u kompaniji. Program će takođe obezbediti podršku u vidu mentorstva, treninga i saveta vezanih za izlazak na tržište. Projekat je fokusiran na tri rastuća sektora: hranaenergija i životna sredina, a PARSEC aktivnosti su zvanično započete 21. maja 2019. godine u Briselu i trajaće dve i po godine.

Ukazujući na značaj programa PARSEC u Biosensu, jednoj od najrazvijenijih naučnih institucija u ovom delu Evrope, ukazuju na to da era obrade velikih podataka, predvođene Kopernikusovom politikom besplatnih, potpunih i otvorenih podataka, ali i pojavom novih EO biznis modela, otvara beskrajne prilike za razvoj inovativnih usluga i proizvoda.

Kako bi u potpunosti iskoristili ovu priliku, startapima i malim i srednjim preduzećima, potrebni su pristup kapitalu, znanju, tržištima i tehnologiji. PARSEC će te resurse obezbediti putem sveobuhvatnog biznis akceleratora. Na ovaj način projekat će omogućiti transformaciju inovativnih ideja u proizvode spremne za tržište, a koji donose dodatnu vrednost korisnicima u oblasti hrane, energije i zaštite životne sredine, objašnjavaju u novosadskom institutu.

Dodaju da će svojim pristupom PARSEC omogućiti optimalno korišćenje EO podataka i usluga i time podržati implementaciju regionalnih strategija pametne specijalizacije. Takođe, na ovaj način projekat će doprineti i povećanju konkurentnosti kompanija iz Evrope na međunarodnoj sceni.

Kako će PARSEC akcelerator postići svoje ciljeve?

PARSEC će raspisati poziv za sve zainteresovane da učestvuju u programu akceleracije. Ovaj otvoreni poziv nadovezuje se na dokazani uspeh KATANA akceleratora i biće implementiran na sledeći način:

  • U prvoj fazi – sa planiranim početkom u ranu jesen 2019. godine – PARSEC će organizovati peer-to-peer evaluaciju kako bi odabrali 100 pobednika koji će dobiti početni kapital (000€ po aplikantu)
  • drugoj fazi, PARSEC će pružiti podršku uspešnim kandidatima kako bi formirali timove između različitih sektora i zemalja (konzorcijumi od 2-4 kompanije)i razvili inovativne usluge u oblasti hrane, energije izaštite životne sredine zasnovane na EO tehnologiji.
  • Na kraju, stručni žiri koji čine lideri iz industrije, investitori, stručnjaci iz pomenutih oblasti, predstavnici venture capital fondova i/ili poslovni anđeli, odabraće 15 konzorcijuma koji razviju usluge sa najvećim komercijalnim potencijalom. Izabrani konzorcijumi dobiće dodatna sredstva (do 100.000 € po konzorcijumu) uz priliku da privuku dodatne venture capital

U poslednje dve faze timovi će dobiti podršku pan-evropskog tima stručnjaka u vidu povezivanja, mentorstva, treninga i pripreme za investicije i izlazak na tržište. Sva sredstva za prvu i poslednju fazu namenjena su razvoju ideja i proizvoda startapa i malih i srednjih preduzeća i ne zahtevaju udeo u kompaniji.

Uz ovako dizajniran program akceleracije, i ponudu od ukupno 2.5 miliona evra, PARSEC teži da pomogne inovativnim preduzećima da kreiraju vrednost u okviru postojećih, kao i u novim industrijskim lancima vrednosti i da svoja rešenja prikažu na tržištu. Iz tog razloga, PARSEC će takođe uspostaviti tri tehnološke platforme koje će učesnicima pomoći da brže stignu do tržišta (tzv. Large Scale Demonstrators):

  • Big Data Toolbox – pomaže kompanijama da iskoriste moć velikih EO podataka.
  • In-situ Data Hub – nudi pristup podacima koji mogu pospešiti i obezbediti validaciju EO proizvoda.
  • eoMALL Galerija – prozor ka tržištu za EO provajdere.

Ove tehnološke platforme će razviti i sprovoditi pet inovativnih malih i srednjih preduzeća koja su deo PARSEC konzorcijuma.

Tim iza PARSEC projekta

PARSEC konzorcijum povezuje 9 partnera iz sedam zemalja. EARSC – vodeća biznis mreža koja zastupa kompanije koje kreiraju vrednost zasnovanu na EO tehnologiji širom Evrope – je na čelu konzorcijuma kojji čine vodeći klasteri (AVAESEN, bwcon), eksperti za akceleratore (BIOSENSE) i inovativna mala i srednja preduzeća (Rasdaman, Geomatrix, DRAXIS, Eversis, Evenflow) kako bi sproveli u delo PARSEC viziju.

Prijave kreću na jesen

Projekat PARSEC je sada i zvanično počeo. Otvoreni poziv za aplikacije je u pripremi i biće raspisan u ranu jesen 2019. godine. Iz Biosensa pozivaju zainteresovane da PRASEC aktivnosti prate na društvenim mrežama i pridruže se PARSEC zajednici:

Twitter: @PARSEC_EU

FacebookPARSEC Accelerator

LinkedIn Group: PARSEC Accelerator

Čitaj dalje...

Nije više pitanje da li su nego koliko su opasni kućni komarci

Izvor: agroklub.rs, 8. jun 2019 – Ako ste mislili da virus Zapadnog Nila stiže „iz uvoza“ – gorko se varate: prenose ga „naši domaći“ kućni komarci. O tome koje nam opasnosti prete od azijskih tigrastih, ali i naših kućnih komaraca govore dr Dragan Glamočić, profesor Poljoprivrednog fakulteta i Mihaela Kavran iz Laboratorije za medicinsku i veterinarsku entomologiju.

Prema rečima profesora sa Poljoprivrednog fakulteta dr Dragana Glamočića, veoma je važno informisati stanovništvo o posledicama koje pojava i širenje komaraca mogu da izazovu i dodao da je još važnije uključiti stanovništvo u borbu protiv insekata i štetočina koje mogu da utiču na zdravlje ljudi; posle toga i, kako je upozorio, na ekonomiju države odnosno ugroženog područja.

„Cilj je da se stanovništvo upozna sa mogućim posledicama toga. Moramo da vodimo računa. Samo jedna čaša koja ostane na terasi može da bude mesto gde će se komarci skupljati, a kamoli bare i veće vodene površine,“ upozorio je Glamočić.

Kućni komarac najveća opasnost

Mihaela Kavran iz Laboratorije za medicinsku i veterinarsku entomologiju na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu objasnila je da su dve najznačajnije vrste kućni komarac i azijski tigrasti komarac jer prvi, kako objašnjava, prenosi virus Zapadnog Nila dok je drugi prenosilac veoma opasnih prouzrokovača oboljenja.

Upozorila je da je najveća opasnost od kućnog komarca i da je upravo zbog toga bitno uključiti građane u aktivno redukovanje ove vrste.

„Virus Zapadnog Nila, koji prenosi kućni komarac, manifestuje se tako što je tu u 80 odsto slučajeva reč o asimptomatskoj pojavi gde inficirana osoba čak i ne zna da je inficirana, a u 20 odsto slučajeva je to oblik gripa, dok samo jedan procenat ljudi može da ima upalu mozga, meningitis, parcijalnu i potpunu paralizu tela. Ukoliko dođe do kombinacije ovih manifestacija može doći do fatalnog ishoda“, objasnila je Kavran.

Međutim, dodala je da ne mora da znači da je komarac inficiran ali da, ukoliko jeste, može da prenese patogene na čoveka.

Klimatske promene jedan od ključnih faktora za pojavu i širenje komaraca

Na pojavu i širenje ovih vrsta insekata veliki uticaj imaju i klimatske promene koje su sve veće. S obzirom na poplave koje su se u proteklim danima dogodile u našoj zemlji, on je upozorio da bi ova godina mogla da bude vrlo kritična kada je u pitanju veća pojava ovih insekata na našim prostorima i naglasio da je upravo zbog toga posebno važno da imamo građane koji su edukovani i koji mogu da preduzmu adekvatne mere ukoliko dođe do takve situacije.

„Ove godine smo svedoci poplava koje su nas zadesile u centralnoj Srbiji. Nažalost i visoki su i nivoi reka Dunava i Save. Kada reke počnu da se povlače, počinje razmnožavanje komaraca. Samim tim ova godina će biti vrlo kritična i važno je ljude upoznati da znaju šta sve oni mogu da preduzmu da bi se borili protiv komaraca i naravno sve organizacije koje u tome učestvuju, kao i država“, rekao je Glamočić.

Najavio je i da zbog promene klime i globalnog zagrevanja možemo očekivati da ce određeni organizmi, koji nisu imali prebivalište na našim prostorima, na razne načine dolaziti ovde i upozorio da postoji mogućnost da se tako pojave i bolesti koje do sada nismo imali.

Najvažnije smanjiti vodene površine u domaćinstvima

Kao najvažniju meru prevencije za sprečavanje pojave ovih organizama, Mihaela Kavran navela je smanjenje vodene površine u domaćinstvima. Ona je objasnila da se u domovima ove vrste veoma uspešno razvijaju.

„Fokus je na tome da se smanje vodene površine da ih ne bismo gajili i da ne bismo povećavali populaciju komaraca, jer je suzbijanje veoma kompleksno i na drugi način nije ih moguće redukovati“, naglasila je Kavran.

Edukacija i promocija bezbednih mera zaštite od komaraca, u cilju uključivanja stanovništva u borbu protiv kućnog i azijskog tigrastog komarca, održana je u Novom Sadu povodom Dana upoznavanja sa štetočinama opasnim po zdravlje čoveka.

Dan upoznavanja sa organizmima štetnim po zdravlje čoveka obeležava se treću godinu zaredom, a organizatori ovog skupa su Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i preduzeće „BIO-SPIN“.

Autorka_ Andrijana Glišić, student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija

https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/edukacijom-u-borbu-protiv-komaraca/51385/

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Divlje svinje i na Novom Beogradu – preplivale Dunav

6. jun 2019 – U nedelju ste na portalu Pofunavlje.info mogli da vidite divlje svinje koje su iznenadile meštane Kolara kod Smedereva, a šta tek reći za one koji su u noći između srede i četvrtka krdo divljih svinja zatekli na semaforu kod Ušća a potom i u Bloku 30 na Novom Beogradu?

Snimci uplašenih životinja koje su protutnjale novobeogradskim ulicama apsolutni su hit na društvenim mrežama i Youtube kanalima, a ova tema je zanimljiva i prestoničkim medijima.

Ekipe “Veterine Beograd”, kako piše „Blic“, potvrdile da su divlje svinje na Novi Beograd stigle sa Velikog ratnog ostrva. Ljudi iz ovog gradskog preduzeća ih prate već neko vreme, i tvrde “da je sve to normalno zbog povećanja vodostaja, ali da se ovakve situacije ipak retko dešavaju”.

– Ova grupa divljih svinja mogla je da pređe i na drugu stranu Velikog ratnog ostrva, ali su se one, iz nepoznatog razloga, odlučile za Novi Beograd  – kazao je za „Blic“ Budimir Grubić, direktor “Veterine Beograd” i dodao u šali “da je očigledno da su svinje sada imale bolju informaciju da li će vodostaj porasti ili neće”.

Foto: printscreen, Youtube  #režijacafeclub

Čitaj dalje...

Svetski dan bez duvanskog dima: Kako je pušenje od „zdrave navike“ postalo „tihi ubica“

Holandski istraživač Džajls Everard GETTY IMAGES

Izvor: bbc.com/serbian, 31. maj 2019 – Vekovima je pušenje izazivalo velike kontroverze. Dok 31. maja obeležavamo Svetski dan bez duvanskog dima, ova serija fotografija prati kako je javnost od stimulansa koji spasava život počela gotovo jednoglasno da osuđuje duvan kao „smrtonosnu biljku“.

Duvan ubija i do polovine ukupnih korisnika, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Svake godine šest miliona ljudi umreće od direktnih posledica upotrebe duvana, dok će skoro 900.000 nepušača umreti zbog izloženosti duvanskom dimu.

Ipak, vekovima se pušenje smatralo zdravom navikom, a duvanska biljka, Nikotijana, u 16. veku je nazivana „svetim biljem“ i „Božjim lekom“.

U skladu sa široko rasprostranjenim verovanjem, holandski istraživač Džajls Everard smatrao je da će blagotvorno dejstvo Nikotijane dovesti do smanjenja potrebe za lekarima.

„Sam dim smatra se jakim protivotrovom za zarazne bolesti“, napisao je on 1587. u knjizi Panacea; iliti univerzalni lek, otkriće predivnih svojstava pušenja duvana u luli.

Najveći broj vrsta duvana potiče iz Severne i Južne Amerike GETTY IMAGES

Prvi Evropljanin koji je primetio da se duvan koristi u medicinske svrhe bio je moreplovac iz Đenove Kristofer Kolumbo, napisala je profesorka En Čarlton u članku objavljenom u Časopisu Kraljevskog medicinskog društva.

Kolumbo je 1492. godine primetio da duvan u lulama piše na ostrvima koje danas znamo kao Kubu, Haiti i Bahame. Ponekad se lišće spaljivalo bakljama kako bi se dezinfikovale prostorije, a ljudi zaštitili od bolesti i malaksalosti.

Duvan, verovatno mešan sa krečom ili kredom, koristio se i kao pasta za zube u današnjoj Venecueli – što je praksa koja i dan-danas živi u Indiji.

Evropski lekari smatrali da duvan može koristiti u lekovite svrhe WELLCOME COLLECTION

Portugalski istraživač Pedro Alvareš Kabral, koji je u Brazil stigao 1500. godine, pisao je da se betum – kako se neki nazivali ovu biljku – koristi za lečenje gnojnih čireva i hroničnih polipa.

A u Novoj Španiji (današnji Meksiko), španski fratar i franjevački misionar Bernardo De Sahagun od lokalnih lekara saznao je da se bolesti koje zahvataju žlezde u vratu mogu izlečiti tako što bi se na hirurški rez nanela vrela smesa napravljena od listova duvana samlevenih sa solju.

Tokom epidemije kuge u Londonu 1665. deci je nalagano da puše duvan u učionicama
WELLCOME COLLECTION

Evropski lekari i apotekari brzo su se zainteresovali za potencijalnu upotrebu u medicini.

Narednih vekova, prema kolekciji Velkam, muzeju i biblioteci zdravlja, lula ili cigareta postali su neophodno pomagalo doktora, hirurga ili studenata medicine, naročito u sali za seciranje.

Anatomi su savetovani da slobodno puše kako bi prikrili miris leša i zaštitili se od potencijalnih bolesti koje mogu da poteknu sa beživotnog tela.

Tokom epidemije kuge u Londonu 1665. godine, deci je nalagano da puše duvan u učionicama.

Zaduženi za sahranjivanje leševa pušili su glinenu lulu kako bi se zaštitili od kuge
WELLCOME COLLECTION

Smatralo se da dim štiti od isparenja za koja se verovalo da prenose bolesti.

Zaduženi za sahranjivanje leševa pušili su glinenu lulu kako bi se zaštitili od kuge.

Ali čak i među ranim entuzijastima bilo je onih koji su dovodili u pitanje efikasnost duvana kao leka.

Engleski lekar Džon Kota, autor knjiga o medicini i magiji, zapitao se 1612. godine da li bi moglo da se ispostavi da je ova biljka koja se tada smatrala panaceom, zapravo „čudovišni uzročnik mnogih bolesti“.

Duvanje duvanskog dima u uvo takođe se u 18. veku preporučivalo protiv bolova
WELLCOME COLLECTION

Uprkos zabrinutosti, duvan je i dalje bio veoma tražena roba, a apotekari su pazili da ga uvek imaju u zalihama.

Jedna od njegovih neobičnijih upotreba bila je ona uz pribor za klistir – duvanski dim duvao se u rektum žrtava davljenja.

Lekari su smatrali da je dim efikasan protiv hladnoće i pospanosti, da pruža toplotu i stimuliše um. Besplatni pribori za uživanje duvana bili su dostupni duž obale reke Temze za hitne slučajeve.

Duvanje duvanskog dima u uvo takođe se u 18. veku preporučivalo protiv bolova.

Kamel je tvrdio da njihove cigarete puše doktori GETTY IMAGES

Nakon izolovanja nikotina iz listova duvana 1828. godine, svet medicine postao je nepoverljiviji prema duvanu kao supstanci za opšte metode lečenja.

Ali terapije zasnovane na upotrebi duvana i dalje su bile dostupne, kao na primer rektalna primena koja se preporučivala kao lek protiv konstipacije, hemoroidnog krvarenja i glista.

Kako je zabrinutost zbog lošeg uticaja duvana na zdravlje počela da se javlja dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, marka cigareta Kamel pokušala je da umiri mušterije tvrdeći da lekari preporučuju pušenje, kao i da i sami puše kamel.

Pričalo se i da su pušenje preporučivali pevači kako bi se „odstranile nečistoće štetne po delikatno tkivo grla“.

Reklama za cigarete iz 1937. godine GETTY IMAGES

Proteklih 30 godina, štetno dejstvo pušenja postalo je očigledno, baš kao i problem pasivnog pušenja.

To je dovelo do toga da mnoge zemlje zabrane pušenje u zatvorenim javnim prostorima. Kampanje o širenju svesti sve su se više služile taktikom šoka kako bi prenele poruku javnosti.

U nekim zemljama postalo je obavezno da kutija cigareta sadrži neprijatne slike neizlečivo bolesnih pacijenata obolelih od raka pluća, kardiovaskularnih stanja i drugih bolesti koje izaziva duvan.

U Engleskoj se upotrebljavala lutka po imenu ‘Smoki Su’ za edukaciju trudnica o štetnosti pušenja po nerođeno dete.

U Engleskoj se upotrebljavala lutka po imenu ‘Smoki Su’ SCIENCE MUSEUM LONDON

Danas su e-cigarete postale sve uobičajenije kao alternativa za one tradicionalne. To su uređaji na baterije koje mogu da se pune i omogućuju vam da udišete nikotin u pari umesto u duvanskom dimu.

E-cigarete ne proizvode katran ili ugljen-monoksid, dva najštetnija elementa duvanskog dima, ali nisu potpuno bezopasne, tvrdi britanska Nacionalna zdravstvena služba.

Vapovanje – kako se zove upotreba e-cigareta – takođe nije lišeno kontroverzi.

Filip Moris Internešenel, najveći svetski proizvođač cigareta koji se proširio i na tržište e-cigareta, i Juul, tuženi su u SAD, optuženi za ciljanje mladih ljudi u marketinškim kampanjama na društvenim mrežama.

Američki zakonodavci su se obrušili i na maloprodajne objekte koji olakšavaju deci i tinejdžerima da kupuju e-cigarete.

E-cigarete ne proizvode katran ili ugljen-monoksid, najštetnije elemente duvanskog dima
GETTY IMAGES

Svetska zdravstvena organizacija smatra duvan „epidemijom“ i „jednom od najvećih pretnji po javno zdravlje koje je svet ikad video“.

Ona poziva zemlje da usvoje politiku za prevenciju upotrebe duvana, kao što je ograničavanje reklamiranja i sponzorstava za duvanske kompanije i povećanje taksi na cigarete.

Ona tvrdi da je upotreba duvana u opadanju: 20 odsto ljudi širom sveta pušilo je duvan 2016. godine, u poređenju sa 27 odsto 2000. godine. Ali taj ritam nije dovoljan da bi se postigli međunarodno zacrtani ciljevi.

Na svetu postoji 1,1 milijarda odraslih pušača, a 80 odsto njih potiče iz zemalja sa srednjim ili niskim prihodima.

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-48461982

Čitaj dalje...

Nacrt medijske strategije: Neizvesno finansiranje lokalnih medija, gašenje Tanjuga, privatizacija „Politike“ i „Večernjih novosti“

Autor: J. P. Izvor: UNS, 29. Maj 2019 – Vlada Srbije objavila je Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja koji je sačinjen nakon sprovedene javne rasprave u februaru i martu ove godine, a u kojem nije prihvaćen predlog UNS-a da lokalne samouprave, osim u gradovima većim od 300 hiljada stanovnika, za projektno sufinansiranje medija izdvajaju dva odsto budžeta.

U obrazloženju zbog čega predlog UNS-a nije prihvaćen stoji da bi se propisivanjem određenog procenta koji bi se izdvajao za potrebe javnog informisanja uticalo na autonomnost lokalnih samouprava i otvorila mogućnost da se njihovi budžeti procentualno rasporede i na druge sfere društvenog života.

Nasuprot tome, u Nacrtu medijske strategije ističe se da treba doneti regulativu „koja će podsticajnim merama obezbediti minimum sredstava neophodnih za proizvodnju medijskih sadržaja u javnom interesu na svim nivoima vlasti u propisanim rokovima i sankcijama za njihovo nepoštovanje“.

U Nacrtu medijske strategije navodi se da je potrebno „sačiniti i sprovesti plan potpunog izlaska države iz vlasništva u privrednim društvima Politika AD, izdavača dnevnog lista ’Politika’, i privrednog društva Novinsko-izdavačko društvo Kompanija Novosti AD, izdavača dnevnog lista ‘Večernje novosti’“.

Ovim dokumentom predviđeno je gašenje Novinske agencije Tanjug, odnosno bez odlaganja podnošenje registracione prijave za brisanje ovog javnog preduzeća iz registra privrednih društava i brisanje medija koji posluju pod tim preduzećem iz Registra medija.

U prilogu su Nacrt medijske strategije i izveštaj o javnoj raspravi o ovoj strategiji.

Čitaj dalje...

Ko je odgovoran za divlju deponiju u Deliblatu?

Izvor: danas.rs, 28. maj 2019 – Divlja deponije u Deliblatu postoji godinama, prati je nekontrolisano odlaganje otpada i mrtvih životinja, smrad, najezda glodara i pasa lutalica. Meštani tvrde da nadležni ne čine ništa, opština Kovin da su za takvo stanje krivi upravo stanovnici sela.

Poslednji pokušaj meštana da reše ekološki problem u svom mestu jeste peticija, u kojoj su zatražili hitan inspekcijski nadzor ove divlje deponije, koju je potpisalo 117 stanovnika ovog sela predaza je opštini 13. maja.

Meštanka sela Deliblato i potpisnica peticije Larisa Mikić kaže za Danas.rs da već nekoliko godina postoji problem sa divljom deponijom u tom mestu.

“Postoji sumnja da nije na propisanom mestu, odnosno da nije registrovana. Ona se vremenom proširila, tu se pored različitih materija, nalaze i lešine životinja. Ljudi tu prazne cisterne sa materijama iz septičkih jama, jer u Deliblatu ne postoji kanalizaciona mreža”, ističe Mikić.

Problem pravi i sam položaj deponije.

“Deponija je na uzvišenju, brežuljku i kada su kiše otpad i prljavština se sliva u nekoliko ulica ljudima u kuće. Problem je smrad, estetski je problem. Nadležni nisu ništa preuzeli, nisu je ni ogradili, nisu posadili zelenilo koje bi služilo kao zaštita, ne postoje kanali za drenažu”, dodaje ona.

Njene navode demantuje načelnica opštine Kovin Jelena Čolaković koja za naš portal navodi da oni preko komunalne inspekcije vrše redovnu kontrolu deponija.

“Redovna sanacija vrši se u razmaku od dva-tri meseca, pet do šest puta godišnje. Od početka 2019. komunalni inspektor opštinske uprave Kovin izdao je rešenje za sanaciju deliblaske deponije 5. marta”, navodi se u odgovoru Čolaković.

Ona je istakla da se peticija poklopila sa redovnim nadzorom komunalne inspekcije koji se prema planu i programu obavlja tokom maja, “komunalni inspektor je izdao još jedno rešenje za sanaciju deponije 15. maja”.

Larisa Mikić za Danas.rs tvrdi da vlasti nisu preduzele ništa.

“Oni su u obavezi da se time bave jer od 2009. godine postoji plan za sanaciju deponija”, objašnajava ona i dodaje da problem nije samo u tom selu i da većina deponija u kovinskoj opštini nije uređena.

Da se radi u deponiji koja je „nikla“ bez dozvole govori i činjenica da se nalazi u neposrednoj blizini prirodnog rezervata „Kraljevac” i izvora vode “Beli izvor”. Voda sa tog izvora neretko se koristi i za piće, a njen kvalitet nije proveravan.

Kako za Danas.rs kaže potpisnica peticije za sanaciju ove deponije, meštani su se žalili i ranije a u mesnoj zajednici nije bilo razumevanja za njihove probleme.

“Deliblaćani sve što rade rade usmeno. Oni su se usmeno žalili predsedniku mesne zajednice. Jednostavno leti im otpad u blizini kuća, ljudi donose i bacaju životinjske leševe. Od žalbi nikom ništa. Predsednik mesne zajednice je na žalbe građana rekao da nema vremena”, svedoči Mikić.

Prema rečima načelnice opštine Kovin, inspektor je na teren izašao već narednog dana i konstatovao da je neophodno izvršiti sanaciju pomenute deponije i da sledi izdavanje rešenja JP “Kovinski komunalac” o otklanjanju nedostatka.

U rešenju se nalaže da to javno komunalno preduzeće u roku od sedam dana, sanira deponiju na kojoj je odlagano smeće i nadalje istu uredno održava i uređuje, te da se radovi izvode uz obavezno prisustvo predstavnika MZ Deliblato.

U odgovoru na upite našeg portala, Jelena Čolaković navodi da je divlja deponija posledica nesavesnog ponašanja upravo meštana Deliblata.

“Činjenica je da je odlaganje raznog smeća van područja predviđenog za odlaganje otpada posledica nesavesnog ponašanja meštana Deliblata koji ne odlažu smeće na način koji je predviđen”, ističe ona.

Iz ove opštine naglašavaju da izdvajaju velika finansijska sredstva za rešavanje problema divljih deponija, ali i da je neophodno “podizanje svesti građana o posledicama koje po životnu sredinu ali i zdravlje ljudi izaziva bacanje smeća i raznih otpadaka pored puteva i na zelenim površinama”.

Kao moguće dugoročno rešenje predložili su i formiranje regionalnog Centra za odlaganje otpada u okviru kojeg bi se, kako navode, otpad prikupljen iz više jedinica lokalne samouprave tretirao u postrojenjima i iskorišćavao, a ostatak bi se odlagao na regionalne deponije.

J. Tomić

https://www.danas.rs/drustvo/ko-je-odgovoran-za-divlju-deponiju-u-deliblatu/

Foto: Facebook/Deliblatski pejsaži

Čitaj dalje...