You are here

Završena izgradnja vetroparka Čibuk 1, najvećeg u Srbiji

Izvor: balkangreenenergynews.com, 24. april 2018 – Završena je izgradnja vetroparka Čibuk 1, najvećeg vetroparka u Srbiji, navodi se u saopštenju jedne od finansijskih institucija koje su odobrile kredit za ovaj projekat. Vetropark instalisane snage 158 MW, počeo je probnu proizvodnju.

Čibuk 1, vetropark sa 57 turbina, „je potpuno izgrađen“, navodi se u saopštenju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Čibuk 1 i Kovačica, vetropark koji je banka takođe finansirala, „počeli su proizvodnju električne energije i sada su u finalnoj fazi koja prethodi formalnom priključenju na mrežu“, dodaje se u saopštenju i podseća da su oba vetroparka izgrađena u Vojvodini.

Izraelska kompanija Enlight Renewable Energy saopštila je ranije da je započela probnu proizvodnju u vetroparku Kovačica, snage 104,5 MW, kao i da se zvanični početak proizvodnje očekuje u drugom kvartalu ove godine.

Kompanija Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), većinski deoničar firme Tesla Wind, koja je vlasnik projektne kompanije Vetroelektrane Balkana, prethodno je saopštila da se puštanje u rad vetroparka Čibuk 1 očekuje početkom 2019. godine.

Ovaj vetropark je na spisku povlašćenih proizvođača električne energije kojima je odobreno finansiranje u sistemu fid-in tarife.

Kompanija GE Renewable Energy je isporučila 57 turbina za vetropark Čibuk 1.

Investiciju od 300 miliona evra su podržale Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica grupacije Svetske banke, i Evropska banka za obnovu i razvoj kreditima u ukupnom iznosu od oko 215 miliona evra.

Očekuje se da vetropark Čibuk 1 snabdeva 113.000 domaćinstava električnom energijom i spreči više od 370.000 tona emisija ugljen-dioksida godišnje, saopštio je ranije Masdar.

Projektna kompanija Vetroelektrane Balkana je u 100% vlasništvu firme Tesla Wind, zajedničkog preduzeća kompanije Masdar (60%), finske komanije Taaleri Energia (30%) i nemačke investiciono-razvojne kompanije DEG, članice KfW grupe (10%).

Sporazum o otkupu električne energije (PPA) za vetropark Čibuk 1 je potpisan u oktobru 2016. godine.

Foto/ilustracija: pixabay.com

Čitaj dalje...

Vinarija Ambelos manastira Koporin: Despotova sablja u boci

Izvor: agroklub.rs, 19. april 2019 – Vinarija „Ambelos“ manastira Koporin kod Velike Plane je osnovana pre pet godina i već je počela da osvaja tržište svojim tradicionalnim načinom proizvodnje vina.

Naziv vinarije „Ambelos“ zapravo krije lepu simboliku – na grčkom jeziku označava vinograd, odnosno vinovu lozu koja daruje grožđe od koga se proizvodi vino. To vino se prinosi Bogu kao dar prirode i osvećuje se na svetoj liturgiji gde se pretvara u krv Gospodnju.

Manastir je zadužbina despota Stefana Lazarevića

Manastir Koporin sa crkvom Svetog Stefana je pravoslavni manastir i pripada braničevskoj eparhiji. Manastir je zadužbina despota Stefana Lazarevića, sina kneza Lazara.

Vinarija ,“Ambelos“ predstavila je svoje vino Despotova sablja na nedavno održanom Salonu vina u Paraćinu. Sveštenik iz Paraćina Nenad Radaković kaže da je devet godina bio đakon u Požarevcu kod episkopa požarevačko braničevsko smederevskog Ignjatija i imao sreće da bude tamo kada da se krenulo sa zasadom vinograda i izgradnjom vinarije.

„Episkop Ignjatije je doneo vinsku kulturu pošto potiče iz porodice vinara. Njegovim dolaskom u eparhiju kreće ozbiljnija proizvodnja vina. Ranije su se u manastiru pravila vina iz vinograda različitih manastira, a onda smo 2011. godine došli na ideju da podignemo novi zasad na četiri hektara. Na tom mestu do 2000. godine je postojao vinograd koji je obnovljen. Vinariju smo napravili 2014. godine i 2016. godine već počeli da proizvodimo naša vina,“ rekao je Radaković.

Degustaciona sala ima 50 mesta

Vinarija ,“Ambelos“  je izgrađena u vizantijskom stilu i u skladu je sa arhitekturom manastira. Vinarija se prostire na oko hiljadu kvadrata, podrumske prostorije imaju 300 kvadrata, degustaciona sala ima 50 mesta, dok je u potkrovlju VIP sala, a postoji i nekoliko apartmana za goste.

„Od belih sorti imamo italijanski i rajnski rizling i tamjaniku, a od crnih sorti imamo kaberne, merlo i prokupac. U novom zasadu na dva hektara, od 2017. godine, imamo kaberne franko i pino noar. Uglavnom radimo sortna vina, osim vina ’Despotova sablja’ koje je bordo kupaža prokupca i merloa. Nosi naziv ’Despotova sablja’ jer je manastir Koporin zadužbina despota Stefana Lazarevića. Ranija vina koja su se pravila u manastiru nosila su naziv ’Despotova sablja’ pa smo mi to obnovili“, kazao je Radaković.

Vinariju ,“Ambelos“ karateriše tradicionalni način proizvodnje vina. Kada bude rodio novi zasad vinove loze vinarija će proizvoditi do 30 hiljada boca. U manastiru se vina mogu kupiti po ceni od700 do 1.000 dinara.

O vezi između crkve i vina, Radaković kaže: „Za naša bogosluženja potrebno je vino, to je prva stvar. Na liturgiji mi vino prinosimo kao krv Gospodnju. Drugo, i crkvi i svima nama je potrebno da se bavimo prirodom jer je priroda ugrožena. Crkva želi da da primer kako se treba vratiti prirodi i kako treba obnavljati vinarstvo.“

Prošle godine obeleženo 600 godina od izgradnje Manasije 

Prošle godine kada je obeležavano 600 godina od izgradnje manastira Manasija kod Despotovca, čiji je ktitor takođe bio despot Stefan Lazarević, napravljene su nove etikete. Pri izradi novog dizajna se težilo da se pomiri tradicija i zahtevi tržišta.

„Svakako da ljude privuče to što je vinarija pri manastiru. Naš narod ima poverenje u crkvu, voli i vezan je za crkvu. Kada ljudi dođu u crkvu ili manastir šta bolje možemo da im ponudimo nego flašu vina, da to bude uspomena na svetinju koju su obišli“, smatra Radaković.

U planu je da se povećaju zasadi vinove loze, ali sigurno neće biti više od 10 hektara jer bi to zahtevalo mnogo veće angažovanje, a cilj je da se zadrži tradicionalni način proizvodnje vina na mestu koje odiše duhovnošću i verom.

https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/vinarija-ambelos-manastira-kopolin-despotova-sablja-u-boci/49593/

Foto: privatna arhiva, Vinarija Ambelos manastira Koporin FB

Čitaj dalje...

Savet EU izglasao kontroverznu Direktivu o autorskim pravima – Da li će Google plaćati za vesti?

Izvor: startit.rs, autor: Sanja Vatić, 16. april 2019 – Izglasan propis uređuje kako se sadržaj koji podleže autorskim pravima deli na internetu, a ono što se ispostavilo kao sporno su njegova dva člana — 11 i 13 (naknadno preimenovani u Član 15 i Član 17) za koje kritičari smatraju da ugrožavaju kreativnost i slobodu govora.

Juče je Savet ministara EU izglasao kontroverznu Direktivu o autorskim pravima koju je krajem prošlog meseca odobrio Evropski parlament. Kao što se očekivalo i pre glasanja Italija, Holandija, Poljska, Švedska, Finska i Luksemburg bili su protiv ovog akta, ali to nije bilo dovoljno jer je za izglasavanje bila potrebna kvalifikovana većina (55 odsto država članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva EU).

Iako se pre dve godine kada je Evropska komisija najavila planove za modernizovanje EU regulative koja se tiče autorskih prava nije digla velika prašina, poslednjih meseci jeste. Kao što je bio slučaj sa neutralonošću interneta i GDPR-om, i ovim povodom se govorilo o tome kako će se internet kakvim ga znamo zauvek promeniti. Slično kaže i naš sagovornik Bojan Perkov, istraživač Share fondacije:

– Ishod glasanja je očekivan. Mislim da će ovo sada malo zakomplikovati situaciju u smislu toga kako će internet izgledati u neko buduće vreme za korisnike u EU. Ipak, i dalje je neizvesno jer ne znamo kako će se Direktiva transponovati u nacionalna zakonodavstva svake od država članica. Ne zna se kako će standardi iz Direktive konkretno da budu propisani zakonima i kako će se to primenjivati. Glasanje svakako ostavlja jednu veliku nepoznanicu.

A sporne stvari su…

Između ostalog izglasan propis uređuje kako se sadržaj koji podleže autorskim pravima deli na internetu, a ono što se ispostavilo kao sporno su njegova dva člana — 11 i 13 (naknadno preimenovani u Član 15 i Član 17) za koje kritičari smatraju da ugrožavaju kreativnost i slobodu govora. Članom 11 agregatorima vesti se nalaže da plaćaju nadoknadu medijima čije vesti prikazuju, a Članom 13 se internet platformama nameće obaveza da filtriraju postove koje njihovi korisnici objavljuju bez dozvole autora sadržaja.

Plastičnije objašnjeno, to znači da Član 11 dopušta izdavačima da naplate platformama kao što je Google News kada u rezultatima prikažu isečke njihovih vesti, a Član 13 sajtove poput YouTube-a obavezuje da spreče svoje korisnike da objavljuju sadržaj zaštićen autorskim pravima.

Uz ideju da deo profita koji se generiše preko interneta ide i ka stvaraocima, a ne samo velikim tehnološkim kompanijama, i startapi su se našli na listi potencijalno oštećenih. Odnosno, u problemu su se našli oni koji tek razvijaju platforme/proizvode koji koriste bilo kakav sadržaj koji podleže autorskim pravima jer im je novim pravilima otežano da se izbore s tehnološkim gigantima — ako ni zbog čega drugog onda zbog nedostatka novca i moći za pregovaranje sa vlasnicima prava (npr. izdavačima poput Universal Musica ili The Washington Posta).

I dok su različite interesne grupe i pojedinci kudili i hvalili direktivu, mnogi su bili zastrašeni da će kao posledica ovakve regulative biti uvedeni upload filteri koji će automatski blokirati sav sadržaj koji podleže autorskim pravima (uključujući meme-ove i GIF-ove) ili da će vesti biti uklonjene iz rezultata koje prikazuje Google.

Ipak, Direktiva je na glasanje otišla u izmenjenom obliku koji ne bi trebalo da preti opstanku meme-ova, GIF-ova i startapa. 

Rok za sprovođenje promena do maja 2021. godine

Čak ni sada kada je izglasano usvajanje Direktive, zapravo niko nije siguran kako će ijedan od ova dva člana funkcionisati u praksi. A kako kaže advokat, poznavalac digitalnih politika i donedavno Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić „u natezanju između dva interesa koja su konfrontirana možda ni samim akterima nije jasno šta smo dobili”.

– Ono što je jasno jeste da je to od početka bio pokušaj da se ograniče prava i suzbiju interesi velikih kompanija poput Facebooka i sličnih, koje su zapravo gradile imidž, gradile snagu i bogatstvo zahvaljujući tome što su milionima ljudi omogućavali da na internet plasiraju i, uslovno rečeno, tuđe intelektualne tvorevine. Naravno da je kao reakcija na to došlo nešto što bi trebalo da bude zašitita autorskih prava koje bez sumnje i jesu zloupotrebljavana. Da li je ovakva koncepcija koja podrazumeva vašu odgovornost kao nosioca platforme za bilo šta što neko plasira na internetu pravo rešenje, to tek ostaje da se vidi.

Koliko god neizvesno bilo, Evropa svakako neće dočekati promene pre maja 2021. godine. Usvajanje Direktive članice EU stavilo je pred još dve godine posla jer je to propisani rok za implementaciju. Osim što u ovom periodu države članice EU treba da implementiraju regulativu u zakone svojih zemalja, kao država koja treba da pristupi EU i Srbija bi trebalo da uključi Direktivu u svoje zakone.

– Reč je o aktu koji je s obzirom na materiju koju reguliše i s obzirom na moguće posledice veoma važan i koji će biti važan u budućnosti. On će biti važan i za Srbiju. U ovom trenutku možda ne toliko koliko za članice Evropske unije, ali perspektivno svakako. Biće potrebno vremena i imaćemo vremena jer je utvrđen rok za implementaciju 24 meseca.

Baš zbog tog roka Šabić nije previše kategoričan kada gleda na generalne posledice usvajanja: 

– Dve glavne stvari su tu sporne. S jedne strane je interes velikih igrača koji će teško biti ugrožen. Ako govorimo o filtriranju sadržaja koji se pojavljuje na internetu oni su najmoćniji i sva je prilika da će oni svoj interes najefikasnije da zaštite od potencijalnih rizika. S druge strane mogućnost da snosite sankcije zbog toga što je neko zloupotrebio tuđe autorsko delo kod mnogih će izazvati strah. Kod sitnijih igrača pogotovo. I to će neminovno imati za posledicu sprečavanje toga da se na internetu pojave tuđi intelektualni proizvodi koji se koriste u svrhu političke karikature, kritike, satire i sl. To za posledicu izvesno ima i sužavanje prostora za slobodnu reč. Teško je iz ove perspektive sagledati kakve će to konsekvence imati, ali neke nepoželjne sasvim sigurno hoće.

Osim neodređenosti usled pojedinačnih primena Direktive naše sagovornike smo pitali i čiji je interes da se autorska prava na internetu regulišu unutar EU. Stav Perkova je da EU zapravo hoće onima koji su nosioci autorska prava da pomogne da više dobijaju od svog rada, a ne samo onaj ko plasira taj sadržaj, dok Šabić i ovom pitanju pristupa s oprezom:

– Veliko je pitanje da li su motivi zadovoljeni i tek će praksa pokazati ko je tu zapravo izvukao neku korist. Priča o uvođenju nekakvog reda je isto kontroverzna tema. To nije uredba nego akt koji ostavlja dovoljno prostora za specifično individualno regulisanje članicama Evropske unije, tako da čak može doći do situacije da imamo pravne nesigurnosti zbog npr. velikih razlika koje postoje od članice do članice. A da ne pričamo da su veliki igrači na polju interneta potpuno van dometa Evropske direktive.

Ono što sigurno jesu činjenice je da regulativa i u ovom slučaju poslovično kaska za tehnologijom i da ćemo za detaljniju analizu morati da sačekamo konkretne korake zakonodavaca.

https://startit.rs/savet-eu-izglasao-kontroverznu-direktivu-o-autorskim-pravima-na-meti-tehnoloski-giganti-ali-i-startapi/

Foto/ilustracije. pixabay.com

Čitaj dalje...

Đaci iz Kovina u Briselu na debati o evropskim vrednostima

Izvor: rtv.rs, RTV (Snežana Filipović), 16. april 2019 – Troje učenika Gimnazije i ekonomske škole u Kovinu učestvovali su na đačkoj debati o evropskim vrednostima u Briselu gde su se uspešno predstavili. Ova škola jedina je iz Srbije čiji su đaci izabrani da otputuju u Brisel na konkursu na kome je učestvovalo više od 1.000 škola iz cele Evrope.

Teodora, Branko i Flora učenici treće godine Gimnazije i ekonomske škole iz Kovina na đačkoj debati o evropskim vrednostima u Briselu izneli su svoje stavove o tome kako oni vide budućnost Evropske unije i kako mlade podstaći na aktivnije učešće u političkom životu.

Đaci iz više od trideset zemalja bili su podeljeni u 10 grupa. U planu je da najbolji predlozi nađu na dnevnom redu Evropskog parlamenta.

Grupa u kojoj je bio Branko Matić osvojila je drugo mesto.

Pripreme za odlazak u Brisel počele su u januaru. Đaci su proučavali kako funkcionišu evropske institucije. U tome im je pomogao Roman Haken predstavnik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta koji je posetio školu u Kovinu, dao dodatne instrukcije o temama i načinu učešća u debati.

Pored mogućnosti da posete mesto gde se kreiraju sve najvažnije odluke u Evropi, ovo je bila prilika za upoznavanje sa vršnjacima iz drugih zemalja, a kontakti sa njima nastavljeni su i nakon povratka iz Brisela.

http://www.rtv.rs/sr_lat/mladi/obrazovanje/djaci-iz-kovina-u-briselu-na-debati-o-evropskim-vrednostima_1009687.html

Čitaj dalje...

Investitorka nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu – čekali je u Brusu, iskaz dala u Smederevu

Izvor: insajder.net, 15. april 2019 – Misteriozna investitorka iz Smedereva Snežana Mitković danas se prvi put pojavila pred Tužilaštvom zbog krivičnih prijava u slučaju nelegalne izgradnje objekta na Pančićevom vrhu.

Posle gotovo godinu dana od kada je Osnovno tužilaštvo u Brusu prvi put uputilo zahtev za saslušanje po krivičnoj prijavi za bespravnu gradnju, Snežana Mitković je danas dala iskaz pred Osnovnim tužilaštvom u Smederevu. U istom danu bilo je zakazano i saslušanje u Brusu po drugoj krivičnoj prijavi, onoj za falsifikovanje zahteva za legalizaciju u slučaju objekta na Pančićevom  vrhu, ali se pred ovim tužilaštvom ona danas nije pojavila, a njen izostanak advokat je opravdao svedočenjem u Smederevu.

Glavni tužilac iz Brusa Milan Mihajlović, po čijem tužbenom zahtevu je ona i saslušana u Smederevu za bespravnu gradnju, za Insajder kaže da će, pošto mu bude dostavljen njen iskaz, kompletirati predmet nakon čega bi trebalo da podnese optužni zahtev.

Protiv investitorke Snežane Mitković podnete su dve krivične prijave, zbog nelegalne gradnje i zbog falsifikovanog zahteva za legalizaciju. Oba postupka je preuzelo Osnovno tužilaštvo u Brusu,  i za oba krivična dela saslušanje je bilo zakazano za danas. Ipak, Mitković sa svojim braniocem se pojavila samo na saslušanju u Smederevu u slučaju nelegalne gradnje, ali ne i na saslušanju u Brusu zbog falsifikovanog zahteva za legalizaciju.

Kako je za Insajder rekao tužilac Mihajlović, njemu se javio njen advokat i saopštio da zbog toga što su saslušanja u oba mesta u slično vreme, ona ne može da se pojavi u Brusu.

„Prvobitno je dogovoreno da ona zajedno sa svojim braniocem dođe da da iskaz danas u 13:30. Međutim, danas se branilac Snežane Mitković javio da neće pristupiti jer je u isto vreme zakazano saslušanje i u Smederevu za nelegalnu gradnju, a na osnovu mog tužbenog zahteva. Dobio sam u međuvremenu potvrdu da jeste saslušana u Smederevu, i sada čekam da stigne njen iskaz“, kaže Mihajlović.

Sa iskazom Snežane Mitković biće kompletiran predmet koji se odnosi na bespravnu gradnju. Tužilac navodi da bi nakon toga trebalo da usledi i podnošenje optužnog zahteva.

Podsetimo, Snežana Mitković, koja je navedena kao investitorka nelegalnog objekta od 1.000 kvadrata na Pančićevom vrhu tokom prošle godine nijednom se nije pojavila na više zakazanih saslušanja u Osnovnom sudu u Brusu, po prijavi koju je protiv nje podnelo Ministarstvo za građevinarstvo.

Tužilac Mihajlović je zbog toga u oktobru prošle godine od policije tražio i njeno privođenje, međutim, do privođenja nije došlo zbog toga što, kako su u MUP-u rekli tužiocu, nisu uspeli da je pronađu na adresi.

Umesto da bude srušen, deo nelegalnog objekta upisan u katastar na zahtev investitorke

Umesto da bude srušen, deo nelegalnog objekta od preko 1.000 kvadrata na Pančićevom vrhu, nedavno je upisan u katastar, otkrio je Insajder. Upis je odobrila Služba za katastar nepokretnosti Raške po zahtevu investitorke Snežane Mitković. U izdatom rešenju se nigde ne navodi da je reč o nelegalnom objektu, a sve to je urađeno uprkos rešenju o rušenju i izvršenju koje je Ministarstvo građevinarstva donelo još prošle godine.

Dve krivične prijave i više nepoznanica

Navodna investitorka iz Smedereva Snežana Mitković, koja se na pojedinim dokumentima potpisivala i kao Matković, do danas je ostala nepoznata javnosti. Višemesečni pokušaji Insajdera da do nje dođe bili su bezuspešni, a nismo je našli ni na adresi koju je navela u zvaničnoj dokumentaciji. Nepoznato je i da li neko moćan, i ko, “stoji” iza nje, jer je očigledno da zakoni Srbije koji važe za sve građane, sudeći prema dešavanjima čiji smo svedoci već skoro godinu dana, za investitorku Mitković ne važe. Tok izgradnje bespravnog objekta, od postavljanja temelja do otvaranja restorana, s javnošću su paralelno, ali nemo, pratile brojne državne institucije.

Ona je uspela u rekordnom roku da dobije saglasnost svih nadležnih institucija za postavljanje ski bifea od 150 kvadrata na vrhu Kopaonika. Umesto montažnog objekta, izgrađen je armirano-betonski veći od 1.000 kvadrata, a da je u tome niko nije sprečio.

Takođe, kako je Insajder ranije otkrio, Opština Brus je u ime investitorke Ministarstvu građevinarstva dostavila zahtev za legalizaciju objekta, koji je navodno podnet još 2014, iako postoje jasni dokazi da je gradnja nelegalnog objekta počela tek 2017.

Upravo zbog toga je Ministarstvo građevinarstva podnelo krivičnu prijavu protiv predsednika Opštine Brus Milutina Jeličića. Ministarstvo sumnja da je Jeličić u dogovoru sa Snežanom Mitković, posredovao i trgovao svojim uticajem dajući nalog NN službenom licu, da falsifikuje službene isprave. Milutin Jeličić se sumnjiči za krivično delo trgovina uticajem, a slučaj je preuzelo Više javno tužilaštvo u Kraljevu.

Navodima u krivičnoj prijavi Ministarstvo građevinarstva praktično je potvrdilo istraživanje Insajdera koje je objavljeno u emisji “Vrh bezakonja”.

Tadašnji zamenik predsednika Opštine i član Gradskog veća Aranđel Stojković potvrdio je za Insajder da je pod pritiskom Jeličića potpisao saglasnost da je lažna prijava Snežane Mitković iz 2014. primljena te godine.

Ministarstvo građevinarstva je prošle godine podnelo i krivičnu prijavu protiv JP Skijališta Srbije Dejana Ćike. Javno preduzeće Skijališta Srbije, bilo je praktično prva nadležna institucija kojoj se investitorka Snežana Mitković obratila 12. januara 2017. godine.

Kako je pokazalo istraživanje Insajdera, a što se navodi i u krivičnoj prijavi, JP Skijališta Srbije omogućila su investitorki Mitković mesecima da koristi njihovu vodu i struju, uprkos tome što je Ministarstvo građevinarstva izdalo rešenje o rušenju objekta.

JP Skijališta Srbije su struju i vodu isključila tek 2. avgusta ove godine, i to nakon što je to od njih zatražilo Ministarstvo zbog zakazanog rušenja 7. avgusta. Ipak, objekat nije srušen jer policija nije obezbedila neophodnu asistenciju.

Dva ministarstva u klinču i obećanje predsednika države

Uklanjanje nelegalnog objekta već više meseci je praktično u pat poziciji – policija traži od Ministarstva da prvo pokuša rušenje bez njihove asistencije, dok ministarka građevinarstva poručuje da ne želi da na taj način ugrozi bezbednost ljudi i opreme.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je pre 10 dana da će izvršni organi sasvim sigurno rešiti pitanje nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu

„Izvršni organi će sasvim sigurno to za Kopaonik rešiti. Prepucavanja ko je nadležan, a ko nije, imamo slučajeva koliko hoćete, ali će to pitanje svakako biti rešeno od strane izvršnih vlasti“, naveo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, odgovarajući na pitanje Insajdera.

Ko stoji iza Snežane Mitković, odnosno ko je toliko “jak” da zbog njega/nje mnogobrojne institucije u nizu otkažu poslušnost zakonima Republike Srbije, za sada ostaje pod velom tajne – bar dok institucije ne “prorade” i počnu da obavljaju posao koji im je poveren.

Slučajem nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu Insajder se bavio u emisiji „Vrh bezakonja“.

https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14134/Investitorka-nelegalnog-objekta-na-Pan%C4%8Di%C4%87evom-vrhu-se-kona%C4%8Dno-pojavila-pred-tu%C5%BEila%C5%A1tvom-%E2%80%93-%C4%8Dekali-je-u-Brusu-iskaz-dala-u-Smederevu.htm

Čitaj dalje...

Laureat festivala po drugi put Milan Lazić iz Smedereva

Izvor: InfoBijeljina/Srna, 14. april 2019 – Milan Lazić iz Smedereva je laureat 11. Međunarodnog festivala “Dani harmonike” u Ugljeviku.

Mladi umjetnik učenik je četvrte godine srednje muzičke škole, a ovo je njegova druga festivalska pobjeda zaredom na „Danima harmonike“. 

„Drago mi je što festival raste, a i mi zajedno sa njim. Ovo je jako lijepo iskustvo“, rekao je Lazić novinarima. 

Lazić je rekao da harmoniku svira 10 godina i da je do sada osvojio više od 50 nagrada u Srbiji i inostranstvu. 

Organizator Festivala Slaviša Perić ocijenio je kao uspješne ovogodišnje „Dane harmonike“ u Ugljeviku, koji su održani pod pokroviteljstvom predsjednika Republike Srpske Željke Cvijanović. 

„Imali smo veliki odziv takmičara iz čak 16 zemalja, a činjenica da smo imali više od 200 takmičara solista na harmonici govori o reputaciji ovog festivala i njegovom značaju za razvoj harmonike“, rekao je Perić. 

Perić je naveo da visoku reputaciju ovog festivala u Evropi obezbjeđuju i renomirani članovi žirija, kao i svjetski slavni izvođači Vladimir Murza, Jurij Šiškin i drugi. 

On je rekao da je primarni cilj festivala afirmacija mladih talenata. 

Po kategorijama solista festivalski pobjednici su Đorđe Perić, Ajdin Okić i Husejn Barjaktarević iz BiH, Leonardo Lici Mantas iz Litvanije, Piet Daniels iz Švedske, Milan Lazić iz Srbije i Pavel Masjuk iz Rusije. 

U takmičenju kamernih sastava pobjednici su u sve tri kategorije iz BiH – Tarik Čalić i Osman Mulahuseinović, Amar Ćosić i Dejan Bjelobaba, te Bojan Grmuša, Marko Babić i Radovan Ivanović. 

Najbolji u kategoriji varijete su Đorđe Perić iz BiH i Gabriel Kunikait iz Litvanije. 

Festival „Dani harmonike“ nastavlja se sutra koncertom laureata u Centru za kulturu u Bijeljini sa početkom u 19.30 časova, na kojem će nastupiti i svjetski umjetnici na harmonici Vladimir Murza, Mirko Paterini i Jurij Šiškin. 

Festival se završava koncertom laureta i Jurija Šiškina u utorak, 16. aprila, u Centru lijepih umjetnosti „Gvarnerijus“ u Beogradu sa početkom u 20.00 časova. 

Foto: Dani harmonike

Čitaj dalje...

Održan protest „Svi kao jedan – Jedan od pet miliona“

BEOGRAD, 13. april 2019 – U Beogradu je danas održan protest protiv aktuelne vlasti pod nazivom „Svi kao jedan – Jedan od pet miliona“. Procene o broju prisutnih su različite i kreću se od 7.300 (policija) do 35.000 (opozicija), ili „nekoliko desetina hiljada“, kako su javili neki strani mediji.

U najkraćem, prenosimo viđenje ovog događaja iz ugla medija, domaćih i stranih.

N1: Protest „Svi kao jedan – 1 od 5 miliona“ održan u Beogradu – Pročitani zahtevi, rok vlastima do petka da pozitivno odgovore ili sledi novi protest.

Danas: Predstavnici opozicije procenjuju da je bilo oko 35.000 ljudi, a MUP tvrdi da je taj broj iznosio između 7.300 i 7.500.

Informer: Potpuni debakl protesta! Razočarane pristalice Saveza za Srbiju se razilaze!

Telegraf: Stefanović opoziciji: Videćete 19. aprila kako izgleda 100.000 ljudi

Radio Slobodna Evropa: Na protestu su izneti zahtevi za formiranje zajedničke komisije vlasti i opozicije za definisanje fer izbornih uslova, izbor novog sastava Regulatornog tela za elektronske medije i izbor tehničkog i uređivačkog tima javnih servisa.

HRT: Portal Hrvatske radiotelevizije na naslovnoj strani izveštava o protestnom skupu u Beogradu pod nazivom „Svi kao jedan – 1 od 5 miliona“.U tekstu izveštaja čiji je izvor agencija Beta, između ostalog, navodi se da je ispred zgrade parlamenta obustavljen saobraćaj, da demonstranti nose zastave Srbije i transparente s imenima gradova iz kojih su došli. Oko zgrade Parlamenta se nalaze manje snage policije s kacigama i štitovima.

SputnjikNjuz: U Beogradu je danas održan protest „1 od 5 miliona“, sa kojeg su govornici poručili da su oni temelј za slobodno društvo, da vode borbu koja se ne može, niti sme izgubiti, uz poruku jednog od govornika – „ili oni ili mi“. Najbrojnije i najoštrije kritike, ali i uvrede, bile su usmerene na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, njegovu politiku i ličnost, a pratilo ih je odobravanje učesnika protesta koji su ispunili prostor između Skupštine, glavne pošte i Trga Nikole Pašića.

Vašington Post: Više hilјada lјudi u Srbiji ponovo je protestovalo protiv populističkog predsednika Aleksandra Vučića dok je policija za razbijanje demonstracija bila raspoređena u državnom parlamentu, rekavši da žele da spreče da opozicija uđe u zgradu. Protest u centralnom Beogradu ispred zgrade Skupštine – najveći do sada u 19 nedelјa – došao je nakon višemesečnih protivvladinih demonstracija na kojima optužuju Vučića da vlada autokratski, zahtevajući od njegove Vlade više demokratije, medijsku slobodu i slobodne izbore.

Foto: FB stranice 1 od 5 miliona

Čitaj dalje...

Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude

Izvor: bbc.com/serbian, autor: Lazara Marinković, 13. april 2019 – Ona ima oko osam kilograma, hrani se životinjskim leševima, voli selfije sa ljudima i verovatno je jedan od retkih beloglavih supova iz Srbije koji se sa smucanja po svetu vraća avionom umesto vlastitim krilima.

Mladu ženku iz porodice lešinara, najugroženije vrste ptica, u decembru 2018. su pronašli iznemoglu u Turskoj. Ali i posle oporavka, neprestano se vraćala ljudima, svaki put kada bi pokušali da je puste da odleti nazad kući.

„Shvatila je da joj ljudi daju hranu kada je gladna. Tako da ćemo morati da je prebacimo nazad avionom i da je vratimo kod roditelja da je dovedu u red“, kaže za BBC na srpskom dr Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.

Ova pernata odmetnica ne razlikuje se mnogo od vršnjaka. Beloglavi supovi sazrevaju oko pete godine. Kada su mladi, vole da lutaju pa većina nastrada, uglavnom leteći daleko na istok. Marinković je bio deo Tima za markiranje koji je pronašao i obeležio ovu mladu pticu koja se, za razliku od većine njenih vršnjaka, nije branila niti pravila mrtva, već se umiljavala ornitolozima.

„Bila jako kooperativna, dopustila da je markiramo, čak su se svi slikali. Bila je omiljena u timu i zato što je bila tako dobra, nazvali smo je Dobrila“, objašnjava dr Marinković.

Ljubiteljka selfija, kao i svaki drugi tinejdžer

Njegov tim već deceniju obilazi gnezda i brine o pticama grabljivicama, koje su 1990-tih godina bile na ivici istrebljenja u Srbiji kada je ostalo svega desetak parova beloglavih supova. Zahvaljujući programu mera zaštite koji je tada pokrenut, danas u kolonijama zapadne Srbije – u Uvcu, Radojini, Mileševu i Ljuboviji – živi oko 240 parova beloglavog supa. Srbija danas ima najjaču populaciju beloglavih supova na Balkanu.

„Veoma značajni sanitarci u prirodi“

Ova ptica savijenog kljuna, moćnih krila raspona od 2,8 metara i prodornog pogleda, savršena je za ulogu čistača uginulih životinja u prirodnim sredinama. One čiste biološki otpad i sprečavaju širenje zaraza, od kojih su neke smrtonosne za ljude.

U Srbiji postoji problem sa stočnim otpadom koji često završava na divljim deponijama ili u rekama. Nekada su se time hranili supovi koji naročito tokom zime nailaze na oskudicu prirodnog izvora hrane, ističe Marinković.

Fondacija zagovara povratak tradicionalnom način uklanjanja otpada, pa sa stočarima ima dogovor da zovu rezervat kako bi ekipa došla po uginulu životinju i odnela je na hranilište.

Dobrila je drugi sup iz Srbije koji je spasen u Turkoj i vraćen nazad. Pre nje je to bio sup u Izmiru kojem su, kao i Dobrili pomogli da se oporavi u Prihvatnom centru za ptice grabljivice, ali je on sam doleteo kući.

Najduži let supa iz Srbije bio je do Jemena – čak 3450 kilometara. Jedan sup, Sadam, stigao je do Bagdada, gde je čak bio i kidnapovan, a otmičari su tražili novac za otkup. Povratak ove ptice je ipak omogućen preko ambasade i ministar zaštite životne sredine Iraka je pustio Sadama da odleti nazad u Srbiju. Preleteo je Kavkaz i prešao više od 1500 kilometara u želji da se vrati u Srbiju severnom obalom Crnog mora. Uprkos svim naporima, nije stigao do Uvca, jer je nastradao naletevši na dalekovod u magli.

Dobrila sa spasiocima u Turskoj

Mali broj hranilišta u Srbiji stavara veliku konkurenciju u zimskom periodu i mlade ptice su prinuđene da odleću iz Srbije, navodi se na sajtu Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.

Procenjuje se da godišnje strada oko 50 mladih ptica iz Srbije u ovakvim lutanjima.

„Veruje se da su oni jedine životinje koje prolaze kroz sva tri sveta – svet bogova, ljudi i podzemni svet, zato što su pravedne. To je grabljivica koja nikada ne ubija svoj plen“, objašnjava Marinković.

Verovalo se i da beloglavi supovi mogu da predvide oluju, ali u budućnost – zato što se brzo okupe na mestu gde je uginula životinja.

Supovi vide i na šest kilometara udaljenosti i imaju poseban sistem komunikacije u vazduhu – prave „češalj“ preko područja koje nadletaju dok zajedno traže hranu. Čim je jedan nađe, kružno signalizira ostalima, pa se svi pojave u isto vreme. To je ljudima bilo neobično i navelo na verovanje da supovi vide budućnost.

Marinković, inače i autor knjige o supovima, kaže da su oni posebna vrsta koja ima obrazovan, kulturni, ekonomski značaj i da utiče da se lokalne zajednice razvijaju kroz turizam.

Poza sunčanja beloglavog supa ima ulogu da mu obezbedi optimalni procenat vlage u perima za let, a veruje se da je ona nadahnula srednjovekovnog umetnika da od nje napravi grb sa dvoglavim orlom, piše Marinković u svojoj knjizi.

Ova ptica je posebno atraktivna zato što leti specifičan „kondorov let“ koji vekovima inspiriše ljude, pa je često prisutan u pesmama, umetnosti i kulturi, posebno na Balkanu. Tokom ovakvog leta, beloglavi sup klizi i na nebu izgleda moćno, ne maše krilima i izgleda kao avion. Sup ne maše krilima ni kada poleće, već ga tople vazdušne struje dižu na visine i do 2.500 metara.

Dobrila će ponovo krstariti nebom iznad Uvca, ali tek posle karantina i boravka u kavezu u rezervatu. Potom će biti vraćena u gnezdo kod roditelja i nosiće satelitski odašiljač kojim će se pratiti njene avanture. Iako se vraća ljudima jer nema strah od njih, što može da bude opasno za ptice, Marinković veruje da će biti bezbedna i čuvana u rezervatu.

Ako nekada posetite Uvac, potražite ovu jedinstvenu ženku beloglavog supa, Dobrilu, za nezaboravni selfi.

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-47916047

Foto: FOND ZA ZAŠTITU PTICA GRABLJIVICA

Čitaj dalje...

Zbog plićeg džepa biramo lošiju hranu

Izvor: agroklub.rs, 12. april 2019 – Prosečna porodica u EU mesečno na hranu potroši 12% prihoda, dok se u našoj zemlji na namirnice troši gotovo tri puta više novca. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku porodice u Srbiji za hranu u proseku izdvajaju 34,4% ukupnih prihoda. Kako prenosi RTS, podaci iz maloprodaje pokazuju da je prosečan račun srpskog potrošača oko 700 dinara. On je za 20% manji nego pre desetak godina. Manja kupovna moć je smanjila broj onih koji idu u velike nabavke. U velikim diskontima je 2008. godine pazarilo 85% kupaca, a njih je danas oko 55%.

Kvalitet hrane prema dubini džepa

To što na hranu potroši više od 34% zarade ne govori o velikim prohtevima prosečne srpske porodice, nego o našem niskom životnom standardu. U Udruženju „Potrošački savetnik“ objašnjavaju da je kvalitet hrane, koja se plasira na određenom tržištu, srazmeran kupovnoj moći stanovništva. Potrošački savetnik Nenad Bumbić kaže da ukoliko nekome trećina prihoda ode na hranu, onda on mora da bira koje će proizvode uzeti. On dodaje se onda dešava da ljudi ne mogu sebi da priušte kvalitetniu hranu, već moraju i na tome da štede. To je glavni razlog zašto na srpskom tržištu imamo lošiju hranu nego ljudi u zemljama zapadne Evrope.

Osnovne životne namirnice jeftinije nego u EU

S druge strane nadležni tvrde da nam se samo čini da je hrana kod nas skuplja nego u zemljama u okruženju i Evropskoj uniji. Mladen Radović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija ističe da su kod nas nesumnjivo jeftinije osnovne životne namirnice poput šećera, ulja, pšeničnog brašna i belog hleba. U poređenju sa evropskim zemljama su u Srbiji jeftinije i pojedine vrste mesa, pre svega pileće meso, ali postoje i proizvodi koji su kod nas znatno skuplji nego u EU.

Trgovci (ne)kaleme cenu

Potrošači u Srbiji skuplje nego u inostranstvu plaćaju organsku hranu, tvrde sireve i pojedine suhomesnate proizvode. U PKS tvrde da se to događa zato što domaća prerađivačka industrija nije dostigla tehnologiju razvijenijih zemalja, a ne zbog visokih trgovačkih marži. Žarko Malinovićiz Udruženja trgovaca naglašava da je važno istaći da je profitna stopa u trgovinama u našoj zemlji niža nego i u srpskoj industriji i u poljoprivredi. To svedoči u prilog teze da trgovci nisu ti koji kaleme cenu. Naš problem je i lanac snabdevanja u kojem imamo mnogo komponenti, to jest više posrednika. Zato bi rešenje bilo sužavanje tog prostora.

Prosečan račun po jednoj kupovini u Srbiji 6 evra

Udruženja potrošača su saglasna u vezi s tim da se trgovinski lanci baš i ne otimaju za naše tržište. Ipak, oni smatraju da je velika razlika između nabavne i maloprodajne cene jedini način za njihov opstanak. Nenad Bumbić naglašava da je osnovni problem, koji trgovci imaju, niska kupovna moć. On dodaje da kod nas prosečan račun iznosi oko 6 evra, a u Sloveniji i Češkoj je oko 12 evra. Trgovac ukoliko želi da zaradi isto i kod nas onda mora da po tom prosečnom računu uzme duplo veću prosečnu maržu.

Marže slične kao u zemljama u regionu

U asocijaciji trgovaca tvrde da se marže u Srbiji ne razlikuju mnogo od onih u zemljama u okruženju koje su u EU. Oni dodaju da nijedno istraživanje nije dokazalo da velike svetske kompanije na različita tržišta plasiraju iste proizvode različitog kvaliteta.

https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/zbog-pliceg-dzepa-biramo-losiju-hranu/50016/

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Ko vatrom čisti njive i pašnjake gubi pravo na subvencije

Izvor: agroklub.rs, 10. april 2019 – Poljoprivredna gazdinstva za koja se utvrdi da su spaljivala strne useve i biljne ostatke i tako izazvala požar izgubiće pravo na podsticajna sredstva u poljoprivredi  u periodu od dve godine. Ovo je samo jedna od zakonskih novina koja bi trebalo da zaustavi ovu štetnu pojavu. A ovog proleća u jugozapadnoj Srbiji gori na sve strane i pored upozorenja stručnjaka da spaljivanje biljnih ostataka nema ni jednu korisnu svrhu, već samo ide na štetu poljoprivrednicima.

Izgorelo je nekoliko stotina hektara šume i niskog rastinja

Pripadnici Vatrogasno-spasilačke brigade iz Prijepolja koja pokriva i opštine Priboj i Prijepolje tokom marta gasili su čak 80 požara na otvorenom, što je više požara nego cele prošle godine u limskoj dolini. Izgorelo je nekoliko stotina hektara šume i niskog rastinja, a uzrok svih požara je ljudski nemar. Iz štabova za vanredne situacije u ove tri opštine zbog toga apeluju na meštane da tokom prolećnih radova ne pale biljne ostatke na njivama, livadama i pašnjacima. Neodgovornima slede novčane kazne koje nisu male, dok će poljoprivredna gazdinstva ostati i bez subvencija.  

Najkritičnije je bilo poslednja četiri dana marta kada je u ove tri opštine zabeležen 51 požar. U novovarškom kraju gorelo je na sedam lokacija, u Drmanovićima, Rutošima, Vranešima, Draglici… U Radoinji je vatra u Manguri zahvatila nisko rastinje, sadnice četinara i šumu na skoro 100 hektara, dok je u Bistrici u zaseoku Sokolova gorelo na 25 hektara. Na sreću nije bilo ljudskih žrtava, a nisu stradali ni objekti.

Ovo na sreću nije rekordan broj požara, pre dve godine smo u martu intervenisali čak 33 puta. Međutim u selima na višim nadmorskim visinama gde je do skoro bilo snega tek kreću poljski radovi, pa nam je april posebno kritičan. Novo vatrogasno vozilo koje smo dobili jesenas znatno nam je olakšalo rad, posebno na teže pristupačnim terenima. Međutim, kako naša jedinica broji 13 vatrogasaca možemo da u isto vreme intervenišemo sa najviše tri ekipe, a dešavalo se poslednjih dana da vatra istovremeno gori na više lokacija od tog broja,“ kaže komandir Vatrogasne jedinice u Novoj Varoši Jugoslav Miletić. 

Kazne do 10.000 do 300.000 dinara

Spaljivanje strnih useva, smeća i biljnih ostataka zabranjeno je zakonom. Protivpožarni inspektori su na terenu i utvrđuju se činjenice. Nadležni kažu da su u toku i prekršajni postupci protiv više osoba koje su svojim nesavesnim ponašanjem izazvale požare.         
 
Prema Zakonu o zaštiti od požara lice koje je izazvalo požar dužno je da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije. Prekršajna novčana kazna za fizička lica je 10.000, a za lica koja lože vatru u blizini šume od 10.000 do 50.000 dinara, dok je kazna za pravna lica od 300.000 do milion dinara“, kaže načelnik Opštinskog štaba za vanredne situacije u Novoj Varoši Radivoje Bujišić.

Spaljivanje biljnih ostataka često je kako je Bujišić dalje rekao uzrok nekontrolisanih požara koji mogu imati katastrofalne posledice i dovesti do ljudskih žrtava kao nedavno u susednoj Ivanjici gde je prilikom gašenja nastradao jedan od meštana. „Zbog toga će se od ove godine puno više raditi na preventivi. Na osnovu zakonskih smernica usvojili smo operativni plan sprovođenja preventivnih mera zaštite od šumskih požara i požara na otvorenom, a u ceo posao sada je uključeno znatno više ljudi sa jasno preciziranim zadacima i obavezama,“ rekao je on. 

U ovom delu Srbije sve više je zapuštenih imanja, pa meštani tokom proleća pale nekošenu travu i ostatke žitarica kako bi zemljište očistili od korova. Ukorenjeno je i mišljenje da ova „agrotehnička mera“ poboljšava plodnost zemljišta.

Paljenjem se uništava površinski rod zemljišta

Nadležni međutim tvrde da nije tako. Paljenjem se uništava površinski rod zemljišta koji je najvažniji za donošenje roda u narednim godinama,  a vatrom se ubijaju i svi živi organizmi u zemljištu, poput   kišnih glista i  mikroorganizama, koji vrše razlaganje organskih materija i  imaju nezamenljivu ulogu u ishrani biljaka. Zbog toga se sa stanovišta struke, umesto paljenja preporučuje zaoravanje zemljišta.

Zaoravanjem se poboljšava vodni režim zemljišta, pa ta zemljišta sadrže u vreme jesenjeg, odnosno zimskog oranja i do 2,5 posto više vlage od onih parcela na kojima strnjika nije zaorana. Zaoravanje je i mera borbe protiv korova, ali i vid slabijeg đubrenja zemljišta jer se ovom merom zemljištu vraća jedan deo organskih materija koje su iz njega iznete prinosom. Lakša je osnovna obrada zemljišta, jer se manje stvrdne, pa je i znatno manji utrošak goriva“,kaže se u apelu meštanima Opštinskog štaba za vanredne situacije u Novoj Varoši. 

https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/ko-vatrom-cisti-njive-i-pasnjake-gubi-pravo-na-subvencije/49952/

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...