You are here

Pozorišna predstva „Idealna polovina“ ovog četvrtka u Smederevu

SMEDEREVO, 21. februar 2019 – „Idealna polovina“ je komedija u kojoj četvoro ljudi u različitim životnim dobima, a likove tumače Anastasia Mandić, Olga Odanović, Milan Kalinić i Vučić Perović,  u želji da pronađu sebe, upadaju u neočekivane situacije iz kojih pokušavaju da se izvuku.

Majka Danica (Olga Odanović) ne miri se s tim da joj je sin Aca (Milan Kalinić) otišao iz kuće i oženio se u 38 godini. Na sve načine pokušava da ostane u centru njegove pažnje, pa i pored ličnog psihoterapeuta Ana Marije (Anastasia Mandić) ne može da prestane da proverava sina. Sa druge strane, on – sin Aca, naviknut na pažnju i opsednut sobom, za sve nedoumice trči kod ličnog trenera Filipa (Vučić Perović), ne bi li dobio još više samopouzdanja. Svo četvoro, sve vreme, preplićući stavove, želje, dileme i strahove u potrazi su za ljubavlju i svojim idealnim prilikama i partnerima, postavljajući pitanja ima li uopšte „idealnog” ili „idealne”, ili je to samo deo naših želja i snova. Kroz smeh, publika se približava ovim sudbinama, neobičnim situacijima i zapletima. Ovoga puta biće to publika Centra za kulturu Smederevo a predstava će biti izvedena na sceni u Velikoj dvorani ovog četvrtka, 21. februara, sa početkom u 20 sati.

Čitaj dalje...

Izložba slika sa 10. Međunarodne likovne kolonije Kostolac 2018.

SMEDEREVO, 20. februar 2019 – U galeriji Centra za kulturu Smederevo u četvrtak, 21. februara u 19 sati i 30 minuta biće otvorena izložba slika nastalih na 10. Međunarodnoj likovnoj koloniji Kostolac 2018.

Jubilarna 10. Međunarodna likovna kolonija u organizaciji Udruženja likovnih stvaralaca Spektar održana je u avgustu 2018. godine u Kulturnom centru Kostolac.

U radu kolonije učestvovalo je petnaest  umetnika iz Srbije, Republike Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Nastalo je dvadeset likovnih dela, rađenih u različitim tehnikama – ulju, akrilu, pesku … Rad kolonije je bio i u znaku tematske, motivske i stilske raznovrsnosti.

Na izložbi koju će u Smederevu moći da vide poklonici likovne umetnosti zastupljene su figuracije, apstrakcije, pejzaži i mrtva priroda. Odabir radova je obavila Snežana Milošević, predsednik Udruženja likovnih stvaralaca Spektar, koja će i otvoriti izložbu u Smederevu.

Izlaganje radova nastalih na ovoj koloniji postaje tradicija u smederevskom Centru za kulturu, ove godine održava se treći put, sa tendencijom da se ustali u februaru.

Smederevska publika imaće priliku da pogleda radove do kraja meseca.

Čitaj dalje...

Predstava “Crveni šešir” u petak u Kovinu

KOVIN, 19. februar 2019 – U kovinskom Centru za kulturu u petak, 22. februara od 20 časova biće izvedena predstava “Crveni šešir”. Igraju: Mina Lazarević i Nada Blam.

Predstava je nastala na osnovu istinite priče o dvema poznatim srpskim glumicama. Dugo čuvana tajna ni danas nije obelodanjena. Odnos spojenih sudova naveo je pisca da svoju komediju u radnom naslovu nazove „Spojeni sudovi“. Odustao je, jer bi kolege prepoznale o kome je reč.

Komične i tužne scene života pokreću pitanje ljubavi: ko smo mi jedni drugima? Suparnici ili partneri? Mržnja ili ljubav? Smeh do suza ili suze do smeha?

Tekst: Rastko Papić, režija: Dimitrije Šašić, muzika: Aleksandar Miletić, kostim: Sara Blam Bradić.

Čitaj dalje...

Objavljena knjiga „Smederevo i smederevski kraj u Prvom svetskom ratu“

SMEDEREVO, 18. februar 2019 – Iz štampe je do čitalaca ovih dana stigla knjiga „Smederevo i smederevski kraj u Prvom svetskom ratu“, autora Miroslava P. Lazića, višeg kustosa istoričara Muzeja u Smederevu.

Ovo su šturi podaci, a o značaju same knjige govorićemo nekom drugom prilikom, verovatno krajem marta ili početkom aprila, kada se planira njeno zvanično predstavljanje u Smederevu.

Izdavač knjige je Muzej u Smederevu, a recenziju Lazićevog rukopisa potpisala je dopisni član SANU, prof. dr Mira Radojević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koju prenosimo ovom prilikom:

„Obnovljeno interesovanje za istoriju Prvog svetskog rata, izazvano obeležavanjem njegove stogodišnjice i napadnim pokušajima revidiranja dosadašnjih tumačenja njegovih uzroka, višestruko je obogatilo postojeća istoriografska saznanja. S obzirom na brojnost novih radova još uvek je veoma rano govoriti o njihovom ukupnom kvalitetu i naučnom doprinosu, što će narednih godina i decenija svakako biti jedna od važnijih istraživačkih tema. Ipak, već sada možemo uočiti da su istoričari u proteklom periodu otvorili mnoga nova pitanja, analizirali nepoznate ili nedovoljno iskorišćene izvore, objavili više desetina memoarskih tekstova, kolegama i široj javnosti predstavili drugačija viđenja ratnih prilika i događaja. Uporedo s pokušajima da prouče probleme opšteg značaja, veliko zanimanje ispoljili su i za tzv. lokalnu istoriju, pokazujući da se njenim izučavanjem može doći do dragocenih saznanja. Navedeno uverenje potvrđuje opsežno istraživanje kolege Miroslava Lazića, posvećeno Smederevu i okolini u Velikom ratu.

Nakon nekoliko po obimu manjih i već publikovanih istoriografskih dela o ovoj temi, kolega Lazić je za objavljivanje pripremio i celovitu studiju u okviru koje je ubedljivo prikazao život grada i njegove okoline od prvih dana rata do njegovog završetka i suočavanja s tragičnim posledicama. Zasnovao ju je na širokoj izvornoj osnovi u kojoj se ističu arhivska dokumenta, objavljeni istorijski izvori i izuzetno raznovrstan izbor štampe, ne samo domaće nego i inostrane. Koristeći savremene tehnološke mogućnosti, mnoštvo relevantnih činjenica, do sada nepoznatih u srpskoj istoriografiji, pronašao je u bibliotekama Francuske, Velike Britanije, SAD, Nemačke, Austrije, Novog Zelanda… Istoriografska literatura koju je proučavao takođe nije prevashodno domaćeg porekla, budući da je u njoj uočljivo mesto dato radovima na nemačkom, engleskom i francuskom jeziku. Kolega Lazić je i time dokazao da ono što se ponekad s izvesnim omalovažavanjem proglašava „lokalnim“, gotovo manje vrednim, često pripada svetskoj istoriji.

Rezultate istraživanja izložio je u jednostavnoj i sasvim logičnoj strukturi, prateći nizanje događaja, vojne, društvene i privredne okolnosti, probleme okupacije i izbeglištva, oslobođenje Srbije i početak sumornog mirnodopskog života. Zbivanja u Smederevu i okolini znalački je uklopio u opštiji istorijski kontekst, kojim je ceo tekst učinio razumljivijim i manje upućenom čitaocu, a obimnim naučnim aparatom svaki izneti podatak istoriografski proverljivim. Stil kojim je pisao veoma je lep, povremeno i slikovit, naročito tamo gde je trebalo prikazati sudbinska iskušenja pojedinca i nacije.

Sve što smo naveli svedoči da je Miroslav Lazić napisao vrednu istoriografsku studiju kojom je upotpunio poznavanje istorije Smedereva, ali i Prvog svetskog rata, zbog čega njeno objavljivanje podržavamo s beskrajnim kolegijalnim zadovoljstvom i nadom da će što pre stići do čitalaca“, napisala je u recenziji prof. dr Mira Radojević.

Štampanje knjige finansijski su podržali Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Smederevo u okviru projekta Muzeja u Smederevu „Smederevo i smederevski kraj u prvom svetskom ratu“.    

Čitaj dalje...

Koncert „Bila je tako lepa“

SMEDEREVO, 14. februar 2019 – Koncert posvećen Draganu Stojniću, koji nosi naslov čuvene pesme koju je izvodio, „Bila je tako lepa“,  biće održan sa početkom u 20 sati u Velikoj dvorani Centra za kulturu Smederevo.

Uz muziku koju će izvoditi Umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“ nastupiće Ljubica Vraneš, solistkinja Beogradske opere i prvak Beogradske opere Dragoljub Bajić. Dirigent je Vojkan Borisavljević.

Ulaz je slobodan, a pokrovitelj koncerta je Grad Smederevo.

Čitaj dalje...

Film „Kad narandža u Slance dođe“

SMEDEREVO, 13. februar 2019 – Domaći film „Kad narandža u Slance dođe“ inspirisan istorijskim događajem, ostvarenje koje tematizuje sudbine protagonista tokom Prvog svetskog rata, biće prikazan
danas u bioskopu Centra za kulturu Smederevo sa početkom u 20 sati, a u susret predstojećem Danu državnosti.

Radnja filma vezana je za selo Slanci kraj Beograda i prati događaje s početka 20. veka. Akteri su momak i devojka čiju idilu prekida Prvi svetski rat. Pod uticajem vremena koje je proteklo u ratu,  otac devojke rešava da je uda…

Ideja za film rađena je po scenariju Milana Gobeljića, a u režiji Roberta Petrovića, potekla je od istorijskog podatka koji govori o tome da je  jedan od meštana sela Slanci 1918. godine bio među prvim konjanicima Dunavske divizije koji su ušli u oslobođeni Beograd.

Kako saopštavaju članovi autorske ekipe, film je protkan duhom „običnih“ ljudi, potkovan tradicijom, a slikan onim što Srbi imaju najviše „čistotom srca“. Publiku očekuje film o prijateljstvu i ljubavi, ratu i miru, naivnosti i nevinosti, iz vremena kada se pravila razlika između obraza i đona. Ekipa filma ovim delom odala je počast precima i borcima, kako učesnicima proboja Solunskog fronta, tako i ostalima koji su se borili za Otadžbinu

Ulaz je slobodan a posle projekcije publici će se predstaviti članovi filmske ekipe.

Čitaj dalje...

Izložba “Iza tarabe”, Ljiljane Marinković

SMEDEREVO, 13. februar 2019 – izložba “Iza tarabe”, Ljiljane Marinković biće otvorena danas u 18 časova u Muzeju u Smederevu i trajaće do 22. marta. Izložba je posebno zanimljiva zato što se bavi temom sela u savremenom kontekstu čitanja i izražavanja, kroz instalaciju.

Inspirisana socijalnim temama i zapostavljenošću ruralne sredine u Srbiji, a posebno degradacijom ruralne kulture, umetnik se postavlja na istu marginu sa „seljakom“. Kako je „rad na polju“ primaran u životu žitelja seoskih zajednica, bilo je neophodno da i ovaj umetnički projekat bude izveden većim delom u autentičnoj sredini. Zbog toga čitav rad ima „prizvuk“ dokumentarnog. Radovi su sačinjeni iz kombinacije keramike sa fotografijom, videom i artefaktima, čime se poručuje da se ruralna kultura ne može posmatrati kroz prizmu folklora. Keramika, iako simbolički nosilac ideje o „tradicionalnom“, ima i ulogu da dokumentuje „trenutno“.

“Podstaknuta ‘trenutnim’ uviđam da je ‘prošlo’ ono što je dominantno zbog čega se fokusiram na tragove. Tako nastaju i tragovi u glini prikupljeni u selu u blizini Šapca, koje nazivam ‘akcionom keramikom’. Želeći da narušim granice, biram pirotski ćilim kao centralni motiv. Ćilimu, kao i ostalim segmentima rada, oduzimam boju i dozvoljavam joj da se samo kroz akcente provuče na površinu. Tako još jednom upućujem na ‘prošlo’ sa nadom da će nekadašnja živopisnost ponovo ući u domove ruralnih sredina, ali u savremenom ruhu. Umetnički projekat ‘Iza tarabe’ se može posmatrati kao jedinstvena celina, odnosno kao jedan umetnički rad. Kroz taj rad predstavljam sve ono što se može naći iza ograde jednog domaćinstva, ali i sve ono što može biti zapostavljeno, cenzurisano i na kraju zaboravljeno”, navodi se pored ostalog u katalogu.

Ljiljana Marinković, rođena je 1993. godine u Beogradu. Završila je Zemunsku gimnaziju 2012. godine i upisala osnovne akademske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku keramike u klasi profesora Velimira Vukićevića. Godine 2016. završava osnovne studije i upisuje master akademske studije na istom odseku. Godine 2017. završava master akademske studije u klasi docenta Ljubice Jocić Knežević i dobija zvanje master primenjeni umetnik. Tokom i nakon studija učestvovala je na izložbama i umetničkim kolonijama u zemlji i inostranstvu, sarađivala sa studentima umetnosti iz Nemačke, učestvovala na radionicama keramike i u okviru programa „Dodir“, realizovanog u saradnji Fakulteta primenjenih umetnosti sa školom za slepu i slabovidu decu „Veljko Ramadanović“ u Zemunu. U oktobru 2018. godine upisuje master akademske studije Kulturne politike i menadžment u kulturi na UNESCO katedri. Trenutno živi i radi u Beogradu.

Grupne izložbe: Diploma, Muzej primenjenih umetnosti, Beograd, 2018. godine Oaza, galerija Blatobran, 2018. godine Noć muzeja, Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, 2018. godine Prvo internacionalno keramičko bijenale „Memory box“, Mark Rothko Art Centre, Daugavpils, Latvia, 2018. godine Kontakt 2017, galerija Petak, Beograd, 2017. godine Noć muzeja, Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, maj 2017. godine Širenje granica, Kombank ArtHol, Beograd, 2016. godine Diploma, Muzej primenjenih umetnosti, Beograd, 2016. godine Miniart, galerija Petak, 2016. godine Festival Devet, Beograd, 2016. godine Minijatura, Gornji Milanovac, 2016. godine Keramičke pločice, Usak University, Turska, 2016. godine Prolećna izložba, Pedagoški muzej, Beograd, 2016. godine Noć muzeja, Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, 2015. godine Zlatni presek, Vrnjačka Banja, 2014. godine izložba radova nastalih na koloniji Terra, Beograd, 2013. godine Umetničke kolonije: Kolonija Terra, Kikinda 2013. godine Letnja kolonija u Tršiću, 2016. godine.

Radionice: radionice u saradnji sa Geteovim Institutom, Beograd, 2013. godine keramička radionica Gnezdo, Beograd 2016. godine radionica „Dodir“, škola za slepu i slabovidu decu „Veljko Ramadanović“, Zemun, 2017. godine.

Čitaj dalje...

„O umetnosti“ sa Gorčinom Stojanovićem

SMEDEREVO, 10. februar 2019 – Na tematskoj večeri „O umetnosti“ sa istaknutim rediteljem Gorčinom Stojanovićem, posetioci smederevskog Centra za kulturu ovog ponedeljka će moći da razmotre pitanje umetničke relevantnosti ljudskog nesavršenstva i antropološke skepse, a biće govora i o značaju prepoznavanja graničnih situacija u umetničkom ispitavanju slobode, o moći ili nemoći umetnosti u pogledu razreševanja identitetskih i moralnih dilema. Sa Gorčinom Stojanovićem biće vođen razgovor i o relaciji umetnosti i poimanja stvarnosti, o „zanatskom“ elementu u umetnosti i odgovornosti umetnika prema duhu vremena.

Sve to, ovog ponedeljka, od 19 sati u Koncertnoj dvorani Centra za kulturu Smederevo.

Čitaj dalje...

Zimski koncert Orkestra „Svetlost“

SMEDEREVO, 8. februar 2019 – Ovog petka Orkestar „Svetlost“ održaće koncert u Muzeju u Smederevu. Na repertoaru su dela Sen Sansa, Dženkinsa, Piacole, Lista, Vivaldija…

Orkestar „Svetlost“ je nastao u novembru 2015. godine u okviru Omladinskog kulturnog centra koji nosi taj naziv – „Svetlost“. Cilj njihovog rada je popularizacija klasične muzike kroz posvećenost i rad mladih muzičara, budućih profesionalaca, koji ovim putem i sami stiču neophodno iskustvo za dalji lični razvoj.

Koncert u smederevskom Muzeju počinje u 19 časova, a ulaz je slobodan.



Čitaj dalje...

Knjiga „Boda – Slušaj sine ove velike reči“

SMEDEREVO,  6. februar 2019 – Od juče je u prodaji mnogim Smederevcima, pretpostavljamo, zanimljiva knjiga. Autor je Jovica Tišma a naslov „Boda – Slušaj sine ove velike reči“. Naravno, u pitanju je Slobodan Boda Ninković, glumac, Smederevac…

– Nije ovo uobičajena biografija, pre je priča o jednom vremenu i jednom gradu – kaže Jovica Tišma za Podunavlje.info.

I sam naslov knjige će oni starijim Smederevcim pobuditi sećanja na još neke likove koji su bili manje ili više obeležja jedne, sada bi se već moglo reći epohe u razvoju grada. „Slušaj, sine, ove velike reči: Svi smo mi gosti ove planete“, naslov i moto knjige, reči su Ljubiše Stefanovića– Robija, a to je ime koje, verovatno, nešto znači samo onima koji su u Smederevu živeli  sedamdesetih godina prošlog veka.

Uskoro bi trebalo da se očekuje i promocija knjige u Smederevu, koja će, ako se planovi autora i glavnog lika ostvare, biti propraćena „priručnom“, akustičnom svirkom, takođe kao deo podsećanja na vremena o kojima je u knjizi reč.

Čitaj dalje...