You are here

Pozorišna predstava o glumcima SNP-a koji su poginuli u smederevskoj eksploziji municije

NOVI SAD, Izvor: rtv.rs, 18. mart 2019 – U Srpskom narodnom pozorištu počele su probe nove predstave pod radnim naslovom „Smederevo 1941“, spisateljice i rediteljke Ane Đorđević. Predstava se realizuje u saradnji sa gradom Smederevom, te će upravo premijeru doživeti početkom jula na smederevskom pozorišnom festivalu „Teatar u tvrđavi“, dok će novosadska biti upriličena početkom oktobra ove godine.

Komad, koji je i napisala Ana Đorđević, posvećen je glumcima Srpskog narodnog pozorišta, koji su 5. juna 1941. godine izgubili živote u smederevskoj eksploziji municije. Poginulo je njih 17 u vozu na stanici pored Smederevske tvrđave.

Iako je bilo obeležavanja ovog događaja, ovo je prvi put da se ovom događaju posvećuje predstava.

Eksplozija u Smederevu odnela je između 2.500 i 4000 života, a uzroci su i dalje nerasvetljeni.

U predstavi igraju: Tanja Pjevac, Milan Kovačević, Gordana Đurđević Dimić, Alisa Lacko, Jovana Mišković, Vukašin Ranđelović, Aljoša Đidić, Tijana Marković, Milovan Filipović, Marko Žoki Savković.

Dramaturškinja je Nikolina Đukanović, scenografiju potpisuje Željko Piškorić, dok kostime radi Marina Sremac. Kompozitor je Draško Adžić.

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pozorisna-predstava-o-glumcima-snp-a-koji-su-poginuli-u-smederevskoj-eksploziji-municije_1001283.html

Foto: Srpsko narodno pozorište, rtv.rs

Čitaj dalje...

Novi Zakon o bezbednosti hrane: Uvodi li Srbija GM hranu

DAVID SILVERMAN
Srbija ima nultu toleranciju na proizvodnju i trgovinu genetski modifikovanim organizmima, tvrdi ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Branislav Nedimović

Izvor: bbc.com, autor: Marija Janković, 14. mart 2019 – Genetički modifikovana hrana – ovaj pojam prvi put će se pojaviti u nekom srpskom zakonu, ukoliko poslanici ove nedelje usvoje izmene Zakona o bezbednosti hrane.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ponovio je staru izjavu, poput one koju je dao u maju 2017. godine kada je u Beogradu održan protest „Srbija bez GMO“.

„Srbija ima nultu toleranciju prema GMO proizvodnji i trgovini hrane.“

Još od 2009. godine, u Srbiji je na snazi Zakon o genetički modifikovanim organizmima (GMO), kojim se apsolutno zabranjuje njihova proizvodnja, promet i prodaja.

Međutim, protivnici GMO smatraju da će izmenama drugog zakona, o bezbednosti hrane, „na mala vrata“ biti omogućeno prisustvo proizvoda koji sadrže ove sporne sastojke.

Među najglasnijim protivnicima izmene zakona je samostalni narodni poslanik Miladin Ševarlić, doskorašnji član poslaničkog kluba Dveri.

„Vlast nam tvrdi da Srbija neće na mala vrata uvesti genetički modifikovane organizme, ali su uveli pojam GM hrane. Za koju nam niko nije dao objašnjenje – šta to znači“, kaže Ševarlić za BBC na srpskom.

Šta se menja u zakonu i zašto

Zakonom o bezbednosti hrane se definiše podela nadležnosti između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja u pogledu kontrole robe koja se nalazi u maloprodajnim objektima, rekao je Nedimović na sednici Skupštine dok je branio zakon.

Uvodi se i Direkcija za nacionalne referente laboratorije, koja bi trebalo da bude vrsta kontrolnog mehanizma za sve ostale akreditovane laboratorije za kontrolu hrane.

Narodnim poslanicima i aktivistima koji se protive zakonu sporan je poslednji deo člana 5 Zakona o bezbednosti hrane.

Prema članu 5 zakona, hranom se smatra:

  • hrana životinjskog porekla
  • hrana biljnog porekla
  • mešovita hrana koja sadrži sastojke biljnog i životinjskog porekla
  • hrana ni biljnog, ni životinjskog porekla (mineralne materije, so)
  • nova hrana
  • genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje, kao i hrana za životinje dobijena od genetički modifikovanih organizama u skladu sa posebnim propisom

*Predlog zakona o bezbednosti hrane

MEDIA FOR MEDICAL
Genetički modifikovana hrana – novi pojam u srpskoj zakonodavstvu

Šta kaže vlast, a šta opozicija

Sporni član zakona ne tretira niti reguliše GMO ili GM hranu, tvrde za BBC iz Ministarstva poljoprivrede.

„GM hrana je samo navedena u zakonu kao vrsta hrane koja teorijski postoji“, kažu.

„To ne znači ni promet ni proizvodnju GMO. Dodato je još i da se ta hrana reguliše u skladu sa posebnim zakonom, a to je upravo Zakon o GMO, koji brani i proizvodnju i promet genetički modifikovanih organizama.“

SCOTT BARBOUR

Zelena stranka zatražila je od Vlade Srbije da iz procedure povuče predlog zakona, jer smatraju da „omogućava proizvodnju i uzgajanje štetne, po zdravlje i život opasne, genetički modifikovane hrane“.

„Svako uvođenje GMO direktan je atak na zdravlje građana Srbije, ali i na ekonomske potencijale naše poljoprivrede i ekonomije“, kaže predsednik Zelene stranke i poslanik Goran Čabradi.

On navodi da bi Vlada „umesto što podstiče uništavanje srpske poljoprivredne proizvodnje predlaganjem loših zakona, trebalo da radi na stvaranju uslova za što masovniju proizvodnju organske hrane koja je izuzetno tražena na svim svetskim tržištima“.

Šta misli struka

U Srbiji se poslednje tri decenije govori o Monsantu, najvećem svetskom proizvođaču GMO, a u njihovoj fabrici u Americi je pre tačno 29 godina bio i tadašnji pomoćnik ministra poljoprivrede bio i agroekonomista Milan Prostran. Umeđuvremenu je izašao iz politike.

„Nisam ni tada bio za GMO samo iz ekonomskih razloga. Jer nam se više isplati da prodajemo svoje poljoprivredne proizvode kao organske.

„Novi zakonski okvir se, za sada, drži tih načela, ali je bitno da se poveća kontrola. Jer, Srbija već uvozi svinjsko meso iz zemalja koje svoje svinje hrane sa GMO.“

Iz Privredne komore Srbije više puta su upozoravali da u Srbiju nelegalnim putem ulazi svinjsko meso iz Brazila, Argentine i drugih zemalja.

ULLSTEIN BILD

groekonomista Vojislav Stanković za BBC na srpskom kaže da je „neophodno da Srbija dobije uređenu nacionalnu laboratoriju, kao nadzorni organ sastavljen od medicinskih stručnjaka, agronoma, agroakonomista, ali i biologa i pravnika.“

„Govorimo o GMO hrani, a ne kontrolišemo i regularnu stočnu hranu. Mi zapravo nemamo sistem koji će utvrditi da li u Srbiju uopšte ulazi genetički modifikovana i obrađena hrana.

„Zato se ne slažem sa izjavom ministra Nedimovića o čuvenoj nultoj toleranciji.“

Stanković kaže da ne vidi „mogućnost da se ovim zakonom, kakav je sada predložen, u Srbiji dozvoli GMO ili GM hrana“:

„Ukoliko se striktno primenjuje zakon, ovo nije zeleno svetlo za GM hranu.“

GMO i GM hrana – gde je razlika

Genetički modifikovani organizmi su biljni ili životinjski organizmi sa modifikovanom DNK.

Genetički modifikovana ili biotehnološka hrana je ona koja u sebi sadrži genetički modifikovane organizme.

Zakon o genetički modifikovanim organizmima Republike Srbije GMO definiše kao: „organizam čiji je genetički materijal promenjen metodama savremene biotehnologije“.

Iako je zabranjen promet i prodaja, Zakon delom toleriše prisustvo poljoprivrednog proizvoda biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9 odsto primesa GMO, kao i seme koje sadrži do 0,1 odsto GMO.

Prva genetski modifikovana biljka je paradajz koji je prodat 1994. godine. Najčešće genetički modifikovani organizmi su kukuruz, soja, uljana repa, krompir, pamuk i paradajz.

Evropsko zakonodavstvo zahteva da organizmi koji su genetički tretirani budu posebno označeni. Države kod kojih je obavezno označavanje GMO: Srbija, Filipini, EU, Švajcarska, Australija, Novi Zeland….

Među državama kod kojih nije obavezno označavanje GMO su Rusija, Kanada, Argentina i Brazil.

Srbija i Svetska trgovinska organizacija

Jedan od uzroka zabrinutosti da će vlasti u Srbiji promeniti stav prema GMO je navodno uslovljavanje članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO)promenom zakona o GMO.

Srbija je još 2005. godine pokrenula proces pregovora o članstvu, što je i jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji. Članstvo u STO bi Srbiji omogućilo pristup pod jednakim uslovima tržištu koje broji oko sedam milijardi ljudi – čak 99 odsto svetske trgovine.

Članstvo, međutim, reguliše i opšta pravila trgovine i uvodi obavezujuće načelo – u zemlji članici ne sme da postoji opšta zabrana trgovine bilo kog proizvoda.

Sa tim je u suprotnosti postojeći Zakon o GMO, te stručnjaci tvrde da bi izmena ovog akta, u skladu sa standardima Evropske unije, temeljno ograničavajućim prema GMO, mogla da doprinese prevazilaženju ove prepreke.

Soja, najveća GMO dilema

Soja je biljka koja čini više od polovine svih gajenih uljarica na svetu i stoga jedan od najčešćih „osumnjičenih“ kultura na kojoj se vrši genetska modifikacija.

Proizvodnja ove biljke porasla je više od 10 puta poslednjih decenija i gaji se na oko šest posto ukupnog poljoprivrednog zemljišta na svetu – zbog širokog raspona upotrebe – od hrane za ljude i životinje, do farmaceutske industrije.

Najveći proizvođači u svetu su Sjedinjene Američke Države, Brazil i Argentina, dok Evropa daleko kaska.

Srbija je, zahvaljujući tradicionalnom uzgajanju soje, jedna od pet najvećih proizvođača u Evropi. Osvajanju tržišta je doprinela činjenica da se soja uzgaja organski, bez prisustva genetski modifikovanih organizama.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, inspekcije redovno kontrolišu uzgoj i proizvodnju soje. Sumnjivi primerci pronađeni su na manje od jednog procenta zasađenih useva.

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-47496566

Čitaj dalje...

Zagađenje vazduha ubija više ljudi nego pušenje

Izvor: vazduh.info, 13. mart 2019 – Zagađenost vazduha ubije više ljudi na godišnjem nivou nego pušenje, kažu istraživači i pozivaju na hitne mere da se zaustavi sagorijevanje fosilnih goriva.

Istraživači u Nemačkoj i na Kipru utvrdili su da je zagađenje vazduha izazvalo 8,8 miliona smrtnih ishoda 2015. godine, što je skoro dvostruko više u odnosu na ranije procenjenih 4,5 miliona.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, pušenje ubije oko sedam miliona ljudi godišnje na globalnom nivou.

U Evropi, koja je glavni fokus istraživanja Evropskog društva za kardiologiju, zagađenje vazduha izazvalo je smrt oko 790.000 ljudi, od toga između 40 i 80 odsto su kardiovaskularne bolesti, kao što su srčani napadi i moždani udari.

“Imajući u vidu da čestice i drugi zagađivači vazduha u Evropi potiču od sagorevanja fosilnih goriva, mi moramo da se okrenemo drugim izvorima za prikupljanje energije”, kaže autor studije profesor Jos Lelieveld sa Univerzeta Maks-Plank za hemiju u Majncu.

On je dodao da, kada svet koristi čistu, obnovljivu energiju, onda ne samo da ispunjava odredbe Pariskog sporazuma radi ublažavanja efekata klimatskih promjena, već se može smanjiti i broj žrtava nastalih kao posljedica zagađenja vazduha u Evropi za 55 odsto.

Studija, koja je objavljena u “Evropskom časopisu za bolesti srca”, fokusirala se na ozon i najmanje čestice zagađenja poznate kao PM2,5, koje su posebno loše po zdravlje jer mogu da uđu u pluća i krv.

Širom sveta, zagađenje vazduha izazvalo je dodatnih 120 smrtnih slučajeva na svakih 100.000 ljudi godišnje, a u nekim delovima Evrope ta stopa je čak i veća i ide do 200 na 100.000.

Istraživači kažu da to znači da zagađenje vazduha uzrokuje veći broj smrtnih slučajeva na godišnjem nivou nego pušenje, s tim što se pušenje može izbeći, a zagađenje vazduha ne može.

Čitaj dalje...

Sud u Strazburu odbio tužbu penzionera iz Srbije zbog procedura


Foto: Srđan Ilić / Jedan od ranijih protesta penzionera

Izvor: insajder.net, 9. mart 2019 – Odbacivanje kolektivne tužbe Sindikata penzionera Srbije “Nezavisnost” pred Evropskim sudom za ljudska prava bilo je očekivano i to zbog procedura Suda, objasnio je u razgovoru za Insajder bivši sudija Suda u Strazburu Dragoljub Popović. On navodi i da su u sindikatu pogrešno protumačili obrazloženje Suda za odbijanje kada su saopštili da je sud ocenio da penzioneri nisu dovoljno oštećeni.

“Jednostavno rečeno nisu bili ispunjeni uslovi za postupanje Evropskog suda zato što podnosilac predstavke nije iscrpeo takozvani nacionalni pravni put. Takođe, u ovom slučaju je specifično to što je sindikat, odnosno udruženje, pokušalo da zastupa svoje članove, a to prema praksi Suda u Strazburu nije dopušteno”, kaže Popović u razgovoru za Insajder.

Bivši sudija dodaje i da je i to što je odluku o odbacivanju doneo sudija pojedinac takođe stvar procedure.

“Predmet uvek razmatra sudija pojedinac i on može da ga odbaci ako misli da nema razloga za dalje postupanje Evropskog suda ili da uputi predmet veću od sedam sudija”, objašnjava Popović.

Kako dodaje, pre podizanja ove tužbe jedno od udruženja penzionera mu je predložilo da ih zastupa pred sudom u Strazburu, ali ih je on odbio.


Dragoljub Popović


“Kada su mi predočili da nakon odluke Ustavnog suda žele kolektivno da idu pred Strazbur, objasnio sam im da to ne može jer se mora iscrpeti nacionalni pravni put i to mora svaki penzioner za sebe. Rekao sam da ne mogu da ih zastupam zato što mi to ne dopušta advokatska etika jer znam da nemaju nikakvih šansi”, dodaje Popović.

Popović podseća na ranije slučajeve država u kojima su smanjene penzije o kojima je odlučivao Sud u Strazburu i koji “ne idu na ruku” penzionerima u Srbiji.

“U slučajevima Bugarske, Mađarske i Portugala Evropski sud je izrekao da nema povrede Konvencije. Naročito je zanimljiv taj portugalski slučaj jer je Ustavni sud ove zemlje naveo otprilike ovo – to je kršenje Ustava, ali nema se kud i mora tako. I to je Sud u Strazburu odobrio. Međutim, vremena se menjaju, evropsko pravo u oblasti ljudskih prava je precedentno i nije nemoguće da Sud u budućnosti promeni svoj stav po tom pitanju”, obrazlaže Popović.Popović podseća na ranije slučajeve država u kojima su smanjene penzije o kojima je odlučivao Sud u Strazburu i koji “ne idu na ruku” penzionerima u Srbiji.

Krajem februara saopšteno je da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbacio kolektivnu tužbu Sindikata penzionera Srbije “Nezavisnost” zbog četvorogodišnjeg umanjenja dela penzija po Zakonu o privremenom načinu isplate penzija.

Podsetimo, Zakon o umanjenju penzija donet je 2014. uz obrazloženje Vlade da je ta mera neophodna zbog toga što se Srbija suočava s teškim finansijskim problemima i što je “blizu bankrota”.

Ovakva mera dovela je do brojnih protesta penzionera, ali je zakon ukinut tek nedavno, tačnije u septembru prošle godine usvajanjem izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Preinačena presuda u korist penzionera protiv PIO Fonda, podneta Ustavna žalba

Pre nekoliko meseci Osnovni sud u Bačkoj Palanci doneo je prvostepenu presudu u korist jednog penzionera kojom je PIO fondu naloženo da treba vratiti iznos koji mu je uskraćen po zakonu o umanjenju penzija iz 2014.

Ovakvu presudu komentarisao je ubrzo i predsednik Srbije u novogodišnjem intervjuu.

“O tome bih mogao mnogo da vam pričam, ali ću još da ćutim, jer čekam da se nešto završi. Onda ćete da se iznenadite ko, kako i zašto je doneo takvu odluku”, izjavio je Vučić za Espreso.

Ovakvu izjavu predsednika, tvrdeći da se radi o pritisku, osudili su predsednik Advokatske komore Beograda Vladimir Gajić i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.

Dvadesetak dana kasnije, Viši sud u Novom Sadu preinačio je presudu usvojivši žalbu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Kako je tada navedeno u odgovoru Insajderu, Viši sud je ovakvu odluku doneo jer je ocenio da je PIO samo poštovao Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija koji je i propisao isplatu umanjenih penzija.

Kako Nikola Jović, advokat ovog penzionera iz Bačke Palanke kaže za Insajder, slučaj nije završen jer je podneta Ustavna žalba.

https://insajder.net/sr/sajt/vazno/13683/Sud-u-Strazburu-odbio-tu%C5%BEbu-penzionera-iz-Srbije-zbog-procedura.htm

Čitaj dalje...

Prodaje se imovina Preduzeća Goša-Dibut

BEOGRAD/SMEDEREVSKA PALANKA, izvor: ekapija.rs, 8. mart 2018 – Stečajni upravnik preduzeća Goša-Dibut iz Smederevske Palanke, oglasio je prodaju imovine, metodom neposredne pogodbe uz prikupljanje pismenih ponuda. Kako se navodi u oglasu, predmet prodaje su objekat u Smederevskoj Palanci, stvarne površine 1.740 m2, koji čine četiri celine: menza, kud, magacin i diskont.

Na prodaju je i objekat kojeg čine ostale zgrade (klub), spratnosti PR+SP+PK, neto korisne površine 634 m2.

Deo pokretne imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u okviru fabričkog kruga u Smederevskoj Palanci čine kuhinjske mašine i oprema (električni šporeti, kazani, pećnice), restoranski nameštaj (stolovi, stolice, televizor, muzička linija), kancelarijski nameštaj i oprema (stolovi, ormari, stelaže, stolice, računari) i ostala oprema (garderobni ormari, metalni kiosk).

Procenjena vrednost imovine iznosi 18.811.218 dinara.

Rok za dostavljanje pismenih ponuda je 5. april do 10.45 časova dok će se javno otvaranje održati istog dana u 11 sati, na adresi Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Čitaj dalje...

USS Sloga: U Srbiji se prava žena sve jače narušavaju

USS SLOGA, 7. mart 2019.- Udruženi sindikati Srbije “Sloga” povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena, s velikom zabrinutošću ocenjuju da se u Srbiji prava žena sve jače narušavaju, a ekonomska čak guraju na nivo s početka 20. veka.

Da je tako, kako navode, potvrđuju nepobitne činjenice da u Srbiji danas većina žena nema svoju ekonomsku nezavisnost, što je po njima jedan od glavnih uzročnika izloženošću svih oblika zlostavljanja, od radnog, fizičkog, seksualnog, do porodičnog nasilja sa tragičnim posledicama.

Ogromna većina žena, tvrdi „Sloga“, radi na poslovima gde se primaju minimalne zarade, a najugroženije su zaposlene u takozvanoj “šrafciger industriji”, manuelnih poslova na lepljenju i sastavljanju kablova, industriji obuće i odeće. Većina žena i dalje ima zaradu i do 40 odsto manju od muškaraca, iako često rade isti posao.

A kakve vrednosti država, odnosno aktuelna vlast neguje prema ženama, dovoljno je samo pomenuti mizeran iznos naknada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, ili kakav je odnos poslodavaca prema ženama koje žele da se ostvare kao majke, dodaje se u saopštenju.

Sindikat je izrazio očekivanje da će i njihova prava biti podignuta na veći i viši nivo, od kada na mestu predsednika vlade (od 2017. godine) imamo ženu, međutim, kako zaključuju, to izostaje. Umesto da bude pokretač nove energije i nova “heroina” na polju zastupanja ženskih prava, premijerka Ana Brnabić je očigledno samo u senci drugih koji umesto nje odlučuju, navodi „Sloga“.

Jer kako objasniti slučaj laborantkinje Danke Savić iz Malog Zvornika, pitaju se u sindikatu, koja je zbog supruga sindikalca koji se borio za prava radnika kažnjena odmazdom tako što je sa mesta laboranta premeštena na mesto čistačice, a potom na težak fizički rad u kamenolomu da ručno prebacuje kamen, o čemu se ceo svet čudio.

 „Sloga“ navodi i slučaj Marije Lukić iz Brusa koja je bila žrtva ucenjivana i zlostavljanja od strane bahatog političkog moćnika iz vladajuće garniture, koja mu se otvoreno suprotstavila i koja i dalje trpi neviđene pritiske i pretnje.

I dok premijerka o ovim slučajevima ćuti ili se vešto krije iza institucija koje očigledno već duže ne rade svoj posao, za Udružene sindikate Srbije “Sloga” Danka i Marija su te nove “heroine” u borbi za prava žena u Srbiji.

Baš kao i sve one žene koje su dobile otkaz sa posla, jer su hrabro digle svoj glas protiv mobinga i zlostavljanja na radu, posebno kod stranih “pelenaških firmi i preduzeća” koja ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje, pristojne plate i normalne uslove rada, zaključuje se u saopštenju „Sloge“.

Čitaj dalje...

Strože kazne za povratnike u izvršenju najtežih krivičnih dela

Izvor: www.srbija.gov.rs, 7. mart 2019 – Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da je Ministarstvu pravde uputilo zvaničan predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika, čiji je cilj pooštravanje kaznene politike u Srbiji. Jedna od inicijativa jeste uvođenje takozvanog instituta „tri udarca“, koji se odnosi na strože kažnjavanje povratnika za krivična dela sa elementom nasilja, iz oblasti droga i nelegalnog oružja, kao i silovanja i obljube. Predlog je da se učiniocu krivičnog dela koji ponovi izvršenje nekog krivičnog dela iz ove grupe ne može izreći manje od jedne trećine maksimalno propisane kazne za ta krivična dela.

Kod najtežih krivičnih dela (ubistvo, teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom i obljuba zloupotrebom oružja) povratnicima koji drugi put ponove delo potrebno je izreći najmanje polovinu maksimalno propisane kazne za to krivično delo.

Ukoliko neko od povratnika ovih krivičnih dela ponovi treći put neko krivično delo iz iste grupe, kazniće se kaznom zatvora koja ne može biti manja od dve trećine maksimalno propisane kazne za to krivično delo.

MUP je predložio i sankcionisanje pripremanja krivičnog dela teško ubistvo, u cilju efikasnijeg procesuiranja potencijalnih počinilaca ovog teškog krivičnog dela, isključivo na osnovu prikupljenih dokaza koji nedvosmisleno ukazuju na to da je osumnjičeni preduzeo neke od pripremnih aktivnosti.

Ministarstvo je, između ostalog, predložilo i uvođenje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela (teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom i obljuba zloupotrebom oružja).

Predlog koji je upućen Ministarstvu pravde, nadležnom za koordinaciju aktivnosti u vezi sa pripremama izmena Krivičnog zakonika, sadrži i brisanje odredbe člana 194, koja se odnosi na nastupanje smrti člana porodice u slučaju nasilja u porodici. Ovo je predloženo da bi se izbegla dosadašnja mogućnost različite kvalifikacije ovog krivičnog dela za koje je bila zaprećena blaža kazna u odnosu na kaznu za teško ubistvo.

Pored navedenih izmena i dopuna, postoji još čitav niz predloga čijim će se usvajanjem značajno unaprediti krivično-pravni okvir Srbije.

Osnovni cilj jeste da se izvršioci krivičnih dela još strože kažnjavaju, kako bi se uticalo na kolektivnu svest građana i na njihov osećaj lične bezbednosti, jer MUP to u svakom trenutku smatra primarnim zadatkom, navodi se u saopštenju.

Foto: http://mup.gov.rs

https://www.srbija.gov.rs/vest/369770/stroze-kazne-za-povratnike-u-izvrsenju-najtezih-krivicnih-dela.php

Čitaj dalje...

Gospodari neba žive u Smederevu – Ana i Đorđe Popović gaje sokolove i jastrebove, a ovo je njihova priča


FOTO: V. ŽIVOJINOVIĆ / RAS SRBIJA

Izvor: blic.rs, autor: Branka Gajić, 5. mart 2019 – Ana i Đorđe Popović gaje sokolove i jastrebove, i to iz velike ljubavi i uz ogroman trud. Sanjaju, kažu, da uzgajaju i konje i pse i da žive na planini – slobodni i u harmoniji s prirodom.

U smederevskom naselju Leštar, u prostranoj porodičnoj kući, Ana Popović živi s mužem Đorđem i decom Milicom (6) i Ilijom (2). Ostalo joj je nekoliko ispita na ekonomiji, ali je rešila da iskoristi umetničke sklonosti. S prijateljicom Valentinom, svojim Đorđem i jetrvom Ivanom počela je da pravi unikatne, ručno rađene ženske tašne. To je lepo, ali nije neobično kao njena druga ljubav – ona prema pticama. Uzgaja sokolove i veruje da će to jednog dana postati ozbiljan posao. U njenom dvorištu na specijalnim postoljima mirno stoji pet ptica grabljivica. Nismo ih razaznavali dok nam Ana slikovito nije objasnila da su oči sokola crne, a jastreba narandžaste, da je prvom glava okrugla, drugom trouglasta, da je jastreb inteligentan, a soko toliko savršen i brz da mu pamet i ne treba.

PERSA DIVLJAKUŠA

– Ovo je Persa, jastreb kokošar, opasna je ženka i prava divljakuša. Tu je i miroljubivi soko Čeda, zatim Roki, koji je ime dobio pošto je preživeo pravi bokserski nokdaun posle udarca u prozor, a Moki je desperados i kauboj od vrste koja se jako vezuje za čoveka i može da se drži u kući umesto papige – predstavlja nam Ana (33) svaku pticu ponaosob.

Za razliku od tog pitomog kauboja, dodaje, sokolica Guja je baš ljuta, otud joj i ime, a mešavina je sivog, severnog i stepskog sokola. A Čiki – on je pravi pravcati sivi soko, onaj iz epskih pesama.


FOTO: V. ŽIVOJINOVIĆ / RAS SRBIJA

Čudimo se kako svi odreda mirno stoje i gotovo ne obraćaju pažnju na nas. Svi, osim Perse, zaštitnice jata, koja maše krilima i gleda popreko. Ana objašnjava da ptice nisu opasne kad su dobro vezane posebnim kanapom. Ipak, upozorava nas da ne pravimo nagle pokrete.

U neznanju mislimo da im je hladno dok tako mirno stoje napolju, a Ana nas smehom ubeđuje u suprotno. Gospodari neba i visina vole sneg i hladnoću, a teže podnose letnje vrućine i komarce.

KOMARCI ULJEZI

– Sokolu komarac zaražen virusom najčešće dođe glave. Naša Persa je jedna od retkih koja je pobedila ujed tigrastog komarca. Otad je ovako goropadna. Sokolovi su otporniji, dok jastrebovi padaju kao pokošeni, a malo se zna da od toga nastrada puno drugih ptica u prirodi, najviše kobaca – priča znalački.

Doskora su imali i jednu vetrušku, vrstu sokola koja se dosta prilagodila pa živi i u gradovima. Našli su je povređenu, izlečili i pustili u prirodu.

– Zanimljiva je to ptica. Gnezdi se u šupljinama visokih zgrada, hrani se sitnim glodarima, poljskim miševima i voluharicama, a ukoliko njih nema, loviće vrapce, senice ili štiglice. Lovi tako što lebdi u vazduhu osmatrajući plen na zemlji, a onda se naglo spušta na nižu visinu. U trenutku ponovo zastane, još jednom osmotri plen i munjevito kreće u napad – objašnjava Ana.

VOLE STOMAKOM

Cela priča s pticama počela je slučajno. Anin dever Bojan dobio je na poklon sivog sokola, doneo ga kod brata i snaje pa su kroz priču rešili da počnu ozbiljno da se bave pticama grabljivicama s idejom da jednog dana od toga naprave posao. Ana je tu da ih hrani, pazi da se ne povrede, da ne umrse kanap kojim su vezane, da ih pomazi, a dresurom se bave Bojan i Đorđe uz pomoć prijatelja Igora.


FOTO: V. ŽIVOJINOVIĆ / RAS SRBIJA

– Briga o ovim pticama je posao od 24 sata i traži punu posvećenost. Teško da jedna osoba može da iznese sve te obaveze, a meni je pripala ona najlepša, jer mene najviše vole – šali se Ana, provocirajući muški deo svog tima.

– U pravu je koleginica i dobro zna da se agresivne ptice ne umiruju ljubavlju, već mesom. One vole stomakom i pamte svaki postupak čoveka, ali ako se s njima ne radi, lako podivljaju. Ptica grabljivica je najsrećnija kada lovi – odgovara istom merom Igor, koji s prijateljima svakodnevno izvodi sokolove na trening.

Od Bojana saznajemo da dresirane ptice mogu biti ljubimci, lovci i takmičari, ali da je u poslovnom smislu dobar i uzgoj sokolova za prodaju i za biološku zaštitu. Oni se kao ekipa trude da pokriju sve ove aspekte i veruju da su na pravom putu.

– Biološka zaštita znači da se jastrebovi koriste u velikim proizvodnim sistemima, velikim halama u koje uđu druge ptice koje nanose veliku štetu proizvodnji… Sokolovi su bolji za otvoreni prostor, jer njihovo prisustvo rasteruje čvorke, gačke, vrane i čavke koje mogu da opustoše voćnjake, poljoprivredne plantaže ili da blokiraju aerodrome – pojašnjava Bojan.

SNOVI O PLANINI

Neuki u ptičjim stvarima, pitamo ih gde su one kapice koje u filmovima viđamo na glavama dresiranih sokolova. Ana s osmehom odgovara kako razmišlja da i njih počne da pravi.

– Moćno izgleda soko sa skupocenom kukuljicom na ruci šeika koji ulazi u svoj avion. Te kapice smiruju ptice i neutrališu spoljne nadražaje koji mogu da ih uplaše. Naše kapice su jednostavne i stavljamo ih samo tokom transporta na trening – priča Ana.

Velika je ovo priča i veliki su snovi ovih mladih ljudi koji obožavaju životinje. Ana sanja da se jednog dana presele na planinu, da ima svog konja, a do tada se, osim pticama i tašnama, s istom ekipom bavi uzgojem srednjoazijskih ovčarskih pasa.

– Sa životinjama je uvek lepo, ali je uzgoj veliki posao i velika odgovornost. Naročito kada sve radite po propisima, s papirima, registracijama, prstenovima… Mi sve radimo iz ljubavi, ali smo svesni da samo ogromnim radom to može da postane i ozbiljan posao od kog će naše porodice moći da zarađuju za život kakav želimo da živimo. Slobodni i s prirodom – zaključuje ova preduzimljiva mlada žena.

Da su na pravom putu, uverili smo se kada su nam dali trenersku rukavicu i na ruku spustili Mokija. Stajao je mirno, a onda je na lagani pokret ručnog zgloba počeo da širi krila, baš kako su ga naučili. Osetili smo sve osim straha. Čista, divlja lepota.

https://www.blic.rs/vesti/srbija/gospodari-neba-zive-u-smederavu-ana-i-djorde-popovic-gaje-sokolove-i-jastrebove-a-ovo/k71r3yn

Čitaj dalje...

Nakit inspirisan prirodom

Izvor: Dnevnik.rs, KOVIN, 3 mart 2019 – San mnogih je da imaju lep i miran život, da budu posvećeni porodici i da se osete ispunjeni radeći nešto kreativno.

Biotehnolog Margareta Živković iz Kovina je pre pet godina napustila dobro plaćen posao u farmaceutskoj firmi da bi ispunila upravo takav san. Rešila se stresa, posvetila se porodici i svojoj ćerkici Ivi i konačno osetila lagane otkucaje opuštenog života banatske ravnice. Hobi koji joj je ispunjavao dušu – pravlјenje nakita, postao joj je posao i izvor prihoda. Sve to je doprinelo da njeno seme kreativnosti proklija, olista procveta i počne da donosi plodove… Upravo su bilјčice i cveće postale glavna inspiracija za pravlјenje nakita koji se zove Megine šarene perlice.

– Od malena sam okružena cvećem, a i moje ime Margareta je ime po cvetu bela rada. U našem dvorištu je rasla kamilica, obožavala sam da ležim u njoj i posmatram oblake kako šetaju po nebu… Iako sam rođena u zimu, volim proleće i leto i svo mirisno šarenilo oko mene… Odluka da hobi pretvorim u posao, još više me je približila cvetnoj bašti, ali na jedan sasvim neočekivan način…

Da li ste imali podršku porodice kada ste se odlučili za ovakvu životnu promenu?

– Posao koji sam do tada radila bio je izvor stresa i nije me činio srećnom, mada je bio dobro plaćen. No, nisam mogla više da trpim taj pritisak. Kada sam svom suprugu saopštila odluku da želim da ostavim posao i da će izrada nakita i njegova prodaja biti moj budući posao, on me je gledao sa skepsom, ali se ipak složio i poštovao tu moju odluku. Zahvalna sam mu zbog toga, jer mi je porodica na prvom mestu. Znala sam da u početku neće biti baš lako, da ćemo imati manje novca, da će biti odricanja…Ali od tada se, verujte mi, budim i ležem sa osmehom. Podrška koju dobijam od supruga je neizmerna, uvek je tu da mi se nađe, pomogne oko pripreme, branja cveća ili pakovanja porudžbina. Sada sam još radosnija, jer se moja odluka pokazala dobrom, a evo očekujemo i proširenje porodice, naime, ja sam u sedmom mesecu trudnoće.

Kako su nastale Megine šarene perlice?

– Nakit koji sam u početku izrađivala bio je drugačiji, tada su od poludragog kamenja, staklenih i drvenih perli nastajale ogrlice, minđuše i narukvice – klasičan nakit, ali na moj način, s mojim pečatom… Ipak, neprestano sam razmišlјala kako bih mogla da sačuvam neki maslačak, kamilicu ili dan i noć, kad nam godišnje doba to ne dozvolјava i tako tragajući, pronašla sam smolu. Savršen način da sačuvam jedan cvetić u vremenu. Kada sam se podrobno raspitala i istražila sve o smoli, krenula sam sa radom.

Da li je taj proces komplikovan, dugotrajan, zahtevan?

– Sam postupak izrade nije težak, ali iziskuje više vremena. Za jedan privezak mi treba oko tri dana dok ga ne završim. Tu je i pripremni deo: branje cveća, koje nalazim svuda, u svojoj i maminoj bašti, pored puta, u šumi… Cveće presujem i čuvam u herbarijumu, jer je to jedini način da se sačuva. Probala sam i sveže cvetove da stavlјam u smolu, ali su propadali. Sada stavlјam samo sušene bilјke i cvetove. Trudim se da izbor cveća bude raznovrstan: neven, divlјa šargarepa, lјutić, ruža, pufnasti maslačak, maleni dan i noć, žalfija.. Mogla bih do sutra da nabrajam… Zanimlјiva stvar kod smole je to što zahvalјujuću njoj možete skoro sve sačuvati, uspomenu na lep trenutak, na volјenu osobu, na neko prošlo vreme, na detinjstvo… Moj prvi projekat je ujedno bio i najzagonetniji, u smolu je ubačena bilјka koja se u svaku čorbu meša – mirođija.

Na koji vas način ovo ispunjava? 

– Kada radite ono što volite – ništa vam nije teško! Volim da uposlim svoje prste, da se igram s oblicima i bojama, da smišlјam kako ću to posle fotografisati ili kako ću spakovati. Predivan osećaj ispunjenosti, ma trebate to osetiti, ne mogu vam rečima opisati… Za rad mi je potrebna koncentracija i tišina, pa često radim kad padne noć. Kad su svi u carstvu snova, stupam u akciju i tada nastaju svi ovi komadi nakita inspirisani prirodom. Imam svoj kutak, radni sto, i tu se sva magija dešava.

Da li sami fotografišete nakit i kako osmišlјavate fotografiju?

– Nakit sama fotografišem, to volim da radim, jer i taj deo iziskuje kreaciju. Postavku smišlјam u momentu kad odlučim da slikam. U principu čitav moj posao je prilično spontan, a mene preplavi radost kad krene inspiracija i odgovarajuća energija. Dešavalo se i da ponekad isplaniram, ali na kraju se ispostavi da tog dana ne stignem da uradim planirano. Zato sam dlučila da ništa ne silim, nego da pratim osećaj.

Život u manjem mestu ima svoje prednosti, ali da li to može da bude prepreka kada je u pitanju vaš posao?

– Život u Kovinu mi nije prepreka za prodaju nakita, jer, na sreću, postoji internet. Kad je krenula ozbilјnija prodaja, napravila sam stranicu na Fejsbuku, koja je još više doprinela njenom povećanju. Sada ne prođe dan, a da ne proćaskam sa pola stanovnica naše, a i okolnih zemalјa. Od skora imam i Instagram profil, tako da se publika iz dana u dan uvećava. Danas moju šarenu baštu prati preko trinaest hilјada lјudi, malo je reći da sam zadovolјna, to je praktično jedan grad!

Većina vašeg nakita stiže poštom, koliko pažnje obraćate na pakovanje?

– Pakovanje mi je od izuzetne važnosti, uostalom kojoj ženi nije. Mnogo dobre energije je uloženo u svaki delić rada, tako da ni ovaj deo nije zanemaren, naprotiv! Klijenti se toliko iznenade i oduševe tom slatkom kutijom, da mi redovno govore kako im je žao da je otvore… A kad je otvore, uvek ih sačeka neko iznenađenje, jer osim nakita stavim i neki cvetić, stručak mirisne bilјčice… Sve obraduje ta pažnja, jer osete da je s beskrajno mnogo lјubavi pravlјeno, a meni je samo to i potrebno.

Marina Jablanov Stojanovć

Foto: Privatna arhiva Margarete Živković

https://www.dnevnik.rs/magazin/zanimljivosti/nakit-inspirisan-prirodom-03-03-2019

Čitaj dalje...

Registracija vinograda upisom u Vinogradarski registar

28. februar 2019, izvor: poljosfera.rs  – Upis proizvođača grožđa u Vinogradarski registar je propisan zakonom, a upis se vrši na osnovu zahteva koji podnosi pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice nekoj od najbližih kancelarija Stručne organizacije za vođenje Vinogradarskog registra prema sedištu proizvođača grožđa – pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno prebivalištu proizvođača grožđa – fizičkog lica, podseća Biljana Milosavljević dipl. inž. voćarstva i vinogradarstva PSSSS Kragujevac.

Kancelarije su smeštene u  Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Aleksandrovcu, Negotinu i Nišu.

Kako se upisati u Vinogradarski registar?

Najpre je potrebno ispuniti zahtev, koji se podnosi na obrascu VV1- zahtev za upis u Vinogradarski registar, koji proizvođači preuzimaju uz dokumentaciju za obnovu registracije od Uprave za trezor.

Uz zahtev za upis u Registar podnosi se:

1. Ugovor o zakupu, odnosno korišćenje za vinogradarsku parcelu na kojoj se vinograd nalazi, ako podnosilac zahteva nije vlasnik te vinogradarske parcele, odnosno ako je zakupac ili korisnik.

2. Dokument kojim se dokazuje pravo svojine na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi vinogradarska parcela, ako pravo svojine nije upisano u katastar nepokretnosti, rešenje o raspodeli komasacione mase, rešenje o nasleđivanju.

Svakom proizvođaču se prilikom upisa u Registar dodeljuje registarski broj i izdaje izvod iz Registra sa brojem vinogradarske parcele i grafički prikaz tih parcela. Proizvođač grožđa može da ima samo jedan registarski broj. Taj broj jednom dodeljen se ne može menjati, niti može biti dodeljen nekom drugom proizvođaču u slučaju njegovog brisanja iz registra.

Ako dođe do promene podataka upisanih u registar prijavljuju se u roku od 15 dana od dana nastale promene. Promenu podataka o godišnjoj proizvodnji grožđa sa rodnih vinogradarskih parcela, u cilju određivanja proizvodnog potencijala, proizvođač grožđa prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede svake godine nakon berbe.

U Vinogradarski registar ne moraju da se upišu oni koji proizvode grožđe koje nije namenjeno prometu i to na površini koja je manja od 10 ari.

Čitaj dalje...