You are here

Oko 40 radnika JKP u Palanci bez posla, plate i staža

Izvor: N1 – rs.n1info.com, autor: Dušan Mlađenović, 10. januar 2019 – Skoro 40 radnika sada već bivšeg komunalnog preduzeća u Smederevskoj Palanci pokušava mesecima da dođe do svojih plata. Danas su uspeli da razgovaraju sa predsednikom opštine, ali su dobili obećanje samo da će im biti isplaćena jednokratna pomoć.

U oktobru 2018. godine oko 40 radnika Javnog komunalnog preduzeća Pijaca Zelenilo i čistoća u Smederevskoj Palanci ostalo je bez posla. Ostali su i bez 18 plata i bez uplaćenog staža.

Naime, delatnost koje je obavljalo njihovo preduzeće, preuzelo je drugo “Opštinska groblja”, preuzelo je i imovinu ugašenog preduzeća, ali ne i radnike i obavezu da im isplati zarade.

Od tada im opština daje obećanja, međutim nijedno nije ispunjeno.

“Obećano nam je bilo na našoj skupštini da nijedan radnik neće biti otpušten bez nadoknade koja mu pripada, znači to su mahom nadoknade u vidu zarada”, priča radnik Radenko Stevanović.

Nakon toga tri meseca muka. Sve do danas. Nezadovoljni radnici nenajavljeni su se pojavili pre sednice Skupštine i iznenadili predsednika opštine.

“Pa dobro hoćemo unutra da sednemo, hajde…”, rekao im je Nikola Vučen.

Na novom sastanku obećana im je sigurna jednokratna pomoć, ali ne i sigurna isplata zaostalih zarada.

“Prvi će imati prioritet kada bude neko novo zapošljavanje, znači ako bude, nadam se i siguran sam u to da će se otvoriti i nove fabrike i nova radna mesta, iskompenzovati time što će oni imati prioritet u zapošljavanju”, istakao je Vučen.

Radnici se žale i na to što su neki zaposleni uspeli da naplate svoja potraživanja pre što je preduzeće likvidirano. Kako kažu, do novca su došli oni bliski vlasti. To, pak negiraju i predsednik opštine i pravobranilac.

“Znači ko se prvi prijavio, taj je prvi sa liste išao u naplaćivanje”, tvrdi Vučen.

“Nit’ je pravilo bilo da je isplaćivan neko blizak vlasti niti je neko imao priviliegiju”, naglašava pravobranilac Zoran Stojkovac.

Radnici ni nakon sastanka nisu zadovoljniji. Iako su zahvalni predsedniku opštine što ih je primio ističu da zaostala dugovanja moraju da budu isplaćeno. U spurotnom, kažu, spremni su i na štrajk glađu.

“Ne tražimo mi ništa što nije naše. Tražimo samo ono što je naše, što smo zaradili i ništa više”, kaže radnik Stevanović.

“Šta meni znači 20 hiljada kad mi duguju 600 hiljada, evidentno je da nema nikakvog rešenja”, priča radnica Irena Pavličević.

S obzirom na to da rešenja nema mesecima, a da im je predsednik opštine danas obećao da će raditi na njihovom slučaju, pitali smo ga šta će uraditi u naredne dve nedelje.

“Znači ono što smo im obećali danas, mi ćemo ispuniti, kao što ispunjavamo sve ono što obećavamo nekome, tako da za dve nedelje će svi oni primiti jednokratnu pomoć, a za dalje ćemo videti kako možemo da im pomognemo”, zaključio je Vučen.

http://rs.n1info.com/Vesti/a450936/Oko-40-radnika-JKP-u-Smederevskoj-Palanci-bez-posla-plate-i-staza.html

 

Čitaj dalje...

Komunalac pukao 25.000 evra zbog nezakonitog otkaza

Slobodan Dukić

Izvor: pancevo.city, autor: Slobodan Dukić, 28. decembar 2018 – Prednovogodišnjeg 27. decembra bio sam žrtva pogrešne informacije da će zasedati odbornici kovinske Opštine. Zatičem uobičajenu živost ispred Centra za kulturu, gde se održavaju sednice lokalnog parlamenta. Poznanik, nekad i sam zverka, pita me: „Otkud ti ovde?”. Odgovaram da sam došao da vidim da li će Dragoslav Jeremić, dosadašnji v. d. direktora JP „Kovinski komunalac” dobiti poverenje odbornika da „činodejstvuje” sledeće četiri godine kao direktor. „E moj brajko, Jeremić je imenovan za direktora na jučerašnjoj sednici. A ovo danas je novogodišnji koktel za predstavnike javnog i političkog života”, kaže stari znanac i namignu mi.

Koji me moj natera da pičim iz Šumarka za Kovin ćorka radi. gunđam. I meni je grlo bilo suvo i bio sam rad da nabodem na čačkalicu užičku pršutu iz ovala, ali nisam dobio pozivnicu. Ali kao u onoj lovačkoj „terao zeca, a isterao vuka”, iza ćoška ulovim plen. Trofejne vrednosti. Vidim Oliveru Brašanac, nekadašnju radnicu „Komunalca”. Sa advokatom žuri u kovinsku „palatu pravde”. Tužila je bivšu firmu koja je odbila da je vrati na posao, uprkos pravosnažnoj i izvršnoj presudi. Onaj poznanik sa početka teksta kazaće mi: „Pitaj je da li je od JP ‘Kovinski komunalac’ dobila 25.000 evra”. Doduše, to nije pisalo u presudi, ali je pala nagodba o tome između nje i mudrog rukovodstva. Sve, valjda u nameri da ne pukne veća bruka. Kao da ova nije dovoljno velika.

„Da, dobila sam novac o kome govorite”, potvrđuje Olivera Brašanac. Dodaje da je podnela novu tužbu protiv odgovornih u „Komunalcu”. Kaže da je po pravosnažnoj i izvršnoj presudi naloženo da je vrate na posao. Kad se sa pojavila u firmi sa tim zahtevom, Dragoslav Jeremić, v. d. direktora uručio joj je novo rešenje o otkazu. Nova situacija proizvela je i novu tužbu, novo ćeranje što bi rekao glasoviti Matija Bećković.

Kao kec na jedanaest pojavi se rečeni Dragoslav Jeremić, taze diektor „Komunalca”, bez onog v. d. Vraća se sa koktela. Je l’ istina da je onolika lova isplaćena Oliveri Brašanac, pitamo. Jeste, otprilike toliko, otprilike u dinarima dva i po miliona. Kaže, to nije bilo za njegova vakta. A zašto opet otkaz? Jeremić odgovara da je po novoj sistematizaciji radnih mesta koju je uradio osnivač, dakle Opština, O. B. proglašena za tehnološki višak. Usput, dodaje da je podneta krivična prijava protiv NN lica. Njom valjda treba da se utvrdi ko je personalno odgovoran za nastalu štetu.

Držimo palčeve toj krivičnoj prijavi. Za te pare može da se kupi kamion tzv. putar. Doduše polovan, korišćen. Košta dva miliona dinara. Pride profilna dubinska kašika vredna 300.000 dinara. Ionako se postojeća tehnika, takođe kupljena polovna, kvari. Za 400.000 dinara može da se kupi i nova računarska tehnika, kompjuteri, skeneri… I da ostane još 100.000 dinara. Pravo je, dakle, da tih 25.000 evra plati imenom i prezimenom onaj iz „Komunalca” ko je odlučio da Oliveri Brašanac da nezakoniti otkaz. A iza nje je dugačak red. Još neki su presavili tabak i tužili firmu jer su nezakonito otpušteni. Neke tužbe su stigle i do Apelacionog suda, pošto je „Kovinski komunalac” uložio žalbe na presude u korist tužilaca.”

Eto tek toliko da građani, korisnici usluga ovog preduzeća, znaju kako se arče pare. Valjda i njihove. Doduše, Jeremić kaže da „Komunalac” posluje pozitivno. Ne pomaže ga osnivač iz budžeta. Lepo je to. Ali toliko koliko je isplaćeno oštećenoj radnici , dakle, 25.000 evra košta stan od 50 kvadrata u centru Kovina. Za drmatore u „Komunalcu” sitnica, za sirotinju u ovoj južnobanatskoj opštini krupnica. Pa, molim lepo, drmatori pare na sunce. Prevrnite džepove i nadoknadite rupu u kasi „Komunalca”.

https://www.pancevo.city/kovin-si-ti/kovinski-komunalac-pukao-25-hiljada-evra-zbog-nezakonitog-otkaza/?fbclid=IwAR2JvS18U6TSz6iAaWHu-Qj5NZa6xd-ohjJo8NVN-ZqkSmIxGLTFvGuWf8g

 

Čitaj dalje...

Ilegalna seča šume Palanku ostavila bez pluća

Izvor: bbc.com/serbian, autor: Katarina Stevanović, 19. decembar 2018 – Tokom hladnih zimskih dana, grejanje je svima prvo na umu.

Gas, ugalj, pelet, drva, struja – varijante su koje ovih dana greju domove. Ako su drva vaš izbor, znate li odakle dolaze?

Možda su nelegalno posečena u nekoj od šuma poput Mikulje u Smederevskoj Palanci.

Ova „pluća” šumadijskog gradića prostiru se na oko 130 hektara površine, a prema podacima koje je Šumsko gazdinstvo Kragujevac dostavilo BBC-ju na srpskom, devastirano je oko 110 hektara.

Upravljanje šumom su Kragujevčani preuzeli od opštine u februaru ove godine i kako navode, do tada je posečeno više od 26 hiljada stabala.

Od preuzimanja je podneto nekoliko krivičnih prijava i zaplenjeno jedno natovareno vozilo.

Prema planu iz 2009. godine, u ovoj šumi je trebalo da bude sagrađen Park evropskog prijateljstva, u kom bi svaka evropska država imala svoju kuću, čiji bi domaćini bile ambasade tih zemalja.

Danas, gotovo deceniju kasnije, od tog parka ostao je samo plan detaljne regulacije, a ni šume gotovo da nema.

https://www.bbc.com/serbian/lat/media/video

Pripremila: Katarina Stevanović

Čitaj dalje...

Radnici Goše – od jeftine do besplatne radne snage

Izvor: insajder.net, 12. decembar 2018 – Sudbina radnika fabrike šinskih vozila “Goša” iz Smederevske Palanke koji četiri godine nisu primali redovne plate, a koja je otkrivena tek nakon samoubistva jednog radnika, i dalje je neizvesna. Slučaj „Goše“ našao se među pet najdrastičnijih slučajeva kršenja radničkih prava u Evropi, prema oceni Evropske konfederacije sindikata.

Agonija radnika nastavila se i nakon propasti Goše krajem prošle godine. Nekadašnja ćerka-firma Goša RSC, nastavila je da radi u halama fabrike i nakon proglašenja stečaja, ali kako se ispostavilo ne plaća preuzete obaveze.

Radnicima je ostala dužna dve i po plate, a stečajnom upravniku 17 miliona dinara zakupa koji je trebalo da uđe u stečajnu masu nekadašnjeg giganta – fabrike Goša, koja je privatizovana još 2007.

U međuvremenu je stečajni upravnik zbog neplaćanja zakupa proizvodnih hala raskinuo ugovor o zakupu sa firmom Goša RSC, čiji je vlasnik bivši direktor fabrike Goše Milutin Šćepanović. S obzirom da je zakup raskinut mala je verovatnoća da će Goša RSC radnicima isplatiti i zarade, pošo Goša RSC nema ni sopstvene prostorije za rad.

Istovremeno, jedini način da oko 350 radnika dobije 2,1 milion evra koji im se duguje nakon propasti Goše, jeste da stečajni upravnik u parnici ospori potraživanja nekadašnjeg vlasnika Goše, slovačke firme ŽOS, kao i s njom povezane kiparske firme Lisnart holding.

Naime, dug prema radnicima, ali i državi, u ovom trenutku, nije moguće naplatiti jer je ŽOS privilegovani poverilac. Slovačka firma je stavila pod hipoteku svu imovinu fabrike i to u trenutku kada je ona bila u blokadi i dugovala novac i državi i radnicima, pokazalo je istraživanje Insajdera objavljeno u emisiji „Država protiv radnika“. Hipoteka i zalozi stavljeni su na osnovu navodnog duga koji je Goša napravila u poslovanju sa fabrikom iz Slovačke, praktično svojim vlasnikom, i to u iznosu od 14,2 miliona evra. Odnos bivšeg vlasnika prema Goši najbolje ilustruje to što je ŽOS je pod zalog stavio čak i kasetofon fabrike čija je vrednost procenjena na 900 dinara.

Na taj način je slovačka firma, kao vlasnik Goše, sebe svesno stavila u privilegovan položaj i oštetila ostale poverioce, pre svega radnike i državu, kaže za Insajder stečajni upravnik Aca Mitić.

S obzirom na to da je početna cena na javnoj aukciji za prodaju Goše 21. decembra 2,8 miliona evra, a da prema rečima Mitića, otprilike toliko vredi i imovina koju je ŽOS obezbedio, za radnike neće ostati praktično ništa.

„Kada se fabrika proda namiriće se prvo poverioci iz prvog isplatnog reda koji iznosi oko dva miliona evra i koji čine minimalne zarade radnika i doprinosi za PIO na minimalnu osnovicu. Međutim, ako ne uspem da pobijem zaloge neće se namiriti ni prvi isplatni red“, kaže Mitić za Insajder.

I nakon Goše…

U novembru 2017. Goša FŠV gurnuta je u stečaj, a oko 150 radnika dobilo je otkaz bez prethodno isplaćenih više od 20 plata. Ipak, samo dve nedelje kasnije, fabričke hale u zakup uzima Goša RSC, nekadašnja Gošina ćerka-firma, a za nju počinje da rade oko sto radnika. Uprkos traumatičnom iskustvu, radnici su prihvatili novu saradnju s vlasnikom RSC-a, bivšim direktorom Goše Milutinom Šćepanovićem.

Međutim, godinu dana kasnije, ta saradnja je završena raskidom zakupa, a oko 150 radnika potražuje dve i po plate i nadoknade za prevoz.

Bojan Đorđević, koji je do raskida zakupa radio u RSC, kaže za Insajder da se radnicima duguju plate za septembar, oktobar i deo novembra. Prosečna plata u RSC-u je bila 35-40 hiljada dinara, a većina radnika je imala ugovore o delu.

„Pošto su ljudi bili na birou i primali nadoknadu za prestanak radnog odnosa, što je za njih posle svega što su prošli bila bar nekakva sigurnost, s njima su potpisani ugovori o delu. Njima je to omogućeno, koliko mi je poznato, sve sa znanjem i u dogovoru sa Inspekcijom rada“, kaže Đorđević koji je bio među 10-15 ljudi koji su imali ugovore o radu, jer mu je nadoknada sa biroa istekla.

Na pitanje Insajdera kako će im dug za plate biti isplaćen budući da je zakup raskinut, a vagoni za Srbijavoz nisu završeni, Đorđević kaže da čisto sumnja da će im novac ikad biti isplaćen s obzirom na dosadašnje iskustvo.

„Kada je reč o rokovima ništa nije obećano. Jedan radnik je pitao za potvrdu o potraživanju, međutim, direktor Šćepanović je rekao da nije sporno da se izda potvrda, ali da će, pre nego što sud to papirološki odradi, oni već novac da isplate. Mada, iskreno ne verujem u to. Mislim da se radnici više ni ne nadaju da će biti isplaćeni s obzirom na dosadašnje iskustvo“, kaže Đorđević.

Međusobne optužbe RSC i stečajnog upravnika

U Goši RSC za to što nisu uspeli da isplate plate radnicima, niti dug za zakup i vodu i struju, krive stečajnog upravnika. Kažu da bi svi dugovi bili isplaćeni da im je dozvoljeno da ostanu u zakupu i završe dva vagona koji su završeni 90 odsto i 70 odsto.

„Ukupna vrednost ta dva vagona je 32 miliona dinara. Time bi platili ceo dug za zakup i sve radnicima i poveriocima. Za to nam je potrebno 30 radnih dana“, kažu za Insajder u Goši RSC.

S druge strane, Mitić tvrdi da nije mogao da ih zadrži u zakupu, jer godinu dana gotovo ništa nisu plaćali.

„Moj motiv da im dam prostorije u zakup bio je smanjenje troškova obezbeđenja, kao i čuvanje na okupu radnika koji su najveći resurs Goše. Takođe, time bi slali i pozitivan znak potencijalnim investitorima. Dakle, ja nisam bio za to da se isteraju, jer mi štite imovinu, smanjuju mi troškove obezbeđenja. Ali dug za zakup nije plaćan, a nije pokazana ni namera da se on plati“, kaže on za Insajder.

On dodaje i da je rukovodstvu Goše RSC predloženo da plate pola duga, a da za drugu polovinu izdaju lične menice kao garanciju.

„Ako ste časni i kažete da ćete da platite, dajte ličnu menicu. E, onda su rekli da ne mogu da daju ličnu menicu. Pa ako ste sigurni da ćete platiti zašto nam to onda ne garantujete“, kaže Mitić.

Na pitanje Insajdera da u Goši RSC tvrde da je postojala opcija da Srbija voz asignacijom isplati dug stečajnom upravniku po isporuci vagona, međutim, Mitić ističe da to nije tačno.

„Srbijavoz može da garantuje isplatu Goši RSC i Obnova company koje su angažovali, ali ne mogu da garantuju da će te firme isplatiti meni ono što duguju. Meni su u Srbijavozu rekli da oni kao javno preduzeće ni ne mogu da garantuju takve transakcije“, ističe Mitić.

Ipak, zbog nesuglasica, Goša RSC i stečajni upravnik problem neplaćanja zakupa rešavanje na sudu.  Fabrika će na javnoj aukciji 21. decembra biti ponuđena zainteresovanim kupcima, a početna cena je 2,8 miliona evra – što je skoro devet puta manje od ukupnog duga prema svim poveriocima od 25 miliona evra.

Svi događaji u fabrici šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke – od privatizacije 2007. do danas – pokazali su, prema istraživanju Insajdera, da radnici nisu morali da ostanu bez zarada, a država bez više od četiri miliona evra poreza, samo da su predstavnici nadležnih institucija radili svoj posao.

Fabrika Goša prodata je 2007.godine slovačkoj fabrici  ŽOS Trnava čiji je većinski vlasnik biznismen iz slovačke Vladimir Por. Te godine Goša postaje „Izvoznik godine“, međutim, slika savršenog poslovanja i uspešnog izvoza počela je da se urušava već 2009, a svaka naredna godina za Gošu je bila sve teža. Od 2014. godine Goša prestaje da isplaćuje zarade radnicima, a državi poreze i doprinose, a rezultat svega toga je da je dug Goše u novembru 2017, kada je proglašen stečaj, prema radnicima i državi iznosio skoro 7 miliona evra.

O tome kako je Goša uništena zbog nemara države i poslovnih akrobacija slovačke ŽOS Trnave, gledajte u emisiji Insajdera „Država protiv radnika“.

 

Čitaj dalje...

Hiperinflacija „vukovaca“

Izvor: slobodnaevropa.org, autor: Branko Vučković, 11. decembar 2018 – Sudeći po broju “vukovaca” moglo bi se reći da su škole u Srbiji preplavljene posebno talentovanom decom.

U nevladinom Društvu istraživača u obrazovanju nam je potvrđeno da, prema njihovim istraživanjima i statistikama, prosečna školska ocena i broj vukovaca, dece sa najboljim ocenama, u Srbiji stalno rastu.

Jedna od istraživačica tog društva Dragica Pavlov Babić, kaže za RSE da se na nivou celog obrazovnog sistema jasno uočava ova kontradiktorna pojava.

„Zaista se suočavamo sa fenomenom hiperinflacije koji uvek donosi devalvaciju vrednosti, u ovom slučaju devalvaciju znanja kao vrednosti. To je logična posledica hiperinflacije odličnih ocena i vukovaca, ali je jasno da taj podatak ne govori dobro o kvalitetu našeg obrazovanja. Kao da je sistem potpuno demotivisan i da je digao ruke od svega”, ocenjuje Babić.

Dodaje, da je “Vukova diploma bila rezervisana samo za retke pojedince koji imaju izuzetna postignuća tokom školovanja i da je teško razumeti da odjednom ima tako mnogo učenika sa takvim dostignućima u svim predmetima”.

Naša sagovornica, koja je psihološkinja, zaposlena kao predavač na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da se psihološki posmatrano na taj način deci šalje jedna veoma loša poruka da se u životu do cilja može stići i nekom neprimerenom prečicom.

„Šaljete poruku da je važno stići do odlične ocene na bilo koji način i da su sva sredstva dozvoljena – da se vrši pritisak na profesore, da se vara, da se podmeće, prepisuje, folira… To je jednostavna socijalna igra u kojoj kvalitet znanja gubi svoju vrednost”, zaključuje dr Pavlov Babić.

Prosečna školska ocena i broj vukovaca, dece sa najboljim ocenama, u Srbiji stalno rastu

Hiperinflacija „Vukovih diploma” u srednjim i osnovnim školama je sistemska greška, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Gordana Savović, profesorka u jednoj srednjoj školi u Beogradu.

„Mi danas imamo nastavnika koji više nema nikakva prava, a protiv njega mogu svi da se bune. Roditelji i učenici mogu i da ga tuže zbog loše ocene, pa je čovek u strahu za svoj posao i egzistenciju i naravno da ide linijom manjeg otpora, jer mu je lakše da podeli četvorke i petice nego da insistira na znanju“, kaže Savović.

Mišljenje njene koleginice, Jasmine Stanković, sa dvadesetpetogodišnjim iskustvom u jednoj beogradskoj osnovnoj školi, je bitno drugačije.

Priče o navodnim pritiscima na profesore da učenicima upisuju nezaslužene petice su isforsirane isto kao i fama o olakom dobijanju „Vukovih diploma”, uverena je ona.

„Na osnovu mog iskustva mogu da kažem da su današnji vukovci uglavnom zaslužili tu diplomu. Možda se neko i provuče, ali u mojoj školi ne. U školi u kojoj ja radim ima po nekoliko vukovaca u odeljenju, ali čujem da ih u nekim manjim školama procentualno ima mnogo više, da se lakše dobijaju dobre ocene, ali mislim da je potrebno uraditi ozbiljne analize i testove znanja kada deca odu u srednje škole kako bi se to videlo i dokazalo”, kaže za RSE Stanković.

Na pitanje da li je današnjim generacijama đaka ocena važnija od znanja sagovornice odgovaraju:

„U Srbiji je na sceni neoliberalizam i u jednom takvom sistemu znanje je, u humanističkom smislu, izgubilo svaku vrednost. Sve je na tržištu i sve je roba i te vrednosti se nude deci i roditeljima. Danas je trka za ocenom a ne za znanjem. Po školama ima možda po pet kolega koji su profesionalno hrabri i drže kriterijume za ocenjivanje na standardnom nivou. Svi ostali savijaju kičmu i rade onako kako kažu mame i tate, jer oni izgleda bolje od nas znaju šta je potrebno za peticu”, kaže Savović i dodaje da u takvom sistemu devalviranih vrednosti „više nema nekadašnjeg poštovanja nastavnika”.

„Činjenica je da je danas važnija ocena nego znanje i da veoma mali broj roditelja pokušava da deci objasni da je to najvažnije. Čini mi se da deca moraju da grizu i da se bore, jer shvataju da im prosečan uspeh nije dovoljan i da moraju da postignu više”, ističe Stanković.

Gordana Savović smatra da petice u đačkoj knjižici više ne odslikavaju nivo znanja učenika, već predstavljaju neku vrstu statusnog simbola, poput mnogih novostečenih doktorata.

„Ocena je nekada bila merilo kvaliteta zato što je kvaliteta zaista bilo. Danas nije tako i danas može da doktorira ko god hoće. ‘Vukova diploma’ za učenika i nije toliko važna koliko je žele njihovi roditelji, ali ne iz nekih praktičnih razloga, već više kao statusni simbol. Tako dolazi do hiperprodukcije vukovaca”, zaključuje naša sagovornica.

Vukovci odlični u svemu

Milan Đokić, bivši direktor Prve kragujevačke gimnazije je uveren da se Srbija suočava sa viškom petica i manjkom znanja.

„Ne radi se ovde o povećanju broja moždanih vijuga, nego je u pitanju drastičan pad kriterijuma. Kriterijumi su dovedeni u pitanje pa i kriterijumi po kojima se biraju vukovci. To predstavlja izgubljeno dostojanstvo škole i dostojanstvo ocene, kojom se pokušava da se obezbedi neka društvena promocija, zbog čega godinama traje bespoštedna borba svim sredstvima za Vukovu diplomu”, kaže Đokić i dodaje da za hiperprodukciju vukovaca ne okrivljuje prosvetne radnike već državu koja ih je dovela u vrlo nezavidan položaj:

„Oni su, sticajem društvenih okolnosti, dovedeni u nezavidnu situaciju u kojoj ne mogu da profesionalno i samostalno rade svoj posao. Zbog toga i ne krivim njih već krivim državu koja ima takav odnos prema prosvetnim radnicima i dovodi ih u takvu poziciju”, kaže Đokić.

Pokušali smo da u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja dobijemo statističke podatke o broju vukovaca u Srbiji u protekloj školskoj godini.

Međutim, na upit RSE stigao je putem mejla kratak odgovor da su, „dve koleginice koje se bave tim istraživanjima iz zdravstvenih razloga odsutne s posla”.

https://www.slobodnaevropa.org/a/skole-u-srbiji-pune-vukovaca/29647947.html?fbclid=IwAR2qKbNa8Ri8TkVBapQuyeAQXxz2V2SuF1j5Jc3mF4mJcLAInYZSfLgjuhw

Čitaj dalje...