You are here

Svaki četvrti krpelj zaražen lajmskom bolešću – kako se zaštititi?

Izvor: agroklub.rs, 16. jul 2019 – Svaki četvrti krpelj u Srbiji nosi lajmsku bolest, sezona ovih insekata je u punom jeku, a smena kiše i lepog vremena doveli su i do povećanja brojnosti ovog insekta. Opasnost vreba iz trave, sa grana, a što duže ostanu na koži sve su opasniji.

„Sezona krpelja je negde od početka proleća do kasne jeseni, svaki boravak na zelenoj površini bilo u parku, dvorištu, na njivi može da bude rizičan zbog toga posle boravka u prirodi na zelenim površinama potrebno je obavezno pregledati telo. Zbog čega je to bitno? Krpelji mogu da prenesu bakteriju koja je uzročnik lajamske bolesti, koja ukoliko se otkrije i leči na vreme je bezopasna, ali ukoliko se ne otkrije, može da bude veoma opasna i može da dovede do invaliditeta,“ kaže epidemiolog Obrenovačkog doma zdravlja, dr Zorica Vasić.

Odstranite krpelje pažljivo

Krpelji su paraziti koji moraju da žive na domaćinu. Odaberu životinju ili čoveka kojem sisaju krv. Žive u mnogim krajevima sveta, ali radije biraju mesta gde ima mnogo životinja. Tada imaju više izgleda za ishranu. Šume, visoka trava i žbunje su im baš po meri. Jednostavno se popnu na list i čekaju da skoče na najbližeg domaćina.

Naučnici su otkrili da krpelji izbegavaju vlažna mesta. Smatra se da oni ne mogu da prežive ukoliko su se prethodno skvasili. Uglavnom provode zimu skrivajući se ispod suvog lišća, a piju tako što apsorbuju vlagu iz vazduha.

Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Ima ih na travi, u žbunju, padaju sa lišća i drveća na dlaku životinja ili dlačice garderobe čoveka i puze dok ne nađu mesto da stignu do kože.

Nikako ne stavljati razne hemikalije na krpelja

Lekari kažu da je važno krpelja odstraniti iz kože što pre, a najbolje da se to uradi pincetom. „Potrebno je pincetom koju prethodno dezinfikujemo, uhvatiti krpelja što pre bliže koži i povući ga od kože. Na taj način gledamo da ne otkinemo krpelja i u slučaju da se to desi, savetujemo pacijentima da sami ne vade taj ostatak krpelja u koži, nego da se jave odgovarajućem lekaru i da se to stručno odradi. Savet pacijentima takođe je da nikako ne stavljaju razne hemikalije od acetona, benzina i alkohola na krpelja, pre nego što se krpelj izvadi jer ga na taj način iritiramo da on svoj želudačni sadržaj izbaci u kožu“.

Savet je da se pre odlaska u prirodu obavezno zaštitimo, da više boravimo na sunčanim pokošenim površinama i da se po povratku iz prirode obavezno prekontrolišemo. Kod odraslih ljudi krpelji se najčešće zadržavaju na donjim ekstremitetima, a kod dece na glavi, vratu i ramenima.

Autorka: Mirjana Stepić

https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/svaki-cetvrti-krpelj-zarazen-lajmskom-bolescu-kako-se-zastititi/52215/

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Preko Dunava: Rumuni dolazili da rade kod nas za jednu „črvenu“, a sad…

11. jul 2019 – Poslodavci tvrde da je teže nego ikada da se pronađu novi radnici u Rumuniji u sektorima kao što su građevinski radovi ili brodogradnja, zbog čega žele da dovedu strane radnike, a rumunska vlada je najavila da će povećati kvote za zapošljavanje stranih radnika koji nisu iz EU za 50 odsto. To praktično znači da će biti odobreno 30.000 radnih dozvola, piše Biznis Rivju (Business Review), a prenosi novaekonomija.rs.

Razlog je navodno veća potražnja lokalnih kompanija za radnicima koje tvrde da su pogođene krizom radne snage.

„Dovođenje stranih radnika je jedina kratkoročna opcija za Rumuniju, jer su polovina nezaposlenih  alkoholičari i nisu sposobni za rad“, izjavio je Dragos Anastasiu, vlasnik Eurolines grupe.

Vlada Rumunije je planirala da ove godine izda 13.500 radnih dozvola, ali je u januaru odlučila da podigne broj na 20.000.

Tokom poslednjih nekoliko godina, Kina i Turska bile su dve vodeće zemlje odakle u Rumuniju stižu radnici migranti. Međutim, Vijetnam, Šri Lanka, Indija i Nepal sada mogu postati glavni izvori radne snage za rumunske kompanije.

Ministarstvo rada tvrdi da je na raspolaganju skoro 60.000 radnih mesta, a kompanije koje ih nude nikada ne pronalaze radnike.

Foto/ilustracija: pixabay.com

Čitaj dalje...

Srbija po proseku godina treća najstarija zemlja u Evropi

Izvor: glasamerike.net, 10. jul 2019 – Srbija je treća zemlja u Evropi po starosti populacije, sa prosečnom starošću oid 43,1 godinu, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, naglašavajući da nije optimista kada je reč o demografskoj situaciji i po pitanju toga kako će Srbija odgovoriti na te izazove.

Kako je poverenica rekla gostujući na N1 televiziji, ljudi stariji od 65 godina čine više od 20 odsto ukupnog stanovništva u Srbiji.

Uz to, u Srbiji postoji negativan priraštaj, nastvila je ona i iznela podatak da je prošle godine evidentirano 64.000 rođenih beba, dok je u istom periodu umrlo 101.675 stanovnika Srbije.

Janković dodaje da je nesporno da je Srbija trebalo ranije da donese mere populacione politike, ali, kaže, te mere nisu dovoljne i usmerene su pretežno na finansijsku podršku za treće i četvrto dete.

„Hoću da kažem da nisam optimista, jer bi trebalo bolje da upravljamo migracijama. Jer, nama svake godine oko 30 hiljada mladih odlazi iz zemlje. To su mahom žene u fertilnom periodu“, objašnjava Janković.

Foto/ilustracija: pixabay.com

Čitaj dalje...

200 nemačkih ratnih brodova na dnu Dunava, izvlačenje za dve godine

Izvor: sputniknews.rs, 9 jul 2019 – Tender za snimanje starih nemačkih brodova u Dunavu biće raspisan najverovatnije 1. avgusta, a njihovo izvlačenje bi trebalo da počne na leto 2021. godine, izjavio je danas pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević.

Projekat predviđa izvlačenje oko 200 nemačkih brodova potopljene nemačke flotile iz Drugog svetskog rata u Dunavu.

Kovačević je rekao novinarima u Zaječaru da se čeka odobrenje od Evropske investicione banke za raspisivanje tendera za izbor izvođača koji će utvrditi da li ima neeksplodiranih mina na potopljenim brodovima u Dunavu, kao i da će to trajati oko godinu dana.

„Do novembra 2020. treba da dobijemo tehnički izveštaj od tima koji će vršiti snimanje. Na osnovu toga ćemo inovirati projektnu dokumentaciju, tako da sami radovi treba da krenu na leto 2021. godine“, kazao je on, preneo je Tanjug.

Taj projekat će finansirati EIB sa oko 23 miliona evra.

Foto: podunavlje.info

Čitaj dalje...

Podizanje nivoa saradnje sa NR Kinom u oblasti energetike i infrastrukture

Izvor: srbija.gov.rs, 7. jul 2019 – Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić sastao se danas delegacijom Nacionalne komisije za reforme i razvoj NR Kine (NRDC), na čelu sa potpredsednikom Ningom Đidžeom.

Antić je tom prilikom izneo opredeljenje Vlade Srbije da je saradnja sa NR Kinom u vrhu prioriteta i podsetio da je tokom prethodne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića NR Kini, sa predsednikom NRDC Heom Lifengom, potpisao Plan bilateralne saradnje između Vlade Republike Srbije i Vlade NR Kine u okviru Inicijative „Pojas i put“.

On je ukazao na izuzetno visok nivo političkih, partnerskih i strateških odnosa, sa velikim brojem susreta na najvišem nivou, uz podsećanje da su predsednik Aleksandar Vučić i predsednik Si Đinping imali česte susrete tokom prethodnih godina.

Za nas su od izuzetnog značaja preuzimanje Železare u Smederevu od strane kompanije HBIS, kao i strateško partnerstvo Ziđina u kompaniji RTB Bor, ali i dolazak kompanije Šandong Linglong, koja je započela gradnju fabrike guma u Zrenjaninu, izjavio je ministar.

Antić je rekao i da Srbija sa nestrpljenjem očekuje proširenje saradnje sa kineskim kompanijama, kao što je Guangtong New Energy Automobile Co. LTD, koja je partner Ikarbusa, a sa čijim čelnicima je imao priliku da se sretne na u kineskom gradu Landžou.

Srbija je jedan od najsnažnijih partnera Kine u Mehanizmu saradnje Kina + 17 i ključna strateška tačka u realizaciji Inicijative „Pojas i put“ u Centralnoj i Istočnoj Evropi, naglasio je Antić.

Potpredsednik NRDC Ning Đidže istakao je da je zajednički prioritet da se podigne nivo saradnje u oblasti energetike, ali i infrastrukture.

Na sastanku je obostrano konstatovano da su projekti kao što je Železara u Smederevu i strateško partnerstvo u RTB-u Bor izuzetno važni u celoj Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi i da će se podrška za priliv kineskih investicija, posebno onih u oblasti energetike, nastaviti.

Nakon ove posete sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da se svi projekti između NR Kine i Republike Srbije realizuju uspešno i da su među najboljima u okviru Mehanizma Kina + 17, ocenio je Ning.

On je ponovio da su preuzimanje Železare u Smederevu, kao i strateško partnerstvo Ziđina u RTB-u Bor među najvažnijim projektima, a da je plan da Srbija bude među najvećim proizvođačima bakra u Evropi.

Ning Đidže na sastanku je izneo predloge za proširenje kineskih investicija i saradnje u okviru Inicijative „Pojas i put“, kako u energetici, tako i u smislu povezivanja industrija dveju država.

Sastanku je prisustvovala ambasadorka NR Kine u Srbiji Čen Bo, kao i čelnici kompanija HBIS i Ziđin, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu privrede Milun Trivunac, kao i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike i Nacionalne komisije za reforme i razvoj NR Kine, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Čitaj dalje...

Šta udišemo? Od kraja jula građansko merenje kvaliteta vazduha

Izvor: ekapija.com, 3. jul 2019 – Prema podacima iz istraživanja Evropske komisije, svake godine u Evropskoj uniji više od 400.000 ljudi umire od posledica zagađenosti vazduha. Poređenja radi, to je 10 puta veći broj od broja ljudi koji stradaju u saobraćajnim nesrećama. Koktel zagađivača u vazduhu direktno utiče na još 6.5 miliona ljudi koji obolevaju od astme, bronhitisa i moždanog udara. Zajedno sa nama, biljke i životinje su takođe ugrožene – skoro dve trećine evropskih ekosistema je pod negativnim uticajem zagađenog vazduha.

U gradskoj sredini, u kojoj na relativno malom prostoru živi veliki broj ljudi i gde se zelenilo u dosta slučajeva tretira kao dekoracija, efekti zagađenog vazduha su još vidljiviji. U zavisnosti od količine transporta i načina grejanja domaćinstava, u gradovima se u okviru opština (čak i na nivou nekoliko ulica) javljaju mikrolokacije među kojima zagađenost vazduha, kao i sastav zagađivača može značajno da varira.

Merne stanice koje su postavljene od strane institucija daju podatke o kvalitetu vazduha, međutim njih nema dovoljno da nam pouzdano, u realnom vremenu, pokažu kvalitet vazduha u svim delovima grada, saopšteno je na Portalu otvorenih podataka.

Kako je razvoj tehnologije omogućio da merni instrumenti budu sve pouzdaniji, vrlo cenovno pristupačni i jednostavni za korišćenje, jedno od rešenja može biti u crowdsourced prikupljanju informacija koje, uključivši građane, omogućava merenje na više lokacija, u realnom vremenu, i obezbeđuje veću prostornu pokrivenost i količinu podataka.

Građani kao kreatori otvorenih podataka

Beogradska otvorena škola u saradnji sa Internet društvom Srbije i kompanijom AllThingsTalk pokreće projekat građanskog merenja kvaliteta vazduha sa idejom da svako od nas može da doprinese prikupljanju otvorenih podataka, u svim delovima grada. Veći broj podataka će omogućiti, ne samo dobijanje preciznijih informacija prema lokacijama, već i njihovo brzo ažuriranje, kvalitetnije predstavljanje i praktičnu primenu u servisima koji će građani koristiti.

Ovaj projekat nema za cilj da se takmiči sa zvaničnim podacima već da osposobi građane da sami sakupljaju podatke i da ih dodatno informiše o tome kako da pronalaze informacije o kvalitetu vazduha, kako da ih javno dele i da na osnovu činjenica utiču na kreiranje javnog mnjenja o kvalitetu vazduha u svojoj životnoj sredini. Kada građane informišete na pravi način, čitava zajednica se na jednom novom nivou uključuje u donošenje odluka koje su joj u najboljem interesu.

Prethodna akcija koja je naišla na dobar odziv započeta je u februaru 2019. Podaci sakupljani u toj fazi objavljivani su u okviru nemačkog sajta. Međutim, sada je u planu da svi podaci budu obrađivani i dostupni na domaćoj platformi. Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole navela je da:

– Projekat ima za cilj da uključi i obuči veliki broj građana, da sakupljaju podatke i razmenjuju ih sa institucijama i ostalim građanima u okviru domaće platforme koja će biti kreirana specijalno za to i prilagođena našem govornom području. Svi prikupljeni podaci biće dostupni u otvorenom formatu. Ideja je da na osnovu otvorenih podataka o vazduhu možemo da razvijamo različite digitalne servise koji će nam olakšati da donosimo informisane svakodnevne odluke, na primer o tome u kojim delovima grada ćemo trčati, šetati, voziti bicikl ili voditi decu u park, odnosno, koje delove treba izbegavati zbog nivoa zagađenosti.

Ovakvi građanski projekti nisu retkost. Dobar primer projekta iz okruženja je CurieuzeNeuzen u kojem je učestvovalo 20 000 građana Antverpena, u Belgiji. Nakon skandala 2015. u kojem su nivoe azotnih-oksida (koji ulaze u sastav smoga i kiselih kiša) mediji držali u tajnosti, pokrenut je projekat u kojem su građani sa svojih terasa i prozora merili nivoe NO2 (azot-dioksida) i to su postale javno dostupne informacije.

NO2 nastaje u procesu sagorevanja fosilnih goriva u motorima automobila, termoenergetskim postrojenjima i domaćinstvima i jedan je, po zdravlje najopasnijih, zagađivača vazduha. U Americi, Agencija za zaštitu životne sredine obezbeđuje mikro grantove za građanske projekte merenja kvaliteta vazduha, cenovno pristupačne alate za merenje i obučava građane kako da ih koriste i informiše ih kako će se ti podaci uključivati u zvanična merenja i izveštaje. Na taj način sakupljaju se ogromne količine pouzdanih podataka koji bi inače bili nedostupni, ili veoma skupi za prikupljanje konvencionalnim metodama.

Otvoreni poziv građanima

Od kraja jula 2019. biće objavljen otvoren poziv građanima Srbije da se uključe u merenje kvaliteta vazduha, sa posebnim akcentom na IT zajednicu i sve one koji se u nekom obliku bave tehnologijom.

U okviru prve faze planirane su obuke i radionice za sklapanje i korišćenje mernih instrumenata, kao i za čitanje i razmenu podataka. Jedna od najvećih vrednosti ovakvog pristupa je potpuna transparentnost – otvoreni pristup merenju kao i otvoreni podaci kao rezultat, dostupni svim građanima naročito u domenu javnog zdravlja i životne sredine.

Nacionalni portal otvorenih podataka će pratiti ovaj projekat, a pozivamo vas i da pratite objave na sajtu Beogradske otvorene škole i uključite se u građansku akciju merenja kvaliteta vazduha.

Inicijativa građanskog merenja kvaliteta vazduha realizuje se u okviru projekta „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti“ koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uz podršku Svetske banke i Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva.

https://www.ekapija.com/news/2559060/da-li-znamo-sta-udisemo-od-kraja-jula-projekat-gradjanskog-merenja-kvaliteta

Foto: naslovna  – Dragutin Tobić, u tekstu – pixabay.com

Čitaj dalje...

Koliko plastika zagađuje Dunav – prvo detaljno istraživanje

Izvor: blic.rs, 2. jul 2019 – Plastična ambalaža koja se može sve češće naći u rekama i jezerima nesumnjivo višestruko štetno utiče na živi svet u vodotokovima, a kolike su razmere tog štetnog dejstva biće poznato nakon što naučnici iz 14 zemalja, među kojima je i Srbija, okončaju istraživanje Dunava.

Hidroekolog dr Momir Paunović, pomoćnik direktora u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ iz Beograda, kaže da će posebnu pažnju naučnici posvetiti kako fizičkom uticaju čestica mikroplastike na žive organizme, tako i hemijskom uticaju jedinjenja od kojih je napravljen vodeni svet.

– Istraživanja koja smo imali 2013. pokazala su da mikroplastika definitivno utiče na vodene organizme. To je još otvoreno pitanje jer niko još nije ispitivao detaljno. To upravo sada radimo kroz jedno veliko međunarodno istraživanje na celom Dunavu u koje smo i mi uključeni – od Regensburga do Crnog mora prikupljaćemo uzorke mikroplastike iz vode posebnim spravama za prikupljanje. Radiće se voda, radiće se sediment i živi organizmi. Da se vidi količina te plastike, da se vide frakcije koje su tu zastupljene, ali će se raditi kvalifikacija plastike jer je plastika termin koji se koristi za veliku grupu proizvoda. Tako da će ta pretraga obuhvatiti i tipizaciju plastike a drugi korak u stvari je da se vidi kako ta plastika direktno utiče na živi svet – objašnjava dr Paunović.

On kaže da se može reći da plastika ne utiče povoljno na živi svet u rekama, da zagađuje i šteti životnoj sredini, ali da su potrebna opsežna istraživanja da bi sa naučne strane moglo da se da oceni da li je alarmantno.

– Jedan od mogućih uticaja je praktično fizički, jer znate da sve sitne čestice mogu da izazovu probleme kod vodenih organizama, tako što se lepe za škrge, pluća. Tako da mogu da izazovu pomor vodenih organizama kao što smo imali slučaj sa nekim materijama koje na drugi način dospeju u vodu. Drugi vid desjtva je toksikološko dejstvo jer same hemikalije koje su u plastici mogu da izazovu štetne posledice i u interakciji sa drugim zagađivačima. U vodi se nalaze u popriličnoj količini i hemikalije koje se koriste u proizvodnji plastike i nastaju kao proizvodi raspadanja te plastike u nekim uslovima. Oni su u merljivim količinama u površinskim vodama širom Evrope. Dosta je veliki proces da se odredi pravi uticaj svega toga na živi svet – objašnjava dr Paunović.

Koliko je vremena potrebno da se otpočne raspadanje plastike zavisi i od tipova plastike i od uslova u kojima se nalazi.

– Nekad je to od nekoliko nedelja za neke tipove plastike pa do nekoliko desetina i stotina godina za druge. Mikročestice plastike mogu nastati mehaničkim drobljenjem plastike u određemim uslovima, tako da se malo menja sastav plastike nego što se ona jednostavno usitnjava. A negde dolazi do hemijskih procesa u raspadanju. Nažalost, velika količina te plastike ne podleže mogućnosti reciklaže. Samo manji deo u Evropi se reciklira. Sva plastika koja se prikupi ne može ući u proces reciklaže. Najbolje da plastika ne bude u vodi i da se prvo radi na davanju subvencija privredi da se proizvodi plastika koja može kvalitetnije da se razlaže na manje škodljive elemente, da se subvencionira proizvodnja plastike koja može da se reciklira. Da se što manje koristi gde ne mora da se koristi. Lepa je akcija kojom pokušava da se smanji količina kesa koja se distribuira – kaže dr Paunović.

Naši stručnjaci u akciji

Dr Paunović kaže da Srbija ima stručnjake koji rame uz rame mogu da rade na ovom projektu sa kolegama iz Evrope.

– U ovom trenutku 14 država učestvuje na platformi zajedničkog istraživanja reke Dunav, u sklopu kojeg se ispituje, između ostalog, i mikroplastika. To je multidisciplinarni poduhvat u koji su uključene jake agencije poput nemačke Federalne agencije za životnu redinu, nemačke Agencije za materijale, ali na sreću i naši stručnjaci iz Instituta „Siniša Stanković“, Prirodno-matematičkog fakulteta Niš koji je sa nama zajedno u tome, kao i veliki broj međunarodnih univerziteta. Što se tiče naše analitike, mogu reći da su dosta dobri stručnjaci koji se bave tim, naše kolege sa Hemijskog fakulteta, Tehnološkog, Agencija za zaštitu životne sredine. Imaju ljudi i opreme i stručnjake koji se time bave. Oni imaju manje sredstava, ali što se tiče struke, ne zaostaju za Evropom, čak su u nekim aspektima možda i bolji – kaže dr Paunović.

Autor: Branko Janačković, Blic

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/koliko-plastika-zagadjuje-dunav-prvo-detaljno-istrazivanje-otkrice-da-li-je-riba-koju/krlw1tr

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Dunav u Srbiju ulazi prljaviji nego što iz nje izlazi, od ministra čujte i zašto

Izvor: rts.rs, 29. jun 201 – Uoči Međunarodnog dana Dunava, u Srbiji su u mnogim gradovima u njegovom priobalju organizovane akcije čišćenja. Iako smo poznati po nemarnom odnosu prema rekama, Dunav u Srbiju ulazi prljaviji nego što izlazi iz naše zemlje.

Dunavski bazen stanište je 2.000 biljnih i više od 5.000 životinjskih vrsta. U svom najlepšem delu toka, u Đerdapskoj klisuri, Dunav je čistiji nego na tromeđi Mađarske, Hrvatske i Srbije, ali ne zato što previše brinemo o njemu.

„Tome uzrok nije što smo mi pažljivi prema Dunavu, nego je uzrok što i nemamo neku naročitu privredu koja bi značajno zagađivala sam Dunav“, ističe ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Samo u Beogradu 58 kanalizacionih ispusta ide u Dunav.

„Dunav to može da reciklira, zato se nama pojavljuje Dunav kao čistiji kad izađe iz Srbije, zato što on uspešno reciklira, jer se mnoge pritoke uliju u Dunav. Ali ne dozvoljavam da mi to zamagli činjenicu da mnogo zagađujemo i da nemamo sisteme za preradu otpadnih voda“, ističe Trivan.

U priobalju Dunava i pored šetališta su divlje deponije. Ni čišćenje ne pomaže jer se nove brzo stvore. Na njegov međunarodni dan, akcija čišćenja Dunava organizuje se već 15 godina. Ove godine na terenu je bilo oko 600 volontera.

„To što negde vidite ambalažu je plod našeg nevaspitanja i bahatosti“, ističe Dušan Jakovljević iz organizacije „Lets do it“.

Teško da se može naći deo reke ili obale gde nema bačene plastične ambalaže.

„Kada razmatramo pitanje održive ambalaže, jedan od odgovora je i staklena ambalaža. Niko neće biti srećniji od nas ako potrošači pređu na staklo. Podsetimo se, to i jeste ambalaža koju smo prvo koristili još pre 130 godina“, podseća generalni direktor kompanije „Koka Kola HBC“ Svetoslav Atanasov.

Dan Dunava obeležava se u 14 zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti te reke, u čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi.

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2019/06/28/14692880/dunav.mp4

Foto: podunavlje.info

Čitaj dalje...

Ima novca, ali nema znanja da se reši problem grada

Izvor: Danas.rs, 23 jun 2019 – Srbija zbog loše protivgradne zaštite pretrpela 6,18 milijardi dinara štete za tri godine. Od početka ove u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, samo prošle sedmice ispaljene su 1.932 protivgradne rakete, a u RHMZ za Danas kažu da je s obzirom na to koliko teritorije brane načinjena šteta minimalna.

Na pitanje da li je tačno da u pojedinim delovima zemlje nisu ispaljivane rakete uprkos jakom gradu i to zbog aviona, u RHMZ napominju da je samo u četvrtak na snazi bila zabrana dejstvovanja iznad teritorije opštine Sokobanja. „To je sastavni deo našeg posla i procenjeni rizik u okviru dostignute efikanosti rada. Obavezno se mora voditi računa o bezbednosti vazdušnog prostora kako ne bi bio ugrožen život ljudi u vazduhoplovima“, ističu u RHMZ i napominju da i prema podacima iz sveta nema efikasnijeg načina od raketnog u borbi sa gradom.

U RHMZ kažu da je prema prvim procenama šteta u poslednjih sedam dana registrovana na 885 hektara sa različitim intenzitetima oštećenja na poljoprivrednim kulturama. „S obzirom na to da su nepogode zahvatile čitavo područje Srbije i da branimo pet miliona hektara, štete su minimalne“, naglašavaju u Zavodu. Za operativno funkcionisanje protivgradne zaštite, ističu u RHMZ, ove godine izdvojeno je iz budžeta više od 738 miliona dinara.

Svakog proleća vremenskih nepogoda bilo je, čini se, više nego ranije, a sistem ispaljivanja protivgradnih raketa zakazao je u mnogim opštinama, što nas vraća na staru temu ima li uopšte smisla i dalje forsirati ga, odnosno nameće pitanje da li postoji nešto što bi efikasnije štitilo, pre svega, poljoprivredne useve od naleta kiše i grada.

Da su rakete i dosadašnji sistem, koji su od 2015. ponovo u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, neefikasni potvrđuju i podaci Državne revizorske institucije. Prema analizi koju je uradio DRI, za samo tri godine od 2015. do 2017. grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara. RHMZ je 2017. (poslednje godine obuhvaćene analizom DRI) odbranu od grada sprovodio na više od 7,7 miliona hektara, od čega je 5,1 milion poljoprivredno zemljište.

Podaci DRI pokazuju da je u periodu od 2015. do 2017. država u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.

U Srbiji postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po analizirane godine RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ tokom tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa.

Veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština, koordinacija sa nadležnima, 70 opština uopšte nije doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u tek 70 opština.

Situacija se ni posle 2017. nije mnogo promenila, a agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da je taj problem isti svake godine od kako on radi – gotovo četiri decenije.

– Uvek nas iznenadi kiša, sneg, led. Nema dovoljno raketa, problemi sa pucanjem, da li sme ili ne. Ako padne grad na Loznicu vi ne smete da pucate zbog granice. Tako da je kod nas sve problem – kaže Gulan. On ističe kako ne zna da li je to tako zbog nedostatka novca, ali pre veruje da je to zato što mi ne znamo da rešimo taj problem. „Uvek pričamo o mogućnostima, šta može da se uradi, a nikako da iskoristimo te mogućnosti“, napominje Gulan.

Pre nekoliko dana načinjen je jedan korak, jer su ministri poljoprivrede Srbije i Srpske Branislav Nedimović i Boris Pašalić potpisali memorandum o izgradnji mreže automatskih protivgradnih stanica na teritoriji Republike Srpske. Plan je da se Izgradi 25 automatskih protivgradnih stanica od Zvornika do Višegrada i Ruda. Kako je Nedimović rekao, to bi trebalo Vladu Srbije da košta od 700.000 do 800.000 evra.

– Trebalo je puno vremena da prođe da se neko seti da su nam neophodni sporazumi sa BiH i Hrvatskom. Tek sada je potpisan jedan takav ugovor sa BiH. Kao da smo zaboravili da su se severni delovi naše zemlje nekada od grada branili raketama iz Slavonije, dok se zapadna Srbija štitila iz BiH – kaže za naš list agroekonomski analitičar Milan Prostran. On podseća kako je bilo raznih sistema odbrane od grada ranije, višecevnih bacača i mlaznih aviona, ali da sada toga nema.

– Najbolji sistem odbrane u ovom trenutku je dobar sistem osiguranja useva i postavljanje protivgradnih mreža. Veliki investitori to uveliko rade i to je ono što bi bilo najefektnije u ovom trenutku – napominje Prostran.

Međutim, iako gotovo svake godine padavine unište dobar deo prinosa poljoprivrednicima osiguranje useva u Srbiji i dalje je vrlo slabo, na nivou je između 10 i 15 odsto.

https://www.danas.rs/ekonomija/ima-novca-ali-nema-znanja-da-se-resi-problem-grada/

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Srbija prerađuje samo 16 posto otpadnih voda

Izvor: euractiv.rs – 20. Jun 2019 – U Srbiji se godišnje prečisti samo 16 odsto otpadnih voda, ispuštenih u kanalizaciju, a u 168 gradova i opština postoji samo četrdesetak pogona za prečišćavanje od kojih je većina zastarela. U narednim godinama biće potrebno oko pet milijardi evra za izgradnju nedostajućih kapaciteta kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje građana pitkom vodom i zaštitila životna sredina, rečeno je na stručnom skupu „Tretman otpadnih voda i vode za piće“.

Na skupu koji su u Novom Sadu organizovali Pokrajinska vlada, ambasada Izraela i   Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam istakla je da je ta zemlja investirala velika sredstva u infrastrukturu i da danas prečišćava gotovo 90 posto otpadnih voda. To je, prema njenim rečima, svetski rekord imajući u vidu da je druga Španija sa tek petinom prerađene vode.

„U Izraelu radi više od 150 pogona za tretman otpadnih voda i posle obrade tu vodu koristimo za navodnjavanje, a ostatke za proizvodnju đubriva“, rekla je Fišer Kam.

Gubitke vodovodne mreže, kako je rekla, „smanjeni su na samo sedam do osam odsto što je najniži nivo gubitaka u svetu“, saopštio je NALED.

„Danas Izrael vodom može da snabdeva i svoje susede, a znanje i iskustvo spremni smo da podelimo i pomognemo zemljama kao što je Srbija“, rekla je Fišer Kam.

Na stručnom skupu su se predstavili izraelska Služba za upravljanje vodom i šest izraelskih kompanija (Aqwise, Danbar, Avital, DHV MED, Amlad, Odis Filtering) sa najnovijim tehnologijama u oblasti prečišćavanja voda, u kojoj je Izrael globalni lider.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović kazala je da će za kvalitetno dopremanje pitke vode do domaćinstava i usmeravanje otpadnih voda u pogone za prečišćavanje biti potrebna značajna ulaganja jer svakom petom stanovniku Srbije nije dostupna voda iz vodovoda, a svaki drugi nema kanalizaciju.

„U poslednjih pet godina dužinu vodovodne mreže povećavali smo u proseku samo 2,5% godišnje, a dužinu kanalizacije 1,7 posto godišnje“, rekla je Jovanović.

Ona je naglasila je da je tretman otpadnih voda i vode za piće  ključno životno pitanje za građane, ali i veoma važno razvojno pitanje.

„Postojanje pogona za prečišćavanje u gradu ili opštini investitorima štedi milionske iznose na razvoju sopstvenih postrojenja i time lokalnim samoupravama daje veliku prednost u procesu privlačenja ulaganja“, rekla je Jovanović.

Ona je pojasnila da je oko 80 projekata realizovanih u okolnim zemljama po pravilu finansirano kroz pozajmice ili grantove Svetske banke, kreditne banke KfW, Evropske investicione banke, pretpristupnih IPA fondova EU i drugih finansijskih instrumenata.

„Trebalo bi da sagledamo najbolje modele kako da i mi realizujemo ove vredne investicije“, rekla je Jovanović.

Predsednik vojvođanske vlade Igor Mirović rekao je da je ta vlada u prethodne tri godine u prečišćavanje voda uložila 1,1 milijardu dinara kroz 123 projekata u 39 opština. Dodao je da je „realnost takva da se u Vojvodini preradi tek deset odsto otpadnih voda, a da više od 65% industrijskih postrojenja ne prečišćava svoje otpadne vode“. To je, kako je kazao, posledica višedecenijske nebrige i nedovoljnih ulaganja i biće potrebno puno vremena da se situacija promeni.

„U ovoj godini pripremili smo projekte za izgradnju tri velika prečistača ukupne vrednosti deset miliona evra“, kazao je Mirović.

www.euractiv.rs/odrzivi-razvoj/13903-srbija-prerauje-samo-16-odsto-otpadnih-voda.html

Foto: podunavlje.info, arhiva

Čitaj dalje...