You are here

Ni „P“ od protesta – Jedan od pet miliona pred praznim trgom

kovinac.rs – 9. jun 2019 – Deveti (neodržani) protest Jedan od pet miliona u Kovinu doživeo je fijasko. U zakazano vreme, na trgu ispred kovinskog Doma kulture okupilo se tek petnaestak građana, bez ozvučenja i struje.
Podsetimo, bio je ovo pokušaj da se obnove protestna okupljanja koja su se na istom mestu održavala od polovine februara do početka aprila. Uglavnom pred nekoliko stotina građana.
Loš tajming, promena organizacionog tima, pedugačka pauza (dva meseca), osipanje energije, neki su od razloga kojima se (nezvanično) spekuliše u javnosti.
Možda situaciju najbolje odslikava činjenica da je najava protesta na našem portalu imala dvostruko više lajkovanego što je bilo okupljenih.

Čitaj dalje...

Šesti protest “Jedan od pet miliona” u Kovinu – U znaku ostavki (i Slobe)

Izvor: kovinac.rs, 23. mart 2019 – Na večeras održanom, šestom po redu, protestnom okupljanju „Jedan od pet miliona“, protestanti su po prvi put izneli zahteve – ostavke čelnih ljudi opštine Kovin, ali i podržali one „beogradske“. Pred par stotina okupljenih govorili su maturantkinja Gimnazije Tatijana Petrović, apsolvent Filološkog fakulteta Aleksandar Vidić i nekadašnji direktor „Pančevca“ Edvard Jukić.
Primetno manja kolona prošetala je dosad najdužom rutom uz „tradicionalna“ zadržavanja ispred prostorija SNS-a i zgrade opštine, gde su protestanti izneli slikovito svoj prvi (i jedini) zahtev.
Sledeće okupljanje naredne subote, ali u 19 sati.

Nisu ni prvi, ni najmasovniji, ali su kovinski protesti Jedan od pet miliona svakako među (naj)maštovitijima u Srbiji.
Pažnju protestanata večeras najviše je okupirao transparent „Slobo udomi me“. Neke i vratio dve decenije unatrag u vreme protesta protiv jednog drugog Slobe (Miloševića).

Ovaj je, objasnili su nam organizatori, posvećen odborniku SNS-a u lokalnoj skupštini Slobodanu Lackuu iz Deliblata i njegovom lascivnom komentaru na jedan novinski članak koji je objavio na fejsbuku (uz svo poštovanje organizatora protesta i odbornika Lackua, redakcija portala odbija dalja objašnjenja – potražite ih sami).
Samo okupljanje počelo je minutom ćutanja u znak žrtava NATO bombardovanja koje je počelo 24. marta 1999.
A, potom, i zahtevima koje je pročitao jedan od organizatora Miloš Ljiljanić – ostavke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić, predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, i smene Dragana Bujoševića , glavnog i odgovornog urednika RTS-a. Uz zahtev za stvaranje uslova za demokratske i fer izbore.
Konkretni zahtevi kovinskih protesta ticali su se su ostavke predsednice opštine Sanje Petrović, predsednika Skupštine opštine  Zorana Bradanja,  i jednog od troje pomoćnika predsednice opštine Ratka Mosurovića.
Prva se, kako je i najavljeno, mikrofona latila Tatijana Petrović, maturantkinja kovinske Gimnazije i ekonomske škole Branko RadičevićTatjana je održala govor i pre nekoliko dana kad su učenici Gimnazije dali podršku uhapšenom maturantu beogradske gimnazije Pavlu Cvejiću.

„Naši pritisci su dali rezultat i Pavle Cvejić je oslobođen. Ali naša mislija nije završena.“
Živimo, rekla je, u vremenu kakistokratije: Vladavine „najgorih, najprimitivnijih, najneobrazovanijih i najpodlijih. U Srbiji i u Kovinu caruje zlo. Vaspitavani smo da budemo slobodni, solidarni, nesebični i hrabri.“
Mladi, sposobni i obrazovani nemaju perspektivu.  Na najviše funkcije se postavljaju nekvalifikovani partijski poslušnici i članovi njihovih porodica, dodala je Petrovićeva.
„Iako sam pred sticanjem fakultetske diplome rešio sam da se vratim u Kovin“, rekao je drugi govornik Vidić.
Jedan od razloga, naveo je, jeste bogat kulturni život za koji je, kazao je, zaslužan i donedavni urednik programa kovinskog Centra za kulturu (i doskorašnji funkcioner SNS-a) Vendel Vaštag:
„Jedina svetla tačka vladavine SNS-a u Kovinu.“

Vladajuća stranka ne dozvoljava isticanje pa čak ni u sopstvenim redovima, Centru je „skresan budžet, a Vaštag je kao svaki pristojan umetnik podno ostavku.“ (ranije je podneo ostavku na mesto odbornika, a na poslednje održanoj sednici SO Kovin razrešen je s mesta predsednika Saveta za mlade – prim.nov.)
Vidić je pozvao zaposlene u javnim institucijama da se oslobode straha i ne dozvole maltretiranje i ćutanje.
„Nemojte da ćutite kad vas teraju u autobuse kao stoku u tor i kad vas premeštaju na gora radna mesta jer nećete da tapšete egomanijaku i ratnom huškaču.“
„Ja u ovom gradu imam jako mnogo prijatelja, neki su tu, ali ih je jako malo. Neki su mi se izvinili i rekli da ne mogu da dođu. A neki nisu ništa ni rekli i nisu došli. A zašto? Zato što se plaše“, reči su kojima je „komšije“ Kovince pozdravio Pančevac Edvard Jukić.

„Ja neću da glasam za političku opciju koja ne predviđa lustraciju“, istakao je nekadašnji direktor najstarijeg lista na Balkanu.
Protestna šetnja, večeras, išla je dužim putem.
Ulicom Cara Lazara do raskrsnice sa Svetozara Markovića, potom, Sonje Marinković pored prostorija SNS-a (koje je obezbeđivalo dvoje policajaca u civilu, ali i redari skupa). Ispred zgrade opštine demonstranti su ostavili fotografije troje čelnika opštine čije su ostavke zatražili – predsednice opštine Sanje Petrović, predsednika SO Zorana Bradanjija i jednog od (od troje) pomoćnika predsednice Ratka Mosurovića.
Umesto kod Pošte, kolona je skrenula kod OŠ „Đura Jakšić“, pa nastavila ulicom Branislava Nušića („iza hale“) do glavne, Cara Lazara, odakle se vratila na mesto okupljanja.
Skup je završen bez incidenata i najavom da je okupljanje naredne subote pomereno za 19 sati.

STRUJNO, VRZINO, KOLO
Iako kovinski Dom kulture ima spoljni strujni ormar predviđen za „napajanje“ svih manifestacija koje se održavaju napolju, protestanti kažu da se svi oglušuju o njihove zahteve.
Iz Doma kulture tvrde da su za struju nadležni iz Elektrovojvodine, u lokalnom distributeru loptu prebacuju na Opštinsku upravu, dok ova, problem (opet) adresira na Dom kulture.
I tako, u krug, upoznao je protestante Miloš Ljiljanić.

„Pozivam nadležne u opštini da nam dozvole korišćenje struje jer su ovi protest u skladu sa Ustavom Republike Srbije“, rekao je i zahvalio neimenovanom vlasniku lokala u centru varoši iz kojeg protestanti pet sedmica „crpe“ struju za ozvučenje.

Čitaj dalje...

Peti protest Jedan od pet miliona u Kovinu – Devet malih autobusa i naklon gospodina Lekića

KOVIN, 17. mart 2019. Izvor: kovinac.rs – Sinoć je, pred par stotina građana, održan peti po redu protest „Jedan od pet miliona“ u Kovinu. Prisutnima su se obratili Kovinka dr Jelena Topalović, pokrajinski poslanik Nebojša Novaković i poznati beogradski novinar i kolumnista Slaviša Lekić.
Kolona je prošla pored sedišta Srpske napredne stranke gde su protestanti uzvikivali „lopovi, lopovi“, a već tradicionalno zadržavanje ispred zgrade SO Kovin „iznedrilo“ je dosad najoriginalniji poklon – devet malih autobusa (igračaka), kao simbol organizovanog prevoza pristalica vladajuće stranke na brojne mitinge. Ali i „hvale“ na fejsbuku.

„Bogata“ lista govornika i tradicionalnih (akademskih) petnaest(ak) minuta kašnjenja, tek konferansijeu“ Milošu Ljiljaniću ostalo je samo da se okupljenima zahvali na istrajnosti.
Ii izrazi nadu „da nećemo morati još dugo.“Kovinka Jelena Topalović, načelnica Službe za pulmologiju smederevske Opšte bolnice „Sveti Luka“, ali i učesnica protesta protiv režima Slobodana Miloševića s kraja prošlog veka, bila je prvi govornik:

„Naša generacija je imala priliku da pošalje u istoriju većinu tadašnjih političara koji su činili režim protiv koga smo se i tada borili. One iste koji su i danas na vlasti. Očigledno je da tada nismo završili posao. Osećam i sopstvenu krivicu, jer nije sprovedena lustracija.“

„Imam za vas nekoliko pozdrava iz Vojvodine. Jedan stiže od ljudi iz Bača koji protestuju, a koje je prošle nedelje napao pijani predsednik opštine iz SNS-a“, započeo je govor Novaković.

„Kovin je sigurno manji od Beograda i Novog sada, ali vaša uloga nije manja. Ovde nema ograde i onih koji vas fotografišu, ako napustite skup. Ako neko vidi Branka Malovića (koordinatora SNSa za Južnobanatski i Podunavski okrug – prim. nov.) neka mu to tako kaže.“
Novaković
 je podsetio na bližu (crnu) martovsku istoriju Srbije  – 12. je ubijen Zoran Đinđić, a 13. marta je obeleženo četiri godine od stradanja „posade helikoptera koja je spasavala bebu.“
„Dvanaestog marta, onaj koji vodi ovu zemlju, rekao je da se napio slaveći. Trinaestog je optužio posadu helikoptera da su oni bili pijani.“
Na kraju, okupljenim građanima obratio se (promuklim glasom) i doskorašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Slaviša Lekić:
„Ja nemam samo loš glas, mene i prati loš glas, da sam težak čovek, da imam tešku ruku i da baratam teškim rečima.“

Autor više knjiga i nebrojeno članaka o (i protiv) aktuelnog režima, „bacio  je na papir reči bez psovki da ga ne bi razvlačili po tabloidima.“ Uz napomenu da postoje dve reči u njegovom govoru „koje se ne koriste u pristojnom društvu. Reći ću vam ih na kraju.“ Pre obraćanja, Lekić se duboko poklonio okupljenim žiteljima opštine.
„Svako od vas vredi hiljadu onih u Beogradu i zaslužujete svako poštovanje.“
Sve protestne šetnje po Srbiji nazvao je „patriotskim“, baš kao što su „patriotska“i pitanja koja je postavio:
„Patriotski je pitati – kad će te mafijo prestati da nam od države pravite kartele, hoćete li nam mirno vratiti otetu državu ili da je mi opet od vas otimamo, zašto primaju plate premijer, ministri, predsednica Skupštine, načelnik Generalštaba, republički javni tužilac, direktorka Katastra, gradonačelnik Beograda, glavni urednik RTS-a, ako sve te poslove obavlja jedan jedini čovek.“
A taj čovek, dodao je na kraju, krije se u one dve reči „koje se ne koriste u pristojnom društvu – Aleksandar Vučić.“Nakon govora, protesna kolona uputila se u šetnju, uz kraće zadrržavanje ispred prostorija Srpske napredne stranke, (ovog puta nije bilo lepljenja nalepnica, ali jeste skandiranja „lopovi, lopovi“) i malo duže, ispred zgrade Opštine. Tamo su ostavili devet autobusa.

Kažu da broj nije slučajan, već je podsmeh na komentar (s društvenih mreža) pojedinih ovdašnjih naprednjaka kako je na prošlonedeljni miting  Budućnost Srbije u Smederevu, iz Kovina otišlo devet (polupraznih) autobusa.

Šetnja je, po običaju, bez incidenata završena na platou ispred Doma kulture gde su organizatori najavili sledeći skup, naredne subote u isto vreme i na istom mestu.

Čitaj dalje...

Četvrti protest „Jedan od pet miliona“ – Autobusi s mirisom parizera i budućnost van granica

KOVIN, 9 mart 2019, izvor: kovinac.rs – Manje okupljenih i  više govora (i govornika), novi “poklon” za opštinsku vlast, nalepnice na “izlogu” SNS-a i zgrade opštine, izmenjena trasa i pominjanje današnje Vučićeve kampanje u Podunavskom okrugu, glavne su odlike četvrtog po redu skupa Jedan od pet miliona koji je održan večeras  u Kovinu.
Protest je, sada već po tradiciji, otvorio jedan od organizatora Miloš Ljiljanić, a pored ranije najavljenih gostiju Dragoslava Šumarca i Vasilija Dolovačkog, okupljenima se obratila i sugrađanka Tatjana Ivković.

Žena koja je tri subote pre prvih organizovanih protesta šetala sama centrom Kovina.
„I niko nije shvatio ili nije smeo da mi se pridružii. Da li me nisu prepoznali ili su prestrašeni, niko nije smeo da me pozdravi. A gle čuda – sutra, u nedelju na pijaci, „zdravo Tanja, ono ti je bilo super sinoć.“
„Imamo mafiju koja ima svoju državu“
, nastavio je Vasilije Dolovački, akademski slikar i profesor slikarstva iz Bavaništa. „A ovde smo jer nismo zadovoljni takvom situacijom. Oni koji jesu, dobrovoljno ulaze u autobuse s mirisom parizera.“

Dolovački je dodao da kampanja predsednika Vučića (koja je danas nastavljena u Podunavskom okrugu) ima „nepotpun naziv“:
„Trebalo bi da se zove Budućnost Srbije van granica.“
Jer sve je više mladih, školovanih koji napuštaju državu (Dolovački je izneo podatak da je prošle godine obezbeđeno 97 hiljada mesta za upis na više škole i fakultete u Srbiji, ali je država imala svega 60 hiljada mauranata“)
Bez podsećanja na današnji „miting“ u Smederevu nije mogao ni profesor građevinskog fakulteta u Beogradu Dragoslav Šumarac koji je pomenuo da je da je mnogo „autobusa danas otišlo pod prinudom u Smederevo da aplaudiraju velikom vođi.“

Ipak, najviše se zadržao na svom terenu (građevinarstvu):
„Zašto je Vučić u Kovinu otvorio po ko zna koji put sportsku halu i fabriku pečuraka, a nije otvorio hitnu pomoć? Nema upotrebne dozvole.“, rekao je i dodao da je čitava Srbija postala „bespravno gradilište.“Kolona od oko tri stotine okupljenih prošetala je izmenjenom trasom koja uključivala i prolazak pored prostorija Srpske napredne stranke. Interesantno je da su sami protestanti (tačnije, pripadnice lepšeg pola), pre prolaska kolone „živim zidom“ obezbedile stakleni izlog. Ipak, nekoliko nalepnica završilo ja na prozorima SNS-a.

Isti slučaj i pred zgradom opštine gde su, pored „etiketiranja“, nezadovoljni građani ostavili „poklon“ kutiju s đonovima cipela. Uz njih i poruku.

Šetnja je završena na trgu ispred Doma kulture, a nova je, kažu organizatori, sledeće subote u isto vreme.

Čitaj dalje...

Treći protest „1 od 5 miliona“ u Kovinu – Hrabrost je u tome da uradiš i kad se plašiš

KOVIN, 2 mart 2019, izvor: kovinac.rs – Protestni skup „Jedan od pet miliona“, i sinoć je, po treći put, održan na centralnom kovinskom trgu ispred Doma kulture.

Pred više od 400 građana skup je otvorio Miloš Ljiljanić, vlasnik popularnog kovinskog kafića „Mašina“, koji nije krio da zbog organizovanja protesta već trpi posledice – nekoliko inspekcija, kaže, pohodilo je kafić prethodnih dana, a protestantima su se obratili kovinski novinar Svetozar Polić i glumac Narodnog pozorišta u Beogradu Hadži Nenad Maričić.
„Pre dvadeset i dve godine,  na ovom istom mestu, organizovao sam proteste protiv tadašnje vlasti. Šta mislite ko je bio? Koalicija SPS i radikali koji se sada trude da obuku evropsko odelo. Prvi govornik je bio Gaša Knežević, tada profesor prava, kasnije najbolji srpski ministar obrazovanja, a poslednji – psiholog Boris Tadić“, podsetio je okupljene Svetozar Polić.

„Prošle godine iz Srbije je otišlo 67.800 ljudi, uglavnom mladih i školovanih, ljudi za uvažavanje, pretprošle 62.000, pre toga 57 hiljada i nešto…  Iz Srbije je izašlo trista hiljada ljudi otkad vladaju naprednjaci, a smanjen je broj nezaposlenih. Oni tvrde, za 56 hiljada. Zavod kaže 27 hiljada. Hvale se što su oterali budućnost ove zemlje.  E, sad ja vas mlade molim da ne idete“, završio je svoj govor Polić, poručujući mlađim učesnicima protesta i ovo:„Nije hrabrost u tome da se ne plašite. Hrabrost je u tome da uradiš i kad se plašiš.“

U istom tonu nastavio je i drugi gost, glumac Hadži Nenad Maričić:
„Hiljade fakultetski obrazovanih odlazi svake godine iz zemlje. Roditelji s mukom odvajaju novac za školovanje da bi se druge države radovale njihovoj deci. Dok se Beograd kiti svetlima, narod umire u bolnicama jer nema lekova“, rekao je Maričić i dodao:
„Meni više ništa nje smešno – ni Babić, ni Vulin, ni Rističević, njihove afere. Ovo nije zabava, ovo je borba u kojoj moramo da pobedimo.“

Na kraju, protestna kolona prošetala je pored stare robne kuće, uz obavezno zadržavanje ispred zgrade opštine,  drumom do pošte, i onda ulicom Trg oslobođenja, preko Majmunskog ostrva do početnog mesta okupljanja.
Sledeći skup, najavili su na kraju organizatori, zakazan je za subotu 9. marta u 18 sati.

Čitaj dalje...