You are here

Ubistvu pred kapijom prethodila svađa i pretnje

VRANOVO, 17. jul 2019 – Dan pošto je Dragoljub Trailović (69) s četiri hica iz pištolja usmrtio Srđana Aćimovića zvanog Ćela (45) Vranovci baš nisu bili raspoloženi za razgovor sa novinarima. Iz to malo reči koje su razmenili sa nasrtljivim predstavnicima štampe jedino se može zaključiti da je ubica bio, kako kažu, dobar i miran čovek, a da je ubijeni imao, mimo onoga – o pokojnicima sve najlepše, preku narav, pogotovo kad popije.

Milena, žena Srđanova, u više navrata ga je, kažu u policiji, prijavljivala za nasilje u porodici, ali je, po njihovoj evidenciji, poslednji put to bilo 2017. godine. I sada ga je, po onome što pričaju u selu, napustila zbog maltretiranja i došla u očevinu, zajedničko dvorište u kome su dve kuće – njenog pokojnog oca i strica. A stric je, kako kažu Vranovci, nemajući svoje dece brinuo o njoj i njenoj sestri.

Mesto ubistva, sa opranim tragovima krvi

Po onome što se moglo saznati iz krugova bliskih istrazi, ubistvu je prethodila svađa, moguće i fizičko nasilje, kada je Srđan došao po ženu u kuću njenih. Dragoljub mu se suprotstavio, a kada je, po njegovom iskazu, usledila pretnja, da će ih „sve pobiti“, uzeo je pištolj i presudio mu na nekoliko metara od kapije. U dvorištu su, u tom momentu, tako kažu, bile Milena i njena majka.

Tužilaštvo je, kao i obično u ovakvim slučajevima, naložilo obdukciju tela pokojnika, koja je obavljena danas pre podne. Rezultati bi trebalo da, osim uzroka smrti, koji je nesporan, pokažu i eventualno prisustvo alkohola u krvi. Među nespornim činjenicama je i ta da je Dragoljub imao dozvolu za pištolj kojim je počinio ubistvo. Kada je uradio to što je uradio, zamolio je komšije da pozovu policiju i pošto su ovi došli predao im se, potvrđuju u MUP-u, bez otpora. Sve ostalo tek treba da bude utvrđeno u istrazi i potvrđeno na suđenu koje mu sledi.

Foto: podunavlje.info ©

Čitaj dalje...

„U agoniji“ – Svevremeni/osavremenjeni Krleža

SMEDEREVO, 13. jul 2019 – Nestabilne vremenske prilike i najavljeni lokalni pljuskovi naterali su organizatore Teatra u tvrđavi, posledično i ljubitelje pozorišta, da sklonište potraže pod krovom smederevskog Centra za kulturu, a pretposlednje veče ovogodišnjeg festivala bilo je rezervisano za Krležinu „U agoniji“ po viđenju i u režiji Ane Đorđević i izvođenju Marije Vicković, Radovana Vujovića i Branka Cvejića.

Kao i najveći broj dela Miroslava Krleže i „U agoniji“ se smatra klasikom i nije nimalo lako uraditi verziju koja će biti nova i originalna posle svega što je do sada s ovim komadom rađeno. Marija Crnobori i Stevo Žigon ili Vanja Drah i Ena Begović, samo se neki od zabeleženih i zapamćenih protagonista kojima sada treba da se u istim ulogama pridruže Marija Vicković i Radovan Vujović, potpomognuti Brankom Cvejićem, koji je protekom godina avanzovao od Baneta Bumbara do barda našeg glumišta.

Za one koji nisu baš familijarni sa Krležinim delom, treba reći da se originalnost i moderno viđenja rediteljke Ane Đorđević ogleda između ostalog, i pre svega, u tome da komad počinje praktično od drugog čina, prvi je, kao nepotreban, potpuno izostavljen. Barun Lenbah već je izvršio samoubistvo, a Laura pokušava s advokatom Križovcem, čovekom koga zaista i do kraja voli, nekako da izađe iz te životne noćne more. Rediteljka komad nije videla kao „epsku priču jedne ljubav“’, nego kao dramu „u zoru savremenog doba kakvo danas znamo“. Dvoličnost, cinizam i pokvarenost advokata Križovca, koji novcem i uticajem može da kupi sve, čak i ministarsku fotelju, a ljubav jedne žene baci pod noge, obrazac je društvenog procesa „modernizacije“, koji je započet nakon Prvog svetskog rata i čiju zrelu fazu gledamo, rekli bismo i živimo, sada, kako to opisuje kritičar. Tako će i smederevska publika jednom moći da se pohvali da je gledala „U agoniji“ u novoj verziji, po režiji pomenute rediteljke i izvođenju pomenute trojke.

I poslednje veče će, prema najavi organizatora, umesto u tvrđavi, kako ime festivala kaže, biti u Velikoj dvorani Centra za kulturu, iz istog razloga kao i ovo pretposlednje – vremenske prognoze. Za kraj je planiran tzv. porodični dan, hoće reći da će ulaz biti besplatan, a pred publikom će biti „Priča o Svetom Savi“ Bratislava Petkovića.

Foto:  Centar za kulturu Smederevo

Čitaj dalje...

Putnički voz naleteo na automobil kod Plane, troje povređeno

BEOGRAD/VELIKA PLANA, 13. jul 2019 – Tri osobe su povređene kada je putnički voz naleteo na automobil na pružnom prelazu između Velike Plane i Markovca, saopštile su Železnice Srbije.

Iz Železnica navode da je putni prelaz, na kome se nesreća dogodila danas popodne, obezbeđen znakovima vertikalne drumske signalizacije.  Do udesa je došlo nepažnjom vozača drumskog vozila, tvrde iz Železnica Srbije, iako dodaju da će „Železnička komisija utvrditi uzroke ovog vanrednog događaja“.  

Foto/ilustracija:  pixabay.com

Čitaj dalje...

„Lutka“ – SF komedija, duo drama, sve pomalo…

SMEDEREVO, 12. jul 2019 – Treće večeri festivala Teatar u tvrđavi publika je bila u prilici da vidi predstavu „Lutka“ Putujućeg „Teatra Vihor“.  Boris Dimitrijević i Nevena Vukes, nekima možda poznatija po prethodnom prezimenu Ristić, glavni su, i jedini, akteri, a zajedno potpisuju i režiju.

Miro Gavran spada među najprevođenije hrvatske pisce, a „Lutka“ je još jedan dokaz zašto je to tako. Univerzalna priča o muško-ženskim odnosima stavljena u neočekivanu relaciju; „pravog muškarca“ i žene-androida, koji bi trebalo da ima sve što ovom prvom treba. Naravno, niti je on „pravi“ muškarac, niti je ona prava zamena za „pravu“ ženu. Priča nas postupno vodi prema katarzičnom i melodramatičnom kraju, koji poziva na uzajamno razumevanje žena i muškaraca i nameće zaključak  da stvarni muško-ženski odnos ne može biti zamenjen ni kupljenom ni virtualnom ljubavlju.

„Prelepo je što žena-mašina, koju ja igram, sazreva u celom tom procesu i logično postavlja stvari na svoje mesto. Mašina prihvata da je ljubav najjača i to je poenta komada. Reč je o ljudskim željama, požudama, strastima i egoizmu, skoncentrisanim u jedan komičan tekst koji pokazuje gde to može da nas dovede. Lik Marka, koga tumači Bojan, na kraju dolazi do pokajanja, da toga nema ovaj tekst ne bi imao smisla. To daje nadu da ljubav postoji i opstaje”, objašnjava Nevena Vukes, koju šira publika zna i pamti po ulogama koje je ostvarila je u serijama ”Cvat lipe na Balkanu”, ”Vojna akademija”, ”Prvaci sveta”.

I Bojan Dimitrijević je kao Pikac u seriji ”Vratiće se rode” stekao prvi put pažnju javnosti simpatije, kasnije i ulogama u filmovima ”Montevideo, Bog te video”, ”Taxi Bluz”.

„Lutka“ je prvi put izvedena 2012. godine, a zanimljivo je da je nagrađivanu verziju ove predstve režirala autorova žena – Mladena Gavran.

Foto: Nenad Tepavčević Tepa JP Smederevska tvrđava

Čitaj dalje...

Novo viđenje Strindbergovog „Oca“ stiglo iz Leskovca

SMEDEREVO, 11. jul 2019 – Program Teatra u tvrđavi nastavljen je ovog četvrtka predstavom „Otac“, koju je po delu Augusta Strindberga, prvi put igranom pred kraj pretprošlog u skladu sa 21. vekom režirao Miloš Jagodić a izveo ansambl leskovačkog Narodnog pozorišta.

Kako je sam reditelj rekao, ovaj tekst može da se radi na hiljadu načina, a ovaj koji su izabrali, sudeći po reakciji publike, jedan je od onih pravih.

„Naša verzija je vrlo emotivna, dramska i dramatična priča sa elementima trilera. Ima i melodramskih momenata, jer je to, ipak, jedna porodična priča. Nema tu zakukuljenih i zamumuljenih stvari, kakvih je danas mnogo u pozorištu. Ovo je jedan realističan komad, a opet sa pokušajem da dostigne neku poetsku stranu kroz univerzalnu dramatičnu priču o borbi između polova“, objasnio je Jagodić.

Glumačka ekipa, sačinjena od široj publici uglavnom manje znanih imena i lica, Dragan Marjanović, Suzana Grujić, Petra Dimitrijević, Ivan Janković, Filip Radivojević, Dušica Milošević i Predrag Smilјković, ako se izuzme ovaj poslednji. A njega znaju iz sasvim drugo konteksta, kao Tihomira Stojkovića zvanog Špic iz „selo Stajkovac“ u seriji „Porodično blago“, ali ovde je imao manje značajnu i sasvim drugačiju ulogu, koju je, baš kao i svi pomenuti članovi ansambla, izvrsno izneo.

Inače, „Otac“ je bio prva premijera Narodnog pozorišta u ovoj godini, priređena u čast i baš na datum 170 godina od rođenja Augusta Strindberga, 22. januara.

Ovog petka pred Smederevcima će biti predstava „Lutka“, po tekstu Mira Gavran, režirali su je i u njoj igraju Boris Dimitrijević i Nevena Vukes.

Foto: Nenad Tepavčević Tepa JP Smederevska tvrđava

Čitaj dalje...

„Ženama iz Troje“ počelo šesto izdanje Teatra u tvrđavi

SMEDEREVO, 10. jul 2019 – Drevno zdanje i ovog leta je domaćin pozorišnog festivala Teatar u tvrđavi. Ove srede festival je otvoren predstavom „Žene iz Troje“, a uvodnu reč i čast da otvori festival imao je Predrag Radonjić, upravnik Narodnog pozorišta Priština, koje je u koprodukciji sa Narodnim pozorištem Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ iz Zaječara oživelo ovu antičku tragediju.

– Razmišljajući o nečemu što povezuje Smederevo i Gračanicu iz koje mi dolazimo, shvatio sam da mi živimo pod senkom jednog od naših najlepših manastira, iz četrnaestog veka, a da mi ovde treba da igramo predstavu u veličanstvenom ambijentu ove vaše Smederevske tvrđave. To činimo slaveći savremeno stvaralaštvo, obrađujući na savremen način komad koji je napisan pre više od dve hiljade godine, povezujući svetsku kulturnu baštinu sa našom, koja je njen deo – kazao je Radonjić proglašavajući festival otvorenim.

Po prevodu Danila Kiša, čuveno Euripidovo delo adaptirao je i režirao Nebojša Bradić. I osavremenio, kako je direktor pozorišta iz Prištine rekao, počev od same scene do kostima, pa tako Grci koji dolaze da uzmu Trojanke izgledaju kao ovovremeni japiji.  Jer, trojanske žene su žrebom podeljene među pobednicima kao robinje, a radnja drame je tako univerzalno postavljena da se može događati svuda i u svakom vremenu, u svakom ratu pa i ovim najnovijima. A svi ratovi su apsurdni, ono što iz njih proizađe, njihove posledice još i više, poruka je koja se ne nameće gledaocu nego se sama preporučuje.

Glumački ansambl „Žena iz Troje“, da ne ostanu nespomenuti, čine Ivana Kovačević, Ana Bretšnajder, Milena Jakšić, Isidora Građanin, Igor Damnjanović, Nebojša Đorđević, Miloš Đuričić, Miloš Tanasković, Irena Stanković, Viktorija Arsić, Jelena Orlović, Tamara Tomanović, Olivera Bacić i Katarina Jeličić.

Do kraja festivala publika će moći da pogleda još četiri predstave. Ovog četvrtka je to „Otac“ u izvođenju Leskovačkog narodnog pozorišta i režiji Miloša Jagodića. Sledi komedija „Lutka“ reditelja Bojana Dimitrijevića i Nevene Vukes, rađena po tekstu Miro Gavrana. Četvrtog dana festivala na programu je predstava po delu Miroslava Krleže „U agoniji“, u režiji Ane Đorđević, a festival će biti zatvoren komadom za decu i odrasle„Priča o Svetom Savi“, pisca Bratislava Petkovića, a u izvođenju Malog pozorišta Duško Radović.

Foto: podunavlje.info

Čitaj dalje...

U stravičnom udesu na auto-putu poginuli otac i ćerka

SMEDEREVO, 10 jul 2019 – U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se nešto pre 9 sati dogodila na auto-putu nedaleko Male Krsne, na licu mesta su stradali otac J.B. (59) i ćerka T.B. (33), koji su bili na mestima vozača i suvozača u Škodi zaječarskih tablica koja je udarila u zaustavljeni kamion „Srbija auto-puta“. Teške povrede je pretrpela i Lj.B. (61), koja se nalazila na zadnjem sedištu, otvoren prelom i povrede glave, kao i T.T. (15), kojoj je polomljena ruka. Jednogodišnja devojčica, koja je bila sa njima, pukom srećom prošla je bez povreda, pošto je, po svemu sudeći, ispala iz kola zajedno sa sedištem za bebe. Ipak, i ona je prebačena u Beograd na dodatne kontrole, baš kao i šezdesetogodišnjakinja, koja je upućena na VMA zbog težine povreda.

Kamion putara je bio u zaustavnoj traci kada je Škoda naletela, udarivši u zadnji levi kamionski točak, potom se odbila u brzu traku i okrenula. Krov na vozilu gotovo da ne postoji, jer se vozilo očigledno podvuklo pod teretni kamion. Jeziv prizor dopunjava lutka, očigledno bebe iz automobila, u blizini kamiona, kao i gomila uplatnica i računa rasutih po putu.

Foto: podunavlje.info

Čitaj dalje...

Šormaz: Moja obaveza je da narodu kažem istinu – nema rešenja za Kosovo bez Amerike

SMEDEREVO, 9. jul 2019 – Srbija, pod hitno, zbog privrednog stanja ali i celokupnog društvenog, a pre svega zbog demografije, mora da reši pitanje svog državnog statusa, pitanje svojih granica i pitanje AP KiM. To konkretno znači da mi moramo da rešimo naše odnose sa Albancima, jer smo mi i Albanci dva najveća naroda na Zapadnom Balkanu i bićemo to čitav naredni vek, najmanje, izjavio je za Podunavlje.info narodni poslanik i član Srpske napredne stranke, Dragan Šormaz.

Imate određene informacije na pozicijama na kojima se nalazite, nedostupne „Običnim“ ljudima?

D.Š. Podsećam da sam član Odbora za evropske integracije Narodne skupštine, član Odbora za spoljne poslove, šef Delegacije NATO, šef Grupe prijateljstva sa SAD i član Odbora za kontrolu, sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Znači, imam informacije koje su nedoustupne građanima Srbije, pa često i onima koji sebe nazivaju političkom elitom. Dakle, za stabilnost čitavog regiona, za mir, za privredni napredak u regionu najvažniji su odnosi između Albanaca i Srba. To znači da mi moramo da rešimo pitanje Kosova, koje je započelo da se rešava Briselskim sporazumom, a sada je to pitanje „zaglavljeno u nekom blatu“, ali sam mišljenja da to pitanje možemo da rešimo tako što ćemo i dalje da budemo saglasni da EU bude medijator, ali je neophodno da se „mnogo jače“ u te pregovore uključe SAD.

Savet bezbednosti UN

D.Š. Savet bezbednosti UN nije rešio nijedno pitanje od kada je napravljen. Nemam tu dilemu, ni iluziju. Podsetiću, rešili smo pitanje mira u BiH tako što su trojica lidera tri naroda otišli u američku vojnu bazu i tamo je sve bilo završeno. Spor između Grčke i Makedonije je rešen tako što je sleteo šesti činovnik Vlade SAD, posle dolazaka svih iz EU da reše problem koji nisu rešili. Onda je on sleteo na aerodrom „Aleksandar Makedonski“, bio u Skoplju šest sati i vratio se u Ameriku sa aerodroma koji se više nije zvao „Aleksandar Makedonski“. Ne bukvalno, ali kao da je tako bilo. Dakle, Amerika mora da se uključi u te pregovore i mi ne smemo više da ne verujemo Americi. Znam da je ovo teško reći u Srbiji i verujem da će me ogromna većina vaših čitalaca u komentarima vređati, ali ovo što govorim je realnost. To da li ćemo mi da živimo u realnosti ili u bajkama i izmišljenim filmovima, to je naš izbor. Moja obaveza kao narodnog poslanika je da kažem narodu istinu. A istina je da je predsednik SAD Donald Tramp doveo predsednika Severne Koreje u Vijetnam na razgovore. Ako to nije nekome poruka… Šta to znači, znači da su sada SAD najveći spoljno-trgovinski partner Vijetnamu, sa  kojim su SAD pre 50 godina imale najkrvaviji mogući rat. Pa je pre nekoliko dana prvi američki predsednik ušao na teritoriju Severne Koreje. Amerika je jedina sila, ne postoje druge sile u celom svetu.

Odnosi Srbija – SAD u skorijoj istoriji

D.Š. Istorijski je srpski narod najviše napredovao  kad je bio kredibilan, lojalan i predvidljiv saveznik Sjedinjenim Američkim Državama. To su bili Balkanski ratovi, Prvi svetski rat, Stvaranje Jugoslavije, gde je sve želje kralja Aleksandra i srpskog naroda ispunila Amerika, a ne Engleska, Francuska, Italija i ostali koji su bili protiv toga. Čak i pitanje Vojvodine, pitanje Crne Gore, o kome se danas priča, je bilo „zeleno svetlo“ Amerike. Američka krstarica je odvezla kralja Aleksandra u Francusku, u Versaj na pregovore, jer su se plašili da će italijanski brodovi da ga potope ako ga nađu.  To je istina. Amerika je pomogla „Titovoj Jugoslavij“ protiv Sovjetskog saveza i Staljina. Amerika nas je izgradila, koliko god pričali o socijalističkom samoupravljanju itd. To je sve neistina. Izgradila nas je Amerika svojim kreditima i svojom pomoći. A onda smo mi Americi okrenuli leđa devedesetih. E, kad smo im okrenuli leđa, došli smo dotle gde smo stigli. Mi sad moramo da priznamo realnost, da uradimo ono što nama Amerikanci kažu, a oni ne kažu mnogo i nisu isključivi kao na primer Nemci, koji nam se predstavljaju kao prijatelji, a pobili su nas, dva miliona u dva svetska rata, ciljano i organizovano.”

Koje su sugestije/instrukcije „stranog faktora“?

D.Š. Amerikanci kažu: Sedite vi i Albanci i dogovorite se. Kako se budete dogovorili, mi ćemo to da priznamo. Nemci su priznali Kosovo u sadašnjim granicama i to mora tako da bude. Amerikanci su takođe priznali nezavisnost Kosova, ali su spremni da ako napravimo dogovor sa Albancima o izmeni granica, to prihvate. To i otvoreno kažu, tako da je to ogromna razlika. U svakom slučaju, mi moramo to pitanje da rešimo, bez rešavanja tog pitanja Srbija će se isprazniti i neće moći ekonomski  da napreduje. Da bismo zadržali narod ovde i da bismo se kao država i nacija razvijali. Dakle, Amerikanci traže dijalog. To ljudi ne razumeju. Mi moramo da sednemo za sto i da napravimo rešenje. Kad se išlo u Dejton, niko nije znao da će Brčko biti distrikt. Možda ćemo imati Štrpce distrikt, otkud mi to da znamo. Ali, moramo da sednemo za sto i da razgovaramo. Ako je kao narod nešto trebalo da naučimo devedesetih to je da je važnije da budeš za stolom i razgovaraš nego da ne budeš, jer ako nisi za stolom onda si najčešće na stolu. Odbili smo Plan Z-4 za rešenje Hrvatske – nema Srba više u Hrvatskoj! Seli smo u Dejtonu, imamo Republiku Srpsku! Ko je stvorio Republiku Srpsku – Srbi i Amerika u Dejtonu i to je jedina istina. Nema druge istine, hteli to da priznamo ili ne. I to i dan-danas funkcioniše, a tako će biti i u budućnosti jer je Amerika jedina sila. Nama su Kinezi prijatelji i hvala im na svemu, ali Kina ne može da reši pitanje Tajvana, a nama će da reši pitanje Kosova. Rus? Mi I Rusi smo prijatelji, ali oni nisu sila, osim što imaju nuklearno naoružanje, potpuno su neuticajni u svetu, nikakav kredibilitet i uticaj u međunarodnoj politici. Oni mogu nas da zastupaju u Savetu bezbednosti, mogu da blokiraju bilo koje rešenje koje se nama ne dopada, ali dokle, koliko ćemo dugo to da radimo, šta time dobijamo? Šta će ovaj narod da jede i maže na ‘leba ako i dalje pričamo o nekom zamrznutom konfliktu? Ja sam mišljenja da od toga nema ništa. Stvari su jasne. Niko nama ne može da pomogne osim nas samih. Pustite nas samo da sednemo za sto (Srbi i Albanci p.p), a mešaju nam se sa svih strana. Ako sednemo za sto, napravićemo dogovor i imaćemo prosperitet, nadu i bolju budućnost. U protivnom, zaglavićemo se u nekom limbu, niti ćemo ući u EU, nećemo napredovati kako tehnologija napreduje svuda u svetu, izgubićemo mlade ljude koji napuštaju i Srbiju i Kosovo i Albaniju.

Ovako je u intervjuu za Podunavlje.info  govorio Dragan Šormaz, narodni poslanik, član Srpske napredne stranke, u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije član Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije, Odbora za kontrolu službi bezbednosti, zamenik člana u Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i u Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, šef delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a.

Čitaj dalje...

Vetar oborio drvo i zaustavio saobraćaj

SMEDEREVO, 7. jul 2019 – Nevreme koje je nešto pre 20 sati zahvatilo Smederevo prošlo je bez većih posledica ako se izuzme slučaj drveta na uglu Davidovićeve i Radosava Mirkovića; jak vetar oborio je veći deo ne baš malog stabla i praktično blokirao ulaz u inače iz tog pravaca jednosmernu Ulicu Radosava Mirkovića. Policija je ubrzo obezbedila mesto, stigli su i vatrogasci, ova prirodna balvan revolucija je za kratko vreme rešena uz pomoć motornih testera.

Drvo, u delovima, odvučeno je nazad na trotoar i u parkić ispred zgrade na uglu pomenutih ulica, pa je saobraćaj u tom delu, nakon polučasovnog zastoja, opet uspostavljen.

Čitaj dalje...

Žetva: Prvi rezultat dobri, cena i ne baš, kažu poljoprivrednici

6. jul 2019 – Žetva je uveliko u jeku, kako možete da vidite i na našim fotografijama koje su načinjene juče u ataru Kovina, a ratare, kao i svake godine u ovo vreme, more iste brige. Država je najavila da će otkupiti 25.000 tona za Robne rezerve po ceni od 20 dinara za kilogram sa uračunatim PDV-om, a na produktnoj berzi prvi ugovori za pšenicu novog roda 2019. godine zaključivani su po jedinstvenoj ceni od 17,30 dinara za kilogram bez PDV-a (odnosno 19,03 din/kg sa PDV-om). Istovremeno, stara pšenica, roda 2018. godine, trgovana je od 21,75 do 21,80 dinara po kilogramu bez PDV-a.

Iako su ove sezone klimatski uslovi bili prilično nepovoljni, stručnjaci predviđaju da će biti dovoljno pšenice za domaće potrebe, pa i za izvoz. Izuzetno visoke temperature proteklih dana prouzrokovale su naglo sazrevanje pšenice i poterale ratare u polja da žanju dok se vreme ne pokvari. Prema procenama stručnjaka, prinosi pšenice i ječma su, kako se sada kreću od 4,4 do 6,2 tone po hektaru, kada se sve uzme u obzir – dobri.

Što se države tiče, Republička direkcija za robne rezerve je oglasila kupovinu do 25.500 tona merkantilne pšenice roda 2019. godine, domaćeg porekla. Cena merkantilne pšenice je, kako je rečeno, 20 dinara sa u cenu uračunatim PDV-om, uskladišteno u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije. Rok plaćanja kupljene merkantilne pšenice je do 15 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije o isporuci merkantilne pšenice Direkciji.

U poljoprivredi kao i u drugim granama privrede važe pravila slobodnog tržišta, ponude i potražnje, u praksi međutim gotovo da nema berbe ili žetve u kojoj se država ne poziva na arbitražu. Za resornog ministra je očekivano to što oni koji kupuju spuštaju cenu, baš kao što se i od poljoprivrednih proizvođača očekuje da uvek traže više, ipak dodaje, država ne beži od intervencije kada dođe do poremećaja na tržištu. Da li će na početku pomenute probleme sa cenom rešiti interventni otkup tih 25.000 tona pšenice, ostaje da se vidi.

Foto: N. P.©

Čitaj dalje...