You are here

Železara: Toplo je, a još nije leto – hoće li jesen biti vruća i neizvesna?

SMEDEREVO, 10. jun 2019 – Beogradski mediji prethodna dva dana izveštavaju o problemima u proizvodnji i prodaji čelika na globalnom, posledično i na domaćem nivou. RTS, Danas, Sputnik, Novosti… Međutim, niko ne pominje srpske radnike u kinesko/srpskoj kompaniji čelika. Poruke, koje se čitaju između redova, najblaže rečeno, deluju alarmantno.

Foto: podunavlje,info

„Gotovo neopaženo, tokom skupštinske rasprave o Kosovu, predsednik Aleksandar Vučić izneo je dramatično upozorenje o čeliku, po kome bi novi potez Evrofera za nas značio ‘metak u čelo’ – kvote iz Brisela postavile rampu za kineski izvoz iz Smedereva”, objavio je RTS.

“Udruženje proizvođača čelika EU – Eurofer poslalo je pismo Evropskoj komisiji sa zahtevom da od 1. jula zaustave uvoz koji je prema njihovim tvrdnjama preplavio evropsko tržište i doveo u pitanje evropsku industriju čelika i hiljade radnih mesta u njoj”, navodi Danas.

Kakve posledice mogu da se očekuju u Srbiji, sa fokusom na Smederevo, i da li ih već osećamo, pokušao je proteklih dana, za razliku od svih ostalih srpskih medija, da sazna portal Podunavlje.info.

Foto: podunavlje.info

U smederevskoj železari, kojom gazduje Hbis grup Srbija, prema podacima iz više izvora u ovoj fabrici, krajem maja i početkom juna, između 70 i 120 radnika koji su bili uposleni na određeno vreme i preko agencija nije dobilo nove ugovore, dok je manji broj primljen u stalni radni odnos.

Koliko je još onih kojima nisu produženi/obnovljeni ugovori, ili ovih drugih – primljenih „za stalno“, ne može se sa sigurnošću utvrditi. Više izvora u ovoj fabrici, kako je rečeno, nije bilo dovoljno da dođemo do tačnog broja, a različiti podaci ukazuju da je fakat bilo „zahvaljivanja na daljoj saradnji“, po svemu sudeći, od oko 50 otkazanih sa ugovorima na određeno i 20 preko trećih lica, do oko 120 ukupno, za čijim je radom prestala potreba.

Nažalost, odgovore na postavljena pitanja, koja su se pored ostalog odnosila i na broj zaposlenih, kako na neodređeno, tako i na određeno vreme i preko agencija, od poslovodstva kompanije nismo dobili.

Što je zabrinjavajuće, odgovore na ista pitanja nismo dobili ni od predstavnika dva od tri reprezentativna sindikata u kinesko/srpskoj kompaniji. Treći, Nezavisni sindikat metalaca u Hestilu, za Podunavlje.info priprema obiman materijal.

Foto: Medija centar

Željko Veselinović,  predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” je za Podunavlje.info izjavio da otpuštanje zaposlenih preko raznoraznih agencija za zapošljavanje nije ništa novo.

“To je uvek prvi potez svake kompanije koja dođe u bilo kakav problem. Isti slučaj je i sa  zaposlenima po ugovoru kojima se po isteku ugovor, nažalost, ne produžava. To su stvari koje se povremeno dešavaju, samo što u ovom slučaju sve to nema nikakve veze sa ekonomijom već, nažalost, sa politikom, tako da će Hestil verovatno postati kolateralna šteta zbog trgovinskog rata između Amerike i Kine, a samim tim i Evrope. To je nešto što se i moglo, pre ili kasnije, i očekivati jer je javna tajna da je Železara Smederevo i preuzeta od Kineza kako bi na tržište Evrope mogli da izvezu što više čelika, uključujući i onaj proizveden u Kini, što na kratke staze nije bilo loše rešenje, ali na duže može napraviti ogromnu štetu kako samoj kompaniji tako i celoj državi Srbiji u vidu kazni i penala zbog kršenja međunarodnih sporazuma”, rekao je prvi čovek “Sloge”.

Veselinovića, kao nekadašnjeg radnika i lidera jednog od reprezentativnih sindikata u Železari Smederevo (ASNS), zamolili smo da proceni kako će se novonastala situacija odraziti na, za ovdašnje radnike, veoma važne pregovore oko novog Kolektivnog ugovora koji bi trebalo da bude potpisan u septembru.

Foto: podunavlje.info

“Sa ove tačke gledišta, veoma je teško prognozirati šta se može očekivati od novog kolektivnog ugovora, s obzirom na najnoviju problematiku u vezi sa izvozom čelika. Ukoliko se taj problem ne reši, plašim se da će novim kolektivnim ugovorom prava zaposlenih biti drastično smanjena, a veći broj radnika biti otpušten, odnosno proglašen za tehnološki višak uz minimalne otpremnine, s obzirom da im se radni staž iz perioda pre dolaska Hestila ne računa. Nadam se da će velike sile rešiti te probleme pre jeseni i da će sindikati početi da budu malo oštriji, ozbiljniji i da će se sačuvati radna mesta, a fabrika nastaviti da radi punim potencijalom, što je naravno u interesu radnika, Smedereva i uostalom cele države. U suprotnom nas sigurno čeka vruća i neizvesna jesen”, kazao je za Podunavlje.info lider Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović.

Foto: naslovna – www.hbisserbia.rs – Mediji – Za preuzimanje,
Arhiva/Podunavlje.info, Medija centar Beograd www.mc.rs

Čitaj dalje...

In memoriam – Mihajlo Mika Uljarević

SMEDEREVO, 4. jun 2019 – U smederevskom Domu za stare preminuo je Mihajlo Uljarević, novinar Radio Smedereva.

Radio Smederevo, koji je osamdesetih i devedesetih bio zanimljivo čvorište, u smederevskim selima je bio prepoznatljiv i zbog Mike i njegove autorske „Emisije za selo“. On je svakodnevnim kontaktom sa proizvođačima, imao apsolutan uvid u situaciju na terenu, njegove emisije su bile životno obojene i zasnovane na stvarnim problemima sa kojima se suočavaju poljoprivrednici, od suše, kiše, otkupne cene… Zato su ga i poštovali, zbog razumevanja, ali i zbog iskrenog poistovećivanja sa svim problemima koje imaju ljudi na selu. Pravdoljubiv, uvek je bio na strani „malog čoveka“.

Neprevaziđeni poznavalac prilika u poljoprivredi, ne samo u redakciji Radio Smedereva, počasni član Konjičkog kluba Pločica, dobar čovek…

Pločica je jedno od onih opštih mesta koje su nas vezale za čitav život. Ovo selo u Južnom Banatu, odmah preko Dunava, odredilo je Mikinu mladost a moje detinjstvo. Mika je, koliko me pamćenje služi, u Pločicu došao iz Bora.

Sudbina ga je vezala i za Partizansku ulicu u Smederevu, u kojoj je živeo do odlaska u Dom, kao da je birao ulicu pod tim imenom, zbog svojih životnih kodeksa i odnosa prema ljudima.

Bio je uvažavan, ali na kraju zaboravljen od kolega sa kojima je delio hleb. Koliko nas je život „uzeo pod svoje“, svedoči činjenica da smo se nekolicina nas bivši zaposlenih u Radio Smederevu i moja malenkost dogovarali, ima tome godina i više, da ga obiđemo… Žao mi je što nismo.

Čitaj dalje...

Predavanje o Sartidu, od osnivanja do Drugog svetskog rata

SMEDEREVO, 27. maj 2019 – Povodom osnivanja SARTID-a, 26. maja 1913. godine, u Muzeju u Smederevu danas je organizovano je  predavanje pod nazivom “Osnivanje i razvoj srpske industrije čelika SARTID do Drugog svetskog rata”, koje je imalo za cilj upoznavanje sa osnivanjem i radom „Srpskog Akcionarskog Rudarskog Topioničkog Industrijskog Društva”.

Predavač mr Jovan Stojković učinio ga je još zanimljivijim iznoseći pregršt informacija u vezi sa počecima metalurgije na ovim prostorima, sežući daleko u istoriju, navodeći argumentima na opravdanost činjenice zašto je baš Smederevo izabrano za prvu srpsku metalurgiju (za tonu čelika potrebno 200 tona vode).

U odnosu na druge zemlje Zapadne Evrope, Srbija je u industrijalizaciji kasnila čitava dva veka. Osnivanjem industrijskih preduzeća kao što su primera radi u Smederevu SARTID, Ekonom, kao i druga preduzeća širom zemlje, Srbija je iz zaostale turske provincije izrastala u modernu kapitalističku državu.

Stojković navodi da je Knez Miloš prvi vladar koji je sa baronom Herderom otpočeo sistematsko i stručno rudarstvo u Srbiji. Strana preduzeća su ipak najviše doprinela razradi srpskih rudnika, naročito posle učešća Srbije na velikim svetskim izložbama u Anversu 1885. i u Parizu 1889. i 1900. godine. Svi napori činjeni od strane srpskih vlasti, od polovine do kraja XIX veka, da se Majdanpek izgradi kao baza za industriju gvožđa, imaju upravo u tim privredno-finansijskim razlozima svoje opravdanje. Visoke državne investicije u gradnju metalurških objekata u Majdanpeku – dveju niskih peći za topljenje gvožđa i najzad i visoke, dale su vrlo slab rezultat, a u drugoj fazi topljenja, 1856. dobijeno je 457 tona sirovog gvožđa i livenih predmeta, posle čega se visoka peć – raspala.

U Srbiji su potom počela da se otvaraju  metalska preduzeća, kojima je prerada čelika bila osnovni cilj. U Smederevu  je 1879. godine otpočela sa radom prva radionica sa livnicom i kovačnicom vlasnika Petra Nešića – Mlađeg u kojoj je bilo zaposleno 18 majstora. Ova radionica, preteča savremene metaloproizvodnje u Smederevu bila je nadaleko poznata po izradi plugova „sakovaca“ , za rigolovanje vinograda.

Početkom XX veka, nemajući dovoljno svojih budžetskih sredstava, a poučena lošim iskustvom sa Majdanpekom, Srbija, koja se nije odrekla ambicija za izgradnjom nacionalne industrije gvožđa i čelika – prepustila je rad na podizanju crne metalurgije, austro-ugarskom kapitalu (firmi STEG) izdavanjem koncesija na bogata rudišta u Istočnoj Srbiji i privatnom srpskom kapitalu.

Austrougarski STEG (Društvo državnih železnica), zajedno sa srpskim kapitalom, uputio je 20. februara 1913. godine ministru Narodne privrede molbu za osnivanje SARTID-a. Sa srpske strane, od viđenijih akcionara, molbu je potpisao Đorđe Vajfert, industrijalac i guverner Narodne banke Kraljevine Srbije.

Osnivanje SARTID-a odobreno je 10. maja iste godine, a 26. maja je održan osnivački zbor akcionara u Beogradu, na kojem je izabran Upravni odbor i predsednik Zbora. Statutom je definisano ime novog akcionarskog društva – SARTID, koje je upisano u Registar prvostepenog trgovinskog suda u Beogradu 1. juna 1913. godine.

„SARTID” je prvi kompleks objekata moderne crne metalurgije u Srbiji, koji po svojoj veličini i ulozi predstavlja jedan od najznačajnih činilaca u razvoju industrije i privrede u Srbiji.  U periodu od 1913. do 1941. godine „SARTID” je poslovao kao akcionarsko društvo i multinacionalna kompanija, sa vrlo malim državnim uticajem na njegovo poslovanje.

Predavanje je potom  obuhvatilo nastanak SARTID-a, podizanje objekata u Smederevu i Majdanpeku, širenje delatnosti, uticaj velike ekonomske krize, zatim nov proizvodni program i postizanje pozitivnih finansijskih rezultata (profita) neposredno pre Drugog svetskog rata. Čuo se podatak da je predratni SARTID samo tri godine imao negativno poslovanje, kao i da u ukupnoj proizvodnji čelika u Kraljevini Jugoslaviji SARTID 1940. godine dostiže 24 odsto, što je prema Stojkovićevim rečima najbolji dokaz na neutemeljene primedbe da je Železara “večiti gubitaš”.

Zbog formata vesti na portalima poput našeg, prinuđeni smo da izveštaj privedemo kraju, uz informaciju da je predavanjem bila prijatno iznenađena I direktorka Regionalnog centra u Smederevu, pa je realno očekivati da se uskoro ponovi predavanje na istu ili sličnu temu.

Recimo i to da je današnji predavač, Jovan Stojković, rođen 1960. godine u Smederevu. Diplomirao je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Magistrirao je 1995. godine na Univerzitetu u Beogradu, Centar za multidisciplinarne studije, grupa za istoriju i filozofiju prirodnih nauka i tehnologija, kao stipendista SANU. Napisao je dve knjige, dvadeset stručnih i naučnih radova i bio autor 20 izložbi. Radi u Hbis Group Srbija. Živi sa porodicom u Osipaonici.

Foto: Podunavlje.info

Čitaj dalje...

Grad veličine graška i u smederevskom kraju, šteta se procenjuje (video)

SMEDEREVO, 20. maj 2019 – Grad, koji sinoć nije zabeležen tokom jakog nevremena u smederevskom kraju, “udario” je danas. Izveštaji sa terena kazuju, čak u dva navrata u pojedinim atarima na teritoriji Smedereva.

Radiša Matić, povrtar iz Lugavčine je rekao za Podunavlje.info da je danas u tom kraju grad pao oko 13-13,30 časova. Gaj, deo prema Saraorcima, gde ima nekoliko povrtarskih kultura, nije pretrpeo veća oštećenja, naveo je Matić i dodao da još uvek ne zna kako su prošle ostale površine u drugim krajevima atara.

“Papriku sam juče rasadio na oko 50 ari, tu nije bilo grada i nema štete. Krompir imam u istom delu na oko dva hektara, upravo sam proveravao, nema štete. Međutim,  Ima dosta ljudi koji imaju bostan prema Moravi i koji su poskidali tunele.  Ima dosta i jagodara na njivama uz selo iz pravca odakle je  došao grad. Ne znam kakva je situacija sa njima. Verovatno ima štete jer je u jednom trenutku kod mene celo dvorište bilo belo od grada koji je bio veličine graška. Ljudi mi javljaju da da je jabuka pretrpela štetu.”, kaže Matić u izjavi za Podunavlje.info.

Obilne padavine, što je važnije, učestale u prethodnom periodu, pojedinim poljoprivrednim kulturama su pogodovale, ali i štetile, kako razvoju ratarskih tako i povrtarskih i voćarskih kultura, saglasni su i poljoprivrednici i stručnjaci.

Gorana Pavlovića, direktora u Poljoprivrednoj, savetodavnoj i stručnoj službi u Kolarima, zamolili smo za trenutnu procenu situacije.

“Još uvek nemamo precizne podatke da li je u smederevskom kraju došlo do značajnih šteta. Informacije sa terena, kojima raspolažu naši stručnjaci, govore da je grad padao u Drugovcu, Lunjevcu, Lugavčini sa okolinom. Verovatno je šteta od grada prisutna i u atarima još nekoliko sela, ali za sada još nemamo proverene informacije”, izjavio je Pavlović za Podunavlje.info.

On je ukazao da padavine, koliko pogoduju kulturama, sa druge strane, pospešuju razvoj štetočina, koje usporavaju rast biljaka.

“Uz pojavu grada, to se naročito održava na rast mladih povrtarskih biljaka, a može doći i do njihovog uništavanja. Takođe, kod ovakvih učestalih padavina, problem je i u tome što je onemogućen ulazak mehanizacije na obradive površine, kojom bi se prehranili i zaštitili usevi od bolesti, štetočina i korova”, rekao je Pavlović.

Prema njegovim rečima, proizvođači koji su osigurali useve mogu da očekuju nadoknadu štete i podsticaj od Ministarstva poljoprivrede za plaćenu premiju osiguranja u visini od 70 odsto bez poreza na dodatu vrednost.

Foto: M. Marković/S. Stepić

Čitaj dalje...

Panta rei, osim Jezave

SMEDEREVO, 19. maj 2019 – Jezava, odsečena od svog toka, već godinama podseća Smederevce i, što je još gore, goste grada, turiste, na ljudsku glupost i nerazumne ideje donosilaca odluka. Stvarno, koji političar („političar“ da ne bi bila upotrebljena neka druga još ružnija reč) može da smisli da se „iseče“ reka. Panta rei, rekli bismo, da Smederevo nije imalo popravni i šansu kao nijedan srpski grad da napravi marinu – uzor za sve buduće marine na Dunavu.

Reka koja je nekada činila Sveto Trojstvo, Tvrđava – Dunav – Jezava, danas je samo bara koja opominje na prolaznost vremena i neiskorišćene privredne šanse, praktično kanal koji male alaske čamce vodi do velike reke, ili udomljava porodice labudova poput ove na fotografiji.

U Smederevu je pre nešto više od sedam godina predstavljena Studija izvodljivosti Marine Smederevo, nešto najozbiljnije na ovu temu urađeno do tada. U njenoj izradi su učestvovali predstavnici projekta GIZ-a “Upravljanje zemljištem u Srbiji”, u okviru koga je realizovana studija, predstavnici Ambasade Nemačke, lokalne samouprave… Autor studije je profesor Hajner Has.

Marina u Smederevu projektovana je u koritu reke Jezave, u zaleđu Smederevske tvrđave, što otvara realnu perspektivu razvoja međunarodnog rečnog turizma, saglasili su se učesnici prezentacije koja je održana tim povodom. U okviru studije izvodljivosti, prikazani su razvojni ciljevi, predlog urbanističkog rešenja, kao i dalji koraci u implementiranju projekta. Studija je predvidela uređenje postojeće lokacije i izgradnju osnovnih i pratećih sadržaja jedne moderne marine, sa zatvorenim bazenom i hotelom u zaleđu.

Gruba finansijska kalkulacija projektovala je iznos od oko 19 miliona evra, kao ukupnu investiciju izgradnje marine. Od te sume, oko 11,5 miliona evra se odnosi na građevinske radove, oko 2,5 miliona za hidrograđevinske radove i oko 5 miliona evra za infrastrukturno opremanje. Autor projekta je na ove iznose dodao oko 13,5 miliona evra za izgradnju zatvorenog bazena i za hotel nešto više od 27 miliona evra, što daje konačnu cifru od oko 60 miliona evra.

Studija je predvidela četiri glavna mola u obliku latiničnog slova U, sa ukupno oko 150 plovila, plus tri mesta za brodove dužine 20 metara i više, a na Dunavu kod ulaza u marinu i mesto za pristajanje turističkih brodova, kruzera.

Studija izvodljivosti smederevske marine bila je podržana od strane nemačkog Saveznog ministarstva za privredni razvoj i saradnju u realizaciji nemačke organizacije GIZ, a projekat u Smederevu trebalo je da bude polazna osnova za koncept razvoja marina na celom Dunavu. Početak projekta izgradnje ovom studijom je planiran 2015. godine, a početak rada preduzeća dve godine kasnije.

Prošla je i 2015. i četiri a ne dve godine, a od prezentacije projekta mnogo više. I, šta je do danas urađeno? Boljitka nema, osim novih malih labudova. Ima li koga ko je odgovoran za to?

Foto: podunavlje.info

Čitaj dalje...

Uskoro “Hronika Prve lige (1923-1940)”, autora iz Smedereva

SMEDEREVO, 12. maj 2019 – Nova knjiga Bobana Živanovića, Smederevca i Zemunca, pod nazivom “Hronika Prve lige (1923-1940)”, “Šampionat Kraljevine Jugoslavije”,  trebalo bi ovih dana da se pojavi u izdanju IK “Rad” i biće u svim vodećim knjižarama širom Srbije.

Reč je o jedinstvenoj publikaciji, posebno značajnoj jer je prva takve vrste u Srbiji, ali i na prostoru na kojem je bila Kraljevina Jugoslavija, knjiga koja kompleksno i detaljno obrađuje fudbalsko poglavlje tadašnje države u međuratnom periodu.

“Ova knjiga predstavlja retrospektivu svih fudbalskih šampionata Kraljevine Jugoslavije i ujedno je redizajnirano, dopunjeno i objedinjeno izdanje prethodno objavljenih u sopstvenoj produkciji autora knjiga ‘Hronika Prve lige (1923-1934)’ i ‘Hronika Prve lige (1934-1940)’. Pored detaljno obrađenih prvenstava državne lige, počev od prvog fudbalskog prvenstva tadašnje Jugoslavije do 1940, pojedinačno su predstavljeni i svi fudbaleri koji su ikada nastupali u državnim šampionatima”, navodi za Podunavlje.info Boban Živanović.

Posle više od četiri godine istraživačkog rada, 2016. godine objavljena je njegova prva tematska knjiga -„Hronika Prve lige (1923–1934)“, nedugo zatim i druga, koja pokriva period od 1935. do 1940, obe u sopstvenoj produkciji i, kako naglašava, uz veliku pomoć nekolicine saradnika na čelu sa Nebojšom Jakovljevićem iz Subotice, bez čije predanosti bi bilo teško realizovati ovaj posao.

Na više od 750 stranica kvalitetnog papira u tvrdom povezu, u B5 formatu , u novoj knjizi predstavljene su sve sezone fudbalskih šampionata Kraljevine Jugoslavije. U svakoj od obrađenih sezona, najpre su prikazani opšti podaci o šampionatu, sistemu takmičenja, da li je bio kup sistem ili jedinstvena liga, osnovni podaci o kvalifikacijama, rezultati , tabele završnice prvenstva i liste najboljih strelaca.

U knjizi su prikazani i svi važni podaci o klubovima, detalji o svakom klubu pojedinačno, ime trenera, spisak igrača i njihova statistika, od pozicije, godišta, broja odigranih utakmica, broja postignutih golova, uz grafički prikaz idealnog sastava, bilans sezone, spisak svih odigranih utakmica svakog kluba sa svim detaljima – protivnik, rezultat, mesto i datum odigravanja, čak i broj posetilaca po utakmicama, imena strelaca i sastav tima, uz mnoštvo autentičnih, često i raritetnih fotografija timova i igrača.

“Igrom slučaja sam stupio u kontakt sa sinovima fudbalera, ili ja sa njima, ili oni sa mnom, tako da je veliki broj fotografija iz porodičnih arhiva. Napisane su i biografije svih igrača koji su ikada nastupili u državnim šampionatima, uz obilje informacija o njima i njihovim karijerama. Moram da primetim da sam prikupljajući građu, nailazio na katastrofalne greške, na primer pogrešna imena igrača u zvaničnim dokumentima Saveza, tako da je zaista bilo potrebno da se najzad objavi jedna ovakva sistematizovana publikacija zasnovana isključivo na proverenim podacima.”

Eminentni domaći novinari visokog renomea, poput Vlade Stankovića, Ivana Cvetkovića, Vlade Novakovića, ocenili su Živanovićev rad i odali mu priznanje, navodeći da je uradio “rudarski posao”.

U pripremi je već nastavak knjige, od 1945. pa nadalje, poručio je Boban Živanović i najavio predstavljanje ove izuzetne knjige, po objavljivanju,  nakon Beograda, i u Smederevu.

Detaljnije o najnovijoj knjizi (i prethodnim knjigama Bobana Živanovića) na web stranici www.facebook.com/hronikaprvelige ili na www.twitter.com/hronikaprvelige

U nastavku je, u najkraćem, lična ocena Vašeg izveštača:

Rad Bobana Živanovića na ovoj knjizi je školski primer istraživačkog novinarstva, motivisan čistim entuzijazmom i nepatvorenom ljubavi prema “najvažnijoj sporednoj stvari na svetu”, sa ciljem sistematizovanja obilja podataka, zasnovanim na istorijsko-arhivskoj građi, o ne tako davnim fudbalskim počecima na ovim prostorima.

Nezahvalno je porediti, ali kao što je na primer za subkulturu od izuzetnog značaja “Ex YU rok enciklopedija” Petra Janjatovića, koji takođe ima familijarne veze sa Smederevom, tako je “Hronika Prve lige 1923-1940”, u sportskim okvirima, važna za sadašnje, a naročito za buduće naraštaje.

Izuzetno i značajno delo, od neprocenjive vrednosti za sportske poslenike i ljubitelje fudbala.

Živanović je ovom knjigom učinio posebnim i Smederevo, ne samo u Srbiji, već na regionalnom nivou.

Čitaj dalje...

Braća i po sportu

SMEDEREVO, 10. maj 2019 – Podunavlje.info nastoji da promoviše sport i sportski način života, posebno, kada za to ima dobar razlog. Postoji li bolji povod od sportskih rezultata braće Savić iz Smedereva, ali i njihovog primera kako motivišu jedan drugog. Obojica su vrhunski sportisti, osvajači međunarodnih nagrada i na tome se ne zaustavljaju.

Veselin je jedan iz plejade smederevskih veslača  koji su nas obradovali brojnim odličjima, poput osvajanja evropskog trona u dvojcu bez kormilara sa Dušanom Bogićevićem 2014. godine, kada su trijumfovali u vremenu novog evropskog rekorda – 6:21,75 minuta. Ovom prilikom, priču posvećujemo starijem bratu Mladenu, koji je upravo postao vicešampion Evrope u jednom od sve popularnijih borilačkih sportova, brazilskoj džiu-džici.

Podsećamo ukratko na vest koju smo objavili pre nekoliko dana:  Na Prvenstvu Evrope u Barseloni (Master International IBJJF Jiu-Jitsu Championship – Europe), u IBJJF federaciji, Mladen Savić iz Smedereva postao je vicešampion Evrope. U nastavku detaljnije.

“Na turniru je bilo ukupno u svim divizijama oko 900 takmičara. Iskreno, nikad u životu nisam video toliki broj učesnika. Iz Srbije smo bili nas trojica, momci iz Vrbasa i Beograda i ja. Predstavljao sam svoj tim za koji nastupam, Rio Grappling Club, na čelu sa Robertom iz Rio De Žaneira koji je bio sa nama u Barseloni i vodio tim. Naravno, na međunarodnim takmičenjima predstavljam i svoj grad i svoju zemlju.”

U tvojoj kategoriji su bili takmičari iz Italije, Španije, Velike Britanije, Holandije, Srbije…

“Nastupio sam u super teškoj kategoriji do 100,5 kg u kimonu. Bilo je veoma naporno zato što sam morao, pre i tokom takmičenja, stalno da imam tu kilažu, a bez kimona da održavam težinu na oko 98 kilograma, cele nedelje, pored svih obaveza, putovanja i samog takmičenja. Inače, takmičenje traje jedan dan, kada su svi mečevi, od kvalifikacija, četvrtfinala, polufinala i finala, u zavisnosti od broja boraca po kategoriji. Nažalost, mi smo u mogućnosti da otputujemo, prespavamo, odradimo takmičenje i odmah posle nazad. Tako da nisu borbe teške, nego cela organizacija putovanja, smeštaja.. Prinuđeni smo da sve to bude što jeftinije.”

Pre Barselone, nepuna dva meseca ranije, osvojio si četiri zlatne medalje u Budimpešti.

“Moja odluka početkom godine, pre takmičenja u Budimpešti koje je održano 9. marta, bila je da se potrudim da odradim sva takmičenja na visokom nivou, koja organizuje ova federacija. U Budimpešti sam osvojio četiri zlata, u mojoj kategoriji u kimonu, u apsolutnoj kategoriji u kimonu, bez kimona svoju kategoriju i apsolutnu kategoriju bez kimona. Tako da kad sam kretao u Barselonu, nekolicina ljudi iz moje okoline očekivali su da osvojim barem dva zlata, što je bilo veoma teško.  Momak koji me je pobedio u finalu, posle je pobedio i u apsolutnoj kategoriji. Reč je momku, mlađem od mene 6-7 godina, koji je opasan u svim segmentima borbe, i u stojećem stavu, i u parteru i iz defanzive. Krenuo sam silovito, vodio sam meč, ali jednostavno, takav je sport, specifičan i lako može da dođe do preokreta. Na kraju me je savladao 6:4, tako da sam morao da se zadovoljim drugim mestom, što je takođe veliki rezultat, s obzirom na najviši nivo takmičenja.”

Šta sledi, kakvi su planovi?

“Plan je kratki odmor posle ovog napornog takmičenja, saniranje nekih manjih povreda, pa vraćanje treninzima. Ako Bog da,  i ukoliko se poklope kockice, očekuje me Evropsko prvenstvo u jiu jitsu No-Gi (bez kimona), koje će biti održano 19. i 20. oktobra u Rimu. Za one koji ne prate ovaj sport, najsličnije je rvanju. To je plan, a sad, videćemo.”

Poruka mladim sportistima?

“Naglašavam da medalje jesu pokazatelj uloženog truda i odricanja, ali nisu presudne  Neko je napravio uspeh ako je osvojio medalje. Nije. Napravio je uspeh ako svakodnevno radi na sebi i svakodnevno daje pozitivan primer, ja dajem primer prvo mojoj deci, zatim drugoj deci koju treniram u klubu u manjoj grupi, uzrasta od pet godina i više, kao i starijoj grupi u kojoj su juniori i seniori. Da im budem primer i motivacija da u ovim godinama (38) mogu da pobedim i da radim borbe sa mlađima od sebe. To mi je prvenstveni cilj.”

Veselin (rođeni brat) i ti ste jedan drugom i primer i uzor…

Foto: Veslački savez Srbije

“Jesmo. Ja sam njemu možda bio primer dok sam se bavio veslanjem, ne toliko posvećeno i ozbiljno. Jednostavno sam bio nezreo za postizanje vrhunskih rezultata. Uvek sam bio u sportu, ali tada nisam bio spreman, nisam se našao u tom sportu. Našao sam se u ovom sportu, gde je bliska borba, jedan na jedan. Brat je zbog mene počeo da trenira veslanje i svedoci smo njegovih vrhunskih rezultata. Nakon toga, on meni postaje uzor u sportskim poduhvatima i odricanjima. Tako da sam neke ozbiljnije rezultate počeo da pravim tek u tridesetim godinama. On je imao pauzu zbog porodičnih obaveza, a ja sam tada krenuo da ostvarujem rezultate, pa se nadam da će moji rezultati njemu da daju dodatni impuls i na neki način da budu stimulans kako bi konačno uspeli da Smederevo ima predstavnika na Olimpijskim igrama u Tokiju. Nisu bitne godine, bitno je da kada dođe do demotivisanosti, uvek smo tu da ’vučemo’ jedan drugoga. To je moj način funkcionisanja.”

Posle Mladenove, očekujemo da nam priču o narednom uspešnom sportskom nastupu, poput pomenutog trijumfa na Evropskom prvenstvu 2014,  ispriča njegov mlađi brat, veslač Veselin Savić. Nadamo se, uskoro.

Čitaj dalje...

Vladimir Blagojević: „Bitka nacija“ – promocija Srbije i Smedereva

SMEDEREVO, 7. maj 2019 – Mislim da smo napravili win-win, fenomenalnu promociju Srbije i Smedereva organizacijom „Bitke nacija“, ocenio je u intervjuu za Podunavlje.info Vladimir Blagojević, direktor Just Out festivala u Manasiji i jedan od inicijatora organizovanja nečega do sada neviđenog kod nas, baš u Smederevu.

„Birka nacija“ je bila i završila se, vreme je za sređivanje utisaka…

Da li su organizatori zadovoljni realizacijom jubilarne, 10. „Bitke nacija“ u Smederevu, prve u Srbiji?

„Druga strana (HMB) je apsolutno zadovoljna, zato što brojke govore da smo uveliko prevazišli posete u prethodnim godinama, što znači da Srbi vole ovakav srednjovekovni manifestacioni turizam. Jako mi je drago da smo poslali, moram tako da kažem, apstraktno lepe fotografije u svet. Imali smo 40 zemalja na terenu, najveće prisustvo do sada, imali smo spektakularne borbe 150 na 150, to do sada svet nije video u takvom formatu. Svedoci smo šta se dešavalo ovih dana, vreme nas je poslužilo, publika je ispunila tribine do poslednjih mesta…“

Koliko je zapravo bilo boraca u Smederevskoj tvrđavi?

„Bilo je hiljadu boraca i hiljadu pratećeg osoblja, zato što borac ne može sam da se opremi da bi izašao na borilište. Videli smo ovih dana da priprema borca za borilište traje pola sata do sat, dok se sva oprema namesti, da bi se smanjio rizik od povreda. Tako da je, praktično, na taj način, 2000 učesnika prisutno na borilištu.“

Čulo se i da je urađeno neverovatno, pre svega, kada je bezbednost učesnika u pitanju…

„Nismo imali ozbiljnijih povreda među vitezovima, sve je završeno sitnim intervencijama u smederevskoj bolnici, što je najvažnija stvar u celoj priči, jer je u pitanju borilačka veština, to je MMA u oklopima. Najveća i sreća i zadovoljstvo je minimalan broj i to što su u pitanju lakše povrede. Na ovoliki broj učesnika, broj povreda je zaista bio minimalan. Mogu da vam kažem da smo imali 60 intervencija u prva tri dana, a prošle godine u Italiji na Svetskom prvenstvu su imali 85 povreda samo prvog dana. To je najbitnija i najlepša informacija, da nismo imali ni približan broj povreda kao na prethodnim prvenstvima. Samim tim, znači i da organizacija napreduje, kvalitet opreme i priprema boraca na terenu.“

Koji su benefiti od organizacije ovakve međunarodne manifestacije i promocije ovog sporta?

„Moje iskustvo za četiri godine koliko organizujemo Just Out u Manasiji, koji je na neki način i uzrok dolaska ’Bitke nacija’ u Smederevo, govori da smo uspeli da pošaljemo slike u svet iz Srbije koje su drugačije od svih ostalih sportova, spektakularne su svojom scenografijom, i mi smo za tri godine stigli do toga da nas na Microsoft news portalu vidi deset miliona ljudi u videu koji su oni kompilirali sa scenama iz Manasije. Zatim, da New York Times piše o tome. Kad kažem New York Times, to smatram vrhom u PR smislu, jer to je besplatna reklama za Srbiju. Svi ostali svetski centri – Peking, Moskva, Berlin, Madrid, Rim.., svi su pisali o festivalu. To je privuklo pažnju svetske javnosti, pa i HMB zajednice sa kojom smo napravili ’Bitku nacija’ u Smederevu, što je praktično nastavak svih pomenutih dešavanja. Sad je otišla još šira slika u svet, zajednička sa partnerima. Očekujem odlične rezultate. Primera radi, prošle godine je samo u Kini 900.000 ljudi ispratilo live stream ’Bitke nacija’. Videćemo statistiku ove godine, ali videli ste da na terenu ima 15 kamera samo iz Kine. Ovaj sport je u ekspanziji, a mi smo ušli u pravom momentu da damo neki svoj doprinos, iako smo mali kao zemlja i kao tim od četrdesetak boraca, spram Rusije, Nemačke ili Francuske koji imaju po 10-12 hiljada registrovanih boraca u ovom sportu. Mi se nosimo sa njima, imamo nekoliko pobeda, ali na promociji ovog sporta, mogu slobodno da kažem, uradili smo više nego bilo koja zemlja pojedinačno.“

Ovogodišnje Svetsko prvenstvo u srednjovekovnim borbama je ispratilo 40 zemalja sveta.

„Ovde je bilo, nemam još uvek precizne podatke, ali više od 50 kamera svakog dana. Taj benefit se ne može meriti finansijski. PR vrednost nije lako izmeriti, pogotovo na globalnom nivou. Svakako, šaljemo najbolju moguću sliku u svet o Srbiji, o Smederevu. Napraviću malo poređenje. Nemerljivo je koliko je jedan Novak Đoković doprineo prezentaciji i prepoznatljivosti Srbije u svetu. Ne želeći da se poredimo sa njegovim doprinosom, ali smo, eto, još jedan od nekolicine projekata koji ide tom putanjom, da Srbiju predstavi u najlepšem mogućem svetlu.“

Ipak, gruba finansijska procena…

„Da ne kalkulišemo sad, ali reč je o potrošenih nekoliko stotina hiljada evra u Smederevu tokom ove četvorodnevne manifestacije.  Potpuno je nemoguće izgurati dan bez 100 evra u Evropi, ali nema veze, da kažemo 100 evra za sva četiri dana u Srbiji, tako da su stranci ovde u Smederevu sigurno ostavili bar 200 hiljada evra. A, gde je smeštaj, gde su transporti… Od Beograda je trebalo stići dovde i tako dalje. Mislim da je to lep, pristojan zamah koji je dat svemu, doprinos porastu turizma i porastu prihoda od turizma na visokom nivou. Jer, ovoliki broj posetilaca, ako kažemo da je kroz tvrđavu prošlo 20 hiljada ljudi tokom četiri dana, a gde je pomoćno osoblje, tako da je sigurno tridesetak hiljada ljudi prošlo kroz Smederevsku tvrđavu. To je impozantan rezultat i govori o tome šta smo uspeli da uradimo u nekoliko dana. Nadam se da će ovaj projekat biti zamajac da ovu tvrđavu oživimo na takav način, da se makar jednom godišnje nešto slično desi, da privučemo što više publike. Ako ne možemo iz celog sveta, onda bar iz Evrope, da napravimo neki kup koji bi se bodovao u bohurt sportu i da na taj način napravimo zamajac da u narednim godinama Smederevska tvrđava dobije pažnju kakvu zaslužuje svih ovi šest vekova, a ne, pre šest, i danas.“

Naredno Svetsko prvenstvo biće održano za dve godine, potom za četiri. Olimpijski ciklus?

„Da, to je želja svih nas koji se bavimo ovim sportom. Već se komuniciralo, naravno, sa Olimpijskim komitetom i zato dolazi do tih promena. Ovo je bilo deseto, jubilarno Svetsko prvenstvo, do sada se održavalo svake godine. Sada prelazimo u fazu kada se prilagođavamo olimpijskim pravilima, sledeće Svetsko prvenstvo za dve, naredno za četiri godine i hvata se ritam na četiri godine, olimpijski ciklus. Na tome se radi, zato i toliko angažovanja na popularizaciji ovog sporta, kako bi se što više omasovio. Čuli smo na otvaranju od predsednika federacije da je prve godine bilo četiri zemlje učesnice, a posle deset godina, ovde je deset puta više nacionalnih timova. Progresivan je napredak u tom smislu i verujemo da će u narednih deset godina biti sport koji promoviše ono što nas je nekad učio Srednji vek, kroz legende i istoriju, dok smo odrastali, a to je viteštvo, čast, obraz, ponos, borba za pravdu, jednakost. i za princezu na kraju. Želimo takvu poruku da šaljemo.

Na primer, ovde smo se borili sa Amerikancima i svi su mogli da vide, i nisu verovali šta vide – momci su se zatrčali jedni prema drugima i stali i zagrlili svi. Pre borbe. To je to što želimo da pošaljemo u svet, da privučemo što veću pažnju i da na taj način menjamo genetski kod našoj deci. Da umesto nekim sporednim stvarima i nasiljem koje se produkuje na televizijskim i holivudskim formatima, prosto pružimo neki otpor tome i decu privučemo vrednostima koje su krasile ljude pre šest vekova, a ne da današnja tehnologija utiče destruktivno na decu i omladinu.“

Foto: podunavlje.info& JustOut/Danijel Milić&printscreen

Čitaj dalje...

Svaki mač koji se iskuje u sebi nosi jedan deo svog tvorca

SMEDEREVO, 3. maj 2019 – Željko Pantić, jedini smederevski kovač  mačeva, tokom jučerašnjeg otvaranja izložbe „Alhemija kovanja“, na kojoj je predstavio svojih 13 radova, portalu Podunavlje.info je posvetio nekoliko minuta. Verujemo da će čitaocima biti zanimljivo da pročitaju šta je o svom radu rekao, o izloženim mačevima, ali i o tome koliko ih je do sada uradio, koji je bio najzahtevniji, koji mu je najdraži…

„Moj prijatelj Svetozar, koji mi je uradio vlasnički list i, uopšte, logo i vizuelni identitet sajta, objasnio mi je da bi trebalo da imam neku evidenciju, i tako sam počeo da uvodim u katalog napravljene mačeve. Za sada smo evidentirali više od 100 mačeva. Polako sam počeo da zovem vlasnike sa kojima sam ostao u kontaktu, da konačno sve stavim u katalog, da se postavi tačan broj“, kaže Željko.

Izdvaja mač – rapir, čija je izrada, kako je rekao, kada bi posmatrao iz ove perspektive, bila najzahtevnija.

„Sečivo mora da bude tanko, lako, da bude savitljivo, a da može da se koristi, da trpi udarce i da se koristi na treningu mačevalaca. Jedno je praviti veliki, težak mač, koji nije proporcionalan, balans nije u skladu i tako dalje, ali uklopiti sve to u prvom maču koji sam radio upravo na tom rapiru – to mi je bilo najteže. Ovde (na izložbi) ima mačeva koji su tehnički zahtevniji, koji su urađeni s mnogo više pažnje i detalja, mnogo više vremena uloženog u njihovu izradu, ali ako bih sad od svih ovih mačeva morao da izdvojim neki koji mi je bio najteži za izradu, to bi svakako bio ovaj“.

Pored specifične varijante „Excalibura“, koji je rađen po želji naručioca, na osnovu snoviđenja, preko drugih dvoručnih, ali i jednoiporučnih i jednoručnih mačeva, pred kojima ne samo deci, već i nama, „matorcima“ zastaje dah, verovatno zato što budi negde duboko zaspalog dečaka, centralno mesto na izložbi ima „Srpski mač“.

„Dugujemo veliku zahvalnost istoričaru Marku Aleksiću, koji je nastavio rad Đurđice Petrović, njeno istraživanje koje je dalo najveću arheološku građu za dokazivanje postojanja ’Srpskog mača’. Marko je to opisao u svojoj knjizi, dao sve tipologije sa konkretnih nalazišta. Sve svetske relevantne institucije su priznale njegov rad i svi mi koji smo pravili taj mač radili smo na osnovu istraživanja koja je opisao u knjizi. Zahvalnost za postojanje tog mača, i mi koji se bavimo tim zanatom, dugujemo ’receptu’ koji nam je Marko dao.“

„Srpski mač“ već 1391. godine u Dubrovniku pominje u svom testamentu dubrovački mačar (kovač mačeva) Dobrič: „dele doe spade schiavonesche“. Mač je imao laka ulegnuća po bočnim ivicama i gornjoj površini a na sredini je bio proširen. Na dršci je imao horizontalnu ovalnu jabuku, a krsnica je blago povijena naniže. Posle pada Srbije krajem XV i početkom XVI veka, proizvodnju ovih mačeva preuzimaju u malo izmenjenom obliku Venecija i gradovi u Dalmaciji, a nose ih svi stanovnici istočne obale Jadrana. Najlepši primerci danas mogu da se vide u Duždevoj palati u Veneciji kao čuveni i popularni „skijavone“ – slovenski, tj. srpski mač.

Željko objašnjava da je, generalno, mač kao oružje, evoluirao kao što je i vojska evoluirala, prilagođavao se načinu borenja, pa se od teškog dvoručnog došlo do rapira i sličnih lakih mačeva, sa jedne strane i, sa druge strane, sablje.

Razgovor sa Željkom Pantićem, koji je bio vidno zadovoljan odličnom posetom na otvaranju izložbe, posebno zato što je organizovana u njegovom gradu, završavamo rečima kojima je i najavljena izložba „Alhemija kovanja“,  koja je otvorena u Muzeju u Smederevu do 31. maja.

„Istorija sveta je istorija mača. Mač  je mnogo više od oružja – njime se vladalo, inaugurisalo, raščinjavalo, pod njim su se zaklinjali i nestajali. Majstori koji su kroz istoriju spoznali tajnu mača i danas kroz te mačeve žive, jer svaki mač koji se iskuje u sebi nosi jedan deo svog tvorca.“

Na Željkovom sajtu (http://zeljko-pantic.com/) možete naći podrobnije informacije o ovom umetniku/zanatliji, ali i o samom procesu proizvodnje mačeva.

Čitaj dalje...

Lukić prvostepeno osuđen, posle pet godina od podizanja optužnice

SMEDEREVO, 24. april 2019 – Prvostepenom presudom, Milan Lukić, smederevski političar i kontroverzni biznismen, osuđen je na godinu dana kućnog zatvora, potvrđeno je portalu Podunavlje.info u Osnovnom sudu u Smederevu.

Na prvostepenu presudu Lukić ima pravo žalbe.

Posle sprovedenog krivičnog postupka, okrivljeni Milan Lukić oglašen je krivim po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu, podnetim početkom 2014. godine, za krivično delo – teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

Sud ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 12 meseci „u kućnim uslovima“, a okrivljenom Lukiću je istovremeno izrečena mera bezbednosti – zabrana upravljanja motornim vozilom, takođe u trajanju od 12 meseci, po pravosnažnosti presude.

Milan Lukić (1954) iz Smedereva, bio je učesnik saobraćajne nesreće kod Mihajlovca u novembru 2012. godine. On se tereti da je upravljajući putničkim vozilom (džipom) izazvao saobraćajnu nezgodu sa smrtnim ishodom, kada je D.N. (65) poginuo na licu mesta, a tri osobe su zadobile lakše telesne povrede.

Zbog otklanjanja utvrđenog procesnog nedostatka, početkom 2017. ponovo je bio otvoren glavni pretres u predmetu protiv okrivljenog Lukića, iako je u martu 2016. bila izrečena prvostepena presuda. Tom presudom je bio osuđen na deset meseci kućnog zatvora i šest meseci zabrane upravljanja motornim vozilom, ali je ta presuda ukinuta i postupak je vraćen na početak.

Inače, za pomenuto krivično delo zaprećena je kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina.

Prema Zakonu o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera , kućni zatvor predstavlja zamenu za kaznu „klasičnog zatvora“ i to kada sud dozvoli okrivljenom da kaznu zatvora izdržava u prostorijama u kojima stanuje. Ovaj vid izdržavanja kazne predviđen je za osuđene do godinu dana zatvora, a najčešće je reč o krivičnim delima iz oblasti saobraćaja, sitnih krađa, zloupotreba narkotika… Osuđeni, prema Zakonu, ima pravo da u toku dana napusti stan na najviše dva sata, a u posebno odobrenim slučajevima i duže. U slučajevima kućnog zatvora bez elektronskog nadzora, poverenik sprovodi kontrolu nenajavljenim posetama i telefonskim pozivima.

Lukić je donedavno bio jedan od glavnih aktera na smederevskoj političkoj sceni kao lider Koalicije za bolje Smederevo, ali na poslednjim lokalnim izborima ova grupacija nije osvojila nijedan mandat u Skupštini grada Smedereva.

Prethodno je obavljao funkciju člana Gradskog veća u Smederevu, na predlog gradonačelnice Smedereva Jasne Avramović, sve do decembra 2015, kada je bio prinuđen da podnese ostavku po preporuci Agencije za borbu protiv korupcije, zbog sukoba interesa.

Njegovo ime se, podsetimo, vezuje za nekoliko privatizacionih afera, najpoznatija je Keramika (Kanjiža), o kojoj je svojevremeno pisala i pokojna Verica Barać i koja je ponovo bila u centru pažnje domaće ali i inostrane javnosti, kao deo istraga o 24 sporne privatizacije u Srbiji. Prema pisanju CINS-a (Keramika: Lomljivi zakoni, dekorativna pravila i kolaž problema), Milan Lukić je, zbog utaje poreza i zloupotrebe ovlašćenja u privredi, osuđen u Osnovnom sudu u Senti u julu 2015. i januaru 2016. godine, na godinu i sedam meseci zatvora, uslovno na četiri godine i na novčanu kaznu od 100.000 dinara. (https://24slucaja.cins.rs/sr/keramika_lomljivi_zakoni_dekorativna_pravila_i_kolaz_problema).

Foto: Yotube printscreen

Čitaj dalje...