SMEDEREVO, 12 avgust 2020 – Ovih dana nastavljeni su radovi, tačnije započela je druga faza zaštitnih arheoloških istraživanja u sektoru Varoške kapije Smederevske tvrđave, koje izvodi Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture. Pored ostataka bedema, same kapije i kule 15, stradalih u eksploziji 5. juna 1941. godine, po prvi put se posle više od 120 godina ukazala i turska topovska kula, bolje rečeno, ono što je od nje u zemlji ostalo nakon što je srušena kada je tuda prošao krak tadašnje pruge Beograd – Niš.
– Prošle godine smo istražili pedesetak metara bedema, koji nije bio vidan u odnosu na nivo terena, jer je u eksploziji u potpunosti razrušen, i tada smo utvrdili da je došlo i do pomeranja kule 15 i bedema ka jugu, ka gradu, za nekih tri metra. Bedem i kula su prvi stradali, ali su u isto vreme zaštitili grad od većeg razaranja – objašnjava Dejan Radovanović, v.d. direktora Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika nemalu razliku između pozicije preostalog, nadzemnog dela bedema i ovog otkopanog.
Sada su radovi prošireni u pravcu baš ka gradu, i tu su se pojavili obrisi petougaone kule koju su Turci tu podigli, baš kao još tri ostale, za baterije topova. Jer, kada je Đurađ pravio utvrđenje nije mogao da zna da će se već za nekoliko decenija ratovi voditi topovima. Tvrđava je bila, kada su je Turci preuzeli, s njihove tačke gledišta, „zastarela“ i morala je da bude prilagođena novim okolnostima i načinu ratovanja, koji se dramatično promenio ulaskom u doba baruta.
– Ta kula je deo spoljašnjeg odbrambenog prstena , koji su Turci izgradili 1483. godine. On je imao tri kule na uglovima i ovu četvrtu ispred ulaza. Sve te kule su bile topovske. Ova, na ulazu, bila je prolazna, iz nje se išlo pravo na kapiju. Osnovu te kule smo sada definisali, bila je petougaona, sa topovima na dve strane, u pravcima odakle je mogao eventualno da bude napadnut grad – pokazuje Radovanović mesta na osnovi kule gde je bio prolaz i u kojima su bili topovi.
S druge strane spoljašnjeg bedema, prema gradu, bio je kanal koji je povezivao Jezavu i Dunav. Ni tog kanala, baš kao ni bedema, odavno nema. Tvrđava je tako bila opasana vodom sa sve tri strane, pa su je zvali i „Vodeni grad“.
Inače, tokom iskopavanja, otkrivena je i vodovodna linija, od keramičkih cevi, najverovatnije takođe iz turskog doba, jer je išla u pravcu hamama u Tvrđavi. Pošto su završena mašinska iskopavanja, sada se prelazi na ručna, pa će možda biti jasnije koje i kada napravio tu vodovodnu liniju. S obzirom da je nakon petojunske eksplozije čitav taj deo bio zatrpan šutom, kada iskopavanja krenu dublje, moguće je da će biti još zanimljivih nalaza.
Foto: podunavlje.info©