SMEDEREVO, 20. jun 2020 – Smederevo je bilo poslednja prestonica srpske srednjovekovne države. Pad Smedereva 1459. bio je početak direktne osmanske vlasti nad Srbijom, koja je uz kraće prekide trajala sve do Prvog srpskog ustanka 1804. godine.
Despot Đurađ Branković je bio je primoran da podigne novu prestonicu pošto je za samo dve godine Srbija izgubila važne gradove, među njima i dve prestonice – Kruševac i Beograd. Đurađ Branković se našao između dve sile, Ugarske i Turske, bio je dvostruki vazal i vladar države koja je umnogome zavisila od njih. Napori koji su činjeni da se Srbija spase i digne, od Kosovskog boja do pada Smedereva, nisu dali rezultata. Srbija je uništavana borbama za vlast i sebičnim prohtevima članova dinastije i vlastele. Jedini koji je bio jak, i kao ličnost i kao vladar, bio je despot Đurađ Branković, ali takvi, na žalost, nisu bili i njegovi naslednici.
“Sa dolaskom borbenog i energičnog sultana Mehmeda II, koji je bio pregao da Balkan napravi potpuno svojim, morala je prestati sva politika srpskog laviranja. Uostalom, kad je on preduzeo odlučni korak da učini kraj samostalnosti srpske despotovine, srpsko pitanje bilo je u osnovi davno rešeno. Ogromna većina srpskog naroda nalazila se već od ranije pod sultanom; 1459. god. ugašena je samo prividna vlast srpske despotovine, koja je bila svedena na nepuna dva-tri sreza“, piše akademik Vladimir Ćorović u „Istoriji srpskog naroda“.
Ilustracija: Turska minijatura – opsada Beograda 1456.