Da, to sam ja – Marija Đurić

SMEDEREVO, 26. maj 2020 – Volonteri Crvenog krsta u Smederevu evidentirali su i obradili 5.231 poziv u okviru Kol-centra 65+ tokom vanrednog stanja. Izvršili su 633 dostave namirnica i lekova na kućne adrese, učestvovali su u distribuciji oko dve hiljade porodičnih paketa hrane i higijene… To je samo deo, u brojke na ulazi šta su sve još uradili, ali i videli i čega su se naslušali obavljajući svakodnevne zadatke. Sada, kada se sve to završilo, kada je vanredno stanje za nama, želja nam je da kroz prenošenje njihovih kazivanja, u okviru serijala „Da, to sam ja“, ukažemo na značaj nesebičnog angažmana ovih mladih ljudi, da im se makar na taj način odužimo.

Marija Đurić ima 22 godine i student je defektologije, tokom pandemije COVID-19 bila je zamenik rukovodioca kol-centra 65+, sa zadatkom organizacije rada volontera. Ovo je njena priča.

„Prvi put sam se susrela sa Crvenim krstom 2012. godine. Sve je bilo jako spontano, kao i sve što na kraju najviše zavolimo. Bilo je to učestvovanje u akciji  dobrovoljnog davanja krvi’. Bila sam mlada, zbunjena, ali sam znala da mi se to dopada. Jer, osim što volonteri pomažu drugim ljudima, oni pomažu i jedni drugima i to je ono što me je ponukalo da ostanem. Završila sam obuku iz pružanja Prve pomoći 2013. godine, zatim 2014. obuku za rad u Službi traženja Crvenog ksta Srbije. Iste godine osvajam prvo mesto na konkursu ’Krv život znači’, za edukativni video klip u kome ukazujem na značaj dobrovoljnog davanja krvi. Poplave koje su našu državu zadesile u maju 2014. godine bile su prvi i najveći izazov sa kojim sam se susrela. Tada sam osetila šta zapravo znači spasiti nekome život.

Početkom 2018. godine postajem  član Jedinice za delovanje u nesrećama.  Stečena znanja bila su mi dobra podloga za primenu u novonastaloj situaciji sa epidemijom Kovid-19.  Poverena  mi je uloga da prenesem  sva dosadašnja znanja novim volonterima, podelim ih u timove i ukažem na pravila ponašanja, aktivnosti kol-centra i ulogu koja je poverena Crvenom  Krstu. Sa druge strane i  sama sam se prvi put direktno susrela sa praktičnim stvarima o kojima sam godinama učila. Pomagali smo onima kojima u tom trenutku nisu mogli da pomognu sebi i pružali im svaki vid podrške koji im je bio potreban. Pored osnovnih usluga dostave potrebnih namirnica, pružali smo i informacije o merama samozaštite i i zaštite mentalnog zdravlja, pre sveg ljudima koji su bili u samoizaloaciji. Ne možete da zamislite koliko sam emocija uspela da prepoznam samo na osnovu nečijeg glasa i jednog telefonskog razgovora. Svakome ko je tada pozvao je značila bar jedna osoba koja će da ih sasluša. Mi smo slušali.

Trudili smo se da uvek držimo dobru komunikaciju sa svim volonterima i budemo upućeni u trenutno stanje na terenu. Međutim, bilo je trenutaka gde su svi volonteri zauzeti terenskim obavezama, a nekome je hitno potrebna pomoć. Nikada neću da zaboravim kada je telefon jednog dana zazvonio oko 19 sati. Policijski čas, zabrana kretanja svih građana. Zabrinuta žena zove i uspaničeno objašnjava kako mala beba od dva meseca nema šta da jede i kako joj je hitno potrebna dohrana jer je ona izgubila mleko. U tom trenutku zaboravite na sve formalnosti, pitanja, dvoumljenja. Samo upalite svoj auto i odlazite na tu adresu sa dohranom. Ja sam tog dana tako uradila. Nakon toga mi nije bitno ničije hvala, ničije bravo, ni aplauz. Bitan mi je teret koji pada sa srca i iz očiju ženi koja me je nakon pola sata videla na svojim vratima.

Mi, volonteri radimo, ali u tišini. Mi pažnju kao takvu zapravo i ne tražimo, samo se nadamo da će ljudi imati malo više svesti o učinku nas kao jednog hrabrog tima koji uvek ide srcem, ne postavljajući pitanja. Ne postavljamo ih jer nismo tu zato što moramo, već zato što želimo. Ovde smo naučili da slušamo pažljivo, budemo prilagodljivi, empatični i zadržimo pozitivan stav u situaciji u kojoj smo se našli.

Slobodno mogu da kažem da smo organizacija sa velikim srcem neko ko nesebično daje, a ne traži ništa za uzvrat.  Ovom prilikom bih želela da pozovem sve ljude dobre volje da uvek idu srcem i priključe se Crvenom krstu,  jednoj od duhom najbogatijih organizacija.“

Projekat „Da, to sam ja – promocija uspeha dece i mladih u Smederevu“ je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Skorašnji članci

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien