25. mart 2020 – Unija poslodavaca Srbije uputila je predloge Kriznom štabu za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti Covid-19 po privredu.
Unija poslodavaca Srbije smatra da je neophodno da Vlada usvoji set privremenih mera u oblasti rada i smanjenje poreskih izdataka u domenu fiskalne politike, čime bi se čuvala likvidnost u privredi i nivo zaposlenosti u situaciji sa drastično manjim obimom posla:
1. Privrednim subjektima produžiti rokove plaćanja ka javnim i javno-komunalnim preduzećima za minimum 30 dana od ugovorenog datuma dospeća obaveze;
2. Privrednim subjektima omogućiti rasterećenje poreza i doprinosa na zarade koje poslodavci budu isplaćivali zaposlenima u iznosu do minimalne zarade, a za najugroženije privredne delatnosti (turizam, ugostiteljstvo, putnički saobraćaj, delatnosti samostalnih radnji) u potpunosti preuzeti trošak zarada zaposlenih za čijim radom neće postojati potreba za vreme trajanja vanrednog stanja i u razumnom periodu po ukidanju istog u iznosu minimalne zarade, kao i zasposlenih koji budu odsustvovali sa rada usled bolesti COVID-19 usled karantina ili bolničkog lečenja;
3. Privrednim subjektima omogućiti pristup povoljnim kreditima privredi uspostavljanjem garantnog fonda uz usaglašen pristup podeli rizika između Vlade i poslovnih banaka;
4. Za vreme trajanja vanrednog stanja i u razumnom periodu od ukidanja vanrednog stanja odložiti plaćanje obaveza za porez na dodatu vrednost, akontacija poreza na dobit pravnih lica, a kontrole Poreske uprave za vreme trajanja vanrednog stanja ograničiti na izricanje opomena i upozorenja, dok se obračunavanje kamate na dospele poreske obaveze za vreme trajanja vanrednog stanja i u periodu od 30 dana od dana ukidanja vanrednog stanja treba ukinuti;
5. Preduzetnicima koji su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod, zanatlijama, takozvanim paušalcima, treba umanjiti obaveze po osnovu poreza na prihod od samostalne delatnosti i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2020. godinu za minimum 50%;
6. Omogućavanje nesmetanog prekograničnog transporta robe i usluga, uz preporuku Vladi da se hitno otpočnu pregovori i usaglašavanje mera sa zemljama sa kojima se graničimo, uključujući zemlje EU i CEFTA zemlje, kako bi i naša zemlja imala tzv. „zelenu traku“ za promet robe.
7. Pojednostavljenje administrativnih procedura i njihova brža digitalizacija, kao što su omogućavanje elektronskog otvaranja bolovanja, prijave prebivališta i ostalog gde je god to moguće;
8. Status kompanija koje su u svetlu vanrednog stanja označene kao snabdevači esencijalnih proizvoda, treba definisati centralizovano, potpuno odvojeno od cele ostale privrede. U cilju zaštite života i zdravlja stanovništva i nastavka rada i poslovanja privrednih subjekata koji obavljaju delatnosti od esencijalnog značaja, u ovom slučaju: proizvođači i trgovci prehrambene robe, osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme, dezinfekcionih sredstava i sličnih proizvoda, kao i proizvođači lekova i apotekara koji imaju status snabdevača, te pružaoci komunalnih i telekomnikacionih usluga, treba proglasiti neku vrstu radne obavezeza za zaposlene, a da se ovim poslodavcima ostavi na odlučivanje da pojedine zaposlene oslobode ove obaveze prema stvarnoj situaciji a ne prema trenutnim preporukama;
Iz Unije poslodavaca smatraju i da je bitno da se centralizovano uredi radno vreme za trgovine osnovnim životnim namirnicama i apotekare koji imaju status snabdevača, kako ne bi zavisili od odluka lokalnih vlasti.
Napominjemo da je neophodno da se ove mere donesu što pre, da ne sme da bude diskriminacije između javnog i privatnog sektora i da svaka mera treba da važi za celu vertikalu privrede i da smo za pojedinačne mere, koje bi važile samo za određene klastere, već zakasnili što ne znači da ne treba otklanjati u hodu probleme i specifične barijere za određene grane privrede, kao što je primer vozača i preko-graničnog saobraćaja, dostave sirovina, materijala i slično. Svaka mera treba da bude nedvosmislena i jasno komunicirana – navedeno je u objavb Unije poslodavac.
Iz Unije dodaju i da novčani tokovi moraju da se očuvaju na što višem nivou i što duže i da pozivanje na neplaćanje usluga nije dobar put, te da postoje alternative šalterskom plaćanju i da na tome treba raditi.