Vladimir Kulagić: Zadatak nam je da bude toplo i da lakše dišemo

SMEDEREVO, 11. mart 2020 – Grejna sezona se bliži kraju, vreme je da se sumiraju rezultati. Zima nije, najvećim delom, ličila na sebe – kada se sve sabere, bila je sve samo ne hladna. Pored toga što je ponekad više podsećala na jesen ili čak proleće, ova zima ostaće upamćena i po zagađenju vazduha. O obe ove teme razgovarali smo sa Vladimirom Kulagićem, direktorom smederevskog Javnog preduzeća Grejanje.

Nije ostalo još mnogo do kraja grejne sezone, a ove zime nije bilo niskih temperatura kao nekih ranijih godina, malo nas je i nebo pogledalo…

Jeste, iza nas je izuzetno blaga zima, a ispred nas je još oko pet nedelja grejanja. Pored činjenice da nije bilo snega, ovu zimu ćemo pamtiti i po manjoj potrošnji energenata. Imaćemo tu uštedu, ali u finansijskom smislu manju nego što bi se moglo očekivati, jer je cena goriva tokom ove grejne sezone varirala, bilo je padova ali i skokova. U jednom trenutku je bila najviša u poslednjih 7-8 sezona.

Više temperature, verovatno i manje opterećene za kotlarnice, da li i manje kvarova?

Kada je tehnika u pitanju, nije bilo većih problema. Ova zima se I što se toga tiče može okarakterisati kao prosečna. Sve intervencije su odrađivane u toku noći ili u roku od 24 sata od nastanka kvara, osim na nekoliko mesta, gde su, zbog duže intervencije, umanjeni računi potrošačima – znaju to naši korisnici u Nušićevoj 5 i Nušićevoj 8. Kada se sve sabere, pa I broj intervencija, ovo je jedna prosečna grejna sezona koju ćemo, nadamo se, uspešno privesti kraju.

Mazut kao energent nije baš na dobrom glasu, kada je zaštita životne sredine u pitanju, a većina kotlarnica u Smederevu koristi ga kao gorivo.

Pred početak ove grejne sezone, prema podacima koje smo imali, a i prema Pravilniku koji je donela Vlada Republike Srbije, trebalo je da 31. decembra prestane proizvodnja mazuta koji koristimo, ali je taj rok produžen do polovine ove godine. Naredne sezone, dakle, neće biti više mazuta sa sadržajem sumpora do 3 posto, već je dozvoljena proizvodnja lož ulja koje sme sadržati do jedan procenat sumpora. To će, svakako, uticati na povećanje cene, ali će, s druge strane, doprineti zaštiti životne sredine. Činjenica je da imamo negativan uticaj na životnu sredinu, da je emisija produkata sagorevanja takva kakva jeste, ali je to u sličnim okvirima, poslednjih 30-40 godina. Trudimo se da dodavanjem aditiva, češćim čišćenjem dimnjaka i kotlova, poboljšamo stanje koliko možemo, da budemo na taj način manji zagađivači.  Rezultat korišćenja mazuta kao goriva jeste emisija produkata sagorevanja sa većim sadržajem sumpornih i azotnih oksida. Naša borba je da toga bude što manje. Sumporni oksidi zavise od kvaliteta goriva, a azotni od kvaliteta opreme koju koristimo. Zbog toga se trudimo da ta oprema uvek bude ispravna, podešena, a kvalitet mazuta se, rekoh, menja, tako da će naredne sezone i tu biti poboljšanja.

Konverzija kotlarnica je nešto o čemu se godinama govori, a ove zime je, zbog zagađenja vazduha, ta tema, čini se, posebno aktuelizovana.

Trudimo se da se što bolje pripremimo za taj period kada će doći do konverzija kotlarnica. Naravno, onih koje je moguće konvertovati. Kotlarnice koje ne ispunjavaju propisane tehničke uslove verovatno ćemo morati vremenom da ugasimo. U ovom trenutku imamo kotlarnicu Majdan, koja je 2018. definitivno prešla na gas i kotlarnicu u ulici Jovana Krajišnika koja takođe koristi prirodni gas kao gorivo. Ove godine smo, kroz Program poslovanja, definisali izradu projektne dokumentacije za prelazak na gas kotlarnice Senjak. Pored navedene pokušaćemo da završimo projektnu dokumentaciju i za kotlarnicu Papazovac, pa je onda na nama i na lokalnoj samoupravi da definišemo prioritete, da sklopimo finansijsku konstrukciju i da krenemo u realizaciju konverzije.

Ima li nade da se u skorije vreme reši to pitanje, da se pređe na po okolinu manje štetne energente ili već na koji drugi način, da se grejemo, a da možemo i da dišemo?

Ovde je kroz istoriju komunalne energetike bilo mnogo lutanja; pokušaja da se napravi centralna toplana, da se odradi toplifikacija grada Smedereva otpadnim toplota iz procesa proizvodnje Železare, bilo je i razmišljanja da se iz Požarevca toplodalekovod “dovede” do Smedereva… To su sve ideje koji su postojale unazad nekoliko decenija. Ono što je sigurno, moraćemo nešto da uradimo, ali ti potezi moraju da budu rezultat strategije, koja se, koliko ja znam, u ovom trenutku radi. Ako je konverzija kotlarnica, jedne pa druge pa treće, cilj te strategije – onda treba ići u tom pravcu. Ako je strategija napraviti centralnu toplanu – onda tome treba težiti. Važno je da se sva  individualna ložišta, mimo naših kotlarnica ugase. Kada imate dobar I pozdan izvor toplote možete da povežete sve te korisnike koji koriste fosilna goriva, a koja poprilično zagađuju životnu sredinu. Utiču na kvalitet vazduha i naše kotlarnice, ali sigurno još i više individualna ložišta, naravno i saobraćaj, a verovatno i industrija daje svoj doprinos zagađenju. Moramo zajednički da se borimo, jer svi udišemo taj vazduh, gde god bili i šta god radili.

Skorašnji članci

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien