Ako temperatura poraste za 2 stepena polovina vinograda će nestati

Izvor: The Guardian, 24. februar 2020  – Londonski Gvardijan je objavio zanimljiv tekst koji bi mogao da zainteresuje i ovdašnje vinogradare, jer teorija po kojoj se „nas globalno zagrevanje ne dotiče“ u priličnoj meri pada u vodu. U najkraćem, ukoliko ili kad, jer je to sve izvesnije, srednje godišnje temperature porastu za 2o Celzijusa to će za posledicu imati gubitak 56 posto vinogradarskih površina, a ako (i kad) to bude 4o C biće izbrisano čak 85 procenata vinograda.

Od požara do plima i oseka, klimatska kriza već donosi brojne pretnje, a sada naučnici kažu da bi mogla da donese i gotovo izumiranje vinogradarstva. Istraživači su ispitivali zemlјu pogodnu za gajenje 11 popularnih sorti vinove loze i otkrili da će zagrevanje 2oC  iznad preindustrijskog nivoa – porast koji svet treba da pređe – rezultirati gubitkom više od polovine odgovarajuće zemlјe unutar postojećih vinogradarskih regija u poređenju sa 1970-im, pre najozbilјnijih uticaja globalnog zagrevanja.

Očekuje se da će bela sorta ugni blanc (poznata i kao trebbiano toscano) izgubiti 76 procenata pogodne površine za uzgoj, a rizling 66 posto. Predviđa se i da će crno grožđe izgubiti 31 odsto površine koja se trenutno smatra pogodnom za uzgoj sorte.

Istraživanje takođe pokazuje da ako bi se na tim površinama izvršila zamena prikladnijim vinskim grožđem, odnosno bile zasađene nove pogodnije, time bi „samo“ 24 posto površina za uzgoj loze nestalo. Na primer, mnoge površine vinske zemlјe pogodne za pinot noir, kako preporučuju stručnjaci, treba da se preorijentišu na grožđe poput sirah, monastrell i grenache, koje daju plod kasnije tokom godine i mogu bolјe da podnose topliju klimu.

I dok će prema istraživanju, neke zemlje poput Italije i Španije, u slučaju globalnog zagrevanja od 4oC izgubiti i 90 posto površina pod grožđem, nekima će to doneti boljitak, pa će tako, ničim izazvani, veliki delovi Velike Britanije postati pogodni za gajenje vinskog grožđa dok se planeta i dalјe zagreva. Rane zrele sorte kao što je pinot noir nastaviće kretanje prema severu.

Studija, mora se i to reći, ima ograničenja, uklјučujući i činjenicu da se bavi sa samo pregršt od više od 1.100 sorti vinskog grožđa. Neke druge sorte mogle bi da ponude veće potencijale za prilagođavanje dok klima nastavlјa da se zagreva.

Ipak, neke činjenice su nesporne, uključujući i onu, koja je uzgred pomenuta, da je presađivanje vinograda izuzetno skupo. 

https://www.theguardian.com/food/2020/jan/27/global-heating-may-lead-to-wine-shortage-vineyard

Foto/ilustracije: pixabay.com

Skorašnji članci

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien