You are here

Pored Dunava: Skelet star 8.000 godina i sekira od jelenskog roga

2. oktobar 2019 – Tim arheologa Dušana Borića, saradnika na Italijanskoj akademiji za napredne studije Univerziteta Kolumbija, na lokalitetu Vlasac u Đerdapu, 3 kilometra nizvodno od Lepenskog vira, pronašao je potpuno očuvan skelet koji datira iz 6500. godine pre naše ere. Reč je o važnom otkriću, jer ovo je prvi grob u kome su pronađeni i ostaci sekire od jelenskog roga.

Skelet se pojavio u zapadnoj zoni lokaliteta, a arheolozi smatraju da pripada kasnom mezolitu, što bi trebalo da potvrde laboratorijska ispitivanja, brojne analize izotopa pomoću kojih će naučnici na osnovu zubne gleđi dobiti podatke o prehrani, mogućim migracijama te osobe, odnosno, da li je ova osoba sahranjena u kraju u kome je i rođena.

„Dosad imamo dobre indicije da je to grob iz kasnog mezolita, jer je u ovom regionu to tipičan način sahranjivanja u tom periodu. Skelet ispružen na leđima, sa rukama na karlici, koji su uvek stavljali paralelno sa Dunavom, a glava je uvek okrenuta nizvodno. To je neka vrsta obrasca po kome se prepoznaje da je u pitanju kasni mezolit, kao i neke alatke koje su pronađene u grobu“, kaže za Sputnjik Dušan Borić.

Rog jelena ga razlikuje od drugih

Reč je o alatki od roga jelena, a interesantno je da u istraživanjima istog tima od 2006. do 2009. godine nije pronađen nijedan grob koji je imao istu ili sličnu alatku. Na prethodnim iskopavanjima koje su obavili Dragoslav Srejović i Zagorka Letica početkom sedamdesetih godina prošlog veka, pronađen je samo još jedan sličan grob.

„Takve alatke od jelenskog roga su najverovatnije bile neki deo sekire. Oni u kasnom mezolitu nisu još uvek imali glačane kamene sekire koje su korišćene kasnije, tokom neolita, koje u ovaj region dolaze tek nekoliko stotina godina od datovanja groba koji smo pronašli. Mislimo da imamo dobre pokazatelje da su alatke korišćene najverovatnije kao sekire, koje su mogle pre svega biti korišćene u obradi drveta“, kaže Borić.

On dodaje da to što je alatka položena u grob može da znači da je u njega sahranjen muškarac, jer verovatno predstavlja neku aktivnost koju je čovek koji je sahranjen uz sam Dunav obavljao tokom života, pa su odlučili da ga sa njom i sahrane.

„Ovaj grob i populacija kasnog mezolita koju nalazimo na Vlascu predatira pojavu Lepenskog vira. To sa ljudi, lokalni lovci-sakupljači i ribari koji su bili ti koji su posle nekoliko stotina godina od vremena ove inhumacije počeli da grade i izgradili Lepenski vir onako kako ga mi danas znamo, sa trapeznim kućama i sa ognjištima u sredini, ali i sa umetnošću skulpturalnih oblutaka koji se tamo nalaze“, kaže ovaj arheolog.

Možda je reč o ubistvu

Jedna od zanimljivosti je da je u dodiru sa telom ove individue u predelu karlice bila i alatka od kremena, koja je mogla biti deo nekog projektila ili kompozitne alatke, pa se ne može isključiti mogućnost da je do smrti došlo nasilno, u kontaktu sa drugom osobom iz iste grupe ili u ratu sa drugom grupom ljudi.

U ispuni grobne rake nalaze se veoma male ljušture slatkovodnog gastropoda koje su verovatno korišćene u ornamentisanju tela, koje su otkrivene preciznim iskopavanjem i detaljnim vodenim prosejavanjem sedimenta iz groba.

Planiramo dalji rad na Vlascu, jer još ima arheoloških slojeva koji nisu istraženi, verujem da možemo da očekujemo i nove nalaze ovakvih skeleta, kaže Borić.

Arheolozi se vraćaju na mesto zločina

„Planiramo i istraživanje na nekim drugim mestima, na lokacijama takođe na Đerdapu, koje dosad nisu istražene. Pretpostavljamo da na njima postoji mogućnost za pronalaženje, po pitanju starosti, sličnih arheoloških slojeva, a možda i nešto starijih ili mlađih. Tema projekta je da se razume kako dolazi do tog prelaza od lovačko-sakupljačkog, ribarskog načina života do trenutka kada prvi zemljoradnici dolaze u ovaj region i osnivaju svoja naselja“, objašnjava Borić.

Ovo veliko važno istraživanje DNK pronađenih skeleta zapravo polako otkriva da stanovnici Lepenskog vira možda nisu autohtoni, već da su na prostor današnje Srbije stigli sa istoka, iz Anadolije. Iznenađujući zaključci o poreklu evropskog stanovništva i njihovom kretanju privukli su ogromnu pažnju svetske stručne javnosti.

Autor: Senka Miloš

Izvor: Sputniknews.com

Foto: Dušan Borić Twitter

Skorašnji članci

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien