You are here

Smederevo imalo pristanište na Dunavu pre Beograda

SMEDEREVO, 25. avgust 2019 – Prošlonedeljna poseta ministarke Zorane Mihajlović oživela je ponovo pitanje koje je ovde aktuelno evo već treći vek; kako i kada će Smederevo iskoristiti svoj puni kapacitet lučkog grada na Dunavu?

Smederevo je naime, ne pominje se to često, imalo prvo pravo pristanište na Dunavu dve godine pre Beograda. Od 1883. do 1885. godine je građeno, i sagrađeno – za razliku od nekih najavljenih a nikada realizovanih investicija, kakvima svedočimo u naše vreme.

Od kamena donesenog iz Mađarske, kako je to još Feliks Kanic opisao u svom putopisu „Srbija – zemlja i stanovništvo“, u delu „Smederevo i okolina“, podignut je kej u dužini od 220 metara, sa dva po sedam metara visoka krila sa prilaznim stepeništima. Preko Smedereva je išao izvoz rogate marve, loja, voska, žita, voća, vina, šišarki i svinja. I po 30 brodova talasalo se u gornjem pristaništu, čekajući da primi teret i otisne se put Pešte, Beča…

Pedesetak godina kasnije, kada je u Smederevu počela da radi Železara, originalni SARTID, pa i brodogradilište koje je tu bilo, luka je dobila na značaju, postavljena je prva parna dizalica. Prva elektrodizalica je u smederevskoj luci montirana 1958, sledilo je vreme izgradnje nove železare, pristanište je postalo još bitnije, sve kabasto i gabaritno neophodno za nastanak budućeg Metalurškog kombinata stiglo je Dunavom. Kasnije je sve potrebno za rad Železare, ruda, koks, kreč, brodovljem dolazilo, baš kao što su i proizvodi, koturovi, toplo i hladno valjani limovi, Dunavom otpremani. Luka je svoju sudbinu tako nekako vezala za Železaru, na kraju postala i njen deo.

Kada su Amerikanci 2003. preuzel i Železaru, revitalizovali su ideju o gradnji luke na Dunavu na obodu Godominskog polja, u industrijskoj zoni. Što bi tada urađeno na tome je i ostalo. Luka sa kapacitetom od bezmalo dva i po miliona pretovarnih tona godišnje, koja najvećim delom baš i služi Železari.

A sada bi, sudeći po obimnim planovima i onom što se čulo na početku pomenute posete ministarke Mihajlović, to trebalo da se promeni, da luka postane bitna ne samo za Železaru, čak ne ni samo za Smederevo, nego za čitavu Srbiju. Za početak, napravljen je industrijski kolosek i železnička stanica.

– Ovo znači i povezivanje vodnog i železničkog saobraćaja. Konačno smo 2014. godine počeli da ulažemo i u vodni saobraćaj, do tada su ulaganja bila nula. Mi sada ulažemo 380 miliona evra u vodni saobraćaj, a ova železnička veza znači da uskoro kreće i izgradnja luke u Smederevu; za dvadesetak dana treba da bude raspisan tender, a početak radova u martu. Smederevo će tako postati čvorište u ovom vidu saobraćaja – rekla je Mihajlovićeva ispred nove železničke stanice, a pored novoizgrađene trase pruge.

Čule su se i brojke; investicija u gradnju smederevske luke je vredna 93 miliona evra, 53 miliona je iz budžeta Republike Srbije, a ostatak iz kredita Evropske investicione banke.

Svojim položajem, na 1.111 kilometru Dunava, magistralnim putem M-24 povezana sa auto-putem Beograd – Niš, dakle i međunarodnim koridorom, sada i železnički povezana, ta buduća smederevska luka zaista ima sve uslove da bude jedna od najznačajnijih na celom toku.

Da li će tako najzad biti ostvaren san Janićija Konstantinovića zvanog Džandar, predsednika opštine smederevske, koji je pre 136 godina lično nadgledao radnike na izgradnji ovdašnjeg pristaništa, pa je po jednoj od legendi zbog toga i stekao taj nadimak, da Smederevo ima najveću i najbolju luku na Dunavu u Srbiji, znaće se vrlo brzo, jer je rok za završetak izgradnje nove luke dve godine.

Fotografije i ilustracije – Zbirka razglednica Narodne biblioteke Smederevo, podunavlje.info i N. Pavlović©

U sledećem nastavku o putničkom saobraćaju na Dunavu u Smederevu.

Projekat „Smederevo na Dunavu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Skorašnji članci

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien