You are here

Izvoz čelika iz Smedereva u zemlje EU i dalje po starom?

2. jul 2019 – Evropska komisija i dalje radi na reviziji mera koje se odnose na uvoz proizvoda od čelika na tržište EU, onih koje obuhvataju i kvote na izvoz srpske železare, a primena mera se ne očekuje pre oktobra. Ovako glasi vest dana za sve koji su s pažnjom ovih dana pratili događanja u Briselu, ne zbog izbora čelnika Evropske komisije nego zbog smederevske Železare.

Šta to praktično znači? Mere u vidu kvota na uvoz, podsetimo, uvedene su u februaru ove godine, a odnose se na 26 kategorija proizvoda od čelika poreklom iz zemalja izvan EU, uključujući i Srbiju i u priličnoj meri ograničavaju poslovanje Železare. Na proizvođače čelika u Srbiji odnose se kvote za tri kategorije proizvoda: toplovaljane limove i trake, hladnovaljane limove i proizvode od belog lima.

”EU i Srbija imaju, između ostalog, i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čiji je cilj ekonomska integracija i stabilizacija. Ukoliko uočimo promenu ekonomske perspektive Evropska komisija će pokrenuti reviziju i omogućiti Srbiji korist od toga”, objašnjavaju evropski izvori, a prenosi Tanjug. Istovremeno, premijerka Srbije je, kako je prenela Beta, izjavila „da Srbija ima političke garancije da neće biti negativno pogođena uvođenjem kvota za uvoz čelika u EU, tako da su srpska privreda i železara u Smederevu u vlasništvu kineske kompanije Hbis u ovom trenutku potpuno bezbedne“.

Foto/ilustracija: podunavlje.info+pixabay.com+European Commission

Čitaj dalje...

Koliko plastika zagađuje Dunav – prvo detaljno istraživanje

Izvor: blic.rs, 2. jul 2019 – Plastična ambalaža koja se može sve češće naći u rekama i jezerima nesumnjivo višestruko štetno utiče na živi svet u vodotokovima, a kolike su razmere tog štetnog dejstva biće poznato nakon što naučnici iz 14 zemalja, među kojima je i Srbija, okončaju istraživanje Dunava.

Hidroekolog dr Momir Paunović, pomoćnik direktora u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ iz Beograda, kaže da će posebnu pažnju naučnici posvetiti kako fizičkom uticaju čestica mikroplastike na žive organizme, tako i hemijskom uticaju jedinjenja od kojih je napravljen vodeni svet.

– Istraživanja koja smo imali 2013. pokazala su da mikroplastika definitivno utiče na vodene organizme. To je još otvoreno pitanje jer niko još nije ispitivao detaljno. To upravo sada radimo kroz jedno veliko međunarodno istraživanje na celom Dunavu u koje smo i mi uključeni – od Regensburga do Crnog mora prikupljaćemo uzorke mikroplastike iz vode posebnim spravama za prikupljanje. Radiće se voda, radiće se sediment i živi organizmi. Da se vidi količina te plastike, da se vide frakcije koje su tu zastupljene, ali će se raditi kvalifikacija plastike jer je plastika termin koji se koristi za veliku grupu proizvoda. Tako da će ta pretraga obuhvatiti i tipizaciju plastike a drugi korak u stvari je da se vidi kako ta plastika direktno utiče na živi svet – objašnjava dr Paunović.

On kaže da se može reći da plastika ne utiče povoljno na živi svet u rekama, da zagađuje i šteti životnoj sredini, ali da su potrebna opsežna istraživanja da bi sa naučne strane moglo da se da oceni da li je alarmantno.

– Jedan od mogućih uticaja je praktično fizički, jer znate da sve sitne čestice mogu da izazovu probleme kod vodenih organizama, tako što se lepe za škrge, pluća. Tako da mogu da izazovu pomor vodenih organizama kao što smo imali slučaj sa nekim materijama koje na drugi način dospeju u vodu. Drugi vid desjtva je toksikološko dejstvo jer same hemikalije koje su u plastici mogu da izazovu štetne posledice i u interakciji sa drugim zagađivačima. U vodi se nalaze u popriličnoj količini i hemikalije koje se koriste u proizvodnji plastike i nastaju kao proizvodi raspadanja te plastike u nekim uslovima. Oni su u merljivim količinama u površinskim vodama širom Evrope. Dosta je veliki proces da se odredi pravi uticaj svega toga na živi svet – objašnjava dr Paunović.

Koliko je vremena potrebno da se otpočne raspadanje plastike zavisi i od tipova plastike i od uslova u kojima se nalazi.

– Nekad je to od nekoliko nedelja za neke tipove plastike pa do nekoliko desetina i stotina godina za druge. Mikročestice plastike mogu nastati mehaničkim drobljenjem plastike u određemim uslovima, tako da se malo menja sastav plastike nego što se ona jednostavno usitnjava. A negde dolazi do hemijskih procesa u raspadanju. Nažalost, velika količina te plastike ne podleže mogućnosti reciklaže. Samo manji deo u Evropi se reciklira. Sva plastika koja se prikupi ne može ući u proces reciklaže. Najbolje da plastika ne bude u vodi i da se prvo radi na davanju subvencija privredi da se proizvodi plastika koja može kvalitetnije da se razlaže na manje škodljive elemente, da se subvencionira proizvodnja plastike koja može da se reciklira. Da se što manje koristi gde ne mora da se koristi. Lepa je akcija kojom pokušava da se smanji količina kesa koja se distribuira – kaže dr Paunović.

Naši stručnjaci u akciji

Dr Paunović kaže da Srbija ima stručnjake koji rame uz rame mogu da rade na ovom projektu sa kolegama iz Evrope.

– U ovom trenutku 14 država učestvuje na platformi zajedničkog istraživanja reke Dunav, u sklopu kojeg se ispituje, između ostalog, i mikroplastika. To je multidisciplinarni poduhvat u koji su uključene jake agencije poput nemačke Federalne agencije za životnu redinu, nemačke Agencije za materijale, ali na sreću i naši stručnjaci iz Instituta „Siniša Stanković“, Prirodno-matematičkog fakulteta Niš koji je sa nama zajedno u tome, kao i veliki broj međunarodnih univerziteta. Što se tiče naše analitike, mogu reći da su dosta dobri stručnjaci koji se bave tim, naše kolege sa Hemijskog fakulteta, Tehnološkog, Agencija za zaštitu životne sredine. Imaju ljudi i opreme i stručnjake koji se time bave. Oni imaju manje sredstava, ali što se tiče struke, ne zaostaju za Evropom, čak su u nekim aspektima možda i bolji – kaže dr Paunović.

Autor: Branko Janačković, Blic

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/koliko-plastika-zagadjuje-dunav-prvo-detaljno-istrazivanje-otkrice-da-li-je-riba-koju/krlw1tr

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Do sada nema slučajeva groznice Zapadnog Nila

2. jul 2019 – S obzirom na vremenske prilike koje su pogodovale razvoju komaraca, vesti su dobre: nа оsnоvu pоdаtаkа dоstаvljеnih Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” dо 2.7.2019. gоdinе nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје nisu rеgistrоvаni slučaјеvi оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа, objavljeno je danas. Loš deo vesti je da se prvi оbоlеli rеgistruјu uglаvnоm u drugој pоlоvini јulа, а naјvеći brој оbоlеlih оsоbа sе priјаvljuје tокоm аvgustа mеsеcа.
Prošle godine je, podsetimo, ova za naše krajeva doskora egzotična bolest, bila prisutna u priličnom broju, na više mesta u Srbiji, pa i u Podunavskom i Južnobanatskom okrugu.
Grоznicа Zаpаdnоg Nilа је sеzоnsко оbоljеnjе које sе naјčеšćе prеnоsi ubоdоm zаrаžеnоg коmаrcа i које је naјvišе zаstupljеnо u pеriоdu naјvеćе аktivnоsti vекtоrа – коmаrаcа. Infекciја virusоm Zаpаdnоg Nilа је zvаničnо prvi put rеgistrоvаnа u humаnој pоpulаciјi nа tеritоriјi nаšе zеmljе kraјеm јulа mеsеcа 2012. gоdinе, оd каdа sе i sprоvоdi intеnzivаn sеzоnsкi nаdzоr nаd grоznicоm Zаpаdnоg Nilа.


Čitaj dalje...

Istraživanje programa Swiss PRO o napretku u uvođenju eUprave

2. jul 2019 – U čak 90 posto jedinica lokalne samouprave u Srbiji matične knjige su prebačene u elektronski format i povezane na Centralnu servisnu magistralu organa, navodi se u istraživanju Swiss Pro. Kao dobri primeri uvođenja eUprave navedeni su Bečej i Smederevo.

Smederevo je jedna od jedinica lokalne samouprave koje imaju svoj portal eUprave, uklјučujući i onlajn obrazac za prijavlјivanje problema. Obrazac sadrži informacije o tome šta je lični identifikacioni broj (PIN) i jedinstveni matični broj građana (JMBG) (i kako se koriste), uklјučujući upozorenje protiv zloupotrebe, što se kontroliše uvidom u adresu internet protokola (IP) korisnika, navodi se u istraživanju.

Kako bi u narednom periodu pružio podršku jedinicama lokalne samouprave u uvođenju eUprave, program Swiss PRO, koji podržava Vlada Švajcarske, sproveo je od avgusta do decembra 2018. godine sveobuhvatno istraživanje o trenutnom stanju eUprave i eUsluga koje JLS pružaju građanima i privredi, na reprezentativnom uzorku od 60 JLS u Srbiji.

Ono što pokazuju rezultati ovog jedinstvenog istraživanja, jer je uključilo i pružaoce i korisnike eUsluga, jeste velika neujednačenost u nivoima i kvalitetu uvođenja i primene eUprave, kao i u pružanju eUsluga, između različitih delova zemlje.

Program će rezultate i nalaze istraživanja koristiti za pripremu javnog poziva za projektne predloge, i upravo kroz javni poziv pokušati da odgovori na potrebe JLS i da ih podrži u daljem razvoju eUsluga i uvođenju eUprave.

Javni poziv za podršku JLS u jačanju kapaciteta za unapređenje eUprave, biće objavljen u julu 2019. godine. Program Swiss PRO će podržati do 40 JLS za unapređenje tehničke i tehnološke osnove za unapređenje eUprave i pružanje eUsluga građanima, kroz dodelu bespovratnih sredstava za nabavku opreme i pružanje tehničke podrške za razvoj i uspostavljanje interne funkcionalne upravljačke strukture. Javni poziv biće namenjen gradovima i opštinama iz područja delovanja programa koji obuhvata dva regiona Šumadije i zapadne Srbije i Južne i istočne Srbije.

Kratak izvod iz sprovedenog istraživanja sa ključnim rezultatima, možete naći na ovom linku.

Čitaj dalje...

Počela obnova srušenog dela krova na Delovođinoj zgradi

SMEDEREVO, 1. jul 2019 – Jedan od najstarijih objekata u centru Smederevske Palanke, Palančanima znan kao Delovođina zgrada, ostao je bez povećeg dela krova na jednoj od dve kuće koje ga čine, a koji se urušio prošlog decembra pod težinom snežnog pokrivača. Sada je grupa vlasnika stanova i lokala pokrenula obnovu tog dela krova pod uslovima koje je svojedobno propisao Regionalni zavoda za zaštitu spomenika kulture. Plan je da se radovi završe do oktobra, kako bi potom moglo da se, ako bude novca, uradi i obnova fasade. Jer, kako sada izgleda, u tome se svi Palančani slažu, zgrada je pre ruglo nego spomenik kulture.

Ovaj objekat od dve kuće sagrađen je početkom prošlog veka  i predstavljao jezgro urbane matice Palanke koja se formirala u to vreme, zbog čega zgrada uživa status takozvane „prethodne zaštite“, a Regionalni zavoda za zaštitu spomenika kulture je još 2009. godine propisao uslove pod kojima treba uraditi sanaciju ovog objekta, kako bi se sačuvao njegov spoljašnji izgled.

Foto: Ljubomir Milošević, palankadanas.com

Čitaj dalje...

Pomoć porodicama izbeglica u rešavanju problema stanovanja

SMEDEREVO, 2. jul 2019 – Komisija za izbor korisnika na realizaciji pomoći za stvaranje i poboljšanje uslova stanovanja porodica izbeglica na teritoriji grada Smedereva raspisala je javni poziv, a pomoć se ogleda u kupovini seoske kuće sa okućnicom, kao i kroz kupovinu građevinskog materijala.

Pomoć se odobrava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u iznosu koji ne može biti veći od milion i četiri stotine hiljada dinara po  porodičnom domaćinstvu korisnika i to: milion i 200 hiljada za pomoć pri kupovini seoske kuće sa okućnicom i 200.000 dinara sa obračunatim PDV-om za dodatnu pomoć namenjenu za  građevinski i drugi materijal i/ili opremu za popravku, adaptaciju ili opremanje te seoske kuće sa okućnicom.

Javni poziv traje 15 dana, a detalje možete da pogledate OVDE.

Čitaj dalje...