You are here

Bolji dani za Jedriličarski klub Smederevo?

SMEDEREVO, 23. jun 2019 – Jedriličarski klub Smederevo bio je pred gašenjem. Godinama je bez stabilnih izvora finansiranja, a lokalna samouprava je, kada su budžetska sredstva u pitanju, do sada bila, najblaže rečeno, nezainteresovana za rad ovog kluba.

Željko Vučković, predsednik Jedriličarskog kluba Smederevo kaže za Podunavlje.info da veruje da dolaze bolji dani za klub, koji afirmiše rad sa najmlađim kategorijama, uglavnom sa decom uzrasta od sedam i više godine u klasi Optimist.

„Da, nadam se da dolaze bolji dani za klub. Imamo obećanja da ćemo moći da računamo na budžetska sredstva u narednoj godini, naravno, uz ispunjenje svih proceduralnih uslova. To podrazumeva angažovanje licenciranog trenera, organizaciju treninga, učešće na takmičenjima, što će ove godine biti veoma teško, zbog nedostatka sredstava, ali pokušaćemo da odgovorimo izazovu, poput učešća na ovonedeljnoj regati u Beloj Crkvi, koje su finansirali naši članovi“, kaže Vučković.  

Na Gradskom jezeru u Beloj Crkvi tokom vikenda je održana tradicionalna jedriličarska regata -18. Belocrkvanski kup. Takmičar/početnik u ovom sportu iz Jedriličarskog kluba Smederevo, osmogodišnji Vuk Kotur, ispostavilo se da je spletom okolnosti bio jedini smederevski predstavnik na ovoj regati.

Organizatori su ovom mališanu za prvo učešće u takmičarskom jedrenju i kao jednom od četvoro najmlađih učesnika uručili simboličnu nagradu.

„Za rukovodstvo Jedriličarskog kluba Smederevo ovo predstavlja pozitivan impuls. Posle lošeg perioda za naš klub i nedostatka finansija, dobili smo čvrsta uveravanja iz lokalne samouprave da će pomoći rad našeg kluba. Ovih dana intenziviraćemo pripreme za osnovnu obuku dece i učešće najmlađih takmičara na jednoj od regata u okviru Državnog prvenstva. Cilj je da oporavimo klub, okupimo decu i pripremimo ih za njihova prva zvanična takmičenja“, najavljuje Vučković.

Foto: JK Smederevo (Branko Pilić, predsednik JK Panonija 1975 i Vuk Kotur)

Čitaj dalje...

Treće nevreme za nedelju dana

SMEDEREVO, 23. jun 2019 – Nevreme, praćeno obilnim padavinama i grmljavinom, pogodilo je večeras Smederevo, treći put u poslednjih nedelju dana.

Kanalizacione šahte nisu mogle da prime ogromnu količinu vode koja se slivala iz viših delova grada, pa je usled njihovog izlivanja centar Smedereva ponovo bio pod vodom, a saobraćaj usporen.

Trenutno nemamo informacije o eventualnim štetama usled nevremena.

Čitaj dalje...

Od Norveške 700.000 evra za preduzetnike – u utorak u Velikoj Plani

BEOGRAD/VELIKA PLANA, 23. jun 2019 – Kroz projekat „Norveška za vas“, Norveška je izdvojila 700.000 evra u okviru javnog poziva za podršku novim preduzetnicima i unapređenju produktivnosti postojećih preduzeća i za otvaranje novih radnih mesta, a o tome kako doći do ovih sredstava zainteresovani će moći da se informišu u utorak u Velikoj Plani.

U Dom Omladine,  sa početkom u 10 i 30, biće prezentirani detaljni kriterijumi, objašnjeni uslovi, kao i koja su dokumenta neophodna da b i se učestvovalo u ovom javnom pozivu.

Predloge projekata za dodelu bespovratnih sredstava mogu da podnesu budući preduzetnici i postojeća mikro i mala preduzeća iz 91 lokalne samouprave obuhvaćene projektom, među kojima su osim Velike Plane i Smederevo i Smederevska Palanka, sve do 17. jula 2019, a maksimalna vrednost podrške može biti 10.000 evra.

Poziv je podeljen u dve partije vredne po 350.000 EUR – prva je namenjena nezaposlenima koji žele da započnu poslovanje, a budući preduzetnici kojima bude odobreno finansiranje biće u obavezi da finansijski učestvuju u projektu sa 10% od ukupne vrednosti projekta. Na drugu partiju mogu se prijaviti preduzeća registrovana u periodu od 1. januara 2014. do 31. decembra 2018, kojima je potrebna podrška za otvaranje novih radnih mesta, a biće u obavezi da daju gotovinski udeo od 20% od ukupnih troškova projekta.

Čitaj dalje...

Ima novca, ali nema znanja da se reši problem grada

Izvor: Danas.rs, 23 jun 2019 – Srbija zbog loše protivgradne zaštite pretrpela 6,18 milijardi dinara štete za tri godine. Od početka ove u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, samo prošle sedmice ispaljene su 1.932 protivgradne rakete, a u RHMZ za Danas kažu da je s obzirom na to koliko teritorije brane načinjena šteta minimalna.

Na pitanje da li je tačno da u pojedinim delovima zemlje nisu ispaljivane rakete uprkos jakom gradu i to zbog aviona, u RHMZ napominju da je samo u četvrtak na snazi bila zabrana dejstvovanja iznad teritorije opštine Sokobanja. „To je sastavni deo našeg posla i procenjeni rizik u okviru dostignute efikanosti rada. Obavezno se mora voditi računa o bezbednosti vazdušnog prostora kako ne bi bio ugrožen život ljudi u vazduhoplovima“, ističu u RHMZ i napominju da i prema podacima iz sveta nema efikasnijeg načina od raketnog u borbi sa gradom.

U RHMZ kažu da je prema prvim procenama šteta u poslednjih sedam dana registrovana na 885 hektara sa različitim intenzitetima oštećenja na poljoprivrednim kulturama. „S obzirom na to da su nepogode zahvatile čitavo područje Srbije i da branimo pet miliona hektara, štete su minimalne“, naglašavaju u Zavodu. Za operativno funkcionisanje protivgradne zaštite, ističu u RHMZ, ove godine izdvojeno je iz budžeta više od 738 miliona dinara.

Svakog proleća vremenskih nepogoda bilo je, čini se, više nego ranije, a sistem ispaljivanja protivgradnih raketa zakazao je u mnogim opštinama, što nas vraća na staru temu ima li uopšte smisla i dalje forsirati ga, odnosno nameće pitanje da li postoji nešto što bi efikasnije štitilo, pre svega, poljoprivredne useve od naleta kiše i grada.

Da su rakete i dosadašnji sistem, koji su od 2015. ponovo u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, neefikasni potvrđuju i podaci Državne revizorske institucije. Prema analizi koju je uradio DRI, za samo tri godine od 2015. do 2017. grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara. RHMZ je 2017. (poslednje godine obuhvaćene analizom DRI) odbranu od grada sprovodio na više od 7,7 miliona hektara, od čega je 5,1 milion poljoprivredno zemljište.

Podaci DRI pokazuju da je u periodu od 2015. do 2017. država u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.

U Srbiji postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po analizirane godine RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ tokom tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa.

Veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština, koordinacija sa nadležnima, 70 opština uopšte nije doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u tek 70 opština.

Situacija se ni posle 2017. nije mnogo promenila, a agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da je taj problem isti svake godine od kako on radi – gotovo četiri decenije.

– Uvek nas iznenadi kiša, sneg, led. Nema dovoljno raketa, problemi sa pucanjem, da li sme ili ne. Ako padne grad na Loznicu vi ne smete da pucate zbog granice. Tako da je kod nas sve problem – kaže Gulan. On ističe kako ne zna da li je to tako zbog nedostatka novca, ali pre veruje da je to zato što mi ne znamo da rešimo taj problem. „Uvek pričamo o mogućnostima, šta može da se uradi, a nikako da iskoristimo te mogućnosti“, napominje Gulan.

Pre nekoliko dana načinjen je jedan korak, jer su ministri poljoprivrede Srbije i Srpske Branislav Nedimović i Boris Pašalić potpisali memorandum o izgradnji mreže automatskih protivgradnih stanica na teritoriji Republike Srpske. Plan je da se Izgradi 25 automatskih protivgradnih stanica od Zvornika do Višegrada i Ruda. Kako je Nedimović rekao, to bi trebalo Vladu Srbije da košta od 700.000 do 800.000 evra.

– Trebalo je puno vremena da prođe da se neko seti da su nam neophodni sporazumi sa BiH i Hrvatskom. Tek sada je potpisan jedan takav ugovor sa BiH. Kao da smo zaboravili da su se severni delovi naše zemlje nekada od grada branili raketama iz Slavonije, dok se zapadna Srbija štitila iz BiH – kaže za naš list agroekonomski analitičar Milan Prostran. On podseća kako je bilo raznih sistema odbrane od grada ranije, višecevnih bacača i mlaznih aviona, ali da sada toga nema.

– Najbolji sistem odbrane u ovom trenutku je dobar sistem osiguranja useva i postavljanje protivgradnih mreža. Veliki investitori to uveliko rade i to je ono što bi bilo najefektnije u ovom trenutku – napominje Prostran.

Međutim, iako gotovo svake godine padavine unište dobar deo prinosa poljoprivrednicima osiguranje useva u Srbiji i dalje je vrlo slabo, na nivou je između 10 i 15 odsto.

https://www.danas.rs/ekonomija/ima-novca-ali-nema-znanja-da-se-resi-problem-grada/

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Akcije dobrovoljnog davanja krvi u Smederevu i Velikoj Plani

SMEDEREVO/VELIKA PLANA, 23. jun 2019 – Tokom leta, koje je pre par dana počelo i sezone godišnjih odmora koja će uskoro biti u punom zamahu, rezerve krvi u Institutu za transfuziju se prilično smanje, zbog čega i apel dobrovoljnim davaocima i onima koji bi to da postanu. U okviru letnje kampanje, ekipe Instituta će, kao i obično – ponedeljkom biti u Smederevu, a u Velikoj Plani su u sredu.

Akcija u smederevskom Centru za kulturu traje od 10 do 16, a u sredu, u Centru za kulturu Masuka u Velikoj Plani od 11 do 16 sati.

Čitaj dalje...

Ove godine četvrto Zajedničko istraživanje reke Dunav

23. jun 2019 – Joint Danube Survey ili, u prevodu, Zajedničko istraživanje Dunava, naziv je obimnog projekta koji se organizuje na svakih šest godina, usklađeno sa ciklusom planova upravljanja vodama, a u organizaciji Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav. Reč je o jednom od najopsežnijih istraživanja u praćenju površinskih voda u svetu, koje se ove godine organizuje po četvrti put, uključuje i Srbiju, koja je deo ovog programa od njegovog početka 2001. godine.

Do sada su sprovedena tri zajednička istraživanja o Dunavu 2001, 2007. i 2013. godine , a četvrto se, kao i ranija, radi na lokacijama za uzorkovanje u 13 zemalјa nha slivu Dunava. Klјučna svrha zajedničkih istraživanja o Dunavu jeste da pruži pouzdane i uporedive informacije o pažlјivo odabranim elementima kvaliteta vode na Dunavu, uklјučujući i njegove glavne pritoke.

Tri glavna cilјa JDS4 su prikuplјanje podataka o parametrima koji se obično ne analiziraju tokom tekućeg monitoringa; prikuplјanje informacija o vodnim karakteristikama i organizmima koji žive na različitim lokacijama duž reke u formatu koji je lako uporediv po regijama i zemlјama; i podizanje svesti o kvalitetu dunavskih voda i tekućim naporima zaštite i obnove.

Što se tiče Srbije, u ovom istraživanju učestvuju stručnjaci  i studenti Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Prirodno-matematičkog fakulteta, Departmana za biologiju, Univerziteta u Novom Sadu, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“,  Prirodno-matematičkog fakulteta, Departmana za biologiju, Univerziteta u Nišu, Prirodno-matematičkog fakulteta, Instituta za biologiju, Univerziteta u Kragujevcu, Institut za javno zdravlje Srbije. „Dr Milan Jovanović Batut“ i Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Čitaj dalje...